U toku je intervencija na trajnoj sanaciji dela cevovoda za objekta u ul. Sime Simića br.3. Trenutno su bez grajanja objekti u ul. Sime Simića od 1 do 5 i Čede Vasovića od 44 do 48. Očekivani završetak radova je 14 časova.
Požarevac: Nezaposleni sa teritorije grada pod Čačalicom, čiji se broj kreće oko 4.800, ali I svih ostalih opština Braničevskog okruga, mogu u narednom periodu da se obrate Filijali za dobijanje subvencije za samozapošljavanje koja se isplaćuje u jednokratnom iznosu I iznosi 180.000 dinara, za tehnološke viškove je predviđen iznos 200.000 dinara, a 220.000 dinara je predviđeno za osobe sa invaliditetom.
Da bi lice moglo da konkurise kod nadležne Filijale, potrebno je da bude na evidenciji Nacionalne službe I da ima završenu obuku za započinjanjem sopstvenog posla.
Sajam zapošljavanja (arhiva)
Nezaposleni koji ostvari pravo na subvenciju za samozapošljavanje, u obavezi je da obavlja registrovanu delatnost I izmiruje obaveze po osnovu doprinosa za obavezno socijalno Osiguranje najmanje 12 meseci, počev od dana otpočinjanja delatnosti, kako je navedeno u konkursu.
Pored ovod javnog poziva Nacionalna služba za zapošljavanju je raspisala još deset javnih poziva za nezaposlena lica, nezaposlene osobe sa invaliditetom, ali I poslodavce koji žele da zaposle ili radno angažuju ta lica.
Predškolska ustanova “Ljubica Vrebalov” u mesnim zajedicama: “Bulevar”,”Burjan” i “Sopot”, dana 7,8,9 i 10 februara 2017 godine u vremenskom intervalu od 10 do 14 časovaodržaće radionice za decu na kojima će se raditi aktivnosti primerene za njihov uzrast.
Radionice vrtic Poletarac arhiva
Pozivamo roditelje da dovedu mališane na druženje i zabavu.
U seriji pratimo Džoela kojeg glumi Timoti Olifant, kao i Dru Barimor u ulozi Šile dok pokušavaju da se snađu u svom novom zombi životu nakon što se misteriozno vrate u život posle smrti. Prva sezona ima deset epizoda.Nije jasno šta je tačno uzrokovalo virus i kako je on nastao, ali jedno je znano – potekao je iz Srbije.
Džoel u jedno od epizoda pronađe dve slike koje predstavljaju simptome “drevne zaraze iz Srbije“. Na jednoj se vidi osoba koja drugu osobu grize za ruku, a na drugoj kako neko povraća.
Foto: Printscreen/YouTube
Potom baka lika simboličnog imena Novak prevodi te slike.
„Ljudi jedu ljude da prežive“, glasi prevod jedne.
„Bez leka, ljudi umiru“, prevod je druge.Ona tu navodi da slike predstavljaju priču “iz malog sela u Srbiji po imenu Požega“ koju su joj pričali kad je bila mala. Kako kaže, svi u tom selu su postali čudovišta, a svrha priče je bila da uplaši malu decu.
Foto: Printscreen/YouTube
Slike su, kaže Novakova baka, iz retke knjige u kojoj se navodi nalazi i lek.Tako zbog virusa iz Srbije Dru Barimor u seriji otvara frižider i jede živo meso i to bivšeg kolege. Međutim, nije joj se svidelo, pa je posle htela samo sveže meso.
ROK dinosaurusi “Roling stonsi” trebalo bi ovog leta da krenu na evropsku turneju u okviru koje bi, mada još nema nikakve zvanične potvrde, mogli da održe koncert na Bjelašnici, pred sto hiljada ljudi!
Naime, na sajtu njihovog fan kluba Iorr.org, koji ima prilično pouzdane informacije, na evropskoj turneji 2017. za sada je upisano tek osam koncerata, svih osam pod oznakom “šuška se”. To znači da koncert može da se desi, ali detalji još uvek nisu potvrđeni. Takođe, može da nikad ne bude održan. Jedino status “potvrđeno” znači da će Mik Džeger (73), Kit Ričards (73), Čarli Vots (75) i Roni Vud (69) zaista svirati u tom gradu.
Po sajtu “It’s only rock’n’roll”, prvi koncert “Kotrljajućeg kamenja” trebalo bi da bude 3. juna u austrijskom Špilbergu, na mestu održavanja trka Formule 1, gde se očekuje 110.000 ljudi. Slede Dablin (stadion Krok park), Pariz (stadion Stad de Frans), Oslo (stadion Voldsloka iderts park), Barselona (stadion Kamp Nou), Venecija (park San Đulijano), Najmegen (Gofert park) i jul/avgust 2017. Bjelašnica, Sarajevo, Bosna i Hercegovina.
Želju da ugoste “Stonse” izrazili su i Beograd, Sofija i Ljubljana. Ali, pre toga potrebno je dobiti bankovnu garanciju koju traži menadžment grupe, a koja iznosi pet miliona evra. “Stonsi” koji zajedno imaju 290 godina, nakon prošlogodišnjeg istorijskog koncerta krajem jula na Kubi, objavili su 2. decembra album “Blue and lonesome” sa 12 bluz obrada hitova Haulin Vulfa, Litl Voltera, Medžik Sema, Vilija Diksona…
Grad Sijetl je upravo dobio ime po poglavici Duwamisha – Sijetlu.
Princeza Angelina
Susret sa plemenom Duwamish ostavio je utisak na Edwarda, koji počinje da istražuje kulturu i život indijanskih plemena Aljaske i Montane.
