7.6 C
Pozarevac,RS
26.04.2026.
STRANA 579

Batut objavio plan vakcinacije

Foto: Pixabay // ilustracija

Institut “Batut” objavio je operativni plan za imunizaciju, koji prediđa tri faze vakcinacije u kojima bi trebalo da bude obuhvaćeno oko 1,75 miliona građana Srbije.

Pored izrade planova za vakcinaciju koji obuhvata oko 20 odsto ukupne populacije, istovremeno su pripremljeni i planovi za obuhvat do maksimalno 50 odsto ukupne populacije Srbije u slučaju dostupnosti veće količine vakcina.

U prvoj fazi vakcinacije obuhvaćeni su zaposleni u zdravstvenim ustanovama sa najvišim rizikom od prenošenja infekcije i zaposleni u domovima za stara lica i ustanovama socijalne zaštite. U proj fazi trebalo bi da bude vakcinisano 720.600 osoba.

Druga faza obuhvata do 20 odsto od ukupnog broja stanovništva i biće obuhvaćene starije uzrasne grupe koje nisu vakcinisane u prvoj fazi, zaposleni u ustanovama od značaja za funkcionisanje društva. To je, prema proceni „Batuta“, oko 736.500 ljudi.

U trećoj fazi trebalo bi da budu vakcinisani zaposleni u obrazovnim ustanovama (osnovne škole), osoblje van medicinskog i obrazovnog sektora koje nije obuhvaćeno u drugoj fazi – a prioriteti će se određivati naknadno.

Prva faza

U prvoj fazi vakcinacije obuhvaćeni su zaposleni u zdravstvenim ustanovama sa najvišim rizikom od nastajanja ili prenošenja infekcije kao i zaposleni u domovima za stara lica i drugim ustanovama socijalne zaštite.

Prioritetne grupe zaposlenih u zdravstvenim ustanovama obuhvataju: zaposlene u jedinicama intezivnog lečenja u kovid bolnicima, zaposlene u kovid ambulantama domova zdravlja i prijemno-trijažnim centrima bolnica, u kovid bolnicama u direktnom kontaktu sa obolelima na odeljenjima, zaposlene u laboratorijama za direktnu dijagnostiku kovid 19, zaposlene na intenzivnom lečenju i hirurškim odeljenjima u ne-kovid bolnicama, zatim zaposlene na ostalim odeljenjima u ne-kovid bolnicama i zaposlene u domovima zdravlja.

Planirano je da obuhvat vakcinacije bude od 60 do 80 odsto zaposlenih u ovim kategorijama odnosno oko 85.400 ljudi.

U ovoj fazi biće fakcinisani i starije uzrastne grupe stanovništva: osobe starije od 65 godina koje stalno borave u domovima za stara lica i drugim ustanovama socijalne zaštite, osobe starije od 75 godina u opštoj populaciji, osobe u starosnoj grupi 65-74 godine u opštoj populaciji sa višestrukim faktorima rizika i korisnici ustanova socijalne zaštite (osim domova za stara lica) u kojima je otežano ili nemoguće sprovođenje nefarmakoloških mera prevencije i suzbijanja.

Prilikom planiranja vakcinacije, zavisno od raspoložive količine vakcine, treba dati prioritet osobama u pomenutim ciljnim grupama koji imaju pridružen i dodatni visok rizik od nastanka teške bolesti usled infekcije virusom SARS-CoV-2, navodi Batut.

Obuhvat vakcinacije u ovoj kategoriji građana trebalo bi da bude između 75 i 80 odsto, ili oko 635.000 osoba.

Ukupno za prvu fazu vakcinacije je planirana vakcinacija 720.600 osoba.

Druga faza

U drugoj fazi, koja obuhvata do 20 odsto od ukupnog broja stanovništva, biće obuhvaćene starije uzrasne grupe koje nisu obuhvaćene u prvoj fazi, osobe sa komorbiditetima koje ne spadaju u starije uzrasne grupe stanovništva kao i zaposleni u određenim ustanovama od značaja za funkcionisanje društva.

Kada je reč o zaposlenima biće vakcinisani u službama od vitalnog i posebnog značaja za funkcionisanje društva koje odredi Vlada Srbije ili organ uprave kome Vlada poveri izradu takve liste prioriteta zatim zaposleni u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi koji su posebno izloženi infekciji u neposrednom radu sa strankama, zaposleni u komunalnim i javnim preduzećima, u policiji i pravosuđu, zaposleni u predškolskim ustanovama i obrazovanju u ustanovama sa većim rizikom od transmisije virusa (fakulteti i srednje škole).

Za drugu fazu planira se imunizacija sa obuhvatom od 10 do 80 odstu u zavisnosti od rizika od nastanka teškog oblika bolesti kod osoba koje već imaju narušeno zdravlje ili povećanog rizika od transmisije virusa u radnom okruženju.

U drugoj fazi iminizacije tako bi bilo vakcinisano oko 736.500 ljudi.

Treća faza

Ukoliko se obezbede količine vakcine veće od potreba za vakcinaciju ciljnih grupa planiranih u prve dve faze imunizacije, plan se proširuje na treću fazu koja bi trebala da obuhvati do 50 odsto ukupnog stanovništva Srbije.

Prioriteti se određuju naknadno, na osnovu novih saznanja o toku epidemije, imunogenosti vakcine, kao i na osnovu dostupnih količina vakcine.

