Na štandovima koje su domaćice 5 udruženja žena uredile u starinskom duhu, izložena su stara Srpska jela koja su brižljivo pripremana.
Foto: TOVG
Žiri je probao i ocenjivao hranu, a nagrade su dodeljene u nekoliko kategorija. Najbolju slanu pitu pripremile su žene iz Prugova, najslađi kolač umesile su domaćice udruženja Sveti Trifun iz Saraorca, najbolje etno jelo skuvale su žene iz udruženja Topolovčanke, najlepšu pogaču ispekle su članice udruženja iz Klenovnika, a najlepši štand uredile su Zlatne ruke iz Đurakova.
Foto: TOVG
U okviru manifestacije izloženi su likovni radovi meštanki sela Rama, kao i deo nalaza sa tvrđave, iskopanih u okviru arheoloških radova.
Po završetku manifestacije za udruženja i pesnike koji su od 20 časova, u prostoru karavan-saraja nastupali na pesničkoj smotri “Ramski sutoni“ organizovana je plovidba Dunavom.
Pevačica Dua Lipa dobila je ključeve grada Prištine nakon što je na Kosovo došla zbog “Sani hil” festivala koji organizuje njen otac.
To je prvi put da je neko dobio ključeve ovog grada. Inače, Lipa koja je sve popularnija, na sebe je skrenula pažnju golišavim spotovima, ali i otvorenom podrškom nezavisnom Kosovu.
“Želim da Kosovo i Prištinu postavim na muzičku mapu, da svima pokažem da su u pitanju mesta koja vredi podsetiti. Cilj je da u našu zemlju pozovemo što više ljudi iz celog sveta”, navodi Lipa.
Ona se zahvalila svima na podršci i te dodala da će prikupljeni novac biti prosleđen kulturnim organizacijama i muzičkim školama na Kosovu.
“Hvala vam od srca na pomoći, i nadam se da je ovo samo prvi korak na putu dugoročne organizacije koja promoviše umetnost, kulturu i mladost Kosova”, napisala je pevačica.
Festival u Prištini se održava od 10. do 12. avgusta.
Nakon digitalne restauracije u okviru projekta “Vip Kinoteka”, film “Varljivo leto 68” će ovog leta ponovo doživeti premijeru na međunarodnom filmskom festivalu 23. avgusta u programu “Dunav Film Fest – Smederevo 2018”.
Za beogradsku publiku besplatne projekcije će biti organizovane 29. avgusta u terminima od 18 i 20:30 časova, u Svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke.
Snimljeno u režiji Gorana Paskaljevića, ovo kultno ostvarenje poznato je po fenomenalnoj glumačkoj postavi i odličnoj glumi legendarnog Danila Bate Stojkovića kao i Mije Aleksića, Slavka Štimca, Mire Banjac, Nede Arnerić, Sanje Vejnović, Ivane Mihić i drugih.
Kultna scena iz filma “Varljivo leto”
Film, koji na duhovit način prikazuje ljubavne probleme mladog Petra, kojeg tumači Slavko Štimac, i njegov odnos sa ocem, osvojio je Gran pri žirija na festivalu Mediteranskog filma u Bastiji, kao i Gran pri i nagradu publike u Orleanu, a učestvovao je na mnogim međunarodnim festivalima.
Projekat “Vip Kinoteka”, nastao u saradnji kompanije Vip mobile i Jugoslovenske kinoteke, ima za cilj da sačuva i zaštiti ostvarenja koja su obeležila srpsku kinematografiju, a proglašena su za nacionalno kulturno dobro od velikog značaja. Ovim projektom koji trenutno obuhvata deset filmskih ostvarenja započet je dugo očekivani proces digitalne restauracije srpskog filmskog nasleđa.
Svi zainteresovani za projekcije u Beogradu, besplatne karte će moći da podignu na blagajni Kinoteke u Uzun Mirkovoj, od 27. avgusta.
Nakon meseci glasina, procurelih informacija i nagađanja, Samsung je konačno zvanično predstavio svoj najnoviji Note uređaj – Galaxy Note 9. Južnokorejska kompanija ovaj telefon naziva najboljim koji je o sada kreirala.
“Sa modelom Note 9 nismo samo kreirali super-snažan telefon, dizajnirali smo telefon koji može da prati korisnikove potrebe”, ističe proizvođač.
Ukratko, Samsung je najavio najveću bateriju koja je ikada bila dostupna na nekom Note uređaju, sa kapacitetom od 4000 mAh. Note 9 stiže sa 128GB i 512GB interne memorije, a u pripremi je i microSD kartica od 512GB za maksimalnih 1TB prostora za skladištenje podataka.
Tu je i 10 nm čipset, Snapdragon 845 u SAD, odnosno Exynos 9810 za globalno tržište. Ekran je veći i bez nema izrez na vrhu.
Displej Galaxyja Note 9 je najveći koji je Samsung ikada ugradio na neki svoj telefon. Sa dijagonalom od 6,4 inča, ekran rezoluceje 2960 x 1440p je za 0,1 inč veći od onog na Note 8 modelu. Super AMOLED displej ima HDR10 podršku i podržava Always On Display.
Ispod ekrana nema senzora otiska prsta, koji je sada bolje pozicioniran na poleđini ispod dve kamere.
Sistem sa kamerama na poleđini sastoji se od 12MP f/1.5-2.4 glavnog senzora i 12MP f/2.4 telefoto sekundarnog senzora, uz dual OIS podršku. Oba senzora su opremljena Samsungovim Intelligent Camera sistemom, koji prepoznaje scene, optimizuje boje i kontrast i detektuje greške poput zamrljanog ekrana ili trenutka kada korisnik zatvori oči. Selfi kamera ima 8MP f/1.7 senzor.
Galaxy Note 9 ima stereo zvučnike koje je Samsung konstruisao u saradnji sa AKG-om. Uređaj poseduje i iP68 sertifikat za vodootpornost, što je slučaj i sa neizostavnom S Pen pametnom olovkom koja uz njega dolazi.
Ovo je prvi S Pen sa bluetooth vezom koji može da se koristi kao daljinski za upravljanje kamerom, tokom prezentacija i u druge svrhe. Radi na rasponu od 10 metara i ima bateriju koja omogućava rad oko 30 minuta, odnosno oko 200 klikova.
Uređaj će biti dostupan u Ocean Blue, Midnight Black, Lavender Purple i novoj Metallic Copper boji, i neći će se u pordaji od 24. avgusta.
Osnovni modela Samsunga Galaxy Note 9 dolazi sa 6GB RAM-a i 128GB skladišnog prostora i cenom od 999 evra, dok top model ima 8GB RAM-a i 512GB skladišta i cenu od 1249 evra.
Galaxy Watch
Pored Galaxyja Note 9, Samsung predstavio još jedan novi uređaj – Galaxy Watch. Ovaj pametni sat ima neke karakeristike već poznate sa Gear S3 i Gear Sport modela, kao što su rotirajući okvir i okrugli AMOLED displej. Novina je to što Galaxy Watch stiže u dve veličine, od 42 i 46 milimetara.
Sat ima LTE konekciju pa se može koristiti kao samostalni uređaj, bez potrebe uparivanja sa telefonom. Ima specijalizovani procesor, sa niskom potrošnjom, koji zajedno sa optimizacijom omogućava da korišćenje između dva punjenja traje nekoliko dana.
Galaxy Watch stiže sa Samsungovim Tizen operativnim sistemom, koji je poznat po odličnom odzivu i niskoj potrošnji.
Gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović sa saradnicima obišao je radove koji se izvode na hipodromu.
Foto: Grad Požarevac
Prilikom obilaska hipodroma gradonačelnika i njegove saradnike dočekao je Aleksandar Milenković upravnik hipodroma koji je ovom prilikom rekao da su prvo krenuli sa uređenjem zelenih površina i sa zalivanjem staza i parkura, dok je PZP Požarevac počeo sa asfaltiranjem puta od Dragovačke kapije do tribina i uređenje trotoara.
Foto: Grad Požarevac
Ono što se očekuje u narednom periodu je sanacija krova na štali, sanacija tribine, farbanje svih kapija i ograda, kasačka staza je urađena i kreću radovi na galopskoj i parkura.
Foto: Grad Požarevac
Gradonačelnik Spasović je istakao da je dobro što sve ide po planu i napomenuo da je dosta radova izvedeno u prethodne dve godine i da se redovno sve održava. Očekuje se i završetak glavnog projekta hipodroma za nove tribine i staze i da će za par godina hipodrom biti u potpuno novom ruhu. Nastojaće da od Vlade RS grad dobije određena sredstva, već sada po nekim predmerima i preračunima investicija će iznosti oko 5 miliona evra.
U Galeriji savremene umetnosti u Požarevcu 09.08.2018.g. otvorena je izložba slika pod nazivom „Na krilima“ autora Desanke Stanojević.
Prisutnim gostima obratila se u ime Narodnog muzeja Biljana Milosavljević Pićurić, kustos, master istoričar, dipl. istoričar umetnosti, koja je i otvorila ovu izložbu.
Ovom prilikom kazala je:
“Kako se svojim delima umetnica do sada nije samostalno prikazivala publici na početku ćemo se malo bliže upoznati sa njenom biografijom. Rođena je 1956. godine u Smederevskoj Palanci. 1978. završila je Višu pedagošku školu u klasi Slobodana Sotirova i Miluna Mitrovića. Svoj radni vek provela je kao nastavnik likovnog obrazovanja. Član je udruženja likovnih stvaralaca „Milena Pavlović Barili“ i učesnik mnogobrojnih kolektivnih izložbi. Dela kojima nam se večeras predstavlja nastala su u periodu od 2013. do 2018. godine u okviru ciklusa „Na krilima“. U stilu magičnog realizma Desanka vešto prepliće elemente fantastike sa stvarnošću, poistovećujući se na taj način sa njom i čineći celinu zasnovanu na objektivnom odnosu. Kombinovanjem slikarskog umeća i velike maštovitosti ova umetnica na svojstven način uvodi glavnog lika na svojim delima, svog unuka, u svet bajki, imaginacije i čudesa u kom se sve želje i nadanja ostvaruju i gde nema mesta nesreći i konfliktu. Shvatajući dečije sposobnosti apstraktnog mišljenja i magijskog doživljavanja animističkog sveta vrlo jasnim motivima uspostavlja ravnotežu i harmoniju. Zrelost razmišljanja i veliku ljubav izražava dubokom filozofskom notom i etičkim principom kombinujući motive: krila, životinja, cveća, vode, mita, stvanosti, stvaranja, vere, želje, slabosti i snage. Magičnim realizmom umetnica pažljivo balansira realne elemente života sa nerealnim slučajevima. Između suprotnosti stvara bliski odnos. Nalik na bajke svako delo Desanke Stanojević posmatraču pruža određenu pouku, navodeći ga na sanjarenje i integraciju sopstvenih doživljaja i želja, dovodeći ga u spontani proces individuacije. Zaključiću citirajući nemačkog umetnika i teoretičara umetnosti Jozefa Bojsa da „samo umetnost može pokrenuti sva čovekova čula, suprostavljajući ih isključivom diktatu racionalnog. Čovek ne treba da doživljava sebe kao pojedinca, već kao kreativni element sveprožimajućeg organizma, kao mikrokosmos unutar makrokosmosa.“
Foto: GSU
Osvrt na umetnička dela Desanke Stanojević takođe u kritici predstavila je Marina Radosavljević, kustos, dipl. istoričar umetnosti Narodnog muzeja u Požarevcu:
„Prividno narativne kompozicije iskazuju subjektivno viđenje ličnog okruženja. Glavni ikonografski motivi na slikama su dečije i životinjske figure, kao i anđeosko krilo koje stoji kao lajtmotiv provejavajući skoro na svakoj slici. Simbolizam krila ispoljava se u različitim oblicima, a svi se svode na uopšteni pojam duhovne lakoće i uspinjanja sa zemlje u nebo. Obeležje su božanskog i svega onoga što mu se preobražajem može približiti: anđeli i ljudska duša, kod Dese prikazana kroz dečju nevinost i poverenje. Obogaćen pikturalne idealizacije i istorijsko-umetničkim citatima, stil naginje ka fantastičnom realizmu izraženom lirski i bajkovito. Umetnica figure tretira kao znak koji nagoveštava izmišljene priče, događaje, intimne doživljaje. Njene slike predočavaju nam divljenje prema ogoljenošću dečije radosti kao i prema delima starih majstora i civilizacija. Figure na Desinim kompozicijama nagoveštavaju međusobne odnose, ali ih ne otkrivaju do kraja. One doprinose izgradnji određene atmosfere na slici koja dalje posmatrača upućuje ka otkrivanju lepote stvaranja – ljudskog bića, umetničkog dela, biljnog i životinjskog sveta… I opet, vraćajući se na predstavu Božjeg krila na Desinim slikama kao znaka moći, blaženstva i nepodmitljivosti, ona nas podseća da ih iznova možemo steći preobražajem i uzdizanjem duše lepotom i čistotom ka besmrtnosti“.
Nakon izlaganja kustosa mnogobrojnim gostima obratila se autorka izložbe koja se zahvalila posetiocima, porodici, prijateljima i organizatorima izložbe.
Otvaranje izložbe je propraćeno muzičkim numerama profesora Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Požarevac Marte Blagojević i Ilije Rajkovića.
Izložba će trajati do 30. avgusta. Ulaz je slobodan.
U narednom periodu u vazduhu se očekuju visoke koncentracije polena ambrozije i koprive, niske do srednje koncentracije polena pelina, kao i niske koncentracije polena konoplje, štira, bokvice i trava u Požarevcu i okolini udaljenosti do 25km.
Osobe alergične na polen koprive i ambrozije treba da se pridržavaju propisane terapije.
U Budvi su uveliko u toku pripreme za ovogodišnji, peti po redu muzički festival “Si dens”. Za razliku od ranijih godina, promenjeni su termin održavanja najveće jadranske “žurke”, kao i mesto na kome će na hiljade mladih đuskati. Festival koji je proteklih godina bio u julu, ove godine će biti odžan od 30. avgusta do 1. septembra. Umesto na plaži Jaz, “Si dens” će biti održan na plaži Buljarica kod Petrovca.
U sredu je počela prodaja karata, a najbrži će moći da kupe ograničen broj ulaznica za prvo festivalsko veče, po simboličnoj ceni od dva evra. Poklon cena ulaznica za drugi i treći dan festivala je 13 evra. Promotivna cena trodnevnog kompleta karata je 25 evra.
Na “Si densu” nastupiće svetske muzičke zvezde poput Alis Merton, Pola Kalkbrenera, Nine Kravic, Dimitrija Vegasa, Lajk Majka i druge.