Bogati finansijer J. P. Morgan, 1906. stupa u kontakt sa Curtisom, zainteresovan za finansiranje dokumentarnog projekta o domorocima kontinenta.
Kwakiutl pleme u obredu venčanja
Zajedno su osmislili seriju iz čak 20 delova, i nazvali je Severno-američki indijanac. Uz Morganovu podršku, Curtis je sa indijancima proveo više od 20 godina, fotografisao je 80 različitih plemena i snimio više od 40.000 fotografija.
Pored fotografija uradio je i preko hiljadu fonografskih snimaka jezika i pesama, i na taj način zapisao istoriju plemena, legende i biografije.
Qagyuhl pleme igra kako bi prestalo pomračenje meseca
U naporima da fotografiše i snimi audio dokumenta o načinu života za koji je smatrao da će nestati, Curtis je uticao na autentičnost svojih fotografija. Nameštao je scene tako da se na snimcima ne vide znaci zapadne civilizacije, tako da su fotografije često setne i u određenoj meri više podražavaju život pre-kolumbijanskih plemena, nego onih koji su živeli u to vreme.
Ako po strani ostavimo stereotip o „plemenitim divljacima”, Curtisov veliki opus ipak je jedan od najupečatljivijih istorijskih zapisa života američkih indijanaca sa početka 20. veka.
Kutenai lovac na patke
Svaki kraj životnog ciklusa ujedno je i kraj dela tradicije, na primer znanje o svetim obredima indijanaca koje niko drugi, osim članova plemena nije video. Poštujući način života jedne od velikih rasa čovečanstva, a vodeći računa o dobrobiti budućih generacija, jasno je da informacije moraju biti sakupljene istog trenutka ili će biti izgubljene za sva vremena.
Savetovanje je otvorila Gordana Jecić, pomoćnica predsednika opštine za poljoprivredu i mesne zajednice, pozdravivši prisutne u ime predsednika i u svoje ime i zahvalivši im na velikom odzivu i interesovanju. Ona je istakla da razvoj organske proizvodnje može doprineti poboljšanju ekonomskog statusa našeg stanovništva te uticati na optimalno korišćenje prirodnih resursa i razvoj turizma što je i cilj lokalne samouprave.
Pomoćnica predsednika je najavila da će opština Veliko Gradište, kao i prethodnih godina, organizovati odlazak na značajnije sajmove u zemlji i inostranstvu kao vid edukacije naših poljoprivrednih proizvođača, ali i savetovanja poljoprivrednih stručnjaka iz oblasti za koje naši poljoprivrednici pokažu interesovanja.
Stručni tim kompanije “Jovanjica“ predstavio je prisutnima uslove za organsku proizvodnju kao što su način setve i primena sredstava za zaštitu bilja te agrotehničke mere koje su primenjive u ovoj proizvodnji, najavivši i mogućnost poljoprivredicima da postanu kooperanti, uz podršku za nabavku neophodnog materijala i sirovina i plasmana proizvoda.
Ovo je bila dobra prilika da se razjasne neke nedoumice iz ove oblasti pa su, Vladan Živojinović, rukovodilac biljne proizvodnje, Nebojša Đurđević, marketing menadžer i Zlatan Popović iz Odeljenja za kooperacije kompanije “Jovanjica“ dali konkretne odgovore na brojna pitanja poljoprivrednih proizvođača.
Saobraćajne nezgode dogodile su se zbog neprilagođene brzine stanju puta i uslovima saobraćaja, nedržanja potrenog odstojanja između vozila.
Ove nedelje iz saobraćaja su isključena 4 vozača zbog upravljanja pod dejstvom alkohola. Požarevačka policija je ovim vozačima putničkih motornih vozila odredila zadržavanje zbog teške alkoholisanosti.
Najviše promila alkohola u krvi imao je D.S. iz Velikog Gradišta, kome je izmereno 1,57 mg/mol.
Novčane kazne izrečene su za 392 vozača uglavnom zbog neprilagođene brzine.
Tokom predhodne nedelje saobraćajna policija podnela je i 125 prekršajne prijave. Najviše prijava podneto je zbog neprilagođene brzine, 16 automobila odneo je “pauk” i doneta su 32 Rešenja o uklanjanju vozila.
Dvosatna svirka održana je u NEC areni u Birmingemu, a veterani su izveli 15 pesama. Poslednje druženje sa publikom završili su prvim hitom – čuvenom pesmom Paranoid.
Trake i baloni su padali na binu dok se 68-godišnji pevač Ozi Ozborn zahvaljivao obožavaocima na podršci koju je bend imao tokom gotovo pet decenija.
Turneja nazvana simbolično The End Tour počela je u januaru prošle godine u SAD, a „Blek sabat“ je održao 81 koncert širom sveta u Australiji, Aziji, Evropi, Severnoj i Južnoj Americi.
Bend „Blek sabat“ osnovao je Ozi Ozborn 1968. godine sa gitaristom Tonijem Ajomijem, basistom Gizerom Batlerom i bubnjarem Bilom Vordom.
Ozborn je napustio grupu 1977. godine, kada je mesto pevača zauzeo Roni Džejms Dio, ali se vratio 1997. godine.
Vord nije svirao sa bendom od 2012. godine, a Ozbornu, Ajomiju i Batleru se prodružio bubnjar Tomi Klufetos, kao i klavijaturista Adam Vekman.
Klavijaturista čuvene britanske hard rok grupe Džef Nikols, koji je svirao sa „Blek sabatom“ tokom osamdesetih i devedesetih, preminuo je od raka pluća krajem januara.
Obožavaoci grupe su izvođenje poslednje pesme na poslednjem koncertu mogli da gledaju uživo putem Fejsbuka.
„Hvala vam, laku noć, mnogo vam hvala“, rekao je Ozborn, nakon čega je grupa uz ovacije napustila scenu. Ovaj put zauvek.
Gaga (30) je otvorila pesmom God Bless America, a nakon toga je otpevala i This Land Is Your Land koja se ovih dana mogla čuti na protestima protiv odluka nove administracije u Beloj kući.
Niko u publici nije ostao ravnodušan na nastup jedne od najpopularnijih pop pevačica. Stadion u Hjustonu „eksplodirao“ je sa prvim taktovima hita Pokerface, nakon čega je Gaga nastavila sa Born This Way, Telephone, Just Dance.
Energičan nastup malo je usporila baladom Million Reasons, da bi kulminacija usledila pesmom Bad Romance.
Osim Gage koja je zvučala odlično i izgledala vrlo privlačno u srebrnom trikou, za nezaboravan nastup pobrinuli su se i organizatori sa besprekornim svetlosnim efektima.
OBRAZOVANI kadrovi, bolja saobraćajna infrastruktura, kreativni mladi ljudi, ljubazno osoblje i najviše od svega – osmeh, potrebni su srpskom turizmu.
Foto: P.Jovanovic Sajam cveca Požarevac
Ovo, za “Novosti”, ističe Vladimir Pavković, predavač na Visokoj turističkoj školi u Beogradu, stručnjak za krizni menadžment, poslovno komuniciranje i odnose s medijima, i objašnjava da se turizam poslednjih godina toliko promenio da sada postoji samo jedan uslov za uspeh – ugled. Ugled je u turizmu sve i kada neki hotel, destinacija ili država izgube dobar glas, turisti im veoma brzo okreću leđa.
Foto: P.Jovanovic Fijakerijada Smoljinac
– Nije više cilj prodati uslugu nego je ponovo prodati – kaže Pavković. – U svetu je najteže obezbediti lojalnost, a to se stiče izuzetno teško.
Jedan od primera koliko se ugled u turizmu teško dobija i lako gubi svakako je Turska. Ova zemlja je 2000. godine imala 10,5 miliona turista, a 2015. godine 36,2 miliona gostiju. Za nekoliko politički turbulentnih meseci broj turista se sunovratio, a zarada smanjila za 10 milijardi dolara. I kada se destinacija naizgled nađe u bezizlaznoj situaciji, ipak ima spasa.
Foto: P.Jovanovic Stiško poselo Zaova
TRAŽE AUTENTIČNOST Da bi se neka destinacija razvijala, neophodno je imati obrazovane kadrove, ali i mlade kreativne ljude. – Autentičnost je u eri globalizacije naš jedini adut– ističe Pavković.
– Sva turistička mesta počinju da liče jedna na druga, a pogotovo turisti sa Dalekog istoka traže nešto novo, posebno i autentično. Insistiraju na bezbednosti više nego Evropljani i traže jedinstvena odredišta bogata kulturom. U Kini je buknula srednja klasa, a ona je nosilac turizma.
Foto: P.Jovanovic Stiško poselo Zaova
– Iskrenost i mediji su najjače oružje turističkih radnika – otkriva Pavković. – Mediji mogu da stvore probleme, ali i da umire ljude. Zbog toga je prvo pravilo: nemojte lagati. Na krizno odredište treba dovoditi veliki broj medija i biti iskren s njima. Takođe, građansko novinarstvo je savršen način da se za neko mesto čuje, ali i da se “sahrani”. Tačnije, dovoljno je da unese crv sumnje. Naime, zadovoljan gost podeli slike i utiske s pet prijatelja, a nezadovoljan s duplo više njih.
Foto: P.Jovanovic Stiško poselo Zaova
U osnovi turizma svako ko se bavi ovom privrednom granom zna da u ovom poslu postoje samo dve situacije: rizik ili kriza. Zbog toga, dobri menadžeri neprestano prave spisak rizika. Turisti putuju da bi se opustili i odmorili, pa su osnov dobrog odmora bezbednost i dobra usluga. Srbija je bezbedna zemlja, ali usluga mora da bude besprekorna. Zbog toga, najveći rizik srpskog turizma su nekvalifikovani i neljubazni ljudi.
– Naročito u unutrašnjosti Srbije vlada uverenje da turizmom može svako da se bavi, a pošto se uspešnost meri brojkama i profitom, kada se podvuče crta, jasno je da je obrazovanje u turizmu najvažnije – kaže Pavković. – Nije dovoljno imati novac i izgraditi objekat, morate imati i dobru promociju, sadržaj, ljubazno osoblje, dobar proizvod…
Nijednog trenutka nisu davali povoda igračima Požarevca da se opuste i popustili su tek u zavšrnici u kojoj je do izražaja došla bolja fizička priprema i pogodak za 3 poena mladog Brsanovića.
U narednom XV kolu KK “Požarevac” gostuje poslednje plasiranoj ekipi KK “Bane” iz Raške, koja za sada nije zabeležila pobedu.
Zato je u ogranku „TE – KO Kostolac“, ponedeljak, 6. februar proglašen za Dan žalosti, odlukom Milorada Grčića, v. d. direktora JP EPS.
Dan žalosti biće obeležen spuštanjem zastava, a u 12 časova oglasiće se sirene u svim delovima ogranka. U podne će sve mašine i postrojenja biti zaustavljeni na deset minuta i minutom ćutanja biće odata pošta nastradalim radnicima.
Mesecima je reditelj Dejan Petrović obilazio najveće zatvore u Srbiji – u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Nišu i maloletnički u Valjevu. Sa ekipom, koju su pored njega činila još četiri člana, razgovarao je sa osuđenicima, stražarima i članovima njihove uprave. Sve kako bi, priznaje, uobličio svoju ideju o snimanju filma u srpskim zatvorima, odnosno da kroz dešavanja iz zatvorskog ambijenta ispriča onu najvažniju – o slobodi.
U filmu će, otkriva Petrović za naš list, biti prikazane svakodnevne aktivnosti u zatvoru osuđenika i stražara, koje će pratiti isključivo autentični zvuk kazamata. Drugih zvukova, poput muzike ili naracije, neće biti.
Foto:P.Jovanovic
– Radni naziv filma je „Osuđen da bude slobodan”. To nije priča o slobodi ili neslobodi osuđenika, već priča o slobodi svakog od nas. Kroz priču o zatvoru, bavim se gubljenjem pojedinca u svetu u kojem živimo. Pokušavam da odgovorim na pitanje koliko mislimo, pričamo i ponašamo se u skladu sa sopstvenim potrebama, a koliko, zapravo, neke stvari radimo zato što se to od nas očekuje. To je ključno pitanje koje se provlači kroz film. Zatvor je ambijent, prostor koji menja univerzalnu sliku o nekim pitanjima. Moja osnovna provokacija jeste da se od najranijeg detinjstva ljudi „pripitomljavaju”, prvo preko vrtića, potom škola, kasnije šefova na poslu… Čini se da se u „spoljnom” svetu, kao i u zatvoru sve svodi na nagradu i kaznu. To je, negde, ključni element na kojima se bazira ovaj film – otkriva Petrović.
Foto:P.Jovanovic
Priznaje da mu je iskustvo sa snimanja u zatvoru najdragocenije u karijeri, ali i da je produkciono jako zahtevno. Dokumentarni film, kakav će biti ovaj koji snima, kako kaže Petrović, podrazumeva neku vrstu spontanosti, a snimanje u zatvoru, pre svega zbog poštovanja pravila ustanove, to baš i ne dozvoljava.
– U cilju uobličavanja priča, odnosno nastanka filma, trebalo je pomiriti sve te uslove međusobno. Imali smo dragocenu pomoć ljudi iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zaposlenih u zatvorskim ustanovama… Boravak u instituciji kakva je zatvor, stresan je sam po sebi. Sa druge strane, trebalo je biti opušten i biti kreativan. Mislim da smo izvukli maksimalno iz onog što nam je omogućeno i da smo razbili mnoge predrasude kroz razgovor sa ljudima koji su na izdržavanju kazne… Pokušali smo da „uhvatimo” tu zatvorsku autentičnost, emociju i atmosferu – kaže reditelj, scenarista i producent filma koji ovih dana ulazi u montažu.
Kao najupečatljivije zvukove i scene iz zatvora imenuje one autentično zabeležene trenutke ljudi kroz šiber na vratima, njihove svakodnevne aktivnosti dok sede, razgovaraju, puše cigaretu, igraju šah… To su, kaže Petrović, trenuci kada su oni međusobno najbliži…
Foto:P.Jovanovic
– Najveća razlika između života „unutra” i „spolja” jeste što se život u zatvoru odvija sporo. To je ujedno i najveći kontrast ritmu života van zatvora. Poseban utisak na mene su ostavili zvukovi koji su prethodili ulasku u ćeliju, otvaranje teških vrata, međusobna komunikacija osuđenika, vrata koja udaraju kada se zatvaraju… Film je interesantan jer je baziran isključivo na poetici pokretne slike, tišini i autentičnosti zvukova… – priča Petrović.
Smatra da ljudi na slobodi one u zatvoru tretiraju kao neslobodne, a siguran je da su pojedinci iza rešetaka mnogo slobodniji nego ljudi „napolju”. Ne u smislu da mogu da izađu napolje ili da raspolažu nekim materijalnim stvarima, nego na duhovnom planu, da mogu da pronađu neki svoj mir i okrenu se samo sebi…
Film čije je snimanje intenzivno trajalo dva meseca, podržan je na konkursu Filmskog centra Srbije. Ekipu koja je radila i po 12 sati dnevno činili su, pored Petrovića, Dragan Vildović, direktor fotografije, Nikola Cvijanović, snimatelj zvuka, Stefan Krasić, pomoćnik reditelja i Zorana Vučićević, koordinator produkcije. Petrović očekuje da će on biti završen do sredine sledećeg meseca.
Tako je u ponedeljak najtraženiji derivat benzina BMB 95 dostigao cenu od čak 144,20 dinara što je za oko 11 dinara više nego samo pre mesec dana, pišu Večernje novosti.
Poskupljenje se objašnjava skupljim transportom prugom ili drumom, koji je bio neophodan, jer je na Dunavu led zaustavio saobraćaj.
Nove cene imaju i evrodizel koji se prodavao za 151,40 dinara litar a “nebu pod oblake” otišla je cena evrodizela sa aditivima (nazivi se razlikuju od kompanije do kompanije) pa su vozači koji žele dizel “otporniji na mraz” u ponedeljak morali da izbroje i 156,40 dinara za litar!
Proteklih dana je mirovala jedino cena TNG (tečnog naftnog gasa) popularnog auto-plina koji se “ustalio” u rasponu cena od 77,50 do 80,50 dinara za litar, mada ima na pojedinim pumpama i značajnijih odstupanja od ove “granice”.
“Tačno je da gorivo svakodnevno poskupljuje”, kaže za Večernje novosti Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih stanica Srbije. – Razloga je dosta, a najvažniji je trenutno otežano dopremanje goriva u Srbiju.
Tatić pojašnjava da je, zbog obustavljenog prevoza derivata baržama Dunavom, velika većina kompanija koje posluju u Srbiji prinuđena da se okrene skupljim vidovima transporta, drumom i železnicom.
“Skoro svo gorivo koje se doprema u Srbiju stiže železnicom, a to je neuporedivo skuplje. Krajnji ceh plaća kupac”, kaže Tatić. – S druge strane, zbog otežanog uvoza dolazimo i do toga da nestaje konkurencija na tržištu, u igri ostaje samo najveći igrač i sve to utiče i na više cene.
Tatić kaže i da cene goriva na svetskim berzama konstantno rastu. Ako se tome doda i jačanje evra a pre svega dolara, jasno je da vozači u Srbiji i kada se otopi led na rekama neće moći da računaju na jeftinije gorivo.
“Čim se stabilizuje snabdevanje kompanija gorivom baržama, dakle rečnim tokovima, stabilizovaće se i cena, ali samo ukoliko i ostali inputi ostanu stabilni. Dinar je manje-više stabilan, ali na kretanje cena sirove nafte na svetskim tržištima ne možemo da utičemo”,kaže Tatić.
Ljudima se često dešavaju bizarne stvari, pa ih oni odmah povezuju sa paranormalnim pojavama.
Kako su društvene mreže nepresušni izvor svakojakih informacija, tako na Fejsbuku postoji i stranica “Paranormalne pojave”, na kojoj ljudi pišu o svojim “čudnjikavim” iskustvima.
Stranicu uglavnom posećuju ljudi iz Srbije i regiona, a mi vam prenosimo neka njihova iskustava.
“Imao sam nekih možda 13 godina, bilo je ljeto, ljetni raspust i spavanje do podne…E sad, spavam ja…Izležavanje, ležao sam na stomaku i osećam kako mi se neko prislonio na leđa…I ja, pošto sam mislio da je to moj brat, trgnem se (inače spavamo u istoj sobi), čujem kako je palo nešto na pod i ne mrda…Okrenuo sam se da ga isteram iz sobe kad – nikog nije bilo. Tako sam se prepao da mislim da sam skratio sam sebi život za 10 godina… Šta to može bit?”
Foto: Paranormalne pojave/Facebook
“Pozdrav. Imam jedno pitanje za koje vidim da mnogi postavljaju – isto ili slično, ako može anonimno. Dešava mi se često da u društvu sedimo i pričamo, a ja tačno znam šta će ko unapred reći i šta će se desiti, ponekad ja krenem da pričam ono što će neko tek izgovoriti, i onda svi ostanu u čudu kako ja znam to, ali nemam predstavu kada sam pre toga ja video ili čuo, da li se to dešava u snu, totalno nesvesno mi se to dešava, ako neko zna o čemu je reč voleo bih da me uputi. Hvala”.
“Jako se plašim, molim vas objasnite mi, recite mi o čemu se ovde radi. Svake noći, ali pazite, SVAKE NOĆI, tačno u 03:00h, meni se zatresu vrata od sobe, kao da neko hoće da uđe i odbije se. Ne prođe dan a da se to ne desi, tačno u 03:00h. Mislila sam da je promaja ali zar nije čudno što se dešava tačno u 03:00h? Jako sam uplašena…”
Bore se s gigantima potkrepljenim milijardama dolara na bankovnim računima, ali ne odustaju. Srpsku ideju na tržište najpopulanijih igrica probija lavlje srce, želja za uspehom, ali pre svega jedinstvena ideja studenata Fakulteta organizacionih nauka, Univerziteta u Beogradu. I optimistično grabe napred, ka svetskoj slavi, ne osvrćući se na jaku konkurenciju i prvu zaradu od – 18 centi!
U borbi s veliki kompanijama imaju male šanse, ali kako objašnjavaju u razgovoru za naš list, imaju srce pobednika.
– Igrice ovog tipa rade se u ozbiljnim kompanijama, koje imaju nekoliko stotina zaposlenih, od kojih svako ima zadatak koji treba da ispuni. Mi smo mala grupa studenata koja teži da ostvari svoje prve ideje– pun entuzijazma, optimizma, ali i samopouzdanja potkrepljenog znanjem priča student Uroš Mijalković (22) iz Pirota, jadan od članova tima “Mirikl Dojo” koji je napravio prvu srpsku karate igricu, koja će osim zabave pružati mogućnost učenja osnovnih karate pokreta iz discipline karate do, što je autentičan naziv ove borilačke veštine na japanskom.
Izuzetni i inovativni srpski tim, osim Mijalkovića, koji je karatista, čine i njegove kolege Stanko Kostić (23) iz Pirota, Nemanja Tanasković (22) iz Lazarevca, Đorđević Stefan (21) iz Beograda, Končar Stevan (23) iz Vrnjačke Banje i Nikola Dragojević (22) iz Smederevske Palanke. Iako su delili isti amfiteatar, nisu se poznavali pre rađanja ideje o igrici, koja je još u pripremnoj fazi zaludela hiljade ljubitelja karatea širom planete.
– Ideja je počela, kao i svako druga, od proste zamisli, koja je za tri meseca, koliko nam je trebalo da se okupimo, ušla u realizaciju – kaže Namanja Tanasković, diplomirani inženjer informacionih tehnologija. – Kolega kao profesionalni karatista došao je na ideju da promoviše ovaj sport u jednoj zajednici koja nije imala prilike da se upozna ni sa čim sličnim. Po preporukama kolega sa fakulteta i poznanika smo se upoznali i iz studentskog stana krenuli u realizaciju, koja traje već godinu dana.
Iako će se igrica na tržištu zvanično pojaviti za nešto više od mesec dana, u samoj test-fazi nailaze na pozitivne komentara korisnika. Kako kažu, među karatistima i gejmerima najpopularnija je u Brazilu, Indoneziji, Italiji, Turskoj, Indiji, ali i Srbiji gde na svaki komentar ili ukazanu grešku reaguju inovativnom ispravkom.
– Proces usavršavanja igrice neprestano traje. Ako se igrica pokaže u nekoj doglednoj budućnosti kao isplativ projekat, a verujem da hoće jer drugačije ne bih prihvatio učešće u njemu, mi ćemo neprestano raditi na novim apdejtima i usavršavanjima– izričit je Nikola Dragojević.
Igrica “Karate do” namenjena je mobilnim telefonima i biće besplatna za sve korisnike..
I UMETNIK U EKIPI
NIKOLA Dragojević (22) iz Smederevske Palanke, za razliku od petorke sa FON, igricu je nadogradio svojim vanserijskim talentom.
– Moje zaduženje je sve što ima veze sa crtanjem i vizuelnim osmišljavanjem samo igrice. Imao sam ranija iskustva, jer sam nekoliko godina radio za jednu nemačku kopaniju sličan posao i sada sam se upustio u jednu priču s neverovatnom ideju – tvrdi Dragojević.
Svi oni koji su nekada, ali i sada igraju za Partizan ili Crvenu zvezdu tvrde da pobede u derbiju nekako najbolje leče poraze i podižu ekipu.
Ni okršaj crno i crveno-belih večeras u 21. kolu ABA lige neće biti izuzetak.
Partizan i Zvezda duel u dvorani “Aleksandar Nikolić” dočekuju posle poraza.
Ekipa Aleksandra Džikića u prethodnoj rundi regionalnog takmičenja pretrpela je neuspeh na gostovanju Budućnosti u Podgorici u regionalnoj ligi (68:74), dok je tim Dejana Radonjića pao u Evroligi, posle sedam uzastopnih pobeda. Porazio ih je Efes u Beogradu (86:72).
Motiva posle neuspešnih epizoda ne nedostaje ni jednima, ni drugima. Bez obzira na raspored, zdravstvenu situaciju, skor na tabeli, to su uvek mečevi u kojima igrači daju maksimum, igraju preko svojih mogućnosti i na čiji ishod veliki uticaj ima trenutna inspiracija i veća želja.
“Večiti rivali” večeras će odigrati 33. međusobni meč u ABA ligi. Partizan ima prednost – pobedio je 18 puta, Crvena zvezda 14, a crno-beli i kao domaćini imaju bolji skor (10-7).
Partizan večerašnji duel dočekuje u nepovoljnijoj poziciji od rivala, na drugom mestu na tabeli regionalnog takmičenja sa skorom 15-5, dok mu Cedevita “diše za vratom” (16-6), dok Zvezda ubedljivo čuva vrh, jedina bez poraza u ovoj sezoni (20-0).
Crveno-beli slavili su i u jedinom večitom derbiju ove sezone, odigranom 7. novembra, u 8. kolu ABA lige (83:72).Ali, statistika nikada nije igrala glavnu ulogu u duelima Partizana i Crvene zvezde. Da li će i ovog puta biti tako?
Zbog istog krivičnog dela prijava je podneta i protiv Dejana Tomića (36) iz Požarevca, ali njemu nije određen pritvor, jer je bio posrednik, već je pušten da se brani sa slobode. Posle saslušanja osumnjičenih, sudija za prethodni postupak protiv njih je pokrenuo istragu.
Kod osumnjičenih je policija pronašla 49,5 grama amfetamina, poznatijeg kao “spid”, koju je Tomiću neko iz Smedereva dao da preda Milosavljeviću radi preprodaje. Ni jedan ni drugi osumnjičeni do sada nisu bili osuđivani, niti je protiv njih vođen neki krivični postupak.
Droga “spid” koju su oni nabavili, smatra se manje kvalitetnom drogom, koja se uzima pušenjem, ušmrkavanjem ili u vidu tableta. Ima dosta jače dejstvo od marihuane i izaziva euforično ili depresivno raspoloženje, kao i povećanje budnosti, izdržljivosti i osećaj snažnosti kod konzumenata.
Za krivično delo za koje se osumnjičeni terete, zakon predviđa kaznu od tri do 12 godina zatvora.
“Tokom ledenih januarskih dana bilo je rizično i za hidroelektranu Đerdap. Da smo ove godine imali ledolomce, ne bi prošli mnogo jeftinije, jer on košta oko dva miliona evra, a održavanje i rad u ovakvim zimskim uslovima oko 400.000 evra godišnje. Ali, moraćemo da ih kupimo, jer su i te kako evidentne klimatske promene”, rekla je Mihajlović u intervjuu za agenciju Beta.
Srbija je, prema njenim rečima, imala sreće jer kada je zatražila ledolomce od Mađarske, toj susednoj državi nisu bili potrebni, pa je mogla da ih ustupi Srbiji po ugovoru koji je potpisan još za vreme Josipa Broza Tita. Ona je istakla da je ukupna šteta zbog leda tokom januara na rekama i železničkom saobraćaju u Srbiji 1,4 miliona evra.
Na pitanje kako se odvija proces legalizacije objekata, Mihajlovićeva je istakla da je do sada popisano 650.000 objekata, a legalizovano 50.000.
“Plan je da se popis nelegalnih objekata završi za nekoliko meseci i zato je lokalnim samoupravama i gradovima, koji su nadležni za taj posao, Vlada Srbije pritekla u pomoć i odobrila zapošljavanje 1.100 ljudi koji imaju zadate kvote koliko rešenja dnevno treba da potpišu”, objasnila je ministarka.
Kada se završi popis to će, kako je dodala, do sada biti prva baza podataka o izgrađenim objektima u Srbiji.
Upitana da li će država morati da pritekne u pomoć lokalnim samoupravama i gradovima kada započne rušenje nelegalnih objekata, kojima su zauzete obale reka, ona je rekla da Zakon o ozakonjenju nije zakon o rušenju, već pomoć građanima da jeftino ozakone svoje nelegalne objekte. S druge strane, opštine treba da naprave spisak onih objekata koji ne mogu po zakonu biti ozakonjeni, i to su već mogle da naprave, jer je zakon donet u novembru 2015. godine.
“Samouprave imaju sva sredstva i institucije da poruše nelegalne građevine i uvedu red, ali ako budemo morali da pomognemo, nije isključeno da nećemo”, dodala je Zorana Mihajlović.
Stručnjaci upozoravaju da je potrebno još mnogo toga da se uradi, jer je Zakon o bezbednosti hrane iz 2009. godineprepun nedostataka, a stroga pravila vremenom su menjana u skladu sa uvoznicima i domaćim proizvođačima kojima je profit važniji u odnosu na kvalitet i bezbednost.
U Ministarstvu poljoprivrede su naveli da uprkos zakonskim obavezama, predviđena stručna tela do sada nisu formirana kako bi sistem bezbednosti hrane bio u potpunosti funkcionalan i zaokružen.
Savet za bezbednost hrane baviće se na nacionalnom nivou procenom rizika i utvrđivanjem standarda bezbednosti hrane u Srbiji. Radna grupa koja treba da treba da formira Savet za bezbednost hrane, osnovana je krajem prošle godine.
Profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Dragoljub Cvetkovićrekao je da su Savet za bezbednost hrane i Nacionalna referentna laboratorija izuzetno značajni, jer se njima zaokružuje sistem kontrole hrane.
“Ovakav savet već imaju sve zemlje EU i on je neka vrsta vrhovnog autoriteta u ovoj oblasti”, rekao je Cvetković i dodao da bi savet trebalo da predupređuje i upozorava na slučajeve poput povećanog nivoa aflatoksina u mleku pre nekoliko godina.
Na društvenoj mreži se pojavila grupa “Pravda za dedu – peticija” putem koje se poziva na oslobođenje i promenu zakona povodom slučaja Miroslava Tirnanića (89) iz mesta Krnjevo kod Velike Plane, koji je početkom februara iz lovačke puške pucao na provalnika i tom prilikom ga ranio.
Metak je pogodio izgrednika D.T. (22) u nogu, dok je njegov saučenik S.T. preskočio ogradu Tirnanićevog imanja i pobegao. Obojica su kod sebe imala fantomke, a jedan je bio naoružan pištoljem. Sada dekici zbog samoodbrane i upotrebe oružja, za koji poseduje dozvolu, preti 10 do 15 godina zatvora.
Kako bi stali na put ovoj nepravdi, građani su se organizovali na Fejsbuku i sajtu peticije24.com i u velikom broju dali podršku deda Miroslavu, protiv koga je napisana krivična prijava zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti.
S.T. je uhapšen odmah po pokušaju provale u kuću Tirnanića i tada mu je određeno zadržavanje do 48 sati, dok je D.T. ležao u bolnici koju je čuvala policija.
Prema pisanjima pojedinih medija deda Miroslav pre nedelju dana odveden na psihološku proveru, dok su lopovi pušteni da se brane sa slobode.
– Pozvan sam da dođem na saslušanje u Javno tužilaštvo, a ako ima Boga, nema šta da mi sude, hteli su da me ubiju na kućnom pragu. Pretrpeo sam strah i bio izložen opasnosti sa svojih devedeset godina. Zahvaljujem svim ljudima koji su me podržali i poručujem im da je pravda na mojoj strani – rekao je deda Miroslav.
Kosančićeva parna strana od broja
18 i neparna strana od broja 21 sve do Partizanske ulice, Topličina
ulica cela i Vatrogasni dom u Prtizanskoj ulici. Očekivani završetak
intervencije u kasnim večernjim satima. Normalizacija grejanja tokom noći.
Humanitarna radnica iz Danske koja je spasila izgladnelogo dečaka čija je fotografija šokirala svet kaže da je dečak krenuo u školu i objavila je njegovu novu fotografiju.
Dečak sada ima tri godine i izgleda potpuno drugačije, zdravo i srećno, u odnosu na prošlu godinu kada su ga golog i iznemoglog, hranili nasred ulice kojom je tumarao sam.
Anja Ringren Loven i njen suprug Dejvid, otvorili su sirotište na jugoistoku Nigerije u koje dolaze deca koju su roditelji odbacili zbog sujeverja, baš kao što je slučaj s malim trogodišnjakom.
Ona ga je spasila sigurne smrti i dala mu je ime Houp, pošto je samo nada držala u uverenju da će izglednelo dete preživeti.
.Kako je navedeno, u okviru predstavljanja na sajmu TOS je učestvovala na panel diskusiji sa temom “Neotkrivene destinacije Evrope”, čime je skrenula pažnju na Srbiju kao turističku destinaciju.
Posle sajma je u sedištu Diplomatske misije Srbije pri UN održana prezentacija turizma Srbije predstavnicima turističkih agencija i organizacija i medija.
TOS i Er Srbija su zajednički organizovali izložbu fotografija najlepših motiva u Srbiji, prikazivanje, promotivnih filmova, prezentaciju turističke ponude, kao i degustaciju srpskih vina i gastronomskih specijaliteta.
ilustracija
“Imajući u vidu iskazano veliko interesovanje, posebno za kulturno istorijsko nasleđe i prirodne lepote, i činjenicu da direktan let Er Serbija u mnogome približava Srbiju ovom izbirljivom tržištu, očekuje se da će se broj turista iz Amerike značajno povećavati u narednom periodu“, navodi se u saopštenju TOS-a.