U ovoj fazi trebalo bi da budu vakcinisani zaposleni u obrazovnim ustanovama sa manjim rizikom od transmisije virusa (osnovne škole), esencijalno osoblje van medicinskog i obrazovnog sektora koje nije obuhvaćeno u drugoj fazi, zaposleni na proizvodnji vakcina i u laboratorijama na mestima sa visokim rizikom za infekciju kao i osobe koje su usled svog socijalnog statusa u povećanom riziku od infekcije, jer ne mogu da obezbede fizičku udaljenost:

1. Migranti i tražioci azila u kolektivnom smeštaju;
2. Grupe osoba koje žive u nehigijenskim naseljima;
3. Beskućnici i osobe koje žive u ekstremnom siromaštvu;
4. Osobe starije od 50 godina na izdržavanju krivičnih sankcija.

U ovim kategorijama planiran je obuhvat od 75 odsto za vakcinaciju odnosno oko 446.250 osoba.

Nakon definisanih prioritetnih grupa,zavisno od dostupnih količina vakcine,vakcinacijom će se obuhvatiti osobe mlađe od 50 godina sa određenim faktorima rizika (ukupna populacija u ovim uzrasnim grupama ima 4,066 miliona stanovnika, od čega se pretpostavlja da oko 5 odsto, ili 203.000 ima neki od faktora rizika za teške oblike bolesti) i osobe starosti 50-64 godine, bez obzira na faktore rizika (u ovoj kategoriji je 1,44 miliona građana,od čega bi planirani obuhvat od75 odsto iznosio oko 1.100.000 osoba). Ukupno bi se trećom fazom na osnovu navedenih ciljnih grupa obuhvatilo oko 1.750.000 građana Srbije, zaključuje Batut.

Deo Požarevca bio bez bez struje više sati

Foto: Pixabay // ilustracija

Deo grada oko Poljoprovredne škole u Požarevcu bio je bez struje od 17:30 do 20.20h

Kvar je bio u TS Ilije Birčlanina na visokom naponu. Ekipe EPS Distribucije otklonili su kvar.

Još 1.769 slučajeva koronavirusa, preminulo još 35 osoba

Foto: Pixabay // ilustracija

Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus su testirane 11.123 osobe, a registrovano je 1.769 slučajeva zaraze.

Na respiratorima je 207 pacijenata.

Ukupno je hospitalizovano 5.911 osoba.

U Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđeno 357.894 slučajeva infekcije.

Procenat smrtnosti je 0,99 odsto.

Do 15 časova 9. januara u Srbiji je testirano ukupno 2.389.138 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.

Pijana unuka izbola babu: Starica preminula na Božić u Požarevcu

Opšta bolnica Požarevac, Foto: B.P.

Veronika M. (27) je pod dejstvom alkohola izbola svoju babu Miru D. (72) koja je preminula na Božić u bolnici u Požarevcu.

Požarevačko Više tužilaštvo će prekvalifikovati delo iz ubistva u pokušaju u ubistvo.

Veronika M. je imala 1,84 promila u krvi kada je izbola babu.

Starica je imala višestruke povrede po telu, a bitku za život je izgbula na Božić. Tokom istrage naloženo je psihijatrijsko veštaćenje njene unuke Veronike M. koje će najverovatnije biti obavljeno u SZB u Beogradu.

Praznični obrok za korisnike Narodne kuhinje u Požarevcu

Crveni krst Požarevca i Kolo srpskih sestara „Bosa Pavlović“, na drugi dan Božića obradovali su najugroženije porodice prazničnim obrokom.

On je pripremljen za 850 korisnika Narodne kuhinje, među kojima čak trećinu čine deca do 10 godina starosti.

Ova praznična akcija za ugrožene sprovedena je uz finansijsku podršku grada Požarevca.

Danas je Sveti Stefan

Svetog Stefana slavi veliki broj vernika, a pošto pada na treći dan Božića, to je prva krsna slava u godini.

Sveti Stefan je prvi od sedmorice đakona koje su sveti apostoli rukopoložili, pa se zbog toga on i naziva arhiđakon Stefan – prvi među đakonima.

Arhiđakon Stefan je prvi svetitelj koji je nastradao za hrišćansku veru, pa se ovaj praznik slavi kao sećanje na njegov život.

Ovaj svetac bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla, koji je snagom svoje vere činio mnoga čudesa.

Sveti Stefan bio je nadahnut silom Duha Svetog, kao i dvanaest velikih apostola. Njegova dobra dela, pomaganje ljudima, kao i čuda koja je izveo pominju se u Svetom pismu Novog zaveta.

Mučenje svetog Stefana koji je zapravo bio prvi mučenik za istinu njenog sina, posmatrala je i Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom. Ovaj svetac ubijen je kad je imao 30. godina, a poslednje reči su mu bile “Gospode, ne uračunaj im greh ovaj”.

Posvećeno mu je više od 40 hramova u Srbiji.

Postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Najrašireniji je da se iznosi božićna slama iz kuće, koja se, zbog verovanja u njenu plodotvornu moć, prvo pažljivo pometena i skupljena, ostavlja u štalu, privredne objekte, voćnjak ili među pčele, radi podsticanja roda ili napretka.

U Vojvodini, božićna slama uklanja se još tokom noći. Slamu uklanjaju žene, ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić.

Kao krsnu slavu ovog svetitelja slavi i Republika Srpska, koja je i osnovana na današnji dan 1992. godine.

Izbegavajte kućne poslove jer je ovaj dan u kalendaru obeležen crvenim slovom.

Potvrđeno još 49 pozitivnih na virus COVID-19 u Požarevcu i okolini

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Požarevac od petka, u Braničevskom okrugu registrovano je još 49 osoba zaraženih virusom COVID-19.

U Požarevcu 23, u Petrovcu na Mlavi 12, u Velikom Gradištu šest, u Kučevu pet i po jedna u Malom Crniću, Žabarima i Žagubici.

