Najpoznatiji meteorski roj Perseida ove godine će biti slabije vidjiv jer će se vrhunac kiše meteora (oko sedmog avgusta) poklopiti sa punim Mesecom, pa će vidljivost zvezda padalica biti dosta manja. Tu na scenu stupa Delta akvarid kiša meteora, koja je uveliko aktuelna, a večeras i sutra uveče će biti u vrhuncu!
Delta akvarid prolazi pored Zemlje svake godine od 12. jula do 23. avgusta a astronomi kažu da je najbolje veče za gledanje zvezda padalica baš večeras. Ne samo da će nebo biti mnogo mračnije, jer je Mesec mlad i zalazi već oko ponoći, već će u ovom periodu i učestalost zvezda padalica biti najveća i možemo da očekujemo oko 10 do 20 padalica na sat vremena.
Ovo je, ruku na srce, dosta manji intezitet od Perseide, koja donosi i do 100 padalica na sat, ali evo lepih vesti – ova dva roja meteora se preklapaju!
To znači da ćete večeras i sutra uveče na nebu moći da vidite i padalice Delta akvarida i padalice Perseide, koje se razlikuju po tome što dolaze sa dve različite strane neba!
Kako astronomi kažu, najbolje će se videti na južnom delu Zemljine hemisfere, ali stanovnici severnog dela ne treba olako da odustaju jer će se padaloice i te kako videti.
Ova kiša za astronome predstavlja pravu misteriju, jer nisu sasvim sigurni odakle dolazi. Iako od 1870. ona svake godine zasipa Zemlju, nije utvrđen “oblak”, odnosno glavni izvoz tih meteora. Jedna od najčešćih pretpostavki je da su u pitanju ostaci komete 96P Macholz, ali ni to nije potvrđeno.
Nezaboravite da zamislite želju
Zamišljanje želje kad vidimo zvezdu padalicu je jedno od onih verovanja za koja nemamo pojma odakle dolaze, ali nam je nekako svima ostalo u podsvesti da to treba da uradimo.
Legenda kaže da je sve počelo od Ptolomeja, grčko-egipatskog astronoma, astrologa i matematičara koji je verovao da je to znak da bogovi u tom trenutku gledaju na Zemlju i uslišuju želje.
U Požarevcu je ova vest prohujala brzinom svetlosti, svojevrstan fudbalski praznik će biti kada na teren kluba sa Vašarišta istrči čuveni Marjan Marković.
Mladi Radnik Požarevac ima ambicije da se preko prvog mesta dokopa Srpske lige, a uz takvo razmišljanje dovedeno je i najveće pojačanje u skorije vreme. Marjan Marković je ponikao u ovom klubu, prošao kroz sve mlade selekcije i debitovao kao senior.
Ovaj fudbaler je upisan u istoriji Požarevljana kao najmlađi kapiten ikada, potom je prešao u Crvenu zvezdu gde je stekao afirmaciju i izborio se za inostrani angažman.
Marković je u svojoj karijeri nastupao za Đenovu, Dinamo Kijev, Istru, Beč, Kaisar, ima 35 godina i biće vođa nekog novog Mladog Radnika.
Danas, 1. avgusta od 17 časova u Starom Kostolcu održava se takmičenje u
kuvanju riblje čorbe Mlavski kotlić.
Podsećamo da je prošlogodišnji ,,Mlavski kotlić“ u Starom Kostolcu oborio sve rekorde u učešću takmičarskih ekipa, na teritoriji Braničevskog okruga i šire.
Ukupno je bilo 135 ekipa, odnosno kotlića u kojima se kuvala riblja čorba. Po oceni stručnog žirija prvo mesto i pehar je tada osvojila Vinka Avramović iz Kostolca. Titulu najlepše kuvarice ovogodišnjeg „Mlavskog kotlića“ ponela je Katarina Jovanov iz Gaja. Među velikim brojem takmičara proglašena je i najmlađa kuvarica riblje čorbe, Milica Janković iz Požarevca, kao i najstariji kuvar Dragoslav Nikolić Ćuba iz Petke.
Mole se potrošači da povedu računa o potrošnji vode jer zbog
povećane potrošnje može doći do prekida i otežanog vodosnabdevanja
konzumnog područja I i III visinske zone.
Povodom snimanja četvrtog serijala emisije “S Tamarom u akciji”, u kojem se renoviraju domovi ugroženih porodica, a u kome je od avgusta 2017. planirano snimanje novih 14 epizoda na teritoriji Podunavskog, Braničevskog, Borskog i Zaječarskog okruga, Tamara Grujić, koju gledaoci godinama vezuju za humanost i dobročinstvo, posetila je opštinu Žabari.
Tamara Grujić i njena humana ekipa odabrali su opštinu Žabari zahvaljujući ličnom zalaganju predsednika opštine Jovana Lukića. Lokalna samouprava obezbedila je smeštaj za Tamaru i njenu ekipu i majstore.
Predsednik Jovan Lukić povodom posete Tamare Grujić i njene ekipe opštini Žabari rekao je:
– Da tačno je da je Tamara bila u poseti našoj opštini u ponedeljak sa svojom ekipom. Dogovorili smo se da adaptiramo jednu kuću na teritoriji naše opštine. Lokalna samouprava i ja kao njen predsednik ćemo maksimalno pomoći da se čitava ekipa oseća kao da su kod svoje kuće. Koja je porodica u pitanju za sada je tajna samo iz razloga što onda to ne bi bilo iznenađenje za tu porodicu. A produkciji to nije u interesu… Mogu samo da kažem da je tim ljudima pomoć jako potrebna– kazao je predsednik Lukić, ne želeći da nam otkrije o kojoj se porodici radi.
BODYLAND – Novootvorena teretana u ulici Draže Markovića (bivša Šljapina kafana) u Požarevcu. BODYLAND je savremeno opremljen prostor u kome se treninzi održavaju sa uvek prisutnim trenerima.
Zbog svog sadržaja, BODYLAND teretana omogućava raznovrsne vrste treninga koji će odgovoriti i najzahtevnijim korisnicima.
Radnim danima od 8 ujutru do 22 uveče, kao i vikendom. Teretana Bodyland nudi i usluge saune, kao i masaže u posebnom delu objekta.
Sa vežbačima će raditi licencirani treneri Slobodan Mikic, Nikola Pavlovic i Viktor Sandic.
Vlasnici starijih automobila sa više od 2.000 kubika mogli bi napokon od sledeće godine da plaćaju znatno manju registraciju vozila pošto bi za dva meseca trebalo da bude završen nacrt novog zakona o oporezivanju četvorotočkaša.
Ova tema aktuelna je već godinama, a ukidanje takozvanog poreza na luksuz trebalo je da stupi na snagu još početkom ove godine, kako je prošlog septembra najavio ministar finansija Dušan Vujović. Međutim, pošto radna grupa zbog obimnosti zadatka nije uspela da pripremi set izmena, sve je odloženo za početak 2018. godine.
Da li će se po novom cenovniku oporezivati vozila od idućeg januara, znaće se konkretnije krajem leta, kada bi radna grupa koju čine predstavnici Ministarstva finansija, Poreske uprave i MUP-a trebalo da izađe u javnost sa konkretnim rešenjima. Kako je već pisano, razmatraju se dve mogućnosti naplaćivanja registracije za vozila sa više od 2.000 kubika. Prema jednoj, automobili bi se oporezivali na osnovu vrednosti koju bi određivao Auto-moto savez Srbije (AMSS) po katalogu, a po drugoj, umesto sadašnjih sedam grupa vozila po kubikaži, postojalo bi od devet do 14 klasa.
Zanimljivo da u radnom telu nema nikog sa Saobraćajnog fakulteta. Profesor na tom fakulteta Milan Vujanić smatra da bi najpravednije rešenje bilo da se registracija naplaćuje kombinacijom dva kriterijuma.
“Jedna trećina cene bi trebalo da se određuje po kubikaži, a dve trećine po konjskoj snazi jer što je veća snaga motora, to više troši goriva i zagađuje okolinu. Recimo, sada vlasnik “mercedesa” od 2.150 kubika i 130 konjskih snaga plaća znatno veću registraciju od vlasnika “suzukija” sa 1.300 kubika i 200 konjskih snaga. Iako taj “mercedes” na 100 kilometara troši svega pet litara nafte”, ističe Vujanić i dodaje da će radna grupa traži načina da napuni više budžet države nego da pravednije oporezuje vozila.
S druge strane, auto-uvoznici smatraju da bi ukidanje poreza na luksuz otvorilo tržište četvorotočkaša veće zapremine. Kako kažu, zbog visine registracije tržište vozila sa više od 2.000 kubika je u poslednjih šest-sedam godina potpuno zamrlo, a takve automobile kupovale su jedino firme i pravna lica. Prema njihovim rečima, trenutno se nijednom vlasniku starijeg BMW-a, “mercedesa” ili “audija” jače kubikaže ne isplati registracija jer košta kao jedno polovno vozilo.
Predsednik Asocijacije uvoznika automobila Miloš Petrović ističe da je ovo udruženje nedavno poslalo jasan predlog Vladi u vezi sa registracijom vozila.
“Cena registracije mora da opada sa godištem automobila. Apsurd je da vlasnik “audija A8″ sa 4.000 kubika starog između 10 i 15 godina, plaća 2.500 evra a toliko ne košta ni taj automobil”, objašnjava Petrović.
U sredu 02.08.2017. u 11 časova izvršiće se svečano uručenje sertifikata polaznicima koji su završili obuku za krojenje – šivenje.
Obuku je završilo 12 polaznika, a obuka je finansirana iz sredstava Evropske unije po Projektu IPA 2012.godine . Izvođač obuke je SUMIT CONSULTING SERVICE DOO Beograd, u saradnji sa Narodnim univerzitetom iz Niša.
Obuka je izvedena u prostorijama „Luna“DOO Požarevac , Baje Sekulića bb, gde će se i obaviti svečano uručenje sertifikata.
U ime Nacionalne službe za zapošljavanje , Filijale u Požarevcu prisustvovaće : Grozdana Nenadović – načelnik odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere; Milka Savić-načelnik odeljenja za preduzetništvo, programe zapošljavanja, obrazovanje i obuke ; Vojislav Pejić-organizator obrazovanja odraslih.
U ime „Luna“ DOO prisustvovaće Biljana Jovanović, vlasnica, sa svojim saradnicima.
Autobus, koji može da ponese pet bicikala, će saobraćati na liniji Beograd – Kladovo svakog dana od 06 časova, dok je povratak iz Kladova u 16:15 časova.
Red vožnje izgleda ovako:
Od Beograda ka Kladovu: Beograd, 06:00 – Požarevac, 7:15 – Veliko Gradište, 8:10 – Golubac, 8:35 – Donji Milanovac, 9:45 – Kladovo, 11:00
Od Kladova ka Beogradu: Kladovo, 16:15 – Donji Milanovac, 17:30 – Golubac, 18:35 – Veliko Gradište, 19:00 – Požarevac, 19:50 – Beograd, 21:10
Cena povratne karte na relaciji Beograd-Kladovo iznosi 2.300 dinara, dok je cena karte u jednom pravcu 1.550 dinara.
Nakon što je prošle godine otvorena Đerdapska biciklistička ruta, ukazala se potreba da se ona učini još dostupnijom za sve bicikliste i ljubitelje aktivnog odmora.
Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ i Dunavski centar za kompetenciju u partnerstvu sa prevoznikom “Arriva Litas” obezbedili su specijalni nosač.
Đerdapska biciklistička ruta povezuje Kladovo i Drobetu Turnu Severin i sastoji se od šest manjih ruta prilagođenih različitim grupama – od najlakše za porodične vožnje, do najtežih za ljubitelje ekstremnog sporta.
Ruta je idealna za vožnju tokom letnje sezone, a svi zainteresovani mogu da se upoznaju sa njenim putanjama i atrakcijama uz pomoć besplatne aplikacije Iron Gate Cycling koja je dostupna za Android i iOS telefone ili na sajtu www.irongatecycling.com.
Petnaest prirodnih i kulturno-istorijskih atrakcija mapirano je na ovoj ruti – sedam u Srbiji, sedam u Rumuniji i jedna zajednička – hidroelektrana Đerdap.
Pored promocije same biciklističke rute, Dunavski centar za kompetenciju ovog leta započeo je i onlajn kampanju #posetidjerdap čiji je cilj promociju brojnih turističkih atrakcija na području Đerdapa u Srbiji. Kampanja se prevashodno odvija na društvenim mrežama.
Razvoj ovog projekta podržan je od strane Nemačke savezne vlade kroz Nemačku ogranizaciju za međunarodnu saradnju GIZ.
Vetar će biti slab i umeren, jugoistočni. Najniža temperatura kretaće se od 16 do 23, najviša od 34 do 37 stepeni.
U Požarevcu će danas biti sunčano i veoma toplo. Vetar će biti slab i umeren, jugoistočni. Najniža temperatura biće 23, najviša 36 stepeni Celzijusa.
Biometeorološka prognoza za utorak, 1. avgust 2017.
Dalјi porast temperature vazduha može usloviti pojačanje tegoba kod većine hroničnih bolesnika i zbog toga im se savetuje opreznost. Kod meteoropata su mogući glavobolјa, iscrplјenost i poremećaja sna.
Preporučuje se izbegavanje boravka na otvorenom u najtoplijem delu dana, primena adekvatne zaštite od UV zračenja, kao i smanjenje fizičkih napora.
Do početka do sada najvećeg izdanja festivala ljubavi, sa čak pet muzičkih bina, ostalo je manje od 48 sati, a na magičnoj lokaciji u vrnjačkom parku sve je spremno da dočeka više od 100.000 posetilaca iz celog sveta.
Pet muzičkih bina za 72 sata muzike
Ovogodišnje izdanje pratiće čak pet muzičkih bina. Svima najpoznatiji i najveći Fire Stage ugostiće svetske zvezde među kojima su Loco Dice, Luciano, Maceo Plex, Matador, Carl Craig, Jay Clarke, kao i veliki broj izvođača iz regiona. Jack Live Stage predstaviće do sada najraznovrsniji muzički opus pa će se tako na jednoj bini naći Sajsi MC, Prti Bee Gee, Goblini, Obojeni Program, Popečitelji, kao I najveće iznenađenje Goran Bare I Majke. Ljubitelji vinila ove godine na Smirnof ICE Energy Stage-u uživaće na drugoj festivalskoj lokaciji, izdvojeni I u intimi muzike koja je po mnogima simbol pravih letnjih festivala.
Festival će predstaviti I najmanju binu na svetu. Stage 99 moćiće da ugosti samo 99 ljudi i predstavljaće posebnu atrakciju svim posetiocima. Kao i prethodnih godina, I ovog leta prvi muzički zvuci čuće se sa VODAVODA H2O bine na gradskom Olimpijskom bazenu, koji će biti otvoren od 10:30h do 17:30h svakog festivalskog dana.
Recikliraj i zaradi
U saradnji sa kompanijom Ball Packaging, Heineken Lovefest je ove godine pokrenuo akciju u okviru koje po prvi put posetioci nekog festivala mogu zaraditi novac na njemu. Sve što je potrebno da urade je da pronađu Ball Packaging Recycle zonu, donesu pet praznih limenki i za to će dobiti pola tokena. Recycle zona biće smeštena na H2O Stage-u, kao i na festivalskoj lokaciji. Cilj akcije je podsticanje reciklaže i podizanje svesti o velikoj potrebi za njom, a u te svrhe Lovefest se odrekao i dela zarade. Inače, Heineken Lovefest ove godine znatno je umanjio upotrebu plastike na festivalu, a cilj je da do 2020. godine postane potpuno ekološki festival i primer drugima u regionu.
Lovefest i Ministarstvo omladine i sporta udruženi za mlade
Ni ove godine podrška mladima nije izostala, pa je tako u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta kreiran poseban projekat pod nazivom “Uradi sam”, koji ima za cilj da motiviše mlade da predstave svoje ideje u oblasti kulture i pomogne im da ih realizuje. Festival je odabrao tri najbolja projekta, koja će biti prikazana u okviru posebno napravljene zone, a po završetku manifestacije jedan od njih dobiće logističku podršku u realizaciji.
U prodaji poslednjih 100 ulaznica
Jedanaesto izdanje festivala ljubavi je rasprodato, a u prodaju je pušteno poslednjih 100 ulaznica. Karte se mogu naći samo u poslovnicama Ticketline-a.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu uhapsili su G. O. (1976), D. B. (1985) i N. Ž. (1991) iz Beograda, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo razbojništvo.
Osumnjičeni se terete da su 27. jula ove godine, oko ponoći, od oštećenog i njegovih roditelja, preteći im replikom pištolja, uzeli iz kuće 3.000 evra.
Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Velikom Gradištu, osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni su u zakonskom roku, uz krivičnu prijavu, privedeni tužiocu.
U periodu od 24. do 31. jula 2017.godine na teritoriji policijske uprave u Požarevcu, evidentirano je 16 saobraćajnih nezgoda. Jedno lice je poginulo, tri lica su teže, a sedam lica lakše povređena. U sedam saobraćajnih nezgoda pričinjena je samo manja materijalna šteta.
Zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola zadržana su šest vozača, jedan sa 2,11 promila alkohola u krvi.
Policija je podnela 76 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 238 prekršajnih naloga, uglavnom zbog neprilagođene brzine.
Žika Šarenica je poznat po svojim brojnim ispadima u programu uživo, ali je ovoga puta u Velikom Gradištu, čini se, nadmašio samog sebe.
“Da li dugo negujete tu bradu, s obzirom na službu, vi ste đakon”, pitao je voditelj svog gosta Vladimira Savića, da bi se odmah nadovezao skandaloznom izjavom.
“Je l` se žalila nekad dama na tu bradu”, izvalio je Žika ne trepnuvši, što je prilično zbunilo njegovog sagovornika, koji je odmah negativno odgovorio.
Podsetimo, ovo je samo poslednja u nizu izvala poznatog voditelja javnog servisa koja je odmah naišla na burne komentare korisnika društvenih mreža. I dok su jedni mahom žestoko osuđivali njegove ispade koji nikad do sad nisu sankcionisani, drugi su konstatovali da ih s njegove strane više ništa ne čudi.
Prati braću iz Arizone koji se, posle razvoda roditelja, sa majkom doseljavaju u Kaliforniju, gde se bore sa bandom mladih vampira. Glavne uloge tumače Džejson Patri, Kori Hajm, Kifer Satedlend, Kori Feldman, Dajen Vist i drugi.
Nije im bilo dozvoljeno da snimaju!
U originalu, radnja filma trebalo je da bude smeštena u Santa Kruz, pravi kalifornijski grad. Međutim, gradske vlasti pobunile su se zbog činjenice da bi njihov grad tako bio predstavljen kao “svetska prestonica ubistava”, pa su producenti morali da “izmisle” Santa Karlu.
Samo je Bond bio bolji!
Publika je pohrlila u bioskope da gleda “Izgubljene dečake”, a na američkim blagajnama, samo je film o Džejmsu Bondu bio uspešniji – zaradio je 11 miliona dolara prvog vikenda, dok su “Izgubljeni dečaci” zaradili 5,2 miliona. Interesovanje za Bonda bilo je veliko zato što se u filmu “Living daylights” prvi put pojavio Timoti Dalton u ulozi agenta 007.
Trebalo je da budu deca
Film je bio inspirisan pričom o večito mladom Petru Panu, pa su glavni likovi u scenariju bili deca. Džoel Šumaher kasnije je izjavio da je scenario predstavljao “decu iz petog, šestog razreda, nalik Gunisima”, i da je on pristao da snimi film samo ako glavni likovi ipak budu bili stariji tinejdžeri.
Specijalni efekti
Kori Hajm je u jednom dokumentarcu izjavio da je sva veštačka krv, korišćena u filmu, u sebi imala šljokice kako bi izgledala efektnije.
Trebalo je da glume…
Za ulogu Dede, producenti su želeli veterane horor žanra, Kinana Vina ili Džona Karadina. Vin je, nažalost, preminuo uoči početka snimanja, a Karadin je bio previše bolestan, pa je uloga pripala Barnaru Hjuzu.
Na audicijama za mlađe uloge bili su Džim Keri i Ben Stiler, ali ipak nisu odabrani.
Započeli trend
Kori Hajm i Kori Feldman pred kamerama su bili sjajan tandem, kojim je započet trend “dva Korija”. Glumci su posle toga više puta sarađivali, a činjenica da su bili tinejdžerski idoli dovela je čak do toga da dobiju svoj rijaliti “Dva Korija”, emitovan od 2007. do 2009. godine.
Morao da podmiti muzičare!
Bend INXS žestoko se nećkao oko snimanja muzike za film, pa je Šumaher morao da im se dodvori. Na kraju je pao dogovor – ukoliko oni budu doprineli filmu, on će režirati jedan od njihovih narednih spotova. Tako je i bilo, godinu dana kasnije sarađivali su na spotu “Devil inside”.
I posao i prijateljstvo!
Kori Hajm, koji je već bio zvezda, toliko se sprijateljio sa relativno nepoznatim Brukom Mekarterom, da ga je unajmio kao svog menadžera po završetku snimanja.
https://youtu.be/Kt_BQu8Y3GY
Mekarter je pre “Izgubljenih dečaka” radio kao maneken, a interesantno je da je igrao u kultnom filmu o skejtbordingu “Thrashin”, koji je proslavio Tonija Hoka, Džoša Brolina i bend Red Hot Chili Peppers.
Niste je videli u filmu?
To je zato što je zaista ni nema – ime glumice Keli Džo Minter uredno se pojavljuje na špici, iako nijedna njena scena nije ušla u finalnu verziju filma.
Izgubljene devojčice?
Film je dobio i dva nastavka, “Pleme” (2008) i “Žeđ” (2010), koje kritika nije naročito dobro prihvatila. Međutim, Šumaher je svojevremeno izjavio da mu je velika želja da snimi “žensku” verziju ovog filma – “Izgubljene devojčice”, sa bandom “prelepih tinejdžerki koje voze motore”.
Inspiracija za seriju o vampirima
Džos Vedon, autor hit serije “Bafi ubica vampira”, priznao je da je inspiraciju pronašao upravo u ovom filmu.
“Sama ideja o tome da vampiri mogu da izgledaju kao čudovišta, ali istovremeno da izgledaju i kao ljudi, prvi put je viđena u ‘Izgubljenim dečacima’. Priznajem da nam je ta ideja bila veoma korisna,” rekao je on svojevremeno.
Lik Spajka u njegovoj seriji zasnovan je na liku Kifera Saterlenda, ali i Biliju Ajdolu.
Gde je ko sada?
Kifer Saterlend ostvario je zavidnu karijeru, ulogama u serijama “24” i mnoštvu filmova. Trenutno radi na seriji “Designated survivor”.
Kori Hajm je, nakon duge borbe sa zavisnošću od narkotika, preminuo 2010. godine.
Kori Feldman važi za najglasnijeg kritičara tretmana dece u Holivudu, i više puta je izjavio da je bio seksualno zlostavljan tokom detinjstva “pod reflektorima”. Danas se bavi muzikom, ili barem pokušava..
Jesenji rаspust je 9. i 10. novembrа, а kako zatim sledi vikend, učenici i nаstаvnici će se odmаrаti ukupno četiri dаnа.
Prema Kalendaru obrazovno-vaspitnog rada, zimski raspust će i ove godine biti podeljen na dva dela.
Prvi deo zimskog rаspustа biće tokom novogodišnjih i božićnih prаznikа, od 30. decembrа 2017. do 8. jаnuаrа 2018, а drugi deo od 1. do 9. februаrа 2018.
Foto: Urban City
Prvo polugodište se zаvršаvа 31. jаnuаrа, а drugo počinje 12. februаrа.
Prolećni rаspust trаje od 2. аprilа do 9. аprilа.
Zа učenike osmog rаzredа školskа godinа se zаvršаvа 31. mаjа, а zа đаke od prvog do sedmog rаzredа 14. junа.
Za mаturаnte gimnаzijа nаstаva se zаvršаvа 24. mаjа, a za učenike zаvršnih rаzredа trogodišnjih i četvorogodinjih srednjih stručnih školа 31. mаjа. Ostаli srednjoškolci se rаspuštаju 21. junа.
Devetu godinu zaredom, u vlaškom selu Kladurovo, nadomak Petrovca na Mlavi, održano je tradicionalno takmičenje u kuvanju žmara, autentičnog vlaškog jela. Vlasi ovaj svoj specijalitet zovu žumijare, pa odatle i naziv manifestacije Žumarijada. Ni visoke temperature nisu sprečile čuvene kuvare ovog sela podno Homolja da po 18 sati, koliko je potrebno da se spreme žmare, provedu pored kazana. A krčkalo se čak petnaest kotlića, što je više od jedne tone ovog jela.
I već oko 17 časova, kazani i tanjiri bili su prazni, što domaćinima govori da je manifestacija uspela.
Žmare se spremaju od kukuruznog brašna uz dodavanje ovčijeg mesa, praziluka i ulja. Sve to kuva se od 16 do 18 sati na vatri, u velikim kazanima. Ovo jelo je jedno od najstarijih ikada zapisanih i karakteristično je jer se priprema samo u nekoliko ovdašnjih vlaških sela.
Žmare su ovde poznate široj javnosti, Srbi u ovom kraju vole da ih degustiraju, ali pravu tajnu spremanja žmara ne poznaju čak ni svi Vlasi. A majstori za žmare, pogotovo takmičari na Žumarijadi, vešto skrivaju svoje recepte. Ipak, tradiciju žele da prenose potomcima, s kolena na koleno, kako se vlaška baština ne bi vremenom ugasila. Ove godine za pobednika Žumarijade proglašen je Žarko Bogović iz okolnog sela Ranovac, ali Miladin Sulimanović, višestruki šampion u spremanju žmara, važi za jednog od najboljih poznavalaca kuvarskih tajni ovog specijaliteta.
– Ne zna se tačno od kada postoji ovo jelo. Priča se da je nastalo pre dolaska Turaka, ali kako je kukuruz u Srbiju stigao mnogo kasnije, učeni ljudi kažu da se u davno doba ručno mleo cerov žir i stavljao umesto kukuruznog brašna– priča za „Politiku” Miladin Sulimanović.
Nekada, kaže, u ovom kraju bez žmara nije moglo da prođe nijedno veselje, ali ni takozvane daće, pomene za pokojnike. Danas su i vlaške trpeze modernizovane, ali se žmare povremeno ipak nađu na meniju porodičnih slavlja i tradicionalnih običaja. Sulimanović se priseća da je prošlog leta jedan Srbin na slavlju povodom krštenja deteta tražio čuveni vlaški specijalitet.
Kako u petrovačkom kraju, poznatom i po gastarbajterima, svadba od 300 zvanica važi za prosečnu, na takvom slavlju, uz sva druga predjela i jela, pojede se više od 150 kilograma žmara. Jedu se inače pre pečenja, a posle sarme. Uz njih hleb obično ne ide, a ni salata.
– Zašto se čudite, pa naše žmare jesu jake, ali ne goje. U njima ima čistog mesa, povrća i kačamaka. Hleb ne traže. I da vam kažem iskreno, opšte je poznato da su dobre za potenciju, ali i za lep ten. Vidite moje lice, imam 63, a kao da imam 40 godina – šaljivo će Sulimanović dok hvali svoj specijalitet.
Ovo jelo je „muško”, ali ne zato što ga žene ne vole ili ne jedu, već zato što ga uglavnom spremaju muškarci. Težak je to posao, počne se uveče da bi stiglo sutradan za ručak, objašnjava naš sagovornik. Nekada davno, veli on, žmare su spremale i žene, bake, ali u loncu, za kućne potrebe. Današnje domaćice to mudro prepuštaju jačoj polovini. Kako vreme prolazi, ovo jelo sve ređe se nađe na vlaškoj trpezi, ali jednom godišnje, na Žumarijadi, nema ko ga ne degustira. Sve češći su i gosti iz drugih krajeva, koji u Kladurovo dođu samo da bi probali čuvene žmare.
To je i cilj organizatora i pokrovitelja – Nacionalnog saveta Vlaha, mesne zajednice, Udruženja žena „Zlatne ruke” i opštine Petrovac na Mlavi. Da se okupe meštani i gosti, da se uz pripremu i degustaciju, što dalje pronese glas o ovom specijalitetu i da se čuva vlaška tradicija. Tome konstantno doprinose i žene vlaške nacionalnosti kroz svoja udruženja, koje brojne manifestacije širom Srbije, pa i ovu u Kladurovu, koriste da promovišu zaostavštinu predaka. Ove godine, domaćice iz Kladurova imale su i gošće, žene iz Vrnjačke Banje, Dolova, Uzdina, a tu su bile i njihove komšinice iz Starčeva i Stamnice. Uz žmare se i zapevalo, naravno na vlaškom. A domaćini kažu da, ako uz žmare ne ide hleb, ne znači da ne ide hladno pivo ili vino. Naprotiv, uz jelo od ovčjeg mesa i temperaturu od 40 stepeni u hladu, osveženje je preka potreba.
Kladurovske žmare najbolje
Žumarijada je, prema rečima Duška Nedinića, predsednika opštine Petrovac na Mlavi, budućnost turističke ponude ovog kraja.
„To je manifestacija koja čuva naše običaje i zato moramo mi nju da čuvamo. Kladurovo je obeležje žmara i siguran sam da se to jelo ovde najbolje kuva”, kazao je Nedinić.
Postojala je i ideja da žmare budu zaštićeno jelo u Srbiji, te da se, zbog sve većeg interesovanja, organizovano proizvode za tržište, ali je to još uvek samo plan.
Kako se kuvaju žmare
Za prave žmare se koristi isključivo ovčije meso bez loja, koje se potapa u vrelu vodu u kojoj je prethodno skuvan praziluk. Posle nekoliko časova, kada se meso raskuva, procedi se i odvaja, kako bi se mišićna vlakna posebno izdvojila i vratila u proceđenu čorbu. Nakon toga se postepeno dodaje kukuruzno brašno i kuva se satima, uz često mešanje, sve dok smesa ne postane potpuno sjedinjena. Specijalitet se servira dok je vruć.
U toku je testiranje sistema pa su na nekim naplatnim rampama izdavane priznanice sa prosečnom brzinom, a negde ne, navode u preduzeću Putevi Srbije a prenosi Blic.
Testiranje je počelo od severa i juga zemlje, odnosno na pojedinim naplatnim rampama u Vojvodini, ali i na izlasku iz Srbije na Koridoru 10.
Takođe priznanice sa prosečnom brzinom su sporadično deljene, tako da ih nisu dobili ni svi vozači koji su prošli kroz istu rampu. Sistem će se uhodavati i tokom naredne nedelje.
Uvodiće se postepeno na rampama, dok ne budu sve “pokrivene”.
Pre desetak dana MUP je najavio da će ubuduće brzinu vožnje na autoputu kontrolisati i pomoću naplatnih rampi, odnosno na osnovu prosečne brzine prelaska određene deonice.
Zapravo, na osnovu vremena prolaska kroz jednu, i isključenja na drugoj rampi, meriće se srednja brzina vožnje, a za njeno prekoračenje postoji mogućnost da vozači budu kažnjeni. Kako je rečeno iz Uprave saobraćajne policije, vozače koji su prekoračili brzinu policija bi mogla da zaustavlja odmah na naplatnoj rampi, a druga mogućnost je da prijave o prekoračenju brzine dobijaju na kućne adrese.
Vetar će biti slab južni i jugoistočni. Jutarnja temperatura kretaće se od 15 do 23, najviša dnevna od 33 do 36 stepeni.
U Požarevcu će danas biti sunčano i toplo. Vetar će biti slab, jugoistočni. Jutarnja temperatura će biti oko 23, najviša dnevna oko 36 stepeni Celzijusa.
Smanjite fizičke aktivnosti
Biometeorološka situacija uticaće nepovolјno na sve osetlјive osobe, naročito na srčane bolesnike. Meteoropatske reakcije su moguće u formi glavobolјe, poremećaja sna i promenlјivog raspoloženja.
Zbog termičkih uslova koji su u domenu ekstremno toplo savetuje se boravak u hladovini i klimatizovanim prostorijama, kao i smanjenje fizičkih aktivnosti.
I sutra veoma tolplo
U celoj Srbiji sutra će biti sunčano i veoma toplo, sa temperaturama i do 37 stepeni Celzijusovih.
Vetar će biti slab i umeren, jugoistočni. Najniža temperatura od 16 do 23, najviša od 34 do 37 stepeni.
U Požarevcu najniža temperatura 23, najviša 36 stepeni, saopštio je RHMZ.
I u narednih sedama dana sunčano i veoma toplo.
Najviša temperatura biće od 36 do 41 stepena. Od ponedeljka nas očekuje malo svežije vreme.
Povodom sezone kupanja, Ministarstvo unutrašnjih poslova organizovaće 5. avgusta, sa početkom u 12 sati, pokaznu vežbu na Srebrnom jezeru sa ciljem da, kao društveno odgovorna institucija koja brine za bezbednost građana i njihovu ličnu i imovinsku sigurnost, skrene pažnju na sve potencijalne opasnosti koje prete da ugroze bezbednost pa i život na rekama i jezerima u Srbiji. Tokom svake letnje sezone prisutan je povećan rizik od utapanja i svake godine sve veći broj stradalih lica, na rekama i jezerima, a posebno maloletnih lica.
Vežba je održana i na najvećem uređenom kupalištu u Srbiji, Adi Ciganliji na Savskom jezeru, a prikazuje se i na drugim lokacijama u Srbiji, na uređenim ili neuređenim kupalištima.
Na Srebrnom jezeru posetioci će biti u prilici da vide organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova koje su spremne i osposobljene za spasavanje na vodi i to: policijske službenike Ronilačke jedinice Žandarmerije, kao i pripadnike PS Veliko Gradište. Oni su spremni da brzo i efikasno reaguju na svaki bezbednosni rizik koji se može desiti na rekama i jezerima i da spasu život osobe kojoj preti opasnost od povređivanja i utopljenja.
Ova taktičko-pokazna vežba je osmišljena da kroz dva scenarija prikaže situacije iz života u kojima može doći do ugrožavanja bezbednosti građana na rekama i jezerima, kao posledicu nesrećnog slučaja, ili nastaju kao posledica neprilagođenog ponašanja, kao i osposobljenost pripadnika različitih organizacionih jedinica Ministarstva da kroz zajednički rad pruže pomoć građanima i ostvare primarni cilj ministarstva unutrašnjih poslova tj. bezbednost građana i njihovu ličnu i imovinsku sigurnost.
Prinosi kukuruza u Srbiji su do sada smanjeni 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, kada je rod bio rekordan i iznosio je više od sedam tona po hektaru, rekao je Željko Kaitović, saradnik Instituta za kukuruz „Zemun Polje”.
Prema onome što se juče moglo čuti na skupštinskom Odboru za poljoprivredu, velike su šanse da kukuruza neće biti za izvoz. To bi bio veliki udarac za budžet jer je kukuruz najznačajniji izvozni poljoprivredni proizvod Srbije i prošle godine od njega smo prihodovali 346 miliona dolara.
Kaitović je, kako prenosi Beta, rekao da je vrućina oštetila kukuruz u vreme oprašivanja. Najugroženije su njive u Banatu i u delovima Srema i Bačke, a nešto bolje je na njivama pored Morave, Drine i drugih reka.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević rekao je da „prinosi kukuruza neće biti rekordni kao prošle godine, ali neće biti ni katastrofalni”, dodajući da će kukuruza biti dovoljno za domaće potrebe jer su prošlogodišnje zalihe milion tona, ali pitanje je da li će ga biti za izvoz.
„Mislim da ne postoji opasnost da kukuruza nema dovoljno za domaće potrebe, ali je Srbija veliki izvoznik i do sada je izvezla 2,3 miliona tona, a suša će to onemogućiti”,rekao je Radošević. Srbija je, podsetio je, 2000. i 2001. godine uvozila kukuruz jer je prinos bio ukupno 2,9 miliona tona.
Istakao je da je i soja „prilično ugrožena”, a zasejana je na 200.000 hektara što je više od uobičajenog, te će je biti za domaće potrebe, ali ne i za izvoz, „što je veliki hendikep”, rekao je Radošević. On je istakao da je žetva pšenice pri kraju i da je rod 2,3 miliona tona. „Prelazne zalihe pšenice su 500.000 tona i zbog toga raspolažemo sa 2,8 miliona tona pa će moći da se izveze 1,3 miliona tona”, rekao je Radošević.
Dodao je da „poljoprivreda daje deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a 20 odsto izvoza, pa će suša negativno uticati na ekonomiju naše zemlje”. Predsednik odbora Marijan Rističević rekao je da „voli optimiste”, ali je nezadovoljan zbog toga što Ministarstvo poljoprivrede još ništa nije predložilo da olakša finansijsku situaciju proizvođača.
„Zbog smanjenog roda, prerađivačka industrija neće imati sirovina, a ako se (izvoz) zabrani, biće problema”, rekao je Rističević, koji je predsednik Narodne seljačke stranke, ističući da će šteta na rodu kukuruza biti i veća od 40 odsto. Član odbora iz Srpske radikalne stranke (SRS) Milorad Mirčić rekao je da od predstavnika Ministarstva poljoprivrede zahteva konkretne mere za otklanjanje posledica suše i pomoć poljoprivrednicima.
„Vi ste (vladajuća koalicija) došli na greškama prethodne vlasti, a šta ste uradili na izgradnji mreže za navodnjavanje i čišćenju kanala?”, upitao je Mirčić. Goran Ješić (Demokratska stranka) rekao je da Srbija plaća milionske kamate na ugovorene, a nepovučene kredite jer nema spremnih projekata za navodnjavanje. „Plaćamo kamatu na kamatu jer pet godina nismo sposobni da napravimo projekte za navodnjavanje”, rekao je Ješić.
Žitkovica kod Golupca, jedno je od sela u Braničevskom okrugu koje je puno samo tokom leta. Gotovo svi žitelji rade i žive u inostranstvu. Selo je vlaško, ali potomci govore samo nemački ili francuski jezik. Malobrojni starosedoci kažu da će vlaški govor izumreti ako ga nove generacije ne prihvate.
Nikola i Aleksandar Nikolić su iz Žitkovice, malog vlaškog sela kod Golupca. Žive u Švajcarskoj, pa je njima, kao i većini omladine iz ovog sela prvi jezik nemački, pa engleski. Srpski gotovo da ne znaju. Vlaški razumeju, ali uvek odgovaraju na nemačkom. Njih to ne brine.
“U Švajcarskoj skoro da ne koristi i zbog toga smatra da mu ta dva jezika ne trebaju”, kaže Aleksandar Nikolić, iz Žitkovice kod Golupca.
“Vlaški više govori zato što se tako sporazumeva sa rodbinom. Za srpski su roditelji dužni da mu prevode”, kaže Nikola Nikolić iz Žitkovice kod Golupca.
Njihovom ocu nije posebno drago zbog toga, ali smatra da je vlaški jezik teško očuvati i u Srbiji, a u inostranstvu gotovo nemoguće.
“Imate čak i koji roditelji uče svoju decu vlaški vrlo interesantnu situaciju da je trećina jezika izvorna, trećina srpske reči koje ubacujemo, a trećina nemački, odnosno francuski gde sada žive”, kaže Vlada Nikolić, otac Aleksandra i Nikole.
Mlada generacija u Žitkovici Vlaški zna samo ako su im oba roditelja Vlasi, ali sve je više mešovitih brakova. Tamara i Maja vole da dođu iz Beča na odmor u svoje selo, ipak u društvu govore na nemačkom. Sada i one vide da je to nedostatak, ali verovatno je kasno.
“Ne znam vlaški. Mama mi zna. Znam samo par reči, malo sam naučila od nje, čula, ali ovako ne znam da pričam”, kaže Tamara Anastasijević iz Golupca.
“Lepo je znati više jezika. U vlaškom smo selu, lepo je da znate i vlaški. Pokušavam i ja sada da naučim”, kaže Maja Jenić iz Žitkovice kod Golupca.
U selu od pedeset kuća, tokom godine tu je samo pet porodica. Čak i predsednik mesne zajednice živi u Beču.
“Sa Žitkovicom će verovatno biti situacija kao i sa ostalim selima u Srbiji. Za deset godina da li će postojati”, kaže Nebojša Milosavljević, predsednik Mesne zajednice Žitkovica.
“U inostranstvu to je gotovo. Niti će oni biti Srbi, ni vlasi. Biće državljani i nacije onih zemalja u kojima će dalje da žive”, kaže Vlada Nikolić, otac Aleksandra i Nikole.
Prethodne generacije vlaški jezik učile su od svojih roditelja, baba i deda, deca današnje omladine, teško da će imati od koga.
Radovi na potpunoj rekonstrukciji regionalnog puta od Žagubice do Krepoljina su u punom jeku, do sada je urađeno 10 od 24 kilometara moderne saobraćajnice, a završetak radova, za koje je iz državne kase izdvojeno sedam miliona evra se očekuje početkom septembra.
Novoizgrađenim putem brže i bezbednije će se stići do Požarevca.
Predsednik opštine Žagubica, Safet Pavlović, zadovoljan je profesionalnošću izvođača radova, jer nov put znači ne samo bezbedniju vožnju, već i šansu za privredni razvoj ove siromašne opštine.
„Srećan sam što uspevam da realizujem ono što godinama unazad nisu uspele moje kolege, jer se sve završavalo obećanjima“, rekao je prvi čovek opštine Žagubica, uz zadovoljstvo i zahvalnost Vladi Srbije koja je, kako kaže, prepoznala važnost izgradnje nove saobraćajnice.
Foto: Ist Media
Brojne mašine firme „Strabag“ rade duž cele trase, a pored asfaltiranja, uređuju se kanali za odvodnjavanje, neophodna drenaža i sanira zemljište pored puta za koje se proceni da predstavlja potencijalno klizište.
On očekuje da će, nakon završetka radova, investitorima ovaj kraj Srbije postati interesantniji zbog smanjenja troškova transporta, ali i da će se stvoriti preduslovi za razvoj turizma, jer je Žagubica sa svim svojim lepotama, netaknutom prirodom, proizvodnjom organske hrane i bogatim istorisjkim spomenicima nedovoljno otrkivena.
Prema njegovim rečima, vredost ove investicije iznosi 400 miliona dinara, pa će ostatak novca biti upotrebljen za izgradnju pet kilometara asfaltnog puta ka Majdanpeku, odnosno Despotovcu. Ovi radovi se očekuju u 2018. godini.
Muzikom je započeo da se bavi profesionalno 1965. godine. Bio je član grupa Orkani, Juniori, Siluete Tomija Sovilja i Vizije.
Od 1968. godine je bio član Korni grupe, a potom je nastupao i kao solista u zemlji i inostranstvu.
Bio je član Udruženja džez muzičara, pisao tekstove za rok i džez kompozicije i snimio je nekoliko ploča.
Ostao je zapamćen i po pojavljivanju u predstavi “Kosa” u beogradskom Ateljeu 212 1968. godine.
Svoj prvi album „Na oštrici brijača“ objavio je 1982. godine uz pomoć Bore Đorđevića, tromboniste Kireta Mitreva, klavijaturiste Laze Ristovskog, gitariste Enesa Mekića, basiste Nenada Stefanovića Japanca, bubnjara Vladimira Furduja, trubača Stjepka Guta i glumca Slobodana Aligrudića. Sa ploče su se izdvojile pesme “Majko, na šta liči tvoj sin“ i obrada hita sarajevskih Indeksa “Jutro će promeniti sve“.
Desetak godina kasnije 1991. godine, izdao je svoj drugi album “U redu, pobedio sam“, na kojem su svirali čuveni trubač Duško Gojković, kontrabasista Miša Blam, klavijaturista Miša Krstić i poznati džez bubnjar Lala Kovačev. Na albumu su neki hitovi sa prethodne ploče i obrade poznatih džez standarda.
Poslednje tri decenije Prelević je objavljivao priče i eseje u NIN-u, Književnim novinama, Dugi, Kuriru i drugim listovima, a napisao je i tri knjige pripovedaka.
Autor je scenarija za film “Poslednji krug u Monci“.
Za pacijente parče papira, za lekare administrativni deo posla, za apotekare ček. U apoteku se najčešće dolazi sa jednim, ponekad s čak dvadeset, ali svaki recept prolazi kroz ruke stručnjaka.
Jedan lekar dnevno u proseku propiše 60 recepata. A pacijenti, posebno oni hronični, svakog meseca prolaze istu proceduru zakazivanja, brojanja preostalih tableta i čekanja kod lekara za recept. Za planiranje u zdravstvu zadužen je institut za javno zdravlje Batut, za uvođenje elektronskog recepta sarađuje sa Ministarstvom zdravlja.
Foto: Urban City
“Onog momenta kada se svi ti preduslovi budu ostvarili, a takva aktivnost se očekuje uskoro, sam elektronski recept će izvrširiti svoju misiju i obezbediti pre svega uštedu vremena građanima koji budu dolazili kod svojih izabranih lekara”, objašnjavaju iz Batuta. “Istovremeno će omogućiti da lekar u budućnosti može duže da se posveti drugim preventivnim sadržajima u radu sa svojim korisnicima zdravstvene zaštite, a da se istovremeno nepotrebne posete radi propisivanje lekova smanje u značajnom broju”.
Foto: Urban City
U Srbiji se godišnje izda 60 miliona recepata.
Osim uštede vremena i živaca kako pacijenata tako i lekara, uvođenje e-recepta uštedeće godišnje i oko dva miliona evra, koliko se troši na štampanje obrazaca za terapiju.
Toranj će biti visine 75 metara, najviši u ovom delu Evrope i među deset najviših na svetu, saopštila je SMATSA.
Izgradnjom novog tornja, SMATSA ide u korak sa planovima Vlade Srbije o davanju u koncesiju Aerodroma “Nikola Tesla”, jer će svojom novom tehničkom opremom omogućiti dalji rast saobraćaja i realizaciju svih planova budućeg koncesionara, navodi se u saopštenju.
Svi detalji tehničke dokumentacije, kako se dodaje, biće završeni do juna 2018. godine, a radovi će početi na jesen 2018. godine i trajaće godinu dana. Toranj će biti izgrađen na zemljištu SMATSA doo Beograd i finansiran iz sopstvenih prihoda, bez opterećivanja budžeta Srbije i Crne Gore.
“Stari toranj je napravljen 1962. godine, kada smo imali saobraćaj od 300 aviona godišnje, koliko danas imamo u najopterećenijem satu. Ovo arhitektonsko remek delo,omogućiće još bolju vidljivost aerodromskih površina i bolje uslove rada”, kažu.
U objekat će biti ugrađena nova tehnologija u skladu sa evropskim regulativama i standardima, zgrada će biti energetski efikasna i izgrađena od ekoloških materijala.
“Ovo je i za Kontrolu letenja veoma važan projekat, jer ćemo na jednom mestu, u istom dvorištu, imati Oblasnu, Terminalnu i Aerodromsku kontrolu letenja”, navodi se.
Predivna, naoko zrela boja paradajza, jagoda, grožđa ili paprike već godinama vara već izvarane potrošače. A ukus – isti. Nema ga. Magija brzog zrenja, što dovodi do trovanja voća i povrća, ostvaruje se “zahvaljujući” upotrebi dobro poznatog biljnog regulatora – “etrela”.
Iako je njegova upotreba zabranjena, sve češće se, kako kažu domaći stručnjaci, može na crno nabaviti iz zemalja u okruženju, ali se može naručiti i u pojedinim poljoprivrednim apotekama.
Kod nas se o zloupotrebi pesticida, insekticida i fungicida najviše priča kada dođe do nekog trovanja ljudi ili do pomora pčela i ptica. Priča se da je kontrola nadležnih ustanova prilično slaba i selektivna, a na prisustvo ostataka mnogih ovakvih otrova analize se i ne rade.
– Fitosanitarna inspekcija je napravila pravi biznis, jer pojedinci imaju svoje firme za prodaju pesticida, uvoze ih iz Kine, mešaju bez neki posebnih oznaka, prepakuju i prave sve i svašta – tvrdi Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. – Kad ih pitamo šta kontrolišu, kako i ko to radi, ništa ne kažu. Od Fitosanitarne inspekcije i Direkcije za zaštitu bilja već 10 godina tražimo da se uvede evidencija svakog poljoprivrednog proizvođača, da se tačno zna ko koristi pesticide i šta upotrebljava.
Ne možete nekome da prodate pet litara nekog sredstva, ako njemu, na osnovu zasejane površine koju obrađuje, treba samo 100 grama. U poljoprivrednoj apoteci, bez ikakve kontrole, možete da uđete i kupite otrova koliko god vam treba. To je najveći problem, jer je stvoren odličan prostor za biznis i korupciju.
Prema Papovićevim rečima, čak i zabranjeni preparati mogu da se kupe u poljoprivrednim apotekama, jer laboratorije nemaju tehničku mogućnost da kontrolišu pojedine parametre.
Poljoprivredni oglasi i forumi gotovo da su prepuni komentara o prodaji i upotrebi “etrela”. Pojedini voćari lakše beru, jer su “tvrđe”. I dok se najviše polemiše koliko puta i kako se “etrel” upotrebljava, gotovo da niko nije komentarisao, niti se pitao, da li je to dozvoljeno ili ne.
– Ima proizvođača koji proizvode “za njih” i “za pijacu” i to se masovno koristi – upozorava Papović. – Kada rade nešto za izvoz, više vode računa, jer znaju da to kontrolišu stranci. Najbolji biznis, nažalost, napravili su oni koji bi trebalo to da kontrolišu. Zna se da laboratorije godinama nemaju tehničkih mogućnosti, niti akreditovane metode, pa su širom otvorena vrata da pojedinci u Fitosanitarnoj inspekciji i Upravi za zaštitu bilja mnogo zarađuju. Jednostavno, “divim” se ljudima koji truju narod i decu. Pitam se samo kako ih nije sramota.
Kako nam je objasnio Novica Miletić, profesor tehnologije i zaštite bilja na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, “etrel”, koji se koristi za brzo zrenje voća i povrća, nije registrovan kod nas, pa je samim tim i zabranjen.
– U pojedinim zemljama EU i u Americi, “etrel” je dozvoljen i registrovan, a koristi se da bi voće i povrće pre sazrelo – ističe profesor Miletić. – Možda nema neke opasnosti po zdravlje, ali takvo povrće i voće nije ukusno, jer je pre vremena sazrelo. Proizvođači, da bi što pre prodali, to primenjuju.
INSPEKCIJA
Kako su nam rekli u Ministarstvu poljoprivrede, inspekcije nisu pronašle zabranjeni “etrel”u voću i povrću.
– Uvek se radi analiza za određene aktivne supstance i ukoliko se utvrdi prisustvo neke nedozvoljene, onda se obavljaju dublje analize, kako bi se tačno utvrdilo o kom preparatu je reč. Da se voće i povrće koje se kontroliše tretira ovim preparatom, to bi sigurno bilo otkriveno.
