Posle kišnog vikenda, sa nešto nižim i prijatnijim temperaturama, ponovo stižu izuzetno topli dani, sa temperaturama koje će ići preko 35 stepeni.
Prema najavama meteorologa u petak stiže osveženje. Goran Mihajlović iz RHMZ-a rekao je za RTS da nas i u septebru očekuje lepo vreme sa temperaturama iznad proseka.
Goran Mihajlović iz RHMZ-a rekao je gostujući u Jutarnjem programu da će padavine danas biti lokalnog karaktera. Dodao je da nam predstoje visoke temperature u četvrtak i petak od 34 do 38, ali već u petak popodne stiže osveženje, tako da se za vikend opet očekuje osveženje sa mestimičnim padavinama.
“U noći između petka i subote padavine se očekuju u većini krajeva, dok će se na jugu i jugoistoku veći deo dana zadržati pretežno sunčano vreme”, naveo je Mihajlović.
Prema njegovim rečima, padavine kao deo Meteorologije jesu najteže za prognozu zbog fizike atmosfere i onih procesa koji je uslovljavaju, gotovo nemoguće je nekoliko dana ranije prognozirati gde će se tačno formirati oblak.
“Slojevite padavine, atmosferski front, hladan vazduh koji se premešta i donosi padavine u većini krajeva lakše je za prognoziranje”, istakao je Mihajlović.
Dodao je da smo protekla dva meseca najveći deficit padavina imali na području Vojvodine i to pre svega u srednjem Banatu, a predstojeće padavine, kako kaže, neće preterano poboljšati situaciju.
Za sledeću nedelju je najavio temperature od 27 do 30 stepeni.
“Očekuje se topliji septembar od proseka. Srednja maksimalna temperatura bi bila između 23 i 25 stepeni. A u prvoj dekadi od 4. do 9. septembra ima uslova za kraći topliji talas sa maksimalnom temperaturom iznad 31 ili 32 stepena i do 33 stepena”, rekao je Mihajlović.
Što se padavina tiče u septembru očekuje ih u granicama proseka.
“Za ovo leto prognoza se ostvarila, tako da smo imali toplo i sušno leto”, napomenuo je.
Govoreći o klimatskim promenama, kaže da taj proces nije linearan pa da iz godine u godinu imate sve toplije vreme, ali evidentno je da u poslednjih 20 godina imamo češću pojavu ekstremnih situacija više toplih talasa i suša.
Grad Požarevac nabavio je uređaj za merenje nivoa buke u ugostiteljskim objektima (fonometar).
Ugovor je dodeljen beogradskoj firmi “Dirigent acoustics”. Vrednost ugovora sa PDV-om je 1,2 miliona dinara.
Fonometar je po međunarodnim standardima, inicjalno kalibrisan u akreditovanoj laboratoriji EU.
Pravilnik za merenje buke primenjuje se od 7. januara ove godine, a merenje treba da vrši Komunalna milicija koja mora biti sertifikovana za ovaj posao.
Što se tiče Požarevca, Grad treba da izvrši zoniranje i utvrdi u kojim delovima Požarevca je moguć koji nivo buke.
U odnosu na prekoračenja će se Komunalna milicija i ponašati. Izdavaće prekršajni nalog ili upozoriti lice, ali i najdrastičnije mere – privremeno oduzumati emitere buke, miksete i slično ili inicirati kod inspekcije i zabrana obavljanja delatnosti određenog objekta.
Poljoprivrednici, koji treći dan blokiraju brzu saobraćajnicu Kragujevac-Batočina, na raskrsnici u opštini Lapovo, kod naplatne rampe autoputa E 75, posle sinoćnih vesti o pregovorima u Vladi Srbije dodatno su blokirali izlaz na autoput, koji je do juče bio otvoren.
„Mi ovde ostajmo dok ne čujemo dobre vesti od naših kolega iz Vojvodine i ostalih sa pregovora sa Brnabić i Nedimovićem. Sve je više traktora iz Batočine, Brzana, Lapova, Rače i Kragujevca ovde kod motela Straževica“, kaže za N1 Milan Milošević, poljoprivrednik iz Rače.
Seljaci su u 9:40 nakratko otvorili put da vojni šleper sa dva vozila „Miloš“ prođe pema Kragujevcu, a onda je opet sve blokirano.
„Ovde na 200 metara od autoputa, na raskrsnici može da se kolima prođe starim putem od Lapova prema Brzanu i Jagodini. Saobraćajna policija radi korektno svoj posao, svaka im čast. Incidenata nije bilo. Sinoć su se u Beogradu predstavnici Vlade i uljara ponašali bahato, kako nam prenose naše kolege pregovarači“, rekao je za N1 Jovan Golubović, poljoprivrednik i profesor srednje škole u Rači.
Seljaci na čvorištu brze saobraćajnice Kragujevac-Batočina i prilaza autoputu Beograd- Niš, na području opštine Lapovo, su odlučni da drže pod blokadom ovu raskrsnicu, uz dodatnu radikalizaciju, u koordinaciji sa kolegama iz Vojvodine i Stiga.
Nakon sprovedenog Konkursa za sufinansiranje programa/projekata crkava i verskih zajednica sa područja Grada Požarevca u 2022. godini, raspisuje se Konkurs za sufinansiranje programa/projekata crkava i verskih zajednica sa područja Grada Požarevca u 2022. godini, u iznosu od 5 miliona dinara, koja su obezbeđena Odlukom o budžetu Grada Požarevca za 2022. godinu.
Pravo podnošenja prijave za sufinansiranje programa/projekata imaju crkve ili verske zajednice čiji se objekti nalaze ili čija se izgradnja planira na području Grada Požarevca.
Sufinansiranje programa/projekata, po ovom konkursu, odnosi se na program izgradnje, verskih hramova i objekata i obnovu i održavanje verskih hramova i objekata, zaštitu i brigu o verskim objektima od izuzetnog istorijskog, nacionalnog i kulturnog značaja.
Prijave na konkurs se podnose u roku od 15 dana počevši od utorka, 16. avgusta.
Leto je vreme zabave i provoda. Uz to i mogućnost da mnogi mladi probaju alkohol.
Statistika je upozoravajuća – mladi sve ranije počinju da piju, i sve više piju. Doktorka Marija Dabetić iz Instituta za mentalno zdravlje Srbije kaže za RTS da mladi prvo pijanstvo u Srbiji dožive sa 13 godina. Ističe zabrinjavajući podatak da svaki šesti adolescent jednom mesečno popije više od šest alkoholnih pića.
Razlozi za sve veću upotrebu alkohola među mladima su mnogobrojni: od lake dostupnosti, preko dokazivanja u društvu, do problema za koje misle da će nestati kada piju alkohol.
Marija Dabetić ističe da je reč o pojavi koja je zabeležena u svetu, ali i u našoj zemlji.
“Mladi kao da hrle da što pre uđu u svet odraslih, a alkohol može predstavljati jednu od ulaznica. Prvo pijanstvo mladi kod nas dožive čak i sa 13 godina”, objašnjava Dabetić.
Prema njenim rečima, polovina mladih dobi od 15 do 19 godina nije probala alkohol, više devojčica, nego dečaka.
“Zabrinjavajući podatak, od pre par godina, svaki šesti adolescent, starosti od 15 do 19 godina, tokom jedne prilike, jednom mesečno, popije više od šest alkoholnih pića”, kaže Dabetićeva.
Opasnost za maloletnike
Dabetićeva upozorava na opasnost koju alkohol predstavlja za maloletnike.
“Piju alkohol jer su videli od odraslih, kao model ponašanja. Prvi kontakt sa alkoholom je nešto što može biti prediktor da će ta osoba pre razviti problem sa alkoholom”, navodi Dabetićeva.
Ističe da je posebno opasno kada alkohol služi kao sredstvo za ublažavanje i podnošenje teških emotivnih stanja adolescenata.
“Alkoholizam je društveni problem. Ono što može društvo i škola su bolja zakonska regulativa, neprodavanje alkoholnih pića maloletnim osobama, kao i služenje i točenje alkoholnih pića maloletnicima. Na to može da se utiče i zakon je u tom smislu dobar”, naglašava Dabetićeva.
U Srbiji će u utorak biti sunčano i toplo, ali se sredinom dana na jugozapadu, a kasnije i u ostalim krajevima očekuju kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Najniža temperatura od 14 do 21, a najviša od 31 do 34 stepena Celzijusa. Vetar slab i umeren, u Vojvodini i istočnoj Srbiji povremeno jak, zapadni.
U Požarevcu će biti oblačno uz sunčane intervale i toplo, u pojedinim delovima grada mogući su kratkotrajni pljuskovi i grmljavina.
Najniža temperatura oko 17, a najviša oko 33 stepena Celzijusa. Vetar će biti slab i umeren, zapadni.
Povolјna biometeorološka situacija očekuje se na severu zemlje, dok su u ostalim krajevima izvesne tegobe moguće kod astmatičara i kardiovaskularnih bolesnika. Moguća je razdražlјivost, pospanost i glavobolјa.
Većina ljudi ima određeni stepen imunološke zaštite protiv kovida 19, bilo od vakcinacije, infekcije ili kombinacije ta dva. Ali, koliku zaštitu ima bilo koja pojedinačna osoba? Istraživači sa MIT-a su sada razvili test koji je jednostavan za korišćenje i koji bi mogao da odgovori na to pitanje.
Test koristi istu vrstu tehnologije “lateralnog toka” kao i većina brzih testova na antigen za kovid 19, meri nivo neutralizujućih antitela koja ciljaju virus SARS-CoV-2 u uzorku krvi.
Istraživači kažu da bi lak pristup ovoj vrsti testa mogao pomoći ljudima da odrede koje mere predostrožnosti treba da preduzmu protiv infekcije kovidom, kao što je dobijanje dodatne vakcine. Oni su podneli zahtev za patent za tehnologiju i sada se nadaju partnerstvu sa dijagnostičkom kompanijom koja bi mogla da proizvodi uređaje i traži odobrenje FDA.
Stručnjaci koji su napravili ovaj test smatraju da većina ljudi verovatno želi da zna koliko su dobro zaštićeni od koronavirusa, ali i da će ovakav test napraviti naveću razliku za svakoga ko prima hemoterapiju, svakoga ko je na imunosupresivnim lekovima za reumatološke poremećaje ili autoimune bolesti, ali i za svakoga ko je stariji ili uopšte nema dobar imunološki odgovor. Te u skladu sa informacijama koje će im pružiti test znati šta da preduzmu kako bi se zaštitili od koronavirusa.
Istraživači kažu da je test dizajniran tako da se različiti virusni proteini na šiljku mogu zameniti, što mu omogućava da se modifikuje da bi se otkrio imunitet protiv bilo koje postojeće ili buduće varijante SARS-CoV-2.
Trenutno, zlatni standardni pristup merenju imuniteta uključuje mešanje uzorka krvi sa živim virusom i merenje broja ćelija u uzorku koje je virus ubio. Taj postupak je previše opasan za izvođenje u većini laboratorija, tako da se češće koriste pristupi koji uključuju neinfektivne modifikovane “pseudovirusne” čestice, ili se zasnivaju na testu zvanom ELISA (enzimski imunosorbentni test), koji može otkriti antitela koja neutrališu fragment virusnog proteina.
Međutim, ovi pristupi i dalje zahtevaju obučeno osoblje koje radi u laboratoriji sa specijalizovanom opremom, tako da nisu praktični za upotrebu u ordinaciji da bi se dobili trenutni rezultati. Zbog toga, stručnjaci su želeli da smisle nešto što bi lako mogli da koriste zdravstveni radnici ili čak ljudi kod kuće. Inspiraciju su dobili iz testova za otkrivanje trudnoće kod kuće, koji su zasnovani na vrsti testa koji se zove test bočnog protoka.
Testovi bočnog protoka se generalno sastoje od papirnih traka u koje su ugrađene testne linije koje se vezuju za određeni ciljni molekul ako je prisutan u uzorku. Ova tehnologija je takođe osnova većine brzih testova kod kuće za kovid 19.
Šta sadrži test?
Zajedno sa kertridžom za testiranje koji sadrži papirnu test traku, komplet za testiranje uključuje i lancetu za ubod prsta koja se može koristiti za dobijanje malog uzorka krvi, manjeg od 10 mikrolitara. Ovaj uzorak se zatim pomeša sa reagensima potrebnim za test. Posle oko 10 minuta, uzorak se izlaže ispitnom kertridžu, a rezultati se otkrivaju za 10 minuta.
Izlaz se može pročitati na dva različita načina: prvi, jednostavnim gledanjem u linije koje pokazuju da li su neutralizirajuća antitela prisutna ili ne. Ili, uređaj se može koristiti za dobijanje preciznijeg merenja nivoa antitela, koristeći aplikaciju za pametne telefone koja može da izmeri intenzitet svake linije i izračuna odnos neutralizovanog RBD proteina i infektivnog RBD proteina. Kada je ovaj odnos nizak, to može da sugeriše da je potrebna još jedna injekcija ili da osoba treba da preduzme dodatne mere predostrožnosti da spreči infekciju, piše Technology.org.
Posle skoro devet sati pregovora u Vladi je završen sastanak nezadovoljnih poljoprivrednika sa premijerkom Anom Brnabić.
Konačnog dogovora nema, saopštili su poljoprivrednici posle sastanka u Vladi, ali su precizirali da je došlo do dogovora o premijama za mleko i da su na dobrom putu da dođu do kompromisa i za otkupnu cenu suncokreta. Od blokada, kako su poručili, neće odustati, ali su spremni da omoguće prohodnost saobraćaja kao znak “dobre volje”. Pregovori sa predstavnicima Vlade biće nastavljeni narednih dana.
„Nismo se našli oko cene suncokreta, ali smo, mi mislimo, jako blizu i nadamo se da će u narednom periodu da to sve bude rešeno“, rekao je novinarima ispred Vlade predstavnik poljoprivrednika iz Pančeva.
Vlada, premijerka, resorni ministar i pomoćnici ministra su tokom celog dana, prema njegovim rečima, bili konstruktivni.
„Gledali su kako god mogu da nam izađu u susret. Mi se samo nadamo da će to u narednom, hajde da kažemo, kratkom periodu da se završi, da se nađemo možda ponovo, i da to bude gotovo“, dodao je on.
Blokade će, prema njegovim rečima, biti nastavljena, ali su poljoprivrednici spremni da pokažu „dobru volju“ i omoguće prohodnost saobraćaja na određeno vreme.
Poljoprivrednici su rekli i da problemi sa kojima se suočavaju nisu od juče, i stoga su apelovali na državu da im ovog puta izađe u susret kako bi se što pre vratili na posao na njivama.
Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović izjavila je danas da je važno da mandatar za sastav nove vlade bude iz Srpske napredne stranke, s obzirom na to da je ta partija osvojila najviše glasova na izborima i da je pred budućom vladom veliki broj izazova koje će morati da prevaziđe, kako bi nastavila da obezbeđuje energetsku i finansijsku stabilnost.
Zorana Mihajlović je ocenila da će vlada biti izložena političkim pritiscima i dodala kako se zbog toga zalaže za jaku i autoritativnu vladu koja će svim građanima pružiti sigurnost.
“Nismo imali bilo kakve konkretne razgovore o resorima ili imenima, osim što je predsednik Aleksandar Vučić rekao ko su kandidati za mandatara i mislim da ćemo u narednih desetak dana znati konkretnije. Ja sam u energetici više od 30 godina, to je moja struka, imam dovoljno staža i znanja u ovoj oblasti, ali videćemo da li sam potrebna u ovom resoru ili ne”, rekla je ona gostujućio na televiziji Juronjuz.
Kada posetite veb sajt koji ste videli na Facebooku i Instagramu, verovatno ste primetili da niste preusmereni na pretraživač po vašem izboru, već na pregledač u aplikaciji.
Ispostavilo se da ti veb pregledači ubacuju javascript kod u svaki posećeni veb sajt, omogućavajući kompaniji Meta, u čijem su vlasništvu Facebook i Instagram, da vas prati na svim veb sajtovima na koje ste otišli sa Facebooka i Instagrama, otkrio je istraživač Feliks Kraus.
“Aplikacija Instagram ubacuje njen kod za praćenje u svaki prikazani veb sajt, uključujući i kada [korisnici] kliknu na oglase, što joj omogućava da prati sve interakcije korisnika, kao što su svako dodirnuto dugme i link, tekst koji obeležite, skrinšotove, kao i sve što unosite u formulare, kao što su lozinke, adrese i brojevi kreditnih kartica”, rekao je Kraus u tekstu koji je objavio na svom blogu.
Njegovo istraživanje se fokusiralo na iOS verzije Facebooka i Instagrama. Otkriće je važno jer Apple omogućava korisnicima da pristanu ili odbiju praćenje aplikacija kada prvi put otvore aplikaciju zahvaljujući funkcionalnosti Transparentnost praćenja aplikacija (ATT) koja je prvi put predstavljena u iOS 14.5. a za koju je Meta ranije rekla da je prepreka njihovom poslovanju.
Meta je rekla da kod za praćenje poštuje korisničke postavke u ATT-u. “Kod nam omogućava da prikupljamo korisničke podatke pre nego što ih upotrebimo za ciljano oglašavanje ili merenje”, rekao je portparol kompanije. “Za kupovine obavljene preko pregledača u aplikaciji, tražimo saglasnost korisnika da sačuvamo informacije o plaćanju u svrhu automatskog popunjavanja”.
Ako bi aplikacije otvorile izabrani pretraživač korisnika kao što je Safari ili Firefox, ne bi bilo načina da se ubaci kod za praćenje na bilo kom bezbednom veb sajtu. Nasuprot tome, pristup koji koriste pretraživač u aplikaciji Instagram ili Facebook “radi na bilo kom veb sajtu, bez obzira da li je šifrovan ili ne”, rekao je Kraus.
Selektor košarkaške reprezentacije Srbije Svetislav Pešić potvrdio je na konferenciji za medije da je iz tima izostavio Miloša Teodosića. Pešić je istakao da mu se prvi put dogodilo da su mediji preneli da je Teodosić precrtan, a da on nije stigao ni da obavesti ekipu. Razlog je, kako ističe, činjenica da na mestu plejmejkera ima bolje opcije i da kapitenu nije mogao da obezbedi status i minutažu koju je imao do sada.
“Morali smo da donosimo neke odluke koje se tiču selekcije tima. To se radi u pripremnom periodu i ništa se ne radi slučajno. Tu se ubrajaju i fizička spremnost i mentalna spremnost i konkurencija”, počeo je Pešić.
“To nam je poslužilo da u miru vidimo ko je gde, jer ja te igrače dugo nisam trenirao. Jesam Nedovića u Zvezdi, Micića u Bajernu, Bjelicu… Ali to je bilo odavno. Trebalo je napraviti kontakt sa igračima, oni su u međuvremenu postali odrasli, dobri igrači. Vidim, a i znam, znamo, svi koji se bavimo ovim sportom znaju da se tu moraju donositi odluke, ne samo kada je reprezentacija u pitanju… Vidim da su ovakve odluke izazvale različite komentare, pogovoro kada je Teo u pitanju. Prvi put mi se dešava, bio sam trener Zvezde i reprezentacije, i prvi put mi se dešava da nisam stigao da informišem ekipu, a već su svi portali objasnili da je Teo precrtan, pa čak i odstranjen.”
Pešić je istakao da je sa Teodosićem obavljen dobar razgovor na kojem mu je predočeno da neće moći da ima status u ekipi koji je imao do sada.
“Moja odluka nije laka, ne samo zato što je dugo u rep, već za svakoga nije laka. On je bio iznenađen, ali to je sastavni deo života i sporta. Rekao sam mu da ne mogu, nakon ovoga što sam video, više ponuditi status i mesto koje je imao u reprezentaciji. Da se okrećem igračima koji mogu više da daju. Bilo je tu dileme, razgovora, u jednom momentu je bilo ‘pa dobro on je kapiten, uradio je mnogo, neka ostane u ekipi, da bude bek-ap igrač’. Međutim, on nije bek-ap igrač nikada bio, imam bolje igrače od njega. Ekipa se ne sastavlja od najboljih košarkaša”, potvrdio je Kari.
“Poznato je da smo pozvali 22 kandidata, Marjanovića i Bogdanovića nismo mogli”, potvrdio je Pešić.
Selektor je istakao da se Bogdanović oporavlja posle operacije i da neće biti na raspolaganju za predstojeće takmičenje.
“Prva faza je prošla dosta dobro. Ono što smo planirali je 100% ostvareno. Većina od tih 22 kandidata nije igrala za reprezentaciju u prethodnom prozoru. Neki su otkazivali zbog povreda, neki zbog premorenosti, neki zbog privatnih razloga.”
Potvrdio je da na Alekseja Pokuševskog takođe nije mogao da računa, kao ni na Alena Smailagića, koji se oporavlja nakon operacije.
“On je došao posle te operacije, a u dogovoru sa stručnim štabom Partizana, dogovorili smo se da nastavi s njima da radi. Oporavci su mogući, to važi i za Avramovića koji je obnovio povredu i dalje miruje”.
“Veliko hvala ljudima iz FSS-a. Želeli smo da ostanemo još, ali moramo da radimo na košarci. Došli smo ovde, trenirali smo, odigrali smo dve trening utakmice, po FIBA pravilima. Potom smo odigrali protiv Crne Gore, veoma korisna utakmica za nas. To nam je baš pomoglo. Jedno je trening, drugo utakmica.”
Prema Planu detaljne regulacije koji se nalazi na javnom uvidu, Žagubica bi mogla da na mestu farme Bela Reka razvije istoimeni agro – turistički kompleks.
Površina obuhvata Plana iznosi 531,94 ha, a prostor se nalazi u krajnjem zapadnom delu opštine, u ataru sela Bliznak. Ovde postoje izgrađeni objekti farme koza i krava, objekti za preradu mleka, objekat upravne zgrade farme, objekat za smeštaj radnika, nekoliko izgrađenih kuća za smeštaj turista. Postoje zasađena polja borovnice, velike površine za ispašu stoke (livade – pašnjaci), kao i šumske površine.
Na osnovu opštih ciljeva i postojećih potencijala koncipirani su sledeći osnovni ciljevi:
– razvoj turizma tj. agroturizma;
– razvoj poljoprivrednog kompleksa, zaokruživanjem proizvodnog ciklusa – od uzgoja stoke (odabranih sorti koza i ovaca), do proizvodnje, prerade i plasmana proizvoda;
– edukacija u sferi poljoprivrede (kako stočarstva tako i voćarstva i sl.);
– definisanje javne saobraćajne površine koje bi uredile postojeće stanje, omogućile pristup svim parcelama i stvorile mogućnost za postavljanje sve potrebne infrastukture.
Agroturizam je vrsta turizma u kojem domaćini nude boravak na vlastitom poljoprivrednom objektu (farmi) te gostima omogućuju direktno učešće u svim poslovima: briga o životinjama i biljkama, sadnja, berba i žetva hrane koja je specifična za to područje (borovnice ili drugo voće, kukuruz, pšenica – u zavisnosti na kojem se području nalazite).
U okviru kompleksa farme Bela Reka, planirani su sledeći sadržaji:
– farme krava i ovaca (sa objektima za preradu mleka);
– ergela;
– objekti za smeštaj radnika;
– hotel sa svim pratećim sadržajima (parkingom, sportskim terenima, prijavnicom itd);
– posebni objekti za smeštaj gostiju tj. turista (u formi kuća – bungalova);
– poljoprivredni edukativni centar – škola sa pratećim sadržajima (objekat za smeštaj đaka, sportski tereni i sl.)
– planinarski i lovački dom;
– poligon za specijalni sport i obuku (glavni objekat i tereni za obuku u određenim sportovima);
– reproduktivni centar za srndaće i divljač (prostor ograđen ogradom visine 2,5m bez objekata);
– polja borovnice;
– PPOV;
– crkva sa spomen kosturnicom;
– repetitor;
– izvorište vodosnabdevanja;
– park šuma (sa sadržajima avantura parka, i delom za reproduktivni centar).
Pored navedenih sadržaja predviđa se odgovarajuća saobraćajna infrastruktura sa potrebnim brojem parking prostora, uređene zelene površine sa parkovskim mobilijarom i uređenje zelenila duž puta.
Ovim planom planiraju se javni putevi koji će opslužiti planirano građevinsko područje i povezati sve planirane sadržaje. Putevi se planiraju sa kolovozom za dvosmerni saobraćaj. U profilu puteva smestiće se trotoari i, gde teren dozvoli,biciklističke trake.
Opština Žagubica je naručilac Plana, a obrađivač Infoplan doo iz Aranđelovca.
U toku su radovi na nekoliko lokacija u gradskim i seoskim mesnim zajednicama na teritoriji Grada Požarevca.
U toku je ojačavanje kolovozne kontrukcije – asfaltiranje ulice Dolinska u MZ Brežane, vrednosti 2.781.294 dinara.
Ista vrsta radova obavlja se i u ulici Lole Ribara u MZ Ostrovo 450 metara dužine i 4,5 metara širine, vrednosti 9.880.383 dinara.
Izvode se radovi i na uređenju parking prostora kod pomoćnih terena, bivšeg stadiona “MIP” – a u Požarevcu, površine 1000 m², vrednosti oko 2.500.000 dinara.
U ulici Ratarska, MZ Burjan u toku su radovi na ojačavanju kolovozne konstrukcije dužine 808 metara, prva faza, vrednosti 57.822.214 dinara.
Sanacija trotoara u delu ulice Jug Bogdanove je takođe u toku, i to od ulice Lole Ribara do Topličine, leva i desna strana u MZ Ćeba, dužine 130 metara. Vrednost – 2.242.500 dinara.
Kada je u pitanju Gradska Opština Kostolac tamo je u toku rehabilitacija, obnavljanje, zamena i ojačavanje trotoara u ulici Nikole Graonića, vrednosti 1.974.379 dinara, dužine 160 metara.
Radovi se izvode i u mesnoj zajednici Zabela i to na ojačavanju kolovozne konstrukcije u ulici Vajfertova, u dužini od 220 metara i 2,6 metara širine, vrednosti 3.325.114 dinara.
Od 15. avgusta do 15. septembra sindikati i poslodavci imaju rok da se dogovore o povećanju minimalne cene rada. U suprotnom, odluku će doneti Vlada. Osim povećanja minimalca, država za jesen najavljuje i dvocifreno povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Sve to, kažu, u procentima znatno iznad rasta inflacije.
Sindikati i poslodavci za sada su u jednom saglasni: teško da ćemo se dogovoriti. Što se zahteva jednih i mogućnosti drugih tiče – raskorak nikad veći. Minimalna prosečna zarada sada je 35.000 dinara.
“Iz juna po stavkama koje čine minimalnu potrošačku korpu to je iznosilo 51.340 dinara. Sve što je blizu te sume, a apsolutno smo sigurni da to neće biti toliko, ali smo isto tako svesni toga da ne može da bude ni 40.000”, kaže Goran Milić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
“U anketi su poslodavci rekli da su spremni da povećaju minimalnu cenu od 9 do 12 odsto”, kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
Ono što je nama namera je da idemo na dvocifreno povećanje minimalne zarade, dakle pod uslovom da se sindikati i poslodavci ne dogovore, da to bude zarada koja će doseći nivo od 40.000 dinara, kaže ministar finansija Siniša Mali.
Više od 68 odsto anketiranih poslodavaca smatra da je neophodno povećanje minimalne zarade, što je za 5 odsto više nego prethodne godine.
“Povećanje minimalne zarade, vuče i gura sve prosečne plate gore u Srbiji, što je dobro. Takođe otvara veliku rupu kod poslodavaca i mi ćemo izaći sa tim da taj iznos kojim bi poslodavci povećali minimalac pokrije država. Kroz povećanje neoporezivog dela dohotka, kroz smanjenje doprinosa”, kaže Mali.
Sindikati bi radije da se stope doprinosa ne diraju, već da rasterećenje ide nauštrb poreza na zarade. Iako im dogovor ne ide od ruke, sindikati i poslodavci su oko jednog gotovo saglasni.
Sindikati će u svakom slučaju tražiti pod broj jedan da ta cena važi bukvalno od septembra, kaže Milić.
Da se dva puta po manje povećava minimalna zarada, a ne odjednom kako to sindikati traže da bude 30, za trećinu više nego što je sada, rekao je Atanacković.
Minimalna cena rada sada je 201 dinar po satu, prema poslednjim najavama nadležnih prostora ima za rast od 14 odsto, dok bi se penzije povećale za 20,2 odsto, a plate u javnom sektoru od 12 do 25 procenata, koliko bi dobili zaposleni u Vojsci.
Osmoro dece i četvoro odraslih povređeno je kada je autobus srpskih registarskih tablica upao u jarak u Bugarskoj. Niko nije životno ugrožen.
Poginulih nema, a 12 osoba je povređeno – osmoro dece i četvoro odraslih. Oni su prevezeni u bolnicu u Staroj Zagori, koja je najbliža mestu nesreće.
Ambasador u Bugarskoj Željko Jović je, pozivajući se na informacije iz bugarske policije, rekao da se u bolnici nalazi 46 državljana Srbije, kao i da nema teže povređenih. Prethodno su mediji preneli da su teže povređeni jedna odrasla osoba i jedno dete.
Kako javljaju tamošnji mediji, autobus koji je prevozio članove folklornog ansambla sa letovališta na Crnom moru upao je u jarak, a uzrok udesa još zvanično nije poznat.
Jedna od putnica u autobusu je rekla da je vozač bio odmoran i naspavan, ali je i objasnila šta se dogodilo u momentu kada je skrenuo s puta.
“Jedan otac je hteo da sedne napred s detetom koje nije moglo da se iskašlje. Vozač je hteo da mu spusti sedište jer on nije znao kako. Kako se vozač nagnuo da ga spusti, tako je skrenuo s puta”, rekla je za BTV ta putnica i dodala da je u autobusu bili 49 ljudi.
Na mesto nesreće bile su upućene ekipe lekara iz Nove i Stare Zagore, vatrogasne jedinice i policije.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar krenuo je sinoć za Sofiju kako bi obišao naše povređene državljane, upoznao se sa stepenom njihovih povredea, ali i da se dogovori sa bugarskim kolegama o daljim koracima u njihovom lečenju, i da razmotri da li je potrebna neka dodatna pomoć povređenima.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je ranije sa bugarskim kolegom Nikolajem Milkovim o stanju putnika. Kako je saopšteno, sva povređena deca su hospitalizovana i dva ministara će biti u stalnoj vezi zbog razmene informacija o njihovom oporavku. Milkov je izrazio nadu da će roditelji uskoro moći da budu sa svojom decom.
Nakon nesreće bila se formirala kilometarska kolona na auto-putu ka Sofiji, ali je napravljen koridor kojim su se kretala vozila hitne pomoći.
Za pravoslavne hrišćanske vernike počeo je dvonedeljni Velikogospojinski post.
Ustanovljen je kako bi se svi sećali Presvete Bogorodice i tražili molitveno zastupništvo od nje. Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu.
Gospojinski post najkraći je od četiri velika godišnja posta i traje 14 dana, od 14. do 28. avgusta.
Stroži je od Božićnog i Apostolskog- zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici, pravoslavni hrišćani ovaj post poste kao i Veliki.
Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, osim u dane vikenda, kada su dozvoljeni ulje i vino, i na Preobraženje, kada se može jesti i riba.
Prvi put ovaj post spominje se u spisima Teodora Studita, 826. godine. Konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166.
Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.
Svaki post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Osim uzdržavanja od jela životinjskog porekla, podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.
Istinski post koji obuhvata oba aspekta privodi čoveka smirenju.
Epidemiološka situacija je nesigurna, broj zaraženih je mnogo veći od broja registrovanih, a zabrinjava što obolelih ima u svim starosnim grupama, kaže za RTS član Kriznog štaba, prof. dr Branislav Tiodorović.
Sve je više inficiranih virusom korone, a može se očekivati novi rast početkom septembra, kada se završe odmori i počne škola.
Situacija je nesigurna, broj zaraženih je mnogo veći od onih koji se testiraju, kaže za RTS profesor Tiodorović.
“Zaraženih ima u svim starosnim grupama, pa i kod male dece. Zabrinjava što se zaražavaju i deca mlađa od četiri godina, koja ozbiljno obolevaju. Zatim imamo starije osobe, hronične bolesnike. Broj preminulih se održava na značajnom nivou. Jedan preminuli je mnogo, a kamoli 14-15. Moramo posebnu pažnju da usmerimo prema hroničnim bolesnicima, da se čuvaju, a moraju ih čuvati i oni mlađi koji s njima žive ili kontaktiraju”, navodi Tiodorović.
Profesor kaže i da je zaražen ogroman broj onih koji se vraćaju sa odmora, posebno sa primorja, i ponavlja da pre svega treba da zaštitimo one koji su najosetljiviji. Preporučuje i da starije osobe i hronični bolesnici prime četvrtu dozu vakcine.
O pooštravanju mere u ovom trenutku se ne razmišlja nigde u Evropi pa ni kod nas, ali se treba držati preporučenih mera.
“Treba da poštujemo preporučene mere, a to je nošenje maski u zatvorenom prostoru i držanje distance”, ponovio je profesor Branislav Tiodorović.
U Kovid bolnici u Kruševcu trenutno se nalazi 180 pacijenata.
Od Požarevca do Budve ima oko 530 kilometara. Računamo kilometražu preko tunela Sozina, ako idete preko Cetinja računajte na oko 7km manje.
Foto: Urban City / B.P.
Putujemo Jadranskom magistralom uz more od Sutomora do Budve. Računajte na oko sat vremena vožnje zbog gužve, pazite na ograničenja. Ovom deonicom vozite 50 i 60 km/h. Kada ugledate tablu “Budva” bilo da ste se spustili sa Cetinja ili došli Jadranskom magistralom počinju problemi, saobraćaj u špicu sezone je haotičan. Naročito ako planirate da idete prema centru, ovo može potrajati. Gužve kreću već oko 7.30 pre podne.
Što se tiče smeštaja u Budvi, ovde je sve moguće. Možete negde u brdu ili nešto dalje od centra po skromnijim uslovima naći i od desetak evra. Cene idu i do nekoliko hiljada evra za noć. Da, nismo pogrešili.
Foto: Urban City / B.P.
Budva je nekada bila zamišljenja kao turistička destinacija sa dve i tri zvezdice. Sve se to promenilo u poslednjih deset, petnaest godina. Svake godine tu su novi monstrumi od hotela, nove zgrade, nove zverske građevine, arhitektonske gromade. Neki pogledi su zaklonjeni novim objektima, ono što ste znali gde je, sada više ne važi, iz godine u godinu Budva se menja i to ne prestaje. Neke stvari su bolje, neke ipak nisu. Morate da se naviknete na kranove koji čak i noću svetle.
Foto: Urban City / B.P.
Zaboravite na vožnju kolima kroz centar, jer ako nemate rezervisan parking teško da ćete imati gde da parkirate, jer mesta jednostavno nema. Ako niste bukirali smeštaj koji poseduje mogućnost parkiranja u velikom ste problemu. Imate mogućnost da uzmete turističku karticu i plaćate ako ugrabite mesto na nekom od parkirališta koja su najbliža Starom gradu za 15 evra dnevno. Ako plaćate po satu računajte na 1 do 1,5 po satu, pa napravite računicu. Ako parkirate na mestima gde to nije predviđeno računajte i na to da vam pauk može uzeti auto što će vas koštati 80 evra.
U odnosu na Sutomore ovde očekujte duplirane cene. Što se tiče osnovnih stvari u ugostiteljskim objektima, kafa je od 1,4 do 2,5, gazirani i gusti sokovi oko 2,5, točeno domače veliko pivo od 3 do 4,5 evra. Ako ste ogladneli, to će vas koštati od 8 evra pa na gore. Da budemo jasni, bez 10 evra ne pomišljajte da sednete bilo gde, jer su to cene koje su aktuelne. Giros (i to bez pomfrita, jer ovde ga ne služe u girosu) u fast fudu je 4 evra, parče pice od 2 do 3,5 evra.
Slovenska plaža, Foto: Urban City // I.P.
Ležaljke su oko 15 evra za komplet pa do čak 40 evra za prvi red na pojedinim delovima Slovenske plaže. Dakle skupo je, ali tako je to.
Foto: Urban City / B.P.
Budva više nije ona stara Budva i to je na nekin način dobro. Nema više Rafaela, Trokadera, Majamija. Sada je tu potpuno novi park. Glasnoća muzike je od ove sezone ograničena na 65dB, primećuje se da su zvučnici “uštinuti” i to se poštuje. Naravno ima pojedinih slučajeva, ali inspekcija ima pune ruke posla, neke lokale zavtara na nekoliko dana zbog nepoštovanja pravila.
Što se plaža tiče ne preporučujemo vam Slovensku plažu iz više razloga, a neke ste verovatno i iskusili ako ste bili u Budvi. Od ranog jutra plaže su pune, pa se teško može naći mesta na Mogrenu I i II, Ričardovoj.
Gradska plaža “Pizana”, Foto: Urban City / B.P.
Pizana je neuređena, zapuštena, ali je manja gužva, preporučujemo da kupite patike za vodu ako želite da i dalje hodate. Uvek preporučujemo JAZ koji je na oko 7 km od Budve, ali i ovde očekujte gužvu, jer koliko god pojedini mediji pisali kako je sezona “pukla”, to baš i nije tako. Budva je puna, reke ljudi idu uskim vrelim ulicama Starog grada koji je tu već 2500 godina i dalje naravno najveći simbol ovog mesta.
Jaz plaža, Foto: Urban City // B.P.
Ovde vam naravno preporučujemo da svratite i probate sigurno najbolju picu (kalcona (skoro 1kg), pizza “LAV”), ako već niste, u Piceriju Lav koja je tu od 1989. godine i gde se ništa ne menja (i ne treba), čak i ako godinama niste bili ovde.
Kalcona u Lavu od skoro jednog kilograma, Foto: Urban City / B.P.
Miris i ukus su potpuno isti, za svaku pohvalu.
Pizzeria “Lav” Budva, Foto: Pizzeria LAV
Preporučujemo vam i da prošetate do čuvenog kompleksa hotela Slovenska plaža koji je nastao 1984. godine i sagrađen u Mediteranskom stilu, a sada je samo mala tačka u Budvi u odnosu na veliki broj novih građevina.
Kompleks “Slovenska plaža”, Foto: Urban City / B.P.
Ovde kao da je vreme stalo. Mnogo puta je i prikazivan u domaćim filmovima i serijama. Kompleks je poslednjih godina osvežen, ali je stari dobro poznat izgled ostao netaknut.
Kompleks “Slovenska plaža”, Foto: Urban City // B.P.
Ovde su se turisti i prtljag prevozili električnim vozilima pre 38 godina, sada su naravno ta stara vozila zamenjena novim, savremenijim.
Foto: Urban City / B.P.
Takođe se od iste godine koriste i solarni paneli, što pokazuje savremenost ovog kompleksa. Ono što je još zanimljivo da je ovaj kompleks prvi u ovom delu Evrope ponudio makrobiotičku ishranu.
Kompleks “Slovenska plaža”, Foto: Urban City / B.P.
I danas u ovom kompleksu se nalazi najveća zelena oaza u Budvi sa preko 500 biljnih vrsta, hotelski kompleks nikada nije iz kuhinje bacao masnoću, već je prodavao firmama za preradu korišćenog ulja, poseduje saopstvene bunare za održavanje zelenih površina.
Patrolom do Budve ne završavamo sa obilaskom Crne Gore.
U narednih nekoliko dana pogledajte šta vas čeka u Perastu ako ovde idete do kraja sezone.
R. M. (73) poginuo je u saobraćajnoj nesreći koja se sinoć dogodila kod Banje Ždrelo blizu Petrovca na Mlavi.
Nesreća se, kako nezvanično prenose beogradski mediji, dogodila oko 20.30 časova.
– Pešak R.M. prelazio je ulicu kada je na njega naletela “opel astra” i udarila ga. On je sa teškim povredama prebačen u Opštu bolnicu u Požarevcu, ali je tamo preminuo – kaže izvor.
Navodno, stradali muškarac je penzionisani policijski službenik.
Danas se lokalno očekuju intenzivniji plјuskovi sa grmlјavinom i gradom (preko 40 mm za 24 h) sa većom verovatnoćom pojave u zapadnim, centralnim i južnim predelima zemlјe, saopštio je danas RHMZ.
Danas i sutra oblačno i svežije, mestimično sa kišom i lokalnim plјuskovima sa grmlјavinom uz intenziviranje padavina u drugom delu dana, lokalno iznad 40 mm za 24 h, a sutra, u nedelјu, iznad 20 mm za 12 h. Veća količina padavina danas očekuje se u zapadnim, centralnim i južnim krajevima Srbije, a sutra na jugu i jugoistoku.
Sledeće sedmice osetniji porast temperature uz postepeno razvedravanje od ponedelјka, a najtopliji dani će biti četvrtak i petak, 18. i 19. avgust, kada se ponovo očekuje da maksimalna temperatura bude oko i iznad 35°C, naovdi se u najavi RHMZ-a.
Opština Žagubica oglasila je javnu prezentaciju javnu prezentaciju Urbanističkog projekta izgradnje Etno sela Trška.
Etno selo, čiji je investitor fizičko lice Marija Miljković iz Milive, nalaziće se u Krupaji, potes Srpsko polje u opštini Žagubica, u blizini Krupajskog vrela.
Prema projektu koji je izradio Domovoj projekt doo iz Despotovca, na parcelama površine 4.417 m2 u planu je gradnja 7 bungalova. Planirana su dva tipa bungalova manje i veće površine i spratnosti, a svi će imati galerije, saune i velike staklene površine koje omogućavaju neometan pogled na prirodu.
U planu je i ograđivanje parcele, gradnja interne saobraćajnice i postavljanje reciklažnog ostrva.
Na graničnim prelazima putnička vozila jutros čekaju na izlaz iz zemlje na Horgošu četiri sata, a na Preševu i Batrovcima dva sata, saopštio je Automoto savez Srbije (AMSS).
Na Gradini na teretnim terminalima kamioni čekaju na izlaz iz zemlje sat i po, dok putnička vozila čekaju 50 minuta na izlazu, a na ulazu pola sata kao i na Gostunu.
Vozače na putevima u Srbiji danas očekuju nepovoljni uslovi u saobraćaju, uz mestimičnu kišu i jake pljuskove, pa na deonicama gde su u toku radovi treba računati na usporenu vožnju.
Pretežno oblačno, mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom.
Posle podne u severnim i zapadnim, a do kraja dana i u ostalim krajevima postepeni prestanak padavina i smanjenje oblačnosti. Vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni.
Najniža temperatura od 14 do 18, najviša od 22 do 27 stepeni.
U Požarevcu kišovito. Popodne prestanak padavina uz oblačno vreme. Temperatura od 16 do 26°C.
Od ponedeljka znatno toplije, od četvrtka tropske temperature. Očekuje nas i do 38°C.
Uporozenja: Lokalna pojava grmljavina, verovatnoća 95%. Količina padavina ≥ 20 l/m² u periodu za 12h, verovatnoća 90%.