Računajući i nove slučajeve, od početka epidemije u Požarevcu ukupan broj zaraženih je 2.959, u Petrovcu na Mlavi 1.188, u Velikom Gradištu 888, u Kučevu 523, u Golupcu 359, u Malom Crniću 302, u Žagubici 236 i u Žabarima 175.

PU Požarevac: Krali metalne ogradice na groblju i preprodavali

Foto: Pixabay // ilustracija

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Velikom Gradištu rasvetlili su više krađa i uhapsili M. N. (1958) i N. J. (1988) iz Žabara, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili ova krivična dela.

Sumnja se da su oni, tokom decembra prošle godine, sa seoskih groblja na području opštine Veliko Gradište ukrali više metalnih kapija sa grobnica, a zatim ih prevezli do otpada sekundarnih sirovina u okolini Svilajnca kako bi ih prodali.

Policija je deo ukradenih kapija pronašla i one će biti vraćene.

Po nalogu nadležnog tužilaštva, osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni su, uz krivičnu prijavu, privedeni u Osnovno javno tužilaštvo u Velikom Gradištu.

Sudija za prethodni postupak odredio im je pritvor do 30 dana.

Veliko Gradište i Golubac bili dva sata bez struje

Foto: Pixabay / ilustracija

Od 19,50 do 21,50 Veliko Gradište i Golubac bez električne energije zbog kvara na 110kv sabirnicama u TS Rudnik 1 u Drmnu.

Kvar je otklonjen od strane ekipa Površinskog kopa Kostolac oko ponoći, a svi korisnici distribucije u V.Gradištu i Golupcu dobijali su struju preko rezervnih napajanja iz pravca Požarevca.

Zvanično 2.218 novih slučajeva koronavirusa, preminule 34 osobe

Foto: Pixabay // ilustracija

Prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminule su 34 osobe od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava povećan na 3.513, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs.

Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 11.068 osoba, a registrovano je 2.218 slučajeva zaraze.

Na respiratorima je 215 pacijenata.

Ukupno je hospitalizovano 6.046 osoba.

U Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđeno 356.125 slučajeva infekcije.

Procenat smrtnosti je 0,99 odsto.

Do 15 časova 8. januara u Srbiji je testirano ukupno 2.378.015 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.

Lončar: Primiću prvu sledeću vakcinu

ZLATIBOR LONČAR, Foto: B.P.

Do sada je vakcinu protiv virusa korona primilo više od 3.000 korisnika u staračkim domovima i oko 4.000 zdravstvenih radnika, izjavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar i dodao da je plan da se do kraja nedelje vakciniše još oko 3.000 ljudi.

Lončar je rekao i da je napravljen raspored i plan imunizacije i da je već 95 odsto vakcina na lokacijama gde će biti aplikovane.

Ministar je rekao da ima zemalja koje su nabavile vakcinu, ali da se nisu dobro organizovale što se tiče vakcinacije.

Govoreći o epidemiološkoj situaciji, naveo je da se smanjuje broj pregleda i prijema u bolnice, ali je dodao da to ipak nije prava slika jer su ljudi manje odlazili kod lekara tokom praznika.

“Realnu situaciju imaćemo posle praznika”, rekao je ministar i dodao da je cilj da što pre iz kovid sistema izađu i da se vrate redovnom sistemu rada – Institut za ortopediju Banjica, Institut za reumatologiju, Medicina rada, neki od kliničko-bolničkih centara kako bi se uključili u dežurstva i rasteretili Urgentni centar i VMA.

Ministar kaže da je najvažnije da se što više građana vakciniše, da privreda krene normalno da radi.

“Po svim procenama, imunitet od dve doze vakcina traje oko šest meseci, što znači da već sada moramo da se pripremimo za jesen i da od septembra ili oktobra krene vakcinacija zdravstvenih radnika, prosvetnih radnika, državnih službenika koji su u kontaktu sa građanima, ugroženih kategorija stanovništva”, naveo je Lončar.

Napomenuo je i da će to biti ozbiljan posao za zdravstveni sistem.

Primiću prvu sledeću vakcinu

Lončar je izjavio da će se vakcinisati protiv virusa korona, a da je jedini razlog što to do sada nije uradio, dogovor između državnih zvaničnika da svi prime različite vakcine i da tako pokažu da su sve bezbedne.

“Ne bi bilo korektno da se svi vakčinišemo istom vakcinom. Koja god da bude sledeća vakcina, ja ću se njom vakcinisati”, rekao je Lončar.

Istakao je da bi primio svaku vakcinu za koje ALIMS izda sertifikat.

“Da sam primio vakcinu, mnogi bi rekli prvo je sebe zaštitio”, naveo je ministar.

Upitan da li će Srbija nabavljati vakcinu američke Moderne, koja je dobila dozvolu u EU, Lončar je naveo da je Srbije deo Kovaks sistema Svetske zdravstvene organizacije, a da je u tom sistemu i američki proizvođač vakcine protiv korona virusa Moderna.

“Imamo ugovor s Kovaksom da možemo da biramo vakcinu. U zavisnosti šta budu ponudili i šta ALIMS bude rekao, mi ćemo to i nabaviti”, rekao je ministar.

Preminuo književnik Milisav Milenković

Foto: Emisija Portret umetnika // screenshot

U Požarevcu je u 82. godini preminuo Milisav Milenković, književnik, dramaturg i istaknuti društveno-politički radnik.