Zbog radova u TE Kostolac ’’A’’ planirano je isključenje kompletnog 35 kV postrojenja u TE Kostolac ‘’A’’ u sredu, 15.08.2018. u periodu od 16:00-18:00 h.
U navedenom periodu neće biti napajanja sa ovog postrojenja, odnosno bez električne energije ostaće sledeća naselja: Kostolac, Klenovnik, Ostrovo, Petka, Stari Kostolac i Drmno.
U slučaju lošeg vremena, radovi će se pomeriti za četvrtak, 16.08.2018. u istom periodu (16:00 – 18:00 h).
Mnogi kontrolori vraćaju auto sa tehničkog i zbog sitnica, iz straha da i sami ne budu kažnjeni pošto im prete kazne od 20.000 do 40.000 dinara, dok je za vlasnike servisa još veća kazna, od 60.000 do 800.000 dinara, kao i oduzimanje ovlašćenja za tehnički pregled.
Stupanjem na snagu novog pravilnika, tehnički pregled zadao je glavobolju mnogim vozačima, a ovo su razlozi zbog koji vlasnici nisu dobili potvrdu o ispravnosti automobila:
1. NEISPRAVNE KOČNICE
Pored istrošenih pločica i paknova, veliku muku vlasnicima vozila u prethodnih mesec dana stvarala je i ručna kočnica nedovoljne sile.
– Mnogi vozači u Srbiji retko kad ili nikad ne koriste ručnu kočnicu. Zbog toga je u velikom broju slučajeva ona bila neispravna i to je razlog da vratimo vozilo sa pregleda– kažu u Udruženju osnivača tehničkih pregleda (UOTP).
2. DOTRAJALE GUME
Istrošeni pneumatici sezonska su rak-rana mnogih automobila u Srbiji, što je bilo vidljivo i na tehničkim pregledima po novom pravilniku.
– Kod nas se, nažalost, gume voze do poslednjih dana, maltene dok ne izgube šaru. Dubina šare na gumama je standardizovana, a na mnogim vozilima pneumatici su bili mimo tih pravila – naglašavaju u UOTP.
4. DUBINSKA KOROZIJA
Za razliku od površinske korozije, dubinska rđa nikako se ne toleriše na tehničkim pregledima.
– U prethodnih mesec dana najčešće smo imali trule koševe, nosače motora, kao i prednji i zadnji lonac na izduvnom sistemu, što je dokaz dubinske korozije i takva vozila nisu mogla da pređu tehnički pregled – ističu u UOTO.
5. NEMANJE DODATNE OPREME
Mnogi vlasnici vozila pali su na tehničkom kada im je kontrolor otvorio gepek i zatražio dodatnu opremu.
– Mnogi nemaju trougao, sajlu, aparat za gašenje požara ili paket prve pomoći, a to se traži svuda u Evropi i kazne su rigorozne. Zanimljivo da su mnogi kontrolori u strahu brojali zihernadle na prvoj pomoći pošto treba da ih bude sedam – objašnjavaju u UOTP.
6. KUKE VAN GABARITA
Na mnogim vozilima u prethodnih mesec dana neispravne su bile i kuke za vuču.
– Uglavnom je reč o neatestiranim kukama koje su van gabarita vozila. U takvim situacijama vlasnici treba ili da atestiraju ili daje skinu i postva takozvanu evrokuku koja ima EU homologaciju– kažu u UOTP.
ATEST ZA FOLIJU 9.000 DINARA
Brojne potvrde o “prepravkama na vozilu” koje su neophodne vozačima da bi izvršili odgovorajući atest i prošli na tehničkom pregledu, ovih dana pune kasu skoro svih zastupnika proizvođača automobila u Srbiji. Najviše zahteva ima za potvrdu koju zastupnik određenog automobilskog brenda daje za “ugradnju folija za zatamnjivanje automobilskih stakala”. Ta usluga košta 9.000 dinara.
Opština Malo Crniće raspisala je javnu nabavku za obnavu spomen obeležja “Vranjevac” u naselju Kula u opštini Malo Crniće.
U konkursnoj dokumentaciji javne nabavke se navodi popločavanje prilazne betonske staze i kružnog platoa oko spomenika prefabrikovanim betonskim pločama, zatim nabavka i ugradnja parkovskih betonskih ivičnjaka, popravka oštećenog cementnog maltera na telu spomenika, izrada i malterisanje parapeta na nadstrešnici i izrada armirano-betonskog podprozornika – okapnica.
Potom bi usledili završni radovi koji podrazumevaju uređenje okolnog terena sa vraćanjem u prethodno stanje.
Rok za izvođenje radova je do 25 kalendarskih dana od dana uvođenja izvođača radova u posao.
Ponude se mogu podneti do 27. avgusta do 12 časova.
Da podsetimo, Spomenik Vranjevac posvećen je svim palim borcima sa teritorije Braničevskog okruga u oslobodilačkim ratovima između 1912-1918. godine. Nalazi se u ataru sela Kula na teritoriji opštine Malo Crniće pored čudom prirode očuvanih rovova u kojima su branioci dali život za Srbiju. Poseban kuriozitet spomenika predstavlja desetogodišnji istraživački rad u cilju prikupljanja i štampanja četvorotomne knjige sa 23.560 imena poginulih sa teritorije Braničevskog okruga, koja je sazidana u zidine spomenika Vranjevac.
Spomen obeležje Vranjevac
Knjiga se čuva i u svim najznačajnijim kulturnim institucijama Srbije.
Prema Izveštaju o kvalitetu vode Srebrnog jezera Zavoda za javno zdravlje Požarevac, od 02.08.2018. godine, na osnovu rezultata analize, voda sa Srebrnog jezera sa Gradištanske, Zatonjske i Požarevačke plaže, uzorkovana 17.07.2018. godine, ispravna je fizičko-hemijski (osim promenjenog mirisa na sve tri plaže) i mikrobiološki i preporučuje se za kupanje i rekreaciju, uz tuširanje nakon kupanja, navodi se u saopštenju opštine Veliko Gradište.
U Srbiji će danas biti sunčano i toplo, sa najvišom dnevnom temperaturom do 35 stepeni.
Vetar će biti slab i umeren jugoistočni, na jugu Banata i u donjem Podunavlju jak, povremeno sa olujnim udarima. Najniža temperatura od 16 do 23 C, na jugu Banata oko 25 C, a najviša dnevna od 31 do 35 C, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
U Požarevcu će biti sunčano i toplo. Vetar umeren, povremeno jak jugoistočni. Najniža temperatura oko 19 C, najviša dnevna oko 32 C.
Sećanje na leto koje su obeležili Bodiroga i Rebrača, i reprizu pesme po kojoj je Atina mali grad, a Grci…dobro, nećemo sad o tome.
Kada kažemo reči “košarka” i “Atina”, na šta prvo pomislimo? Većina nas će verovatno prvo mislima odlutati do “leta ljubavi” 1995, Đorđevićevih trojki Litvancima, Danilovićevog postera na Sabonisu, Paspalja koji podiže trofej i Hrvata kojima je naređeno s vrha da nema potrebe da slušaju “Hej, Sloveni” (što je dovelo do košarkaške anateme koja je i dalje na snazi). Ovaj turnir, ovaj srednji prst ostatku Evrope sa jasnom porukom “ne može nam UN ništa, jači smo od sankcija”, jedna je od najomiljenijih uspomena svakog Srbina koji je bio dovoljno star da to isprati na TV prijemnicima (ili uživo za one srećnije).