Nakon što je Rektorat Univerziteta u Novom Sadu bez zvaničnog obrazloženja, a uz nezvanični pritisak da se promene učesnici tribine i sadržaj izložbe, otkazao prvobitno planirani izložbeni prostor svega 24 sata pred njeno otvaranje, sinoć je u programskom prostoru Fabrika Studentskog kulturnog centra Novog Sada otvorena izložba “20 godina EXIT aktivizma”. Ovim su obeležene dve decenije društveno angažovanog delovanja, započetog još 1996. godine protestnim maršom iniciranim od strane Dušana Kovačevića, osnivača festivala, kada su studenti peške krenuli na put od Novog Sada do Beograda, gde ih je dočekalo 10.000 ljudi na Brankovom mostu, sve do osvajanja titule za Evropsku prestonicu kulture, kao i humanitarnih akcija u kojima je sakupljeno više stotina hiljada evra za pomoć oboleloj deci i ugrožene od poplava.
Na izložbi je predstavljena i istoimena publikacija čiji je urednik Branko Rosić, a u kojoj se pored hronološkog pregleda najvažnijih društvenih akcija, nalaze i autorski tekstovi i citati o aktivizmu EXIT festivala Srđe Popovića, Ivana M. Lalića, Dragana Ambrozića, Marka Vidojkovića, Olje Bećković, Miljenka Jergovića, Zorana Kesića, Vladimira Arsenijevića, Zorana Kostića Caneta i brojnih drugih.
Izložba je otvorena tribinom pod nazivom “Budućnost društvenog aktivizma” na kojoj su govorili osnivač Otpora Srđa Popović, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai, čuveni bubnjar i simbol petooktobarskih promena Dragoljub Đuričić, pisac i zamenik glavnog urednika magazina “Nedeljnik” Branko Rosić i osnivač i direktor Exita Dušan Kovačević.
U razgovoru koji je podsetio na neke od ključnih akcija Exita, učesnici su otkrili i lični doživljaj ovog jubileja. Srđa Popović je na tribini izjavio da je “EXIT jedino pravo otelovljenje petooktobarskih promena u Srbiji koje je preživelo” i dodao “u Srbiji u kojoj je sve relativno, EXIT je jedina stvar sa kojom nema zezanja”. Popović se osvnuo i na brojne pokušaje politizacije u dvodecenijskoj istoriji i dodao da je “EXIT uvek bio iznad dnevne politike i promovisao univerzalne vrednosti”.
Simbol demonstracija iz devedesetih, bubnjar Dragoljub Đuričić, prisetio se nekih od najranijih akcija i zaključio da: “EXIT jedini nije izneverio moj petooktobarski bubanj. Brojni koji jesu, danas su praktično nestali, dok EXIT nastavlja da raste”.
Hedvig Morvai je podsetila okupljene na entuzijazam ljudi iz Exita u borbi za ukidanje viza, te dolasku Olija Rena na festival koji u trenutku zahlađenja odnosa između Vlade Srbije i Evropske komisije, pod utiskom razgovora sa velikim brojem mladih, daje obećanje da će vize biti ukinute: “Kada su vize tri godine kasnije konačno ukinute, Ren je pred kamerama u direktnom prenosu, pokazao uramljenu počasnu plaketu State of EXIT i rekao da mu je zadovoljstvo što jedno obećanje dato na Exitu, danas može i da ispuni”.
Osnivač Exita Dušan Kovačević je akcenat stavio na potrebu da se spreči ponovni ciklus ratova na Balkanu: “Normalni ljudi iz svih krajeva bivše države moraju da se ujedine i da spreče nastanak novih sukoba. Da su ljudi željnih normalnog života krajem osamdesetih bili svesni da su krvave devedesete moguće, bili bi mnogo glasniji i organizovaniji u nastojanjima da takav scenario spreče. Mi smo danas vrlo dobro znamo kako Balkansko bure baruta može da eksplodira, i zato ćemo Tihu balkansku većinu koju smo pokrenuli pretvoriti u Glasnu balkansku većinu, sa ciljem da nadjačamo glasove koji sa svih strana prizivaju nove ratove”.
Na izložbi se pojavio veliki broj zvanica iz najranijih dana Exita, od kojih se mnogi nisu videli godinama, kao što su petooktobarske ikone Bogoljub Arsenijević Maki, Stanko Lazendić i Vlada Pavlov, a prisutan je bio i Jovan Simić, humanitarni aktivista koji je inicirao akcije Exit fondacije “Asovi za decu” i nedavno održani “Sportski bazar”, gde je u zbiru prikupljeno preko 130.000 evra za decu obolelu od raka.
Izložba će biti otvorena do 9. februara, svakodnevno od 10 do 18 časova, a svi koji nisu u mogućnosti da posete Novi Sad, publikaciju “20 godina EXIT aktivizma”, mogu preuzeti na ovom linku.
Zbog teškog stanja, trebalo je da bude prebačen za Beograd, ali je zaključeno da bi transport bio rizičan jer je, zbog otvorenog preloma butne kosti, masnoća ušla u krvne sudove.
-Razmatrala se i mogućnost transpora helikopterom, koji je EPS planira da angažuje, ali je i to bilo rizično, jer bi radnik morao da se sanitetom vozi do gradskog hipodroma, gde bi helikopter sleteo – rekli su nam lekari Opšte bolnice.
U međuvremenu, u petak popodne, Nenadovo stanje se poboljšalo, pa je prevežen u Urgentni centar u Beogradu. Nažalost, i pored borbe lekara da ga spasu, on je ubrzo preminuo. Nikola je povređen u ponedeljak, a samo dva dana kasnije, u sredu, na kopu “Drmno” poginuo je Dušan Suzić (32), takođe zbog trake u pokretu, koju je trebalo da očisti. On je tada zadobio teške povrