Fotografije koje je napravila letelica “Kasini” pokazuju da bi prstenovi mogli da budu dom milionima malih meseca. Na njima se vide neke do sad neviđene karakteristike prstenova, među kojima i strukture koje ukazuju na to da se među njima kriju skupine malih meseca.
Foto: NASA
Prstenovi se sastoje od leda, prašine i stena raznih veličina. Kasini je snimio praznine između prstenova za koje astronomi smatraju da su nastali orbitiranjem malih meseca oko Saturna.
Sonda “Kasini” već 13 godina proučava Saturn orbitirajući oko planete izvan njenih spoljnih prstenova.
Tokom proleta pored Saturnovog satelita Titana 2017. godine, orbita sonde će se promeniti tako da će proleteti na samo 3.000 km iznad Saturnovih oblaka, ispod unutrašnje ivice D–prstena. Sledeći susret sa Titanom će poslati letelicu u atmosferu Saturna, gde će biti uništena.
Podsećamo da je na kopu “Drmno” u ponedeljak teško povređen radnik Nenad Đ. (21), u trenutku kad je pokušao da prođe ispod transportne trake. On je tom prilikom zadobio prelome ruku i nogu i otvoreni prelom butne kosti, zbog čega se nalazi u teškom stanju opasnom po život.
Njegovo stanje se dodatno pogoršalo zbog ulazka masnih ćelija u krv koje ugrožavaju Nenadov život, ali do Beograda zbog težine povreda ne može da ide sanintetskim vozilom, već bi trebalo da bude transportovan helikopterom.
– Pacijent je u lošem je stanju, i čekamo da dođe helikopter za njega. Ako uspe da se obezbedi da ga preveze za Beograd, pošto je veoma riskantno da se vozi sanintetskim vozilom – kaže direktor Opšte bolnice u Požarevcu, dr Danko Nikolić. On je naglasio da je povređeni rudar primljen u ponedeljak i da je njegovo stanje bilo stabilno i da je u sredu trebalo da ide za Beograd, međutim došlo je do pogoršanja. -To su takve povrede i nije prevezen – rekao je direktor Opšte bolnice.
Bager na kom je Suzić radio
Rukovodstvo EPS-a i TE-KO bilo je voljno da angažuje helikopter, ali iz tehničkih razloga to nije učinjeno, zbog nemogućnosti da sleti u bolnički krug, pa je odlučeno da ekipa lekara sa VMA dođe u požarevačku bolnici i izvrši intervenciju na povređenom pacijentu
-Trebalo je da bude prebačen na VMA u Beogradu, ali mu je stanje teško da bi se vozio sanitetom. Zato je planirano da se preveze helikopterom, ali on u Požarevcu može da sleti samo na hipodrom ili neku drugu veću površinu, do koga bi radnik opet morao da se preveze sanitetom. Sada se razmatra opcija da lekari sa VMA dođu iz Beograda, kako bi mu pužili neophodnu pomoć – kažu u TE-KO.
Ova nesreća desila se samo dva dana pre pogibije pomoćnika bageriste Dušana Suzića (32), koji je stradao kada je čistio pokretnu traku bagera. Iako na mehanizaciji kopa svuda stoji vidno istaknuto upozorenje da se ne obavlja nikakav rad dok su mašine uključene, radnici se nekad toga ne pridržavaju. Uzroci obe nesreće trenutno se ispituju od strane inspekcija, tužilaštva i policije i biće naknadno saopšteni. Međutim, po svoj prilici i pričama rukovodioca kopa Drmno, reč je o nemaru samih radnika. Dušan je čistio traku u pokretu, a Nenad je pokušao da prođe ispod nje. Tada ga je ona zahvatila, ali, na sreću, nisu ga zahvatili valjci, pa je nakon desetk metara pao u rupu u zemlji, pa su ga kolege kasnije teško pronašle. On ih je nazvao mobilnim telefonom, a onda ih dozivao, kad je video da ne mogu da lociraju gde se nalazi.
-Nesreća se desila u ponedeljak, oko pola osam ujutru, tek što je počela sa radom prva smena. Nenad je mislio da može da prođe ispod trake da skrati put. Savio se i pokušao da prođe. Međutim, gumeni prsluk koji je ima na sebi prilepio se iz traku i ona ga je povukla nekih desetak metara. Srećom, na samo par metar od bubnja, gde je traka ubacivala ugalj da se melje, on je ispao sa nje u rupu, i tu ostao potrbuške da leži. Pomoć je pozvao mobilnim telefonom koji je ispao pored njega, ni sada mi nije jasno kako, pošto su mu iobe ruke bile polomljene, gotovo smrskane do ramena. Mi smo ga jedva pronašli i sanitetom je odmah prevežen u bolnicu-priča jedan rudar-spasilac i dodaje da je u ovoj nesreći povređeni rudar imao i dozu sreće, jer da je upao u bubanj, to nikako ne bi mogao da preživi.
Kop Drmno
Prema pravilima koji važe u TE-KO Kostolac, svi radnici dužni su da poštuju pravila bezbednosti na radu, inače im sleduje automatski otkaz. Inače, mnogi smatraju da do “ekcesa” na kopu dolazi zbog neobučenosti mlađeg kadra, jer su ove i prošle godine mnogi stariji radnici iskoristili mogućnost da uz dobru otpremninu odu iz firme i kući sačekaju penziju, kao da se neiskusni mladići nepripremljeni za ovaj težak posao angažaju preko razno-raznih agencija na “privremeno-povremenim” poslovima, gde iste ostvaruju dobar profit, a firme koje ih angažuju veliku uštedu, ne vodeći računa o njihovoj bezbednosti.
NE postoje pravila kada mogu da se kupe jeftine avionske karte, ali najbolje prolaze oni koji ih traže u subotu u jedan ujutru.
Ko želi da putuje avionom po najnižoj ceni mora da prati promocije, spremi novac i brzo reaguje. Nažalost, nekadašnja pravila da je najjeftinije putovati radnim danima, noćnim letovima i ostati više od pet dana više ne važe, jer su se pojavile kompanije sa istoka koje su potpuno promenile tržište. Takođe, nekada su najjeftinije karte mogle da se kupe nekoliko dana pred put, a sada u “last minut” periodu više ne mogu ni da se nađu.
– Oni koji misle da mogu sami da pronađu najjeftinije karte, moraju biti uporni i da se time ozbiljno pozabave – kaže Vladimir Bogdanović, iz “Koko travela”. – Jedino pravilo koje i dalje važi jeste da su karte najskuplje u julu i avgustu i oko novogodišnjih i uskršnjih praznika, jer se prve prodaju. Inače, više nema pravila kada bi trebalo očekivati promocije avio-kompanija, jer ih objavljuju stihijski.
Zanimljivo je da čim jedna avio-kompanija objavi promotivne karte, odmah to uradi i konkurencija. Zahvaljujući internetu, sve se zna i kompanije špijuniraju jedna drugu, pa tako u jednom trenuku i nekoliko njih objave promo-cene za Istanbul, a nijedna za Moskvu.
Jedina kompanija koma ima ustaljen sistem promotivnih karata je “Er Srbija”, kojoj je svaki petak “srećni petak”, kada mogu da se kupe povoljnije karte. Ali i “Er Srbija” nekada subotom i nedeljom pusti još poneko odredište po promotivnoj ceni. Takođe, za Dan zaljubljenih će dve karte moći da se kupe po ceni jedne (i 30 odsto više) i za Dan žena će biti veći spisak jeftinijih karata. I “Lufthanza” petkom karte za letove za evropske gradove daje po promotivnim cenama.
– Svi koji žele da sami kupe karte moraju da se prijave na mejling liste što više avio-kompanija, lajkuju fejsbuk-strane i prate sve promocije– istiće Bogdanović. – Recimo, za Australiju treba pratiti “Etihad” i “Katar”. Posle izvesnog vremena prepoznaje se jeftina karta. Čim se pojavi jeftina karta, moraju odmah da je kupe, jer avio-kompanije tokom dana menjaju cene i podižu takse. Treba voditi računa o rezervacijama koje se naplaćuju ukoliko se ne otkaže do ponoći.
Foto: P.Jovanovic
Zbog toga je subota uveče pravi trenutak kada treba uključiti kompjuter, jer se tada pojavljuju karte koje nisu plaćene. Najviše ih je u ponoć, jer agencije ne rade nedeljom i obično sve rezervacije tada otkazuju.
Inače, najjeftinije karte su za katolički Božić, Veliki petak i Novu godinu, ali ih ima malo, pošto mnogi znaju za ovaj trik. Zbog toga bi trebalo pratiti praznike, predstoji nam Uskrs, a na cenu utiču i drugi praznici (kineska Nova godina, Ramazan).
– Uvek je najpovoljnije kupiti kartu znatno unapred, čak i godinu dana, nego u poslednjem trenutku – ističe Bogdanović.- Kada se ne “uhvati” promotivna karta za željeni period, najbolje je otići kod agenta koji može da pronađe druge, manje avio-kompanije. Recimo, u “Er Frans” je karta za Havanu 900, agenti je imaju za 650, a na promociji može da se nađe za 590 evra. Pošto se nudi malo promo-karata, po toj ceni preko agenta može da se putuje sa “Kondorom” u “last minitu”.
PILULE ZA SPAVANjE
Mnogi putnici koji idu na prekookeanska putovanja koriste pilule za spavanje kako bi se odmorili tokom leta. Anesa Das sa državnog Ohajo univerziteta, međutim, upozorava da to nije dobra ideja kada putnici presedaju jer je neophodna brzina i snalaženje u traženju terminala.
Takođe, zabeleženi su slučajevi da su putnici tokom leta razgovarali sa stjuardesom i ujutru se nisu sećali tog razgovora. Ukoliko se neko, ipak, odluči za pilule, trebalo bi da ih prvo isproba kod kuće, nekoliko dana pre leta.
PENALI
Većina avio-kompanija naplaćuje penale za rezervisane karte, ali i za otkazivanje. Ovde ne postoji mogućnost, kao kod agencija, da se uzme natrag sav novac ako se otkaže mesec dana pre leta. Naprotiv, i prebacivanje karte na drugo ime plaća se dodatno, kao i promena datuma, što košta od 60 do 200 evra. Jedini način da se dobije sav novac nazad jeste da se donese odbijenica za vizu iz ambasade.
UMESTO produženja važenja registarskih tablica za automobile za još dve godine, kako je prvobitno bilo najavljeno, priprema se uredba po kojoj će one važiti dokle god su neoštećene. O obaveznoj zameni registarskih tablica za automobile, podigla se velika prašina u javnosti, vozači su bili ogorčeni, smatrajući da ih čeka još jedan, bespotreban harač.
Da podsetimo, prema važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja Srbije (ZOBS) rok za zamenu tablica je sedam godina, a kako je najveći broj vozila od oko 2.000.000 koliko ih je registrovano u Srbiji, to uradio 2011. godine, jasno je da bi shodno slovu zakona već od 1. januara 2018. vozači morali da izdvoje oko 4.000 dinara za zamenu saobraćajne dozvole, dobijanje nalepnice i zamenu tablica.
Brzo je reagovao ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović koji je najavio donošenje uredbe o produženju roka važnosti tablica za još dve godine.
Međutim, kako smo nezvanično saznali od te ideje se odustalo i posle obimne analize, koja se ticala kvaliteta tablica i njene vidljivosti, odlučeno je da se rok važenja tablica ne ograničava i da one budu u upotrebi sve dok su neoštećene.
– Bilo je sasvim logično da se donese ta odluka – kaže Damir Okanović direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja – Treba da se izmeni pravilnik o registraciji pa očekujem da će ministar ovu uredbu doneti veoma brzo.
Posle odluke o produženju važenja registarskih tablica za automobile, vozači u Srbiji bi mogli da očekuju i da se uskoro promeni način oporezivanja vozila. Naime, kako je to najavljivao krajem prošle godine ministar finansija Dušan Vujović trebalo bi da se napusti stari sitem oporezivanja o kubikaži (“porez na luksuz”) i da se naplaćuje porez na osnovu stvarne vrednosti vozila.
BEZ CARINE
Osobama sa invaliditetom novim carinskim propisima nije ukinuto pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina prilikom uvoza automobila samo se menja osnov po kom mogu ostvarivati to pravo. Naime, u skladu sa postojećom mrežom sporazuma o slobodnoj trgovini, kojom je dostignuta puna liberalizacija, više nema mesta da se ova povlastica reguliše Carinskim zakonom, jer postoji mogućnost da se putnički automobili i druga motorna vozila uvoze bez plaćanja carine iz zemalja sa kojima su potpisani ti sporazumi.
Juče nije isključivano grejanje već je rađen građevinski iskop i priprema materijala.
U 9 časova biće pregrađen deo Kosančićeve ulice od Jug Bogdanove do Partizanske radi završetka iskopa. Nakon iskopa počeće intervencija na curenju kod broja 53.
Bez grejanja če biti kupci u Kosančićevoj ulici sa obe strane između Lole Ribara i Nemanjine, od Jug Bogdanove do naselja u Stiškoj ulici uključujući i Vatrogasni dom.
Zavisno od veličine kvara planirana je sanacija do 17 časova. Ako se utvrdi veći problem da treba zameniti deo cevovoda onda će se intervencija produžiti do sutra bez puštanja grejanja. Ovo je moguće zbog relativno visokih temperatura koje će potrajati još dva dana pa neće biti bitnog uticaja na temperature u prostorijama isključenih kupaca.
Foto: Ministarstvo kulture i informisanja / Promo Pogled iz porte Veliki konak, ulazna zona, Beli konak (decembar 2004)
Predviđa se zаvršetаk obnove “Belog konаkа” koji je bio potpuno uništen u požaru 2004. godine, i početаk obnove jugozаpаdne strаne manastira, konzervаtorsko-restаurаtorski rаdove nа tronovimа u Sаbornoj crkvi.
Obnovom Hilаndаrа rukovode njegov uprava i zаdužbinа, u sаrаdnji s Nаrodnom bibliotekom Srbije, Republičkim zаvodom zа zаštitu spomenikа kulture i Pokrаjinskim zаvodom Vojvodine zа zаštitu spomenikа kulture, a uz finаnsijsku podršku iz budžeta Srbije.
Mesec iza nas prošao je sa čak 16 ledenih dana. Subjektivni osećaj sugrađana da ne pamte hladniji početak godine, ispostavio se kao istinit i potpuno opravdan!
Istorija to i potvrđuje, budući da je januar za nama, prema meteorološkim podacima, najhladniji još od 1964. godine. Rekordno niske temperature nisu oborene ovoga puta, ali s obzirom na drhtavicu koju su Beograđani osećali ispod slojeva odeće, početak 2017. zauzima počasno, drugo mesto.
Prvi je i dalje januar 1964. godine, kada je srednja temperatura u prestonici bila -5,5 stepeni Celzijusa. Sledi ovogodišnji sa prosečnom vrednošću -3,5, a treća pozicija rezervisana je za hladnu 1985. godinu, kada je mesečni temperaturni prosek bio -3,4 stepena.
“U poslednje tri decenije, ovako hladni zimski meseci su retki” – kažu iz prognostičarskog centra “Meteos”. – Poslednji talas slične hladnoće bio je 2012. godine, sa srednjom temperaturom od -3 i sa mnogo snega.
Prema podacima kojima barataju stručnjaci, najhladniji dan u ovoj godini bio je Božić. Tada je srednja temperatura dostigla -11,3 stepena. Ipak, 8. januar ući će u noviju istoriju sa najnižom minimalnom temperaturom od čak 15 stepeni ispod nule, i to u centru Beograda!
– Ovog januara zabeleženo je čak 16 ledenih dana, kada je živa u termometru bila ispod nule. Takođe, pod snežnim pokrivačem, koji nije bio veći od deset centimetara, bili smo 29 dana, ali je bilo malo padavina, svega 23 litra po kvadratnom metru – napominju iz istog izvora.
Inače, prognostičari kažu da je prosek padavina za poslednje tri decenije u januaru blizu 50 litara po kvadratu.
Pošta Srbije podseća da je radi što bolje organizacije nagradne igre obezbedila besplatne i koverte i poštarinu.
Osim do sada odštampanih 700.000 koverata, u toku je distribucija i dodatnih 500.000, tako da će svi koji žele moći da pošalju sakupljene fiskalne račune ili slipove.
“Apelujemo na građane da ne uzimaju koverte u većem broju nego što im je potrebno, jer su namenjene isključivo za ovu akciju i ne mogu se upotrebiti za slanje nijedne druge vrste pošiljaka”, upozoravaju u Pošti Srbije.
Del je u autobiografskoj knjizi “Moj život” otkrio da je snimio porno film.
– Moja velika sramota je to što sam jednom prilikom, nenamerno, glumio u porno-filmu. Doduše, nisam snimao bezobrazne scene, ali sam bio tu – otkrio je Del Boj u svojoj knjizi.
Rođen 1940. u Londonu kao Dejvid Vajt, Džejson je odrastao u skromnoj porodici – otac mu je bio čuvar na ribljoj pijaci, a majka čistačica. On sam je po struci bio električar. Glumačku karijeru započeo je 1964. ulogom u TV sapunici, a 1981. godine dobio je ulogu Dereka Trotera, Del Boja, u seriji “Mućke” zbog koje je postao planetarno popularan.
Iako je ova serija nedavno proglašena za omiljenu u Velikoj Britaniji i već nekoliko meseci se spekulise da će se snimiti nove epizode, popularni glumac je uoči svog rođendana otkrio zbog čega se više neće vratiti na male ekrane u ovoj ulozi. I razlog je izuzetno tužan.
– Bilo bi dobro ponovo snimiti “Mućke”, ali nemamo pisca– rekao je Del Boj i objasnio:
– Imali smo divnog scenaristu Džona Salivana ali je umro 2011. Nismo dobili novog pisca, a moj partner Nikolas Lindherst je otišao na neki drugi projekat tako da ništa od toga.
Kako smo nezvanično saznali od njegovih kolega, Dušan je pre primopredaje smene, rekao da treba samo još nešto da odradi, a onda da krene kući.
-Dušan je radio kao pomoćnik bageriste na bageru B-1300. Na kraju smene, oko deset do tri rekao je šefu da ide da proveri traku i da, eventualno nešto očisti, ako bude potrebno kako bi traka nesmetano nastavila da radi. Šef mu je rekao da ne treba da to radi i da ide kući da se spremi da proslavi devojčin rođendan, koji je slavila toga dana. On je, pošto je bio savestan radnik, to odbio i otišao da obavi posao, i samo nekoliko minuta posle toga nastradao-vidno uzbuđen priča njegov kolega. Drugi Dušanov kolega sa očima punih suza priča da je Dušan ujutru na smenu došao vidno raspoložen jer je toga dana bio rođendan njegove devojke sa kojom se dugo zabavljao.
-Eh, šta ti je sudbina-kršeći ruke uz dubok uzdah priča njegov kolega koji nije hteo da mu se objavljuje ime i nastavlja.-Ceo dan je pričao kako će da proslavi devojčin rođendan i da će uveče da je zaprosi da se uda za njega,a ono, ovako u mukama da skonča svoj mladi život – priča naš sagovornik.
Prema rečima radnika sa kopa Drmno Dušan je iz bagera sišao na traku koja je bila u pokretu i koja se nalazi na visini oko 15 metara da je prekontroliše.
-Taj deo gde je kročio Dušan zove se “kosi lim” i izuzetno je klizav. Dušan se, najverovatnije okliznuo i valjci su zahvatili kapuljaču njegove jakne, a kasnije i samog Dušana. Traka i valjci su ga prosto samleli, i možemo da zamislimo u kakvoj je agoniji skončao, jer traka se izuzetno sporo kreće i njegova smrt je bila dugotrajna – pričaju radnici detalje ove nesreće.
Iako je Hitna pomoć brzo došla, lekari su samo mogli da konstatuju smrt. Ubrzo je došla i policija, kao i mrtvozornici, koji su uz pomoć dizalice sa korpom skinuli telo, a onda je transportovano na obdukciju, koja će utvrditi tačan uzrok smrti, pošto je to tražilo požarevačko Osnovno tužilaštvo.
Inače, Dušanov otac, koji je radnika TE-KO, poznat je kostolački sportista jer je bio dobar rukometaš, a nakon rukometne karijera bavio se kuglanjem u šampionskom timu Rudara. U trenutku tragedije Dušanov otac je bio u Bosni, u poseti Dušanove babe njegove majke, pa je kombinat poslao svoje vozilo da ga dovezu. Dušan je imao stariju sestru, koja je, kako kažu neki kostolčani bila u trećem mesecu trudnoće.
Sahrana tragično preminulog rudara biće špoznata nakon što se izvrši obdukcija.
Post rudara na Dušanovoj fejsbuk stranici
Kažu, ti radiš na kopu, blago tebi, velike su vam plate.
-Da, velike su nam plate, ali te pare ne kupuju zdravlje i život koji se onog trenutka kada sidješ u tu rupu gube… Onog trenutka kad udješ u službeno vozilo tebi je glava u torbi!!!Čekaju te razne strme nizbrdice, neravni tereni, blatnjavi, peščani, zaledjeni, visoko naponski kablovi, bageri, stanice, trake, vodosabirnici, kanali…Mi se ne vozimo asfaltiranim putevima, mi ne sedimo u toplim kancelarijama, mi ne radimo u sakoima i lakovanim cipelama… MI SMO RUDARI i nije nam lako, pogotovo kad izgubimo kolegu, druga sa kojim smo svakog dana delili taj rudarski hleb. ? ? ? Dusan Suzic počivaj u miru brate moj!!!
Druga nesreća u samo dva dana
Pre dva dana, na sličan način, teško povređen je još jedan mladi rudar, ali o tome rukovodstvo “kopa nije, kao i u ovom slučaju, da izvesti javnost.
Naime, u ponedeljak na kopu desila se nesreća gde je mladi rudar zadobio teške telesne povrede opasne po život, u vidu preloma ruku i nogu. On je, prema rečima našeg sagovornika, hteo da skrati put tako što je prošao ispod transportne trake. Inače, to je po pravilima strogo zabranjeno, zbog bezbednosti. Mladi rudar se oglušio o to pravilo i prilokom prolaska ispod trake, valjci i traka su zahvatili njegovo telo, polomivši mu ruke i noge.
NOVI PAZAR – U Turističkom centru „Odvraćenica“ trenutno boravi svega nekoliko stotina skijaša, mahom vlasnika privatnih kuća i vikendica, a pridružuju im se i vikend-gosti iz Raške, Kraljeva, Novog Pazara, Leška, Leposavića, Zubinog Potoka, Sjenice, Ivanjice…
Snega ima u izobilju, nije hladno kao proteklih dana, a radi više ski-liftova i sve staze su dobro uređene.
– Navalu na skijališta i popunjenost svih hiljadu ležajeva očekujemo tokom zimskog školskog raspusta koji, nažalost, kratko traje. Zbog toga smo na gubitku svi: i mi koji brinemo o razvoju turizma, i oni koji bi da za malo novca uživaju na snegu – kaže Golub Pendić, vlasnik hotela “Golija”, i naglašava da je Odvraćenica meka upravo za ljubitelje skijanja s plićim džepom.
Pun pansion u ovom hotelu košta 2.500, a polupansion 2.250, ski-pas staje 900, a iznajmljivanje opreme 500 dinara. Pritom, Golija je posebno pogodna za početnike, te izvanredna za ljubitelje motornih sanki i vožnju kroz netaknute planinske predele.
U domaćoj radinosti prenoćište se može naći i za 10 evra.
Ovako Aleksandar Buričić, predsednik MZ Točka, austrijski penzioner, opisuje kako su meštani Točke živeli pre nego što su otišli u inostranstvo i kako je njihovo selo postalo najbogatije u opštini Žabari.
Aca Obradović, koji je sa suprugom Slobodankom u Nemačkoj tri decenije, kaže da je samo u staju i druge poljoprivredne objekte ugradio 45.000 blokova. Kada bi završili redovan posao, njih dvoje bi čistili biroe da bi što više zaradili. Ustajali su u četiri sata, a kod kuće bili oko devet uveče.
– Nedavno smo prestali da radimo prekovremeno jer smo napravili kuću, pomoćne objekte, i upravo radimo ogradu koja će nas koštati 15.000 evra. U kući imamo osam kupatila. Pošto imam sinove Sinišu i Vojkana, pa snahe i unučad, računao sam da nam je toloko potrebno. U pet kupatila nikada nismo ušli. Koristimo samo “ljubavno” i dva klasična– šali se Aca.
Točka ima 90 domaćinstava, a 110 domova, jer neki imaju po dve-tri kuće. Otkako je prvi meštanin daleke 1964. godine otišao u beli svet, a ostali videli da je njegovo domaćinstvo napredovalo, familija za familijom odlazila je u Nemačku, Austriju, Švajcarsku i Italiju. Sada 80 procenata meštana radi u inostranstvu. I svi govore po tri jezika.
Maternji im je vlaški, znaju srpski i jezik zemlje u kojoj rade. U želji da naprave naselje slično onima sa Zapada, sedamdesetih godina prošlog veka počeli su da grade velelepne kuće i vile, među kojima najmanja ima 300 kvadratnih metara, dok se najveća prostire na više od 1.000 kvadrata. Uradili su asfalt, uličnu rasvetu, uveli telefone, a pošto su im lopovi obijali kuće, postavili su video-nadzor ili ih osigurali.
– Sve imamo, samo sreću nemamo. Žalim što smo malo vremena provodili sa decom. Stekli smo kapital, ali smo izgubili decu – kaže Aca Obradović.
Njegov imenjak Buričić, čiji porodicu čine supruga Olga, sin Dragiša, snaha Slavica, unuci Mirko i Saša i unuka Sabrina, koji takođe imaju svoje porodice i decu u Nemačkoj, kaže da će sin možda da se vrati, ali unuci teško.
– Eto, kupio sam sto za 24 osobe. Koristili smo ga možda četiri-pet puta. Retko kada smo svi na okupu – žali Buričić.
I austrijski penzioner Ljubiša Denić zvani Kurić, čiji su sinovi Šilja, unučad i praunučad u Nemačkoj, žali zbog razdvojenosti.
https://youtu.be/D7ZOJtJC77I
– Počeli smo od nule. Bili smo žedni i gladni. Željni obične šljive. Hteli smo da zaradimo, da napravimo bar dve-tri sobe. Da nam se drugi ne smeju. Kada sam drugi u opštini kupio traktor, dolazio sam za vreme setve i radio i danju i noću. Predavao sam po 40 vagona žita, što od Žabara do Vlaškog Dola nije mogla nijedna zadruga. Tri puta sam bio rekorder. Prvi sam u selu imao kombajn – hvali se Ljubiša, i pita se zašto su teško stečen novac uložili u vile kada je neizvesno da li će deca da im se vrate.
Isto pitanje muči i Živojina Belčića, koji je u Austriji od 1973. godine sa suprugom Danicom, i koji ima sinove Stanka i Bobana i četiri unuka, koji takođe imaju svoju decu.
– Pusta sirotinja! Do škole u Vlaškom Dolu išao sam pešice dva i po kilometra u čizmama. Pošto onako kaljav nisam mogao da uđem, sišao bih u potok da sperem blato. Sve mi je falilo, a sada mi nedostaju samo deca – tužno će Živojin.
Meštani Točke su zahvalni što im je opština omogućila da dobiju asfalt, niskonaponsku mrežu i bandere. Kada su prvih godina dolazili u zavičaj, po celu noć bi sedeli na ulazu u selo, jer blato ni pešice nisu mogli da pređu. Oni su u električnu mrežu uložili 700.000 šilinga, a za asfalt 600.000 šilinga.
Avio-kompanija Er Srbija raspisala je konkurs za zapošljavanje pilota, kopilota i nekoliko radnika u finansijama i tehnici.
Kako je objavljeno u oglasu, Er Srbija traži kapetane sa 2.000 sati naleta na avionu 737 (300-900) i minimum 4.000 sati ukupnog iskustva. Prvi oficiri koji bi želeli da se prijave nemaju minimume u satima, ali moraju imati sertifikat za isti tip aviona i važeću CPL dozvolu.
Uz to, Er Srbija zapošljava i dve osobe u finansijama i jednog inženjera u tehnici. Rok za prijavu je 13. februar, a oglas sadrži detaljne podatke o potrebnoj dokumentaciji i sertifikatima.
Grupa Kanda, Kodža i Nebojša je osnovana 1991. u Beogradu. Ime benda je nastalo kada su momci iz prve postave benda čitajući stare prevode romana Dostojevskog, uzeli arhaizme kanda (valjda) i kodža (mnogo), a Nebojša je ime nekog deteda koje je živelo u istom bloku kao i Rastko Lulupović koji je u prvoj postavi benda svirao Električnu gitaru.
Početak koncerta je najavljen za 22h, a cena karata na dan koncerta će biti 400 din.
Nakon kratkotrajnog predaha od hladnog vremena, prema aktuelnom prognostičkom materijalu već krajem prve dekade februara moguć je dolazak novog talasa jake hladnoće, prognoziraju hrvatski meteorolozi, a piše Istramet.Prema tim podacima, iznad sibirskih prostranstava i Skandinavije izgledan je razvoj jakog anticiklona, što će omogućiti prodor sibirskog vazduha do Sredozemlja.Reč je o takozvanoj “savršenoj” zimskoj situaciji kakva je bila u februaru 2012. godine, ali i u najjačim zimama u prošlom veku – na primer 1956. godine.Ovakav razvoj sinoptičke situacije ima i dublje temelje, naime posebno su zanimljivi događaji u stratosferi, odnosno otopljenje u tim slojevima atmosfere, tzv. stratwarming koji će pogodovati razvoju anticiklona nad severnim delom Evroazije. U kombinaciji s ostalim faktorima moguće je dugotrajnije “blokiranje” zapadne struje uz uspostavljanje neuobičajeno snažne severoistočne “polarne” struje.
Ukoliko se ostvare predviđanja prognostičkih modela, u region tek stiže prava zima.
Oprez: Ledena kiša
Naši meteorolozi još ne najavljuju ovakve ekstremne vremenske prilike, ali kažu da će u nedelju i ponedeljak biti oblačno mestimično kiša, koja će uz pad temperature u toku noći na utorak preći u susnežicu i sneg.
Već u utorakse očekuje oblačno, hladnije, mestimično sa susnežicom i snegom. Zatim suvo i hladno, u jutarnjim satima sa slabim i umerenim mrazem.
ZALEDIO DUNAV KOD BEČA
Usled niskih temperatura Dunav kod Beča je zaledio, pa je rečni saobraćaj ograničen iako je debljina leda svega par santimetara.
Poslednji put Dunav je u Beču zaledio pre tačno pet godina, piše Tanjug.
POČELA KIŠA
Slaba kiša pada na području Loznice i Valjeva, a u toku večeri, prema rečima meteorologa, proširiće se i na ostale krajeve severozapadne i zapadne Srbije. Zbog niskih večernjih temperatura i mokrih kolovoza, stvaraju se uslovi za pojavu poledice, zato se apeluje na vozače da brizinu vožnje prilagode uslovima na putu.
Drnda je naš najpoznatiji pogrebnik koji je u martu 2006. godine vozio telo mrtvog nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Ime Radiša Mihajlović mnogima ništa ne znači, ali ako kažemo Drnda, većina, pogotovu u vlaškim krajevima, odmah zna o kome je reč. On ga je preuzeo, spakovao u svoj mercedes i dovezao do dvorišta kuće u Požarevcu. O tom danu pričao je za portal Telegraf.rs
Drnda je u grobarstvu 23 godine. Počeo je u Nemačkoj, a od svog imena napravio je brend. Kod njega u ponudi imate, kako kaže, ama baš sve.
Od najluksuznijih kovčega koji koštaju više od 300.000 dinara, do nakita za pokojnika i bukvalno svega što može da vam padne na pamet.
U Požarevcu je najpoznatija kletva – “Dabogda te Drnda vozio”, a smislila ju je žena koja je htela da“baci kletvu” na ljubavnicu svog muža.
Foto: Privatna arhiva
Poznat je i po tome što ima ogroman vozni park pogrebnih vozila. Svaki auto je mercedes, to je, kako objašnjava, pitanje prestiža. U takvom jednom vozilu voženo je i telo pokojnog Slobodana Miloševića.
Našli smo se sa Drndom na kafi. Iako mnogi mistifikuju ljude koji su takozvani grobari, pred nama se pojavio sasvim prijatan, veseo i nasmejan čovek. Kao pravi domaćin doneo nam je rakiju i slatko. Naručili smo piće, a potom započeli našu priču.
Njegova priča o sahrani Miloševića ide ovako:
– Iako je prošlo mnogo vremena, ljudi još uvek pitaju o tom danu – počinje Radiša svoju priču koja se dogodila dana 18. marta 2006.
– Slobodan Milošević je avionom dopremljen u Beograd. U organizacionom odboru tada su bili SPS i predsednik tadašnje opštine Kučevo koji je dobar sa mojim kumom. Moj kum Joca me je pitao da li želim da vozim našeg preminulog predsednika. Naravno, bio sam oduševljen idejom – kaže Radiša dok ispija gutljaj kafe i namešta naočare.
Foto: Privatna arhiva
Gleda u daljinu i priseća se kako je od reči do reči tekao razgovor i dogovor oko prevoza Slobe.
– Pozvonio mi je telefon. Pitali su me, “Koliko ćeš da platiš da voziš Miloševića?”. Rekao sam, evo, koliko god da treba. Jer, znate kako, to mi je odlična reklama, svetska reklama. Na kraju, naravno,ništa nisam platio – kaže Drnda.
Foto: Milena Đorđević
U to vreme on je, kako za sebe kaže, bio gastarbajter. Radio je “preko grane” i Milošević je bio čovek sa idealima koje je, kako kaže, veoma poštovao.
– Mi gastarbajteri smo svi bili poneseni nekim Miloševićem idealima. Svi smo pratili sve što on radi, nismo imali razloga da ga mrzimo– kaže.
Kada je dogovor oko prevoza bio gotov, Drnda je izabrao najbolji mercedes. Međutim, taj auto je imao jedan manji problem…
– Branik na tom autu je bio malo izudaran. I sav je bio u mušicama. U toku noći ofarbali smo branik, sredili auto. U kola smo stavili bordo svilu na koju smo posle postavili kovčeg. E sad, ja sam iza kovčega stavio svoju reklamu. Na njoj su bile sve zastave Evropske unije – navodi Drnda koji je se potom setio da je oko tih zastavica ispao problem.
Foto: Privatna arhiva
– Kada su videli da sam stavio sve te zastavice, zamerili su mi. Rekli su mi da ne stavljam sve to u auto, da ne ispadne da ja reklamiram zemlje zbog kojih je nastradao naš predsednik. Sećam se da su mi rekli: “Nemoj da bude Drnda ga izdrndao” – priseća se naš najpoznatiji grobar.
Pitali smo ga da li je uspeo da vidi pokojnika, da li je uspeo da zaviri u sanduk.
Foto: Milena Đorđević
– Niko niie mogao da pogleda u kovčeg jer je bio “zašvajsovan”. Niko to ne može, sanduci su uvek zatvoreni na poseban način. Naravno, svi su me pitali za njegovo telo, ali, ne, nisam ga video.Pojavila se sumnja da Milošević uopšte nije bio u tom sanduku. Verujte mi, kada sam ga podizao i nosio, osećalo se i videlo po teretu i svemu, da jeste. Te priče da je živ negde u Rusiji… mislim da nisu tačne. To su pričali i za Arkana. Čisto sumnjam da je on negde živ – kaže Drnda.
Kada je preuzeo kovčeg, krenuo je put Požarevca.
– Kada sam preuzeo telo osećao sam se uzbuđeno. Ipak, najjača stvar je bila sam ulaz u Požarevac i prolazak kroz njega. Sedeo sam za volanom i… taj osećaj… to što se u meni tada događalo, ja to i dan-danas ne mogu rečima da opišem. Bilo je, ako se ne varam, 926 reportera, tu je bio i BBC, svi, ama ceo svet nas je pratio i snimao – otkriva Radiša i nastavlja priču o tom danu.
– Vozio sam dva na sat. Ljudi koji su se okupili, a bilo ih je, ako se ne varam, oko 70.000, bacali su cveće, vence na auto, haubu… U jednom trenutku više ništa, ama baš ništa nisam video. Morao sam da vozim uz navođenje. Govorilo mi se kada da skrenem levo, kada desno. Samo sam čuo glasove i plehanu muziku koja je tog dana svirala – priča Drnda.
Kada je došao do kapije Miloševićeve kuće, pojavio se sukob emocija u njemu. Na kraju, preovladalo je jedno osećanje.
Foto: Bojan Trailović
– Ponos! Osećao sam se ponosno! Stigao sam sa kolima punim cveća, bio sam u centru svetskog zbivanja. Tek kasnije sam shvatio šta se dogodilo tog dana. Tek kasnije sam shvatio šta sam uradio, koga sam vozio. Tek kada sam pogledao snimak od tog dana sam postao svestan svega – kaže Drnda.
Nakon sahrane, Drndin mercedes koji je vozio Slobu postao je najpopularnije pogrebno vozilo kod nas, a i šire. Oko tih kola ljudi su se otimali tada, a otimaju se i sada.
– Pa jeste, taj auto je posle dobio na svojoj ceni, ali da se iznajmi je koštao isto kao i druga kola. Ništa ja to nisam naplaćivao skuplje – tvrdi Radiša.
Drnda je i dan-danas zadužen za održavanje Slobodanovog groba.
– Ja i dan-danas održavam njegov grob. Svake godine na godišnjicu smrti ja menjam krst, stavljam novi. U kontaktu sam sa porodicom, odnosno sa Milicom Gajić, snajom. Ona je divna – kaže Radiša.
Na kraju priče nam otkriva zašto je Slobodan, između ostalog, sahranjen baš u svom dvorištu.
– U našim krajevima postoji običaj da se pokojnici sahranjuju u svojoj kući da potomci kasnije ne bi prodali tu zemlju – otkriva Radiša MIhajlović poznatiji kao Drnda.
Oni koji su posetili Skolepos kažu da je na njemu vreme stalo, a nema boljeg izbora da na nekom delu sveta stane vreme osim prelepog grčkog ostrva.
Legenda kaže da je Skopelos pronašao Stafilos, sine bog Dionisa i princeze Arijadne od Krita. Istorija podaci ukazuju da su prvi stanovnici ostrva bili doseljenici sa Krita u vreme bronzanog doba. Danas na ostrvu smeštenom u centru severozapadnog Egeja, istočno od Peliona i severno od Evije, živi oko 5.700 ljudi.
Ostrva severnih Sporada kojiam pripada Skopelos imaju kristalno čistu vodu plave i zelene boje, a ima i puno divnih morskih pećina. Glavna ostrva Sporada su Skiatos, Skopelos, Alonisos i Skiros. Sva Sporadska ostrva su povezana brodskim linijama, pa obilazak nije komplikovan.
Glavni grad je Skopelos, Hora. Ono što je najupečatljivije u njemu jesu njegove uske ulice, koje vode visoko u brdo iznad grada odakle se pruža veličanstven pogled na zaliv i ostrvo Alonisos. Hora je sjajan izbor za sve ljubitelje dobrog noćnog provoda, jer poseduje velike broj pravih mesta za izlazak, kafea, restorana, taverni.
Još jedna posebnost ovog ostrva je oblast Egejskog mora oko Skopelosa i Alonisosa koja je proglašena za na prirodni rezervat, zaštićen zakonom, zbog velikog broja morskih vrsta koji žive na njemu poput mediteranske foke.
Ukupno je grad za ove namene izdvojio 6 miliona dinara, svaki student dobija mesečno po 10 hiljada dinara od oktobra do juna i septembar. Vesna Pejić član gradskog Veća zadužena za prosvetu, obrazovanje i zdravstvo je ovom prilikom čestitala studentima na stipendijama i obrazložila je odluku o dodelama istih, uz želje da se sa nekima od njih sretnemo i naredne godine.
Gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović je u svom govoru istakao sledeće:
– Poštovani studenti, uvaženi Požarevljani,
Govoreći o budućnosti ovog grada i razmišljajući o njoj, današnji dan jedan je od onih koji nam govore da smo za korak bliži snu koji imamo.
Taj san, ogleda se u tome da mladi i obrazovani ljudi u svojim planovima za budućnost imaju svoju zemlju, naročito svoj rodni grad. Znajući da sada neću izgovoriti nikakvu novost, ipak napominjem da je sve postignuto u Požarevcu ili bilo gde u svetu učinjeno zahvaljujući onima koji su imali znanje, volje i želje da pored svojoj porodici i sebi, pomognu i svom okruženju.
Taj vizionarski deo karaktera, grad Požarevac prepoznao je u svakom od vas, a o njemu svedoče i vaši dosadašnji uspesi tokom školovanja. Stipendija koju ste, ne dobili, već zaslužili, način je jednog grada da vam poruči da mu trebate.
Da vam poruči da ste mu neophodni i da se ozbiljno računa na vas.
Da vas ohrabri jednim gestom i jasno vam stavi do znanja da ste odabrani jer ste prvi među jednakima, i u isto vreme pravi mladi ambasadori koje Požarevac ima. Poput diplomata koji se jednog dana sa službovanja po svetu vrate u svoju domovinu, tako je i moja lična a siguran sam i želja svih u lokalnoj samoupravi, da se i vi nakon školovanja vratite u svoj grad.
Za neke od vas, koji ćete prerasti ovu sredinu, to će biti ipak nerealizovano, ali zadatak nas koji smo sada na čelu grada je da učinimo sve da naš Požarevac kada vi završite svoje osnovne, master ili doktorske studije bude dostojan vašeg znanja i pruži vam izazove i adekvatna radna mesta u profesiji koju ste odabrali za sebe.
Želim vam puno sreće u daljem obrazovanju, ali budući da se nalazite danas ovde ovim povodom, već znate da su vam za obrazovanje daleko potrebniji marljiv i naporan rad koji jednog dana – mora da se isplati.
EXIT već sad radi na kreiranju festivala i događaja koji će tek biti formirani i objavljeni, a za to je potrebno da značajno proširi svoj tim. Upravo iz tog razloga, EXIT pokreće veliki konkurs za čak 29 novih poslova iz oblasti marketinga, odnosa s javnošću, dizajna, turizma, ljudskih resursa, društvene odgovornosti i čitavog niza drugih zanimanja i usmerenja. EXIT svake godine angažuje na hiljade ljudi iz čitavog regiona, koji učestvuju u izuzetno složenoj realizaciji velikih događaja, a neki od njih rade u EXIT timu i tokom cele godine i povezuju sve te ljude svojim organizacionim sposobnostima.
I ovog puta, traže se kandidati koji su pre svega komunikativni, kreativni i posvećeni. Prednost svakako imaju oni koji dobro poznaju i prate EXIT festival, te domaću i svetsku muzičku scenu. Posebno se vrednuju organizacione i društvene veštine uz danas obavezno poznavanje rada na računaru. Za gotovo sve pozicije neophodno je kandidati odlično govore engleski, a za mnoge pozicije posebno je bitno da još bolje govore maternji jezik, uz visoko poznavanje pravopisa i književnog jezika. Zbog velikog broja prijava koje su stizale i na ranijim konkursima, biće kontaktirani samo oni kandidati koji uđu u uži izbor, a opisi svih pozicija kao i online aplikacioni formular dostupni su na ovom linku.
Duh Leta ljubavi 1967. spaja region!
Sva četiri festivala u organizaciji EXIT tima naredne godine proslaviće 50 godina od čuvenog “Leta ljubavi 1967”, kada je nastao revolucionarni hipi pokret koji je zauvek promenio svet, boreći se za mir, slobodu govora, ljudska prava, odnosno društvenu, rasnu i polnu ravopravnost. Kao jedini savremeni muzički festival koji je nastao iz borbe za društvene promene i čija misija je povezivanje i regionalna saradnja, EXIT na ovaj način želi da očuva osnovne ideje iz kojih su nastali i prvi veliki muzički festivali, još krajem šezdesetih godina prošlog veka, kao što su Woodstock, Monterey i drugi, te da prenese poruke tadašnjeg pokreta koje su današnjem svetu potrebnije više nego ikad.
Time je otvoren put za ukidanje rominga od juna, saopštila je Evropska komisija.
Ograničavanje velikoprodajnih cena bio je poslednji korak potreban za ukidanje plaćanja rominga u maloprodaji od 15. juna 2017, čime su okončani višegodišnji napori Brisela da omogući građanima da koriste svoje telefone u inostranstvu i to ne plaćaju dodatno.
Do sada su građani EU papreno plaćali korišćenje rominga kada posećuju ili rade u drugoj članici EU, na šta se već dugo gleda kao na otežavajuću okolnost za stvaranje zajedničkog tržišta. Velikoprodajna cena za prenos podataka, što je bilo najkontroverznije pitanje s obzirom na sve veće korišćenje interneta preko mobilnih telefona, ograničena je na 7,7 evra po gigabajtu od polovine juna 2017. a zatim će postepeno biti smanjivana do 2,5 evra 2022. godine, objavila je Evropska komisija.
Istovremeno će velikoprodajna cena poziva biti smanjena sa 5 evrocenti po minutu na 3,2 evrocenta dok će cena slanja SMS biti prepolovljena, na jedan evrocent.
“Ukoliko potrošač premaši ugovoreni limit za roming, neće mu biti zaračunata veća cena od dogovorene za dodatni saobraćaj u romingu”, navela je Evropska komisija.
“Doviđenja romingu”, napisala je na Tviteru evroposlanica Miapetra Kumpul-Natri koja je bila izvestilac za zakon u Evropskom parlamentu.
Komisija je saopštila da će velikoprodajne cene razmatrati svake dve godine i predložiti nove ako bude potrebno.
Postignuti sporazum sada treba da odobre Evropski parlament i članice EU ali se na njega gleda kao na prvi uspeh predsedavanja Malte EU. I dok evropski zvaničnici i korisnici koji će van zemlje plaćati telefoniranje kao da su kod kuće pozdravljaju sporazum, postavlja se pitanje ko će platiti račun jer će telekom operatori morati da plaćaju jedan drugom za tu uslugu.
Stvar komplikuju velike razlike u “domaćim” cenama i navike građana EU kada je reč o korišćenju mobilnih telefona, piše EurActiv.com.
Tako zemlje istočne Evrope, čiji građani uživaju u nižim cenama mobilnih usluga, podržavaju ograničavanje velikoprodajnih cena jer će tako izbeći povećanje cena na svom tržištu. Time se zapravo subvencionisšu siromašniji potrošači koji često putuju.
Istovremeno zemlje koje su magnet za turiste sa juga Evrope brinu da će nihovi operatori morati da podignu cene u domaćem saobraćaju da nadoknade troškove telefoniranja stranih turista.
Inače, Evropska komisija punu deceniju radi na smanjenju i eventualnom ukidanju naknada za korišćenje mobilnih telefona u inostranstvu. Od 2007. su cene rominga u EU smanjenje za više od 90 odsto a poslednji put u aprilu 2016.
Prijave su podnete protiv Milana Stevanovića (46) iz Kostolca, vlasnika autoprevozničke radnje ATP “Stevanović”, koji je osumnjičen da je tokom 2015. godine, u nameri da delimično izbegne plaćanje poreza na prihode od samostalne delatnosti u poslovnoj dokumentaciji lažno prikazao rashode, na ime obaveza plaćanja privatnim radnjama za popravku mašina. Na ovaj način izbegao je plaćanje poreza u iznosu od oko 1 000 000 dinara.
Protiv Dejana Marjanovića (45) iz Starog Kostolca, vlasnika privatne radnje za popravku vozila i radnih mašina “Cira truck” i protiv Janka Stajića (33) iz Kostolca, vlasnika radnje “Janker truck”, takođe za popravku vozila i radnih mašina, takođe je podneta krivična prijava zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo poreska utaja.
Oni su osumnjičeni da su tokom 2015. godine, sačinili lažne račune o prometu usluga servisiranja, održavanja vozila i mašina kao i čuvanja i obazbeđivanja radnih mašina i na taj način vlasniku autoprevozničke radnje iz Kostolca, omogućili da umanji dobit za oporezivanje i izbegne plaćanje poreza na dohodak građana.
Krivične prijave potiv osumnjičenih podnete su Osnovnom tužilaštvu u Požarevcu u redovnom postupku, bez određivanja pritvora.
Akcija je sprovedena u prostorijama Doma zdravlja Veliko Gradište i tom prilikom je prikupljeno 79 jedinica krvi.
Crveni krst Veliko Gradište se na svojoj stranici na fejsbuku zahvalio davaocima krvi rečima:“Hvala svim dobrovoljnim davocima krvi koji su odvojili malo vremana i spasili nečiji život. Posebnu zahvalnost dugujemo našim lovcima koji su organizovano došli da daju krv. Ova akcija ne bi bila tako uspešna da nije naših dragih volontera.”
Mladi Požarevljani su još jednom dokazali da ih se, uz pravilan pristup, može zainteresovati za fizičke aktivnosti. To je na delu pokazao program koji se sprovodi u KSC Požarevac, a koji se odnosi na besplatno ustupanje termina učenicima, kako Velike sale, tako i sale za stoni tenis. Kao što se vidi iz priložene fotografije, stolovi su puni, a takođe sve je teže i teže programskoj službi da pronađe slobodan termin u sali, jer su gotovo svi rezervisani, iako su u pitanju termini rano ujutru.
Da bi se koristio slobodan termin u Hali po ovom osnovu neophodno je da se ranije prijave ekipe čiji će nosilac biti jedna punoletna osoba. Kada je u pitanju stoni tenis, potrebno je da se sa sobom ponese đačka knjižica i povede partner za igru.
Termini koji se osnovcima i srednjoškolcima po ovom osnovu besplatn ustupaju na korišćenje su svakog radnog dana do kraja raspusta u periodu od 7 do 14 časova.
Nagradna igra “Uzmi račun i pobedi” zvanično počinje danas, a građani od osam sati u svim poštama Srbije mogu preuzeti namenske koverte koje su besplatne, a neće se plaćati ni poštarina.
Goran Đerić iz Pošte Srbije kaže da je do sada štampano 700.000 namenskih koverti i da ih građani bez ograničenja mogu preuzeti u poštama širom Srbije.
Računi i slipovi se šalju isključivo u kovertama koje se besplatno preuzimaju u Poštama Srbije i njihovo slanje je besplatno, odnosno ne naplaćuje sei poštarina.
Na kovertama za nagradnu igru naznačena je adresa slanja, a građani samo treba da napišu svoje podatke – ime i prezime, adresu, poštanski broj ili adresni kod, kao i kontatk telefon radi lakše komunikacije ukoliko pošiljalac bude izvučen.
Jedna osoba može poslati neograničen broj koverti sa računima ili slipovima.
Među nagradama su putovanja, automobili, tehnička roba, a glavna nagrada je stan u Beogradu.
Planirana su četiri izvlačenja nagrada, a prvo će biti 12. marta.
Sa nagradnom igrom “Uzmi račun i pobedi”, paralelno se organizuje i takmičenje opština i gradova u broju prikupljenih fiskalnih računa i slipova, gde će nagrada za najaktivnije lokalne zajednice biti wi-fi zona besplatnog interneta.
Kriterijumi za izbor najatraktivnijih lokalnih zajedica biće broj prikupljenih fiskalnih računa u odnosu na broj stanovnika i prosečna zarada na teritoriji lokalne samouprave, kako bi se eliminisale razlike u veličini i kupovnoj moći među opštinama i gradovima.
Prema podacima resornog ministarstva, od tog ukupnog broja građana prijavljenih od 1. do 27. januara, najveći deo su penzioneri i to 57,5 odsto, a slede zaposleni čija primanja ne prelaze 60.000 dinara i njih je 32,2 odsto, dok su 9,3 odsto nezaposleni.
Trenutno su građanima na raspolaganju 343 ugostiteljskih objekata u kojima mogu da koriste vaučere, a lista ugostitelja se ažurira svakog petka.
U ovoj godini za vaučere je iz budžeta Srbije izdvojeno 300 miliona dinara, a građanima će biti podeljeno 60.000 vaučera u vrednosti od po 5.000 dinara.
Vaučeri se domaćim gostima daju za najmanje pet noćenja u ugostiteljskim objektima izvan opštine korisnika vaučera, odnosno prebivališta.
U Turističkoj organizaciji Srbije (TOS) agenciji Beta je rečeno da je mera Vlade Srbije za podsticaj domaćeg turizma kroz dodelu vaučera dala odlične rezultate, ne samo kroz povećanje broja domaćih turista koji su odmor proveli u Srbiji, već i kroz značajno produženje trajanja njihovog boravka na odabranim destinacijama.
TOS, kako navode, u skladu sa projektom Vlade i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija planira realizaciju svojih promotivnih aktivnosti tokom čitave godine, kako bi na što bolji način građanima predstavili turističke atrakcije u Srbiji.
Najavili su i intenzivniju saradnji sa predstavnicima domaćih medijskih kuća, kao i pojačano prisustvo na društvenim mrežama, kreiranje i sprovođenje kampanja e-marketinga.
Prošle godine za vaučere je iz budžeta izdvojeno 230 miliona dinara i podeljeno je 46.000 vaučera.
Kako ocenjuju u resornom ministarstvu, u 2016. akcija je premašila očekivanja, jer je već u septembru, pre roka koji je bio 15. oktobar, podeljeno je svih 46.000 vaučera.
Prosečna dužina boravka je bila 7,45 dana, čime je ostvareno 343.000 noćenja.
U akciji su učestvovala 634 ugostiteljska objekta. Najviše njih iz Sokobanje (118), Vrnjačke banje (57), Gornje Trepče (46), Zlatibora (43) i Aranđelovca (34).
Prema strukturi građana koji su koristili vaučere u 2016. godini najviše je bilo penzionera (56 odsto), zaposlenih (34 odsto), nezaposlenih (devet odsto), ostale kategorije (jedan odsto).
Najtraženije destinacije, prema podacima ministarstva, bile su Prolom banja, Zlatibor, Banja Koviljača, Lukovska banja i Kopaonik.
Povremeni beg u prirodu nužnost je čoveka 21. veka, ali sve je više asfalta i sve manje kiseonika na prvoj liniji odbrane zdravlja – planinama. Nadu da, ipak, nije sve obesmišljeno čuva naša čarobna “fabrika crvenih krvnih zrnaca”, kako zovu Taru.
Zelena lepotica, deo istočnog kraka Dinarida, i danas brani status boginje među planinama, koji joj je darovao dobri bog Tar. Legenda kaže da je očaran njenim sjajem odlučio da tu provede život i prihvati njen dar – lepotu, nagradivši je božanskim imenom i izdvojivši je tako od ostalih. Da je zaista posebna, uverio se početkom 20. veka i književnik Milovan Glišić, koji je u konacima manastira Rače potražio spas za svoja bolesna pluća. Bio je to početak turizma na Tari, a nekoliko decenija kasnije proglašena je Nacionalnim parkom prve kategorije.
Da te 1981. godina država nije zaštitila ovu oazu prirode, verovatno bi danas podelila sudbinu svih onih koje su stradale ili stradaju u sudaru sa modernim dobom koje ne mari za zelena stabla. A, na Tari ih ima oko tri miliona. I to je ono što je, uz specifični ekosistem bogat ugroženim vrstama, čini posebnom. Takvom ju je proslavio i Josif Pančić, jer je istrajao u dvodecenijskoj potrazi za četinarom koji, kako su mu govorili meštani užičkog kraja, nije ni jela ni bor.
Bila je 1875. godine kada se obreo na Tari i otkrio da je ona prirodno stanište sada čuvene (Pančićeve) omorike, endemske vrste opisane u školskim i enciklopedijskim udžbenicima. Ne zaboravimo i da je počasni stanovnik ove planine još jedna zaštićena vrsta – mrki medved ili, po lokalnom, tarski međed. I da, tu je i Pančićev skakavac, takođe retka “zverka”.
Ako ste istinski ljubitelj prirode, onda je ovaj masiv u zapadnom delu Srbije, oivičen kanjonom reke Drine, vaša sigurna kuća. Ovde će se, na prosečnoj nadmorskoj visini od 1.200 metara, odmoriti sva vaša čula, pluća nahraniti kiseonikom, izlečiti bronhitis i anemija, jer klimatske karakteristike ovu planinu čine pravom vazdušnom banjom. A, pritom ima dovoljno turističkih sadržaja koji će vam, u bilo kom dobu godine, upotpuniti boravak na netaknutom “komadu” prirode.
Ovo je raj za sve koji žele da se odmore od buke i čađi, napune baterije, nahrane dušu. Tara je zelena oaza za planinare, avanturiste, istraživače, ribolovce. Pomislite samo na miris četinara, šum vode sa potoka, zvuk vodenice, ukus borovnice… I, već ste u jednoj sasvim drugoj dimenziji od one koju svakodnevno živite.