Milisav Milenković je bio dugogodišnji predsednik Braničevsko-stiške književne zajednice, ogranka Udruženja književnika Srbije, jedan od osnivača Fedrasa-a (Festivala dramskih amatera sela Srbije) u Malom Crniću, kao i urednik književnog časopisa “Stig” koji takođe izlazi u Malom Crniću i upravo je obeležio svoju 50-godišnjicu.

Osnivač je i “Glumačkih svečanosti Milivoje Živanović”, koje se održavaju u Požarevcu.

Devedesetih godina prošlog veka obavljao je funkciju Generalnog sekretara Skupštine Savezne Republike Jugoslavije a bio je i na čelu požarevačkog Opštinskog odbora SPS-a. Bio je i predsednik Kulturno prosvetne zajednice Srbije.

Milisav Milenković autor je sedamnaest zbirki poezije među kojima se izdvajaju “Odisej se nije vratio”, “Šekspir – san i krv”, “Četiri godišnja doba u Beogradu”, romana “Bolest brestova”, “Doba vetrova” i “Prsten za Evu”, knjiga priča “Kalemljena trešnja Lava Nikolajeviča”, “Varoške priče”, “Tri rođendana i jedna smrt”.

Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, od kojih su najistaknutije Vukova nagrada, Povelja Ravaničanin, nagrada “Milan Rakić”, nagrada “Simo Matavulj”, Povelja Morave. Dobitnik je i Zlatne značke KPZ Srbije, Povelje KPZ Beograda, plakete KPZ Požarevca i priznanja Opštine Malo Crniće.

Bio je jedan od vodećih intelektualaca i pokretača kulturnog života čitavog Braničevskog kraja, čovek velikog kreativnog zamaha i nepresušne stvaralačke energije.

Milenković će biti sahranjen u subotu, u Malom Crniću, u 13 sati.

Božić uz česnicu u Velikom Gradištu

Foto: Urban City / B.P.

Na Božić, 7. januara, u Crkvi Svetog Arhangela Gavrila u Velikom Gradištu, nakon održane liturgije i pričešća u prisustvu brojnih vernika, po božićnom običaju lomljena je i česnica.

U velikoj česnici koja je deljena je svim prisutnima nalazili su se dukat i dva srebrnjaka pa se svakom pružila mogućnost da ih dobije.

Po narodnom verovanju, onog ko izvuče paru iz česnice pratiće sreća cele godine. Ovog Božića dukat je pronašao Viktor Stanić, a srebrnjake Jasmina Stanimirović i Stefan Milovanović.

Uz nešto drugačiju službu od prethodnih godina zbog poštovanja mera prevencije od epidemije, ali sa mirom u srcu, vernici su i sa ove liturgije otišli uz pozdrav “Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!“.

Organizatori pripreme božićne česnice su Crkva Svetog Arhangela Gavrila, Opština Veliko Gradište, Turistička organizacija opštine Veliko Gradište i pekara “Ema“ iz Velikog Gradišta.

Mališanima podeljeno više od 300 paketića u Požarevcu

Jelka za NG 2021, Foto: B.P.

U Požarevcu je 7. januara održana akcija „Božićna čarolija“, u kojoj je najmlađima podeljeno oko 300 poklon-paketića.

Karavan sa Deda Mrazom, bajkerima i ljubičevskim višebojcima krenuo je iz manastira Sestroljin, a onda se zaustavio u Prugovu, na Lučičkom putu i ispred Saborne crkve u Požarevcu, gde su najmlađima podeljeni pokloni.

Organizatori ove humane akcije su Saša Kovač Marković i Davorin Živković, koji su poklone za decu spremili uz pomoć građana i privrednika iz Požarevca i okoline, prenose Novosti.

“Pljušte” kazne na auto-putu za prosečnu brzinu

Foto: Pixabay // Andreas

Kazne zbog prekoračenja više ne dobijaju samo oni koje uhvate policijski presretati, već svi koji voze brže od dozvoljenih 130 km/h.

Očigledno je da vozači, imajući svest o tome da mogu biti kažnjeni iako policija uopšte nije prisutna na auto-putu, malo više vode računa nego ranije dok ovakav način kažnjavanja nije postojao, a epilog svega toga je manji broj stradalih, povređenih i naravno, manji troškovi popravke oštećenih automobila i naknade materijalne štete.

Loša vest za sve vozače koji vole malo bržu vožnju glasi da je počelo merenje prosečne brzine kretanja i na auto-putu Miloš Veliki.

To praktično znači da tamo više ne preti opasnost samo od policijskih presretača nego da svako ko u proseku vozi brže od dozvoljenih 130 km/h rizikuje da bude kažnjen zbog prekoračenja prosečne brzine, kao što je već odavno praksa na ostalim deonicama auto-puta kroz Srbiju.

Kako se meri po već oprobanom sistemu uspostavljenom još pre skoro tri i po godine, prosek se obračunava na osnovu vremena za koje vozilo stigne od jedne do druge naplatne rampe i dužine pređenog puta, bez ikakve posebne opreme, fiksnih ili pokretnih radara za merenje brzine koji moraju biti overeni i bez policijskih službenika na licu mesta.

Jednostavno, poseban softver računskom operacijom iz opšte poznate fizičke formule za izračunavanje brzine, podeli dužinu pređenog puta sa vremenom koje je bilo potrebno da se taj put pređe i dobije količnik koji pokazuje prosečnu brzinu kretanja vozila.

Kamere na naplatnim rampama snimaju svako vozilo i njegove registarske oznake prilikom ulaska i izlaska na deonicu auto-puta na kojoj se plaća putarina i beleže tačno vreme kada je svaki snimak napravljen.

Na osnovu vremena ulaska i izlaska vidi se koliko je minuta bilo potrebno da se pređe put između dve naplatne rampe, a zatim se unapred poznato rastojanje među njima podeli sa tim vremenom i dobije podatak o prosečnoj brzini kojom se voziIo kretalo.

Kome se šalju kazne?

Podaci se čuvaju na serveru odakle ih svakih desetak dana preuzima saobraćajna policija i vlasnicima vozila za koja se ispostavi da su se u proseku kretala brže od dozvoljenih 130 km/h šalje poziv da dođu u teritorijalno nadležnu policijsku stanicu i izjasne se o identitetu osobe koja je upravljala vozilom u vreme kada je prekršaj zabeležen.

Protiv onoga ko se ne odazove podnosi se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog nedavanja traženih podataka, za šta je inače predviđena kazna od čak 100.000 do 120.000 dinara.

Danas oblačno, sutra još hladnije, stiže minus

Foto: Urban City

Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHZS) upozorio je da se u planinskim predelima očekuje povećanje visine snežnog pokrivača za 15 do 30 centimetra.

U ostalim delovima zemlje oblačno s kišom, a u toku noći kratkotrajna susnežica i sneg ponegde i u nižim predelima.

Vetar slab, severni i severoistočni.

Najniža temperatura od 1 do 4 stepena, najviša od 4 na severu do 10 stepeni na jugoistoku.

I u Požarevcu oblačno s kišom, u toku noći kratkotrajna susnežica i sneg.

Vetar slab, severni i severoistočni.

Najniža temperatura 2, najviša 4 stepena.

Vreme narednih dana

Narednih dana oblačno i hladnije, mestimično s kišom i snegom.

U subotu slabljenje, na severu i prestanak padavina, a u nedelju pojačanje. Više padavina u centralnim i južnim krajevima.

U nižim predelima stvaranje manjeg snežnog pokrivača, u brdsko-planinskim povećanje.

U nedelju posle podne i u ponedeljak delimično otapanje snežnog pokrivača, naročito na jugu.

Od utorka retka pojava slabe kiše i snega.

Naložena obdukcija starice iz Rečice, Rumun priznao zločin

Rumunski državljanin V. J. (37), priznao je na saslušanju u Višem tužilaštvu u Požarevcu da je u noći između 4. i 5. januara pokušao da siluje Radinku Kostić (86) iz sela Rečice.

Osumnjičenom je određen pritvor, a tužilac je naložio obdukciju, koja će pokazati tačan uzrok smrti, ali i to da li je pokojna Radinka bila silovana ili je, kako tvrdi njen napadač, to krivično delo izvršeno samo u pokušaju.

Prema nezvaničnim informacijama, V. J. je izjavio da je kod starice došao u pripitom stanju u nameri da je siluje. Ubistvo je, kako je kazao, izvršio da ga ona ne bi nakon toga prijavila policiji.

– Žena se branila kad ju je osumnjičeni napao – navodi izvor iz istrage za Novosti. – Uspela je da dohvati i kuhinjski nož i njime napadača poseče po ruci. Međutim, on ga je oteo od nje i posekao je po telu i vratu i tako joj naneo povrede usled kojih je ona preminula. Nakon toga je pobegao, ali je istog dana lociran u okolini Vršca i uhapšen.

Beživotno telo nesrećne žene pronašla je njena komšinica. Ona se zabrinula što je nije celo jutro videla. Zatekla ju je na podu u lokvi krvi i odmah je pozvala Hitnu pomoć i policiju. Međutim, lekari su mogli samo da konstatuju smrt.

U prvom trenutku se sumnjalo na samoubistvo, jer u kući nije bilo tragova izvršene premetačine i pljačke. Prema rečima komšija, Radinka je živela sama, jer joj sin radi u Italiji, gde je radio i njen pokojni suprug, a ćerka sa porodicom živi u Požarevcu.

Potvrđeno još 1.787 novih slučajeva koronavirusa, preminulo 35 osoba

Foto: Pixabay // ilustracija

Prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminulo je 35 osoba od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava povećan na 3.479, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs.

Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 8.845 osoba, a registrovano je 1.787 slučajeva zaraze.

Na respiratorima je 229 pacijenata.

Ukupno je hospitalizovano 6.311 osoba.

U Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđeno 353.907 slučajeva infekcije.

Procenat smrtnosti je 0,98 odsto.

Do 15 časova 7. januara u Srbiji je testirano ukupno 2.366.947 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.

Pritvor od 30 dana muškarcu koji je ubio staricu kod Požarevca

FOTO: PIXABAY // ilustracija

Muškarac V. J. koji je uhapšen zbog ubistva kod Požarevca, saslušan je pred Višim javnim tužilaštvom u Požarevcu i određen mu je pritvor do 30 dana.

Nezvanično, on je priznao da je staricu Radinku Kostić (86) pokušao da siluje i ubio nožem koji je jutros i pronađen.

Istraga se vodi zbog teškog ubistva i silovanja, a tužilaštvo je naložilo obdukciju kako bi se utvrdilo da li je starica silovana ili ne.

Predsednik Vučić sa Svete Gore čestitao građanima Božić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je svim vernicima Božić.

Podsetimo, predsednik Vučić, Božić je dočekao u manastiru Hilandar, na Svetoj Gori, a dočekan je u znaku poštovanja i retkih počasti.

Vučića su, na dolasku, ispred manastira dočekali iguman Hilandara, arhimandrit Metodije i veliki broj monaha.

Na ulazu u manastir, u čast srpskog predsednika, prvog posle 20 godina kojeg su zvanično ugostili monasi Hilandara, bile su istaknute tri zastave: srpska, grčka i hilandarska, što se čini samo o velikim praznicima i kada dolaze najviši gosti.

Odmah po dolasku, iguman Metodije pratio je predsednika Vučića u Saborni hram vavedenja bogorodice, u koji su ušli sami njih dvojica.

Iguman je potom ostavio srpskog predsednika da se sam pokloni svetinjama i proboravi neko vreme u Hramu.

Vučić se, inače, najduže zadržao pred ikonom Bogorodice trojeručice.

Posle toga, predsednik Vučić razgovarao je sa starešinstvom manastira Hilandar sa igumanom Metodijem na čelu, a potom je arhimandrit u njegovu čast priredio svečanu Badnju večeru, za “skromnom, ali predivnom manastirskom trpezom”, u najužem krugu, odnosno u prisustvu samo dva monaha, pored dva gosta iz Srbije.

Skoro 3.000 zaraženih u Požarevcu od početka epidemije

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Požarevac od 6. jamuara, u Braničevskom okrugu u prethodna 24 sata registrovane su još 44 osobe koje su pozitivne na virus COVID-19.

U Požarevcu i Petrovcu na Mlavi po 13, u Kučevu 10, u Velikom Gradištu četiri, u Malom Crniću tri i u Žabarima jedna.

Računajući i nove slučajeve, od početka epidemije u Požarevcu ukupan broj zaraženih je 2.936, u Petrovcu na Mlavi 1.176, u Velikom Gradištu 882, u Kučevu 518, u Golupcu 359, u Malom Crniću 301, u Žagubici 235 i u Žabarima 174.

Danas uglavnom oblačno, od sutra sve hladnije

Trg oslobođenja 2020. godine, Foto: Urban City

Samo ujutru i pre podne u centralnim, južnim i istočnim krajevima, mestimično sa kišom, u brdsko-planinskim predelima sa snegom.

Vetar će biti slab, zapadni i severozapadni. Jutarnja temperatura od 1 do 6 stepeni, a najviša dnevna od 6 do 10 stepeni Celzijusa, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Vreme u Beogradu

U Beogradu će biti umereno do potpuno oblačno i suvo. Vetar slab, zapadni i severozapadni. Jutarnja temperatura oko 4, a najviša dnevna oko 8 stepeni Celzijusa.

Izgledi vremena za sedam dana – do 14. januara

Do kraja nedelje umereno do potpuno oblačno i hladnije sa padavinama, a samo u subotu na severu i zapadu uglavnom suvo. U brdsko – planinskim predelima sa snegom, a u nižim predelima mešovite padavine, kiša i sneg.

U petak i nedelju kiša će se ponegde na jugu i jugozapadu lediti pri tlu. Za dane vikenda očekuje se stvaranje, odnosno povećanje visine snežnog pokrivača u većem delu Srbije.

U ponedeljak postepeni prestanak padavina. U utorak suvo i hladno. U sredu novo naoblačenje sa padavinama, u nižim predelima sa kišom i snegom, a u višim predelima sa snegom.

Srećan Božić!

Foto: B.P.

Svim vernicima koji danas slave rođenje Hristovo, redakcija Urban City želi srećan Božić. Hristos se rodi!

Crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara Božić obeležavaju 7. januara. Božić po julijanskom kalendaru slave Srpska pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Kopti i neki manastiri na Svetoj gori u Grčkoj.

Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila Devica Marija u gradu Vitlejemu. Za vernike je Božić najradosniji hrišćanski praznik i obeležava se tri dana.

U Srbiji je Božić od jula 2001. godine jednodnevni državni praznik.

Običaj je da se na današnji dan mesi kolač – česnica i u njega stavlja novčić, lomi se na delove, a onaj ko nađe novčić biće srećne ruke tokom cele godine.

Božić je porodični praznik i obeležava se u kući i u crkvama. Pod kuće se po tradiciji posipao slamom da bi se dočarao skromni ambijent pećine u Vitlejemu u kojoj se, po Bibliji, rodio Hrist.

Ljudi se na Božić pozdravljaju sa “Hristos se rodi”, a odgovor je “Vaistinu se rodi”.

Badnje veče u Požarevcu

Foto: Urban City

Danas 6. januara, na Badnji dan služena je jutarnja Liturgija i time je označen početak Božićnog slavlja.

Prodaja badnjaka u Požarevcu, Foto: Urban City

Kao i prethodnih godina, za Badnje veče organizuje se osvećenje i paljenje badnjaka tri crkve u Požarevcu, a posle toga i tradicionalni vatromet.

Foto: Urban City

Ulice oko 18 časova postaju puste, radnje se zatvaraju, a Požarevljani tradicionalno ovaj dan provode u toplini porodičnog doma.

Badnja večera

Badnja večera je posna trpeza, ali je trpeza bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive).  Večera protiče u miru i tišini.

Foto: Pixabay // ilustracija

Većina jela sa badnjedanske večere koriste se i pri daćama tako da je ta večera pre svega žrtveni obred posvećem porodičnim precima. Badnjedanska večera je jedna od najvažnijih večera u čast mrtvima i jedan deo svakog jela se ostavlja za pokojnike.

Bdenje

U badnjedanskoj noći se peče božićna pečenica, namenjena sutrašnjem danu – Božiću.

Tokom noći se pazilo kad će badnjak da pregori. Onome ko prvi spazi pripadala je nagrada od domaćina, a sam trenutak pregorevanja domaćin je oglašavao pucnjem iz oružja.

Znalo se da kad počnu pucnji da se razležu, značilo je da badnjaci prispevaju.

Nekada su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi.

Zvanično 2.882 nova slučaja zaraze koronavirusom, preminulo još 39 osoba

Foto: Pixabay // ilustracija

Prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminula je 39 osoba od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava povećan na 3.444, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs.

Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 13.512 osoba, a registrovana su 2.882 slučaja zaraze.

Na respiratorima su 234 pacijenta.

Ukupno je hospitalizovano 6.405 osoba.

U Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđeno 352.120 slučajeva infekcije.

Procenat smrtnosti je 0,98 odsto.

Do 15 časova 6. januara u Srbiji su testirane ukupno 2.358.102 osobe koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.

Golubačka tvrđava najposećenija destinacija prošlog leta u Srbiji, koliko znate o njoj?

Foto: Urban City / B.P.

Od mnogih legendi koje je narod smislio o Golupcu i njegovoj veličanstvenoj Tvrđavi, najpopularnija je ova o izvesnom Turčinu, oženjenom za princezu iz ovih krajeva. Po predanjima, princeza je bila zaljubljena u drugog, meštatina iz obližnjeg sela, kog je svakog dana posećivala, piše National Geographic.

Ljubomorni muž, a komandant Golubačke tvrđave, hteo je preljubi da stane na put, pa je ženu zatvorio u najvišu kulu, koju Golupčani po obliku nazivaju Šešir-kulom, gde su joj jedino društvo pravili golubovi. Princeza ih je hranila i sa njima razgovarala, skraćujući zatočeničke godine, bajkovit je opis tobože istorijske situacije.

Priča dalje kaže da mužu ovo nije bilo dosta, već je svoju ženu odvezao čamcem do na sred Dunava, gde je lancima vezao za stenu koju zovu Babakaj.

“Veruje se da je on od nje zahtevao da se pokaje, izvikujući te reči na turskom”, priča mladi istoričar Jovan Kocmanović, autor kinjige “Golubac iz brodića”.

Iz srpskog ili ženskog inata, princeza nije htela, pa je ostala zavezana na današnjoj vodenoj granici između Rumunije i Srbije. U narednom dugom periodu, nju su hranili i pojili golubovi, u znak zahvalnosti za to što je ona njima činila. “Tu priču narod završava rečenicom da je duh princeze još uvek živ, čim golubovi i dan danas sleću na stenu Babakaj”, kaže Kocmanović.

Foto: Urban City

Svaku legendu treba shvatiti vrlo uslovno, ali je činjenica da su svi narodi, Vizantinci, Ugaru, Turci i Srbi, koji su se borili oko srednjevekovne tvrđave na oko tri kilomentra nizvodno od Golupca, fortifikaciju nazvali po golubu.

Ova konkretna priča nastala krajem 18. veka, kada su Srbi na ovim prostorim još uvek robovali pod Turcima, pa odražava “srpsku nacionalnu istoriju” kroz suprotstavljene likove, kako Kocmanović objašnjava. Zapravo, legendama se stvarala društvena klima iz koje je trebalo da bukne revolucija.

Slične su priče smišljene po čitavoj budućoj ustaničkoj, Karađorđevoj Srbiji, poentira Kocmanović. Istorijska verzija sudbine Golupca uzbudljiva je, iako se njen početak ne zna do danas, jer arheolozi nisu našli dovoljno dokaza o tome ko je Tvrđavu sagradio.

“Naši i mađarski naučnici se međusobno spore, pokušavajući da dokažu da je ona delo srednovekovnih neimara zemlje odakle oni sami potiču”, smeje se Kocmanović. Tako naučnici na mirnodopski način nastavljaju istoriju sukoba oko Tvrđave koji su vekovima trajali, od 14. veka, pa do Prvog srpskog ustanka.

Naime, od prvih pisanih izvora iz 1337. godine Golubački grad je bio u posedu Ugara do nakon Kosovske bitke kada se njegovom statusu gubi trag. Negde oko 1390. godine, grad je prvi put potpao pod tursku vlast, da bi već naredne on opet pao u ugarske ruke. Vazalskim sporazumom između despota Stefana Lazarevića i Bajazita, grad je pripao srpskoj depotovini između 1402. i 1410. godine.

Stefan ju je obnovio i proširio, sagradivši čitavo spoljašnje utvrđenje, a u priobalnom prostoru palatu. Ali, kako Stefan nije imao dece, njegov naslednik, Đurađ Branković, bio je dužan da vrati ugarskom kralju dobijene posede u zamenu za svoje priznanje kao Stefanovog naslednika.

Foto: Urban City

Međutim, zapovednik Golupca, vojvoda Jeremija, odbio je da preda Golubačko utvrđenje, tražeći sumu od 12.000 dukata, jer je navodno toliko dao despotu Stefanu za držanje grada. Jeremija je tadašnjem ugarskom kralju Žigmundu Luksemburškom dao i dokument kojim ovo potvrđuje, a koji je kralj osporavao, pa je vojvoda prodao Tvrđavu Osmanlijama.

Kralj se nije pomirio sa gubitkom Golupca i nastavio je da ga napada sve do smrti. Grad je stradao i u borbama Osmanlija protiv vlaškog vojvode Vlada Drakule. Od 1444. do 1458. godine, Golubac je deo srpske despotovine, dok početkom 16. veka, grad proživljava sudbinu sličnu legendi: u nameri da ga pokori, turski Sultan Mehmed II, potkupio je vojnike koji su opsluživali Tvrđavu, ali ne i zapovednika grada.

On se povukao u najvišu kulu, istu onu u koju je po mitu zatvorena srpska princeza. Da bi preživeo, zapovednik je kofom na dugačkom lancu zahvatao dunavsku vodu, ali bi Turci lanac svaki put kidali, pa je ovaj hrabri čovek ipak morao da se preda. Golubac se kao mesto sukoba pominje u velikoj akciji Matije Korvina, ugarskog kralja, protiv Osmalija 1481. godine.

Foto: Urban City

Sudbina grada konačno je određena ugarsko-turskim ugovorom o miru 1503. i 1519. godine, po kojem je Golubac ostao pod osmanskom vlašću. Granice turske imperije se potom pomeraju na sever, a Golubačka tvrđava kao pogranični grad gubi na značaju.

Do 1683. godine bio je na osmanskom posedu, a potom ga zauzima austrijski car Leopold I, 1690. godine, kada ga ustupa Ugarima.

Požarevačkim mirom 1718. godine ponovo je dodeljen Osmanlijama i pod njihovom vlašću ostaje do Prvog srpskog ustanka, kada postaje srpski grad. Gušenjem Prvog srpskog ustanka, ponovo se vraća u osmanske ruke, dok je pod srpskom upravom opet od Drugog srpskog ustanka.

Rasvetljeno ubistvo: Uhapšen V.J. (1984) na području Kostolca (video)

Foto: Pixabay // ilustracija

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu, brzom i efikasnom akcijom, rasvetlili su ubistvo osamdesetšestogodišnje žene na području Kostolca i uhapsili V. J. (1984) iz okoline Vršca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio ovo krivično delo.

On se sumnjiči da je u noći između 4. i 5. januara ove godine, pod dejstvom alkohola, ušao u kuću osamdesetšestogodišnje žene koja je spavala i, uz pretnju nožem, pokušao da je siluje.

Nakon što je žena pružila otpor on joj je, kako se sumnja, nožem zadao više uboda od kojih je preminula na licu mesta.

V. J. je potom pobegao, a požarevačka policija ga je u saradnji sa Upravom kriminalističke policije i pančevačkom policijom istog dana pronašla i uhapsila.

Po nalogu nadležnog tužilaštva, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden u Više javno tužilaštvo u Požarevcu.

Video snimak pogledajte OVDE.

Besplatno parkiranje u Požarevcu za Božić

JKP “Parking servis” Požarevac obaveštava javnost da se parkiranje neće naplaćivati na dan Božića.

Šalteri preduzeća radiće skraćeno do 14 časova 6.1.2021. godine.

Radno vreme Pošte Srbije za Božić

FOTO: URBAN CITY / B.P.

Na verski praznik Božić, 7. januara, radiće dežurne pošte. Pošte na graničnim i administrativnim prelazima radiće non-stop, svih dana praznika, osim pošta na Gradini (od 7.30 do 18.30 časova) i Čukarki (od 7 do 18.30 časova).

U sredu 6. januara, pošte sa celodnevnim radnim vremenom radiće skraćeno, do 18 časova, osim Glavne pošte u Beogradu, Takovska 2, koja će raditi do 21 čas. Radno vreme pošta na graničnim i administrativnim prelazima se ne menja.

U četvrtak, 7. januara, radiće Glavna pošta u Takovskoj 2 u Beogradu (od 7 do 21 čas), pošta u Subotici, Bajski put 58 (od 8 do 12 časova), i pošte na graničnim i administrativnim prelazima. Pošta u Požarevcu neće raditi.

Badnji dan

Foto: Urban City / Ilustracija

Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan kada se u hramovima i domovima pale badnjaci i služe povečerja uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.

Na Badnji dan pravoslavci odlaze u šumu po hrastovo drvo – badnjak koje se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Patos kuće posipa se slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist. Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se pomire i oproste uvrede.

Badnji dan je dobio naziv po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta, a dan koji mu prethodi je Tucindan. Običaje oko Badnjeg dana Srbi su nasledili od svojih predaka i još ih poštuju. Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Spasoje Vasiljev badnjak vezuje za slovensko božanstvo Svetovida.

U zoru, kad zapucaju prangije, domaćin kreće po badnjak

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacane u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta. Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva ili tri a ponegde i devet, a negde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući.

Badnjaku se prvo nazove dobro jutro

Pre sečenja drvetu se nazove “Dobro jutro”, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.

Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se „da se drvo ne muči“ tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.

Magična moć prvog ivera, leči bolesne

Prvom iveru koji se odvaja od badnjaka pripisuje se magična moć. Pazilo se da ovaj iver ne padne na zemlju, pa je sa onime ko seče badnjak išao još jedan muškarac da uhvata prvi iver. Stavljanjem prvog ivera od badnjaka u karlicu verovalo se da će pomoći da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavi na košnice onda niko neće moći pčelama da naudi, a verovalo se i u lekovitost vode u kojoj je prvi iver potopljen pa su je oboleli pili radi ozdravljenja. Negde, opet, taj iver stavljaju u košarnik da živina bude uvek na okupu, a negde pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac. Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, osloni ih na kućni zid pa tek s prvim mrakom ga unosi u kuću i stavlja na ognjište.

Kad donese badnjak, domaćin onda sprema pečenicu koja se kolje ili utuče na Tucindan. Obično je to prase, retko jagnje jer ih u vreme Božića nema, a ponegde ćurka ili guska.

Narodna verovanja i običaji

– Na Badnji dan ništa se ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži nazad, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.

– Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da se sačuva od čini.

– Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina.

– Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.

– Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.

1...578579580...1,089Page 579 of 1,089

VREMENSKA PROGNOZA

Pozarevac,RS
clear sky
7.6 ° C
7.6 °
7.6 °
78%
2.6kmh
7%
Mon
17 °
Tue
19 °
Wed
14 °
Thu
13 °
Fri
13 °
facebook instagram twitter youtube
© 2009-2026, URBAN GRAD POŽAREVAC