O toj “prvoj Atini” ispisano je mnogo legendi i ispevano mnogo junačkih narodnih pesama. U godinama koje su za nama, saznali smo šta je Danilović mislio kad se nasmešio posle onog zakucavanja, šta je Đorđević šapnuo Litvancima na klupi, kako su se Srbi i Hrvati družili tamo gde bezbednjaci nisu mogli da ih opaze i sve što ide uz to.
Ali, u naletu svih tih emocija, ljudi pomalo i zaborave da je posle “prve Atine” došla i druga, i to tri godine kasnije. Na današnji dan, devetog avgusta 1998, reprezentacija SR Jugoslavije postala je prvak sveta u košarci – po prvi put otkako se tako zove, i ukupno po četvrti put u svojoj istoriji.
SP 1998, sa kojeg su se naši košarkaši vratili ovenčani zlatnom medaljom, se nekako izgubilo u svom tom legendarnom diskursu. Drugi pohod na Atinu našao se u “sendviču” između onog prvog, atlantskog srebra i trojke Hrvatima sa jedne, i kaznenom ekspedicijom iz Istanbula i čuda u Indijanapolisu sa druge strane. U Atini 1998. nisu pobeđeni Amerikanci, niko nije dobio 40 u finalu, nismo tukli Hrvate niti smo bili suludo dominantni kao 2001. u Stambolu. Ako sagledamo neki “wow” faktor, turnir u Atini bio je jedan običan, redovni pohod koji se završio titulom svetskog prvaka. Drugim rečima, da se desio Francuzima napisali bi već tri knjige o njemu. Za nas? Stanje redovno.
Turnir je imao prilično žestoku uvertiru i na nacionalnom, i na internacionalnom nivou. “Plavi” selektora Željka Obradovića krenuli su u Grčku u sastavu u kojem su povrede, oproštaji i tehnikalije izdiktirali određene promene. Tako je Saša Danilović zbog zahtevnog hirurškog zahvata bio primoran da odsustvuje sa turnira, dok je Zoran Savić objavio reprezentativnu penziju nakon uspešnog EP u Barseloni.
Obradović i Đorđević, jul 1998. godine
Jugo-Grci, među kojima su bili tada jedan od najboljih centara Evrope Dragan Tarlać, te izuzetno perspektivni Predrag Stojaković, Milan Gurović i drugi, su još uvek bili pod administrativnom blokadom igranja – Grci su stopirali njihov nastup za našu reprezentaciju zbog dvojnih pasoša i FIBA će u našu korist presuditi tek godinu dana kasnije. Aleksandar Đorđević i Nikola Lončar jesu bili u sastavu, ali su obojica bili roviti i njihov povratak bio je pod znakom pitanja.
Vlade Divac, koji nije igrao u Barseloni, je takođe bio sprečen da učestvuje na turniru zbog jednog od glavnih događaja košarkaške 1998 – obustave rada u NBA iliti “lok-auta”. Sindikat NBA igrača spustio je roletnu za sve zaposlenike najjače lige na svetu, pa je tako Vlade morao da gleda “mundobasket” sa TV ekrana. Ono bitnije, međutim, bilo je i saznanje da na to isto svetsko prvenstvo neće otputovati najbolji svetski košarkaši iz Amerike – drugim rečima, lov na zlato bio je otvoren, i barem četiri ekipe su se isprofilisale kao jednaki favoriti.
Grčka je imala izuzetno dobre igrače, i jedan izuzetno veliki problem. Igrači su bili Jorgos Sigalas, Nikos Ikonomu, Eftimis Rencijas, Fragiskos Alvertis, Dimitri Papanikolau – sve izuzetni profesionalci u svojim klubovima sa mnogo iskustva. Problem se zvao “Jugoslavija” – naši košarkaši su rutinski gasili grčke nade svakog leta, što je povremeno umelo da eskalira i do diplomatskih obračuna. Heleni su se nadali da će 1998. biti drugačije, i zaista, na papiru barem su bili jači nego ikad, a bio je tu i prisutan motiv osvete za ono što se desilo pre tri godine na Evrobasketu.
Na kraju, tu smo bili i mi. Nad našom glavom visio je oreol nepobedivosti – dva uzastopna evropska zlata, te olimpijske igre u kojima smo priznali nadmož samo Amerikancima, kojih ovaj put neće biti u tom vanzemaljskom sastavu. Kadrovske probleme naše selekcije smo već opisali, ali daleko da je tu falilo kvaliteta.
Oslonac naše ekipe bila je osovina Dejan Bodiroga – Željko Rebrača. Ovaj prvi je u datom momentu bio jedan od najboljih igrača Evrope, atipični (za ono vreme) krilni igrač koji je pokrivao i sve bekovske pozicije i imao fantastičnu kontrolu lopte i pregled igre. Ovaj drugi je bio košarkaška verzija Konana Varvarina, klasični centar sazidan od mišića sa nezaustavljivim fejd-avej šutem i nepremostiv bedem u odbrani.
Finale je, baš kao i mnoga naša finala, bilo legendarno. Odlično su krenuli Rusi, kojima je u prvih dvadeset i pet minuta manje-više sve “ulazilo”. Sjajno je igrao levoruki šuter Igor Kudeljin, koji je retko kada natezao sa same linije tri poena – njegov specijalitet bio je uzimanje šuteva sa barem metar iza iste (drugim rečima, bio je ispred svog vremena, heh), a podršku mu je pružao i odlični Panov. Iako smo do te tačke već navikli da Željko Obradović preferira da se prvo poigra sa ručkom pre nego što ga pojede, nervoza je bila itekako primetna kada su Rusi u jednom momentu stigli i do dvanaest poena razlike.
A onda je ponovo isplivao na površinu taj najveći kvalitet naše reprezentacije te ere – odbrana, odbrana, odbrana i odbrana. Uz izuzetno disciplinovanu igru u defanzivi, kao i pravovremeno postignute poene, Jugoslavija stiže do izjednačenja. Pri rezultatu 50-50, Đorđević postiže svoje prve poene na utakmici šutem za tri poena i uvodi meč u završnu klackalicu.
Ključni trenuci odigrali su se na minut do kraja. Đorđević je pogodio dva bacanja za vođstvo od 57-56, a u sledećem napadu viđena je jedna od najepskijih defanzivnih sekvenci u istoriji srpske košarke. Panov je odlično prošao po desnom krilu, ušao ispod obruča i nakon finte polaganje, prilikom kojeg je na udvajanju navukao i Željka Rebraču, ostavio loptu Mihajlovu. Ovaj se odlučio da poentira zakucavanjem, ali ga je u tome sprečio upravo Rebrača, koji se posle doskoka kao na federima vinuo sve do obruča i atraktivnom blokadom vratio Mihajlova na matična podešavanja.
THE Block. foto : N. Paraušić // MNPress
Nakon što su “plavi” osigurali posed lopte, Rusi su faulirali Milenka Topića i poslali ga na liniju penala. Najbolji igrač srpskog šampiona bio je siguran u prvom pokušaju, a kod drugog je ponovo intervenisao svemoćni Rebarac. Posle Topovog promašaja, dugajlija iz Prigrevice je nekako između dvojice ruskih košarkaša uhvatio skok u napadu i poentirao za četiri poena razlike. Nekoliko sati kasnije, kada je SOS kanal snimao kadrove raspojasanih Beograđana koji su slavili svetsko zlato na ulicama prestonice, jedan momak je ovih Rebračinih trideset sekundi opisao kao “malu školu košarke”. Ni dan danas ne mogu da nađem bolju sintagmu za ono čemu smo tada prisustvovali.
Retko je ko umeo da zaprži Željku Obradoviću u penal završnicama, a ni ova nije bila izuzetak. Kada se po poslednji put te večeri oglasila sirena, na semaforu je stajalo 64-62 i veliko slavlje je moglo da počne. Pre nego što smo svi izašli iz svojih domova da uz pesmu proslavimo novo odličje naših idola, stigli smo da pogledamo i dodelu medalja i mitski trenutak u kojem Milenko Topić ne peva “Hej, Sloveni”. Zašto i kako manje je bitno, ali ova epizoda ostavila je traga na navijače Crvene Zvezde, koji su cele naredne sezone sa tribina vikali “Topić himnu nije pevao”. Uzmemo li obzir da je krilatica Severa tih godina bila “Zvezda, Srbija, nikad Jugoslavija”, jasno vam je da je to bio kompliment najvišeg ranga. Inače, titulu MVP-ja turnira poneo je Dejan Bodiroga – ne volim da sitničarim, ali zaista, i dalje mi nije jasno zašto taj individualni trofej nije osvojio Rebrača.
Aleksandar Đorđević sa zastavom
Dok su naši košarkaši paralelno sa nama slavili u klubu “Privilege” na Glifadi, mi smo na ulicama Beograda ponovo proživljavali svaki minut Mundobasketa i uživali u vraćenoj kruni svetskoga prvaka. Nismo tada znali da će nas za nekih devet meseci bombardovati, niti smo znali šta nas u budućnosti čeka. Meni je svakako bilo savršeno svejedno – imao sam osamnaest godina, i osećao sam se neviđeno privilegovanim zbog činjenice da sam svakog leta u isto vreme na istom mestu dočekivao dvanaest Bogova srpskog košarkaškog Olimpa.
Gledajući unazad, bilo je to nešto potpuno magično i za današnje prilike pomalo i neverovatno. Svet bi stajao kada bi se igrali letnji veliki turniri – svi smo disali kao jedan, živeli i umirali sa svakom trojkom i svakim zicerom. I uvek bi se sve završavalo onako kako smo mi hteli – pobedom, trofejima, slavljem i A1 sa “Letim, Sanjam, Dišem”. Uzevši u obzir da se malo toga tih godina zapravo završavalo onako kako smo mi hteli, ne može se zapostaviti koliku je ulogu u očuvanju nacionalnog mentalnog zdravlja odigrao upravo sport pod obručima. Jer nekako je bilo lakše istrpeti celu sezonu ako bi znali da vas na leto čeka još jedan doček ispred Narodne Skupštine.
Reprezentacija Jugoslavije iz 1998. nije, dakle, imala superbriljantnog Đorđevića kome je plamen sevao iz desnice u finalu. Nije imala ni ludo inspirisanog Milana Gurovića, ni košarkašku poeziju koju su pisali sastavi sa Rađom, Kukočem, Draženom, Paljom i Divcem, ni hladnokrvnost Kiće, Praje i Moke i ostalih. Ukratko – nisu plenili nekom fantastičnom košarkaškom lepotom.
Ali, ti “plavi” bili su zato čvršći od čelika, grizli su i tukli u odbrani, i bili pravi simbol balkanskog “survivora” sa kraja devedesetih. Bili su odraz u ogledalu naroda koji ih je iznedrio, tvrdoglavi i ubeđeni da hoće, i mogu da budu najbolji na svetu.
I bili su. Bravo šampioni, i hvala vam još jednom.
Magistralni put na deonici od Male Krsne do Golupca, u dužini od 70 kilometara, dakle i značajan deo Đerdapske magistrale, trebalo bi da bude proširen još jednom trakom, što bi znatno doprinelo unapređenju putne privrede ovog dela Srbije, uz brojne benefite u mnogim oblastima.
Gradonačelnik Požarevca Bane Spasović, prilikom obilaska radova na asfaltiranju puta do Viminacijuma, izazvao je veliku pozornost javnosti izjavama koje potkrepljuju ovu tvrdnju.
Foto: Grad Požarevac
Spasović je potvrdio da se radi o odluci Vlade Republike Srbije da gradi treću traku na magistralnom putu od naplatne rampe Požarevac do Golupca, u dužini od 70 kilometara. On je rekao da je to dobra vest za Požarevac i čitav ovaj kraj i da je on tu informaciju dobio na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Izgradnjom ove trake biće omogućen brži, bezbedniji i lakši pristup Požarevcu, što je od velikog značaja za sve potencijalne domaće i strane investitore, zaključio je Spasović. Navodno, doneta je odluka na Vladi da se pristupi proširenju magistralnog puta na deonici između Male Krsne i Golupca koji bi, kako se već duže spekuliše u javnosti, trebalo da dobije treću traku. Spasović potvrđuje i nameru da se u narednim godina izvrši rekonstrukcija i proširenje čitave magistrale do Kladova.
Za dalji ekonomski razvoj Braničevskog okruga i istočne Srbije, pre svega industrije i turizma, nužno je da se obnovi drumska i železnička infrastruktura i izgrade nove saobraćajnice. Infrastrukturni projekti u energetici, ali i pokretanje industrije u istočnoj Srbiji sigurno su doveli do toga, da donedavno otpisana pruga Beograd –Prahovo ponovo postane važna.
Petlja kod naplatne rampe
Uveliko se već radi obnavljanje 90 kilometara pruge između Požarevca i Majdanpeka. Ranije su najavljeni radovi na delu pruge između Jajinaca i Male Krsne, a pre nekoliko dana usledila je najava rekonstrukcije 12 kilometara pruge između Male Krsne i Požarevca.
Dokumentacija za godinu dana
Podsećanja radi, prilikom posete Požarevcu u junu ministarka Zorana Mihajlović je najavila da će Požarevac biti povezan sa auto-putem novom brzom saobraćajnicom ili auto-putem. Ona je tada potvrdila i da je u planu rekonstrukcija Đerdapske magistrale do Kladova u dužini od 164 kilometra, gde je cilj da se do sredine 2019. godine završi projektna dokumentacija.
Tradicionalna i jedna od najpoznatijih manifestacija u Braničevskom okrugu, a i šire je Stiško poselo.
Stiško poselo 2017
25. avgusta u Zaovi se održava 11. po redu „Stiško poselo“, etno festival hrane i folklora, manifestacija koja na specifičan način predstavlja turističke potencijale Stiga, Mlave i Homolja.
Podsetimo, Zaova je najposećenije izletište u opštini Malo Crniće. Netaknuta priroda privlači izletnike kako opštine Malo Crniće, tako i izletnike susednih opština jer ceo kompleks pruža dosta interesantnih sadržaja kao što su manastir iz XIV veka, restoran, veštačko jezero smešteno u blizini i više izvora koji su po verovanju meštana lekoviti.
Stiško poselo 2017
PROGRAM:
08:30 Takmičenje u spremanju gulaša
10:00 Takmičenje u spremanju riblje čorbe
11:00 Udruženja žena- izložba tradicionalnih jela
13:00 Kulturno umetnička društva
14:15 Proglašenje pobednika
14:45 Merima Njegomir – koncert
16:00 Kulturno umetnički program
-Folklorni ansambl i KUD-ovi opštine Malo Crniće
-Plesni studio „Amadeus“
-Sofija Perić, Pinkova zvezdica
-Plesni klub „Bolero“
-Izbor za MIS Stiškog posela Voditelji: Suzana Mančić i Miša Ćirić
Tri devojke na bini i pregršt energije su ono što vam ne dopušta da skrenete pogled sa bine kada su Girls, Boys & Toys na njoj i to će vam reći svi koji su nas ikada slušali.
Moćni vokali i odlična svirka su ono što vas očekuje uz GBT rock&house exravaganza, ali i najnoviji pop, MTV, VH1 hitovi.
U selu Šuvajiću, preko Peka prvi put je urađen most od betona, do sada je to bio drveni koji je bio zabranjen za korišćenje, ali su ga meštani prelazili po navici. Ovaj prelaz je značajan jer skraćuje put do Golupca i Đerdapske magistrale, piše RTS.
Da scena na mostu u filmu „Ko to tamo peva” nije izmišljena, decenijama je potvrđivao most preko Peka u Šuvajiću kod Golupca. Samo su meštani imali dovoljno hrabrosti da ga prelaze, ostali bi se jednostavno okretali kada ga vide. Izgradnji stabilnog betosnkog mosta obradovali su se svi.
Stari most u Šuvajiću
„Olakšali meštanima sela da lakše dođu do svojih imanja, da ne obilazimo na tuđe mostove, jer zadužili smo ovo.”
„U starim godinama sam dočekao most”,kažu meštani.
„Dosta ljudi živi u inostranstvu, u Beogradu. Dolaze, vraćaju se, obilaze vikendom. Kada dođu, ljudi su imali problema i cepali automobile na ove daske. Ja se nadam da sada neće imati takvih problema”, kaže Miodrag Živojinović predsednik MZ Šuvajić.
Golubac je i turističko mesto. Osim što je sigurniji, važno je i što je put do najšireg dela Dunava i Golubačke tvrđave sada i kraći za 15 kilometara.
„Značajan je za opštinu Veliko Gradište i Golubac jer povezuje te opštine, povezuje dva regionalna puta koja idu sa jedne i druge strane Peka. Najbliža je veza istočne Srbije i svih mesnih zajednica Golubac prema većim centrima”, ističe Nebojša Mijović predsednik Opštine Golubac.
Sredstva za izgradnju mosta, u visini od 20 miliona dinara, izdvojena su iz budžeta Opštine Golubac.
U Srbiji je do sada od virusa Zapadnog Nila umrlo devet osoba, a registrovana su 102 slučaja obolevanja, saopštio je danas Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
ako se navodi, preminuli od virusa Zapadnog Nila su sa Južnobackog područja (tri), iz Beograda (pet) i jedan iz Južnobanatskog okruga.
Slučajevi oboljevanja od tog virusa su zabeleženi u Beogradu (44), Južnobačkom okrugu (22), Južnobanatskom (18), Zapadnobačkom (6), Srednjebanatskom (4) i po dva u Sremskom, Podunavskom, Severnobanatskom i Braničevskom okrugu.
Podseća se da je infekcija virusom Zapadnog zvanično prvi put registrovana u Srbiji krajem jula 2012. godine i navodi da je od tada do 2017. prijavljeno 574 slučaja, a umrla 61 osoba.
Groznica Zapadnog Nila je virusno oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Glavni prenosilac je Culedž pipiens, vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas.
Glavni “rezervoar” zaraze su različite vrste ptica u kojima se virus održava, dok je čovek slučajni, odnosno tzv. slepi domaćin, jer se infekcija virusom Zapadnog Nila sa njega dalje ne prenosi.
U Veliko Gradište, u subotu 4. avgusta, stigla je 63. TID kajakaška regata 2018.
Ove godine, oko 140 učesnika, kojih je najviše bilo iz Nemačke, Austrije, Holandije, Slovačke, Mađarske, Bugarske, Rumunije, Švajcarske, Francuske i naravno Srbije, bili su gosti ove opštine.
U gradskom parku, pažnju prolaznika privuklo je šarenilo šatora sa obeležjima različitih zastava iz čitavog sveta. Za sve učesnike bila je organizovana večera – pasulj “Gradištanac“, čime je ujedno najavljena i manifestacija posvećena ovom kulinarskom specijalitetu koja će se u gradskom parku održati 11. avgusta.
Foto: TOVG
Najveća i najduža rečna regata na svetu traje 75 dana i za to vreme prevesla se preko 2.450 kilomatara rekom Dunav. Regata je veoma popularna u svetu i pored učesnika iz podunavskih zemalja ima ih i sa drugih kontinenata. Svake godine, poslednjeg vikenda juna, regata kreće iz nemačkog grada Ingolštadta, a završava se početom septembra u luci Sveti Đorđe u Rumuniji na obali Crnog mora.
Organizator TID-a kroz Srbiju je Kajakaški savez Srbije uz podršku Turističke organizacije i opštine Veliko Gradište u ovoj lokalnoj samoupravi.
Danas u Srbiji sunčano i tropski toplo. Tokom dana ponegde se očekuje razvoj oblačnosti i ređa pojava pljuskova sa grmljavinom, uglavnom u planinskim predelima.
Duvaće slab do umeren jugoistočni vetar, u košavskom području povremeno i jak. Minimalna temperatura od 17 do 23°C, maksimalna dnevna od 31 do 35°C.
Do ponedeljka biće sunčano, samo se ponegde u brdsko-planinskim predelima očekuje lokalni razvoj oblačnosti. U petak tropski toplo, sa temperaturom do 35°C. Za vikend se očekuje blagi pad temperature, ali će i dalje biti toplo sa temperaturom u većini predela oko i iznad 30°C. U utorak krajem dana možemo očekivati naoblačenje i osveženje sa pljuskovima, grmljavinom i padom temperature.
Danas u Požarevcu kao i u većem delu Srbije – sunčano i tropski toplo. Duvaće umeren do pojačan jugoistočni vetar. Minimalna temperatura 21°C, maksimalna dnevna 33°C. Do ponedeljka će u glavnom gradu biti sunčano i veoma toplo. Maksimalna temperatura u petak do 34°C. Za vikend će se temperature kretati oko 30°C, a u utorak u toku noći kiša i pad temperature. Vetar će biti u skretanju na severozapadni.
Žuto upozorenje na vetar
Udari vetra≥ 17 m/s (≥60km/h)
UTICAJ: Moguće štete na pokretnoj i nepokretnoj imovini, problemi u transportu i saobraćaju (zanošenje automobila na putevima), štete na šumama, drveću u parkovima i individualnom drveću ( lomljenje manjih i tanjih grana), problemi u građevinarstvu – naročitu u radu sa kranovima, indirektna opasnost od povređivanja ljudi i životinja, otežava već tešku situaciju ( šumski i drugi požari, ekološka katastrofa, ometanje akcija spašavanja). Uticaji se odnose na dobro i redovno održavane objekte tvrde građe, zdravo drveće i slično.
Žuto upozorenje za ekstremno visoku temperaturu
Maksimalna temperatura≥ 32°C
UTICAJ: Nepovoljni vremenski uslovi za hronične bolesnike, lica pod terapijom, medicinskom kontrolom ili meteoropate, naročito ako ovi uslovi potraju nekoliko uzastopnih dana. Povoljni vremenski uslovi za pojavu šumskih i drugih požara.
Zbog hitnih radova na dalekovodu 09.08.2018. godine, od 9:00 do 13:00 časova, bez električne energije ostaju potrošači u ulici Đure Đakovića i to: Market Parket, Forma Ideale, Auto centar Toplica, Di Mark, benzinska stanica Mol i restoran Vitez.
Rok za prijavu na Javni poziv za dodelu pomoći pri kupovini 150 seoskih kuća u okviru Regionalnog stambenog programa, Stambeni program u Republici Srbiji, Potprojekat 8 produžen do 20.avgusta 2018. godine, navodi se u saopštenju Grada Požarevca.
Na današnji dan 1832. godine rođen je srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka.
Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Bečkereku (sada Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj i predavao je crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini.
Po prirodi je bio nemirna i buntovna ličnost pa je često napuštao službe ali je i otpuštan. Pisao je s romantičarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Njegove pesme “Na Liparu”, “Ponoć”, “Mila”, “Padajte braćo”, “Otadžbina”, “Ja sam stena”, “Noć u Gornjaku” spadaju u vrh srpske romantičarske poezije. Napisao je drame u stihovima “Seoba Srbalja”, “Jelisaveta, kneginja crnogorska” i “Stanoje Glavaš” kao i oko 40 pripovedaka.
Foto: Urban City
Uprkos tome što je imao porodicu, osnovno obeležje njegovog života bilo je boemstvo. Kafanski svet bilo je njegovo prirodno okruženje.
Bista Đure Jakšića u istoimenom stambenom naselju u Požarevcu na postamentu tako je okrenuta da gleda na prostor gde je bila kafana „Poslednji groš“ (danas benzinska pumpa).
Foto: YouTube Zoran M. Stokić / printskrin
U toj kafani je Đura dočekivao mnoge zore, neretko odlazeći kući sa nekoliko novih stihova. Naravno tu je i bukvalno ostavljao poslednji groš koji je imao! Kafana je, legenda kaže, po dijalogu između gazde i Đure dobila ime – „Poslednji groš”.
Četvrta generacija, model E39, se proizvodio od 1995. – 2003. godine kao limuzina te od 1997-2004. kao karavan. Jedan je od najuspešnijih BMW-ovih modela, prodat u preko 1,45 milijona primeraka.
Informacije o testiranom modelu: BMW E39 – 520d (136 ks – 5 brzina – manuelni ) – 2002. godiste – Maksimalna brzina: 206 km/h – Ubrzanje 0-100 km/h: fabrički 10,6 s – 280 Nm/2850 rpm – Potrosnja (vlasnik): prosek 6,8 L (grad: 8,3 – otvoreno: 5,5).
Nije tačno da su sindikati tražili povećanje minimalca za 5.000 dinara, već za 11.000, rekao je Duško Vuković, potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije.
On je gostujući u Jutarnjem programu TV Prva rekao da su tražili da radni sat bude plaćen 209 dinara.
“Bio sam iznenađen i sa ovih 5.000 dinara, a sa ovim sam zapanjen“, kaže na to Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.
Prema njegovim rečima, sindikati i treba da traže povećanje, ali moraju da budu realni koliko je to moguće, da ne bi cela država „bila na minimalcu“.
Kako je rekao, prvo mora da se poveća mogućnost naše privrede, kao što je rast BDP da bi mogli da povećavamo zarade. Posebno, jer, objašnjava, veći minimalac traži i povećanje ostalih zarada.
Kao predstavnik poslodavaca ističe da su spremni da prihvate bilo koji iznos uz određenu kompenzaciu kao što je na primer, povećavanje neoporezivog dela zarade.
“Ne razumem logiku nekih poslodavaca da se povećava minimalac samo na osnovu rasta BDP. Moramo da pružimo radnicima i neku vrstu zadovoljstva“, kaže Vujović.
To je moguće, kaže i kroz određenu poresku politiku:
“Onaj ko prima minimalac ne treba uopšte da plaća porez, ali onaj koji ima preko 200.000 ne sme da plati samo 10 odsto“.
I Atanacković je saglasan da ne bi trebalo da se oporezuje minimalna zarada.
Kako kaže Vuković, sindikat smatra da je relano povećanje od minimalca i navode da se neće braniti da je tako.
“Da li je moguće da vi stalno živite u nekoj krizi, ako podaci govore da rastemo. Izašli smo iz teških političkih i ekonomskih vremena, trebalo bi da živimo bolje, ljudi više nisu spremni da primaju malo“, kaže on.
Ukoliko se ne dogovore predstavnici sindikata i poslodavaca, odluku o minimalcu onda donosi država, i to je do sada obično bila praksa.
Jeromonah Petar i monah Teofil, koji su u akustičnoj verziji izveli hit grupe Iron Maiden “Wasting Love”, postali su apsolutni hit na internetu širom regiona, a video spot u produkciji portala Headliner.rs za samo tri dana na YouTube-u pogledalo je skoro 70.000 ljudi.
Snimak kako dva monaha iz manastira Tuman, kod Golupca, na akustičnim gitarama izvode hit legendarnih metalaca prenela je većina relevantnih portala u regionu, a njihova odluka da obrade baš pesmu grupe Iron Maiden izazvala je brojne reakcije u komentarima na portalima i na YouTube-u. I dok jedni hvale njihov originalan i hrabar način da duhovnost i pravoslavlje i na ovaj način približe mladim generacijama, ima i tvrdokornijih stavova, odnosno onih koji veruju da su na taj način odstupili od pravoslavnog i monaškog duha.
Jasno je, međutim, da je pozitivan stav prema njihovom potezu i ovoj zaista neobičnoj odluci u velikoj meri prevladao, i da je većina onih koji su pogledali spot dobro razumela reči igumana manastira Tuman, Dimitrija, koji je rekao da je “sve što je Bog dao čoveku samo po sebi usmereno na dobro, pa samim tim i muzika”.
Možda najjednostavnije objašnjenje ovog fenomena koji je prodrmao region dao je jedan od korisnika YouTube-a, koji je u komentaru imao jasnu poruku za one koji bez argumenata “sude” ocu Petru i ocu Teofilu:
“Za ‘sudije’: Cane (frontmen Partibrejkersa) kaže: ‘Rokenrol je popularna muzika, muzika našeg doba. Da sam rođen u Prvom srpskom ustanku bio bih guslar’. Dakle muzika je samo izraz, način, sredstvo izražavanja. Bog vas neće pitati koju ste muziku slušali, već da li ste pomogli bližnjem i da li ste živeli po Jevanđelju.”
Za one koji još možda nisu imali prililiku da čuju, ovako monasi iz Tumana sviraju “Wasting Love”:
U Žagubici je i dalje na snazi vanredna situacija. Skoro nedelju dana posle poplava, i dalje se uklanja mulj, a uništeno je pokućstvo.
Komisije su obišle sve pogođene poplavom u Žagubici. Oštećeno je 250 domaćinstava, odnosno 400 stambenih i 200 pomoćnih objekata. Mnoge kuće su prizemne, pa danima ljudi ne mogu da žive u njima, piše RTS.
Oko sto volontera je svakodnevno na terenu. Odneto je više od 100 kamiona mulja, a sa muljem i čitavo pokućstvo. Ostali su samo goli zidovi i beton.
Domovi, dvorišta i ulice uništeni su do neprepoznavanja.
Žagubica, Foto: Igor Germanović / Facebook
“Traktor komšijin mi je slučajno spasao život. Da nisam mogao da preplivam. Pet metara, nema više da dođem do žene. Ja sam morao da sedim u traktoru dok je bujica nailazila. Vrata, balvani, sve je bilo na vratima. Da je bilo noću, ne bi ostali živi”, kaže Staniša Dunić.
“To su se izlivale septičke jame, seoski je kraj – uginulo je dosta životinje. U kući apsolutno nije ništa za upotrebu”, priča Danijela Perić.
Pripadnici vatrogasne jedinice već su evakuisali ljude, kada je komandir Radiša Simeonović shvatio da je voda stigla i do njegove kuće u kojoj su spavale sedmogodišnje ćerke.
“Verujte, ne znam ni ja sam kako sam stigao do kuće, ali znao sam da moram da stignem da spasim svoje devojčice”, kaže Radiša.
Mnogi ne mogu da se vrate u svoje kuće. Decu meštani mogu da ostave u vrtiću, a u javnoj kuhinji mogu da jedu svi koji nemaju više ni noževe ni viljuške zbog poplave.
Sada struju imaju svi, osim pojedinaca za koje bi to bio rizik.
Prema prvim analizama voda je hemijski ispravna. Sutra se očekuju bakteriološki rezultati.
Pored domaćinstava, uništena su i dva ribnjaka. Uginulo je oko 100 tona pastrmke.
U pomoć su pritekli i pripadnici Vojske Srbije, a njih je danas obišao i ministar odbrane Aleksandar Vulin. “Što god je Vojska Srbije veća, opremljenija i brojnija, život u Srbiji je mirniji i lokalno stanovništvo gde god je u problemu može da računa na svoju vojsku”, rekao je ministar.
Predsednik opštine Žagubica Safet Pavlović zahvalio je vojsci na pomoći.
“Zatražili smo pomoć i od Vojske Srbije i u rekordnom roku na teren je stiglo 30 vojnika iz garnizona Zaječar, koji sa našim volonterima, saniraju posledice svega što nas je zadesilo”, rekao je Pavlović.
Kada se Tisnica izlila promenila je izgled dvorišta, domova i ulica. Voda je odnela kompletne identitete ljudi. Medicinsku dokumentaciju, lična dokumenta, uspomene. Voda je trajno promenila ono što su oni bili.
Željko Vasić je na svojoj zvaničnoj facebook stranici objavio nastupe za avgust, a među njima je i nastup u Požarevcu, koji je zakazan za sredu 29. avgust, a tačna satnica biće saopštena naknadno.
Zavničan logo 55. LjKI
Željko Vasić je debitovao na domaćoj muzičkoj sceni 2000. godine na festivalu Sunčane skale pesmom “Žena kao ti”.
2003. godine Željko ponovo nastupa na pomenutom festivalu numerom “Pratiš me u stopu” i osvaja treće mesto. Već sledeće godine izdavačka kuća BK Sound objavljuje njegov prvi studijski album, maxi singl INTRO sa 4 pesme koji je prodat u više hiljada primeraka.
Potvrdu svoje popularnosti i kvaliteta Željko Vasić je za album INTRO dobio već naredne 2005. godine kada je na BEOVIZIJI nagrađen za najbolje debitantsko izdanje. Usledile su i brojne nagrade i priznanja najeminentnijih domaćih televizijskih i radio stanica.
Nakon nekoliko meseci studijskog rada, krajem 2006. godine Željko Vasić je objavio novi singl SAMO MOJA, pesmu koja je kao naslovna numera najavila njegov drugi studijski, ali i prvi standardni album. Album se u prodaji pojavio u junu 2008. godine za izdavačku kuću Goraton. Sa aktuelnog CD-a Željko je publici predstavio čak 5 video klipova (Samo moja, Kad si s njim, Ne trebaš mi, Sva od sna, Ne verujem ja).
Krajem godine stigla je i definitivna potvrda kvaliteta Željka Vasića, koji je zahvaljujući jednom od najprodavanijih izdanja u 2008. poneo titulu Pop pevača godine na Radijskom festivalu. Na manifestaciji Beogradski pobednik, održanoj u februaru mesecu, Željko Vasić je osvojio nagradu za najboljeg pop pevača i najbolji pop album u protekloj godini.
Dok su se nizale nagrade, koncerti i uspesi, Željko je istovremeno i vredno radio na novim pesama koje su ostavile veliki trag u srpskoj pop muzici.
U maju 2016. izdavačka kuća Pop music objavila je album “Nema dalje” i DVD sa koncerta Željka Vasića iz Sava Centra.
Ista prodavnica, isti proizvod, samo različita zemlja i potpuno drugačija cena, a skoro po pravilu, u Srbiji uvek viša.
Kamatica je, na licu mesta, upoređivala identične proizvode u Srbiji i Nemačkoj, a zaključak je da se neki proizvodi u Nemačkoj mogu kupiti i za tri puta manje novca nego kod nas. Ta razlika se najviše vidi u proizvodima namenjenim bebama i maloj deci.
Upoređujući cene velikih inostranih lanaca uočili smo da su najveće razlike u cenama kod hrane za bebe starije od četiri meseca. Dok je kod nas, u zavisnosti od vrste hrane, teglica koštala i do 219 dinara, u Nemačkoj je hrana tog istog proizvođača 0,75 centi ili u našoj valuti, 90 dinara. Dečje sokove u Nemačkoj mame plaćaju u proseku 0,75 centi (90 dinara), dok su kod nas na sniženju 149, a redovna cena je čak 179 dinara. Dodatne potrepštine poput pumpica u našim prodavnicama koštaju 6.000 dinara dok je isti taj proizvod u nemačkim radnjama svega 29,95 evra.
„Jak uvoznički lobi, ogromne marže i država koja ništa ne radi, to su tri osnovna razloga zašto su cene kod nas, u istom lancu prodavnica, veće nego u bogatijim zemljama. Trgovci su se ovde samo uklopili, vide da koliku god cenu stave, sve im prolazi“,smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Prema procenama ove organizacije, trgovačke marže kreću se od 40 pa sve do 140 procenata i ne postoji zdrava konkurencija.
„Dokle god imate nekoga iz Privredne komore Srbije ko kaže da trgovci već sada rade sa niskim maržama i da dolazak novih velikih trgovačkih lanaca neće doneti i niže cene, šta uopšte možemo da očekujemo? Zašto bi taj trgovac uopšte spustio cene, kad vidi šta mu državni zvaničnici poručuju?“, kaže Goran Papović za Kamaticu. On još i dodaje da se najbolje vidi kolike su trgovačke marže ako se zna kolika je cena proizvođača, a onda pogleda ona u prodavnici, a tu su razlike najčešće veoma velike.
Prosečna zarada u Srbiji je oko 50.000 dinara (416 evra), dok je u Nemačkoj oko 2.000 evra. U razlici između te dve sume staje i pitanje – kako je moguće u zemlji sa nižim platama prodavati skuplje proizvode, nego u državi u kojoj su plate veće i do četiri puta?
„Ekonomskog opravdanja nema, ali cene se formiraju slobodno, kod nas se koristi maksimalna profitna stopa, a to je u redu i za državu, jer ona tako uzima veći PDV i puni budžet“, priča Petar Bogosavljević, iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije. On još i dodaje da bi udruženja potrošača možda i mogla nešto da poprave kada bi bila ujedinjena, a tvrdi da su neka od njih i paradržavne institucije.
Da lanac prodavnica koji smo mi posetili nije usamljen kada su razlike u cenama u pitanju, potvrđuje i primer robne kuće koja se bavi prodajom nameštaja i stvari za domaćinstvo.
Tako na primer, za podne obloge za baštu ili terasu u Srbiji će potrošači morati da izdvoje 3.085 dinara za metar kvadratni, dok isti taj proizvod nemački kupac plaća 19,99 evra po metru kvadratnom, ili 2.399 dinara.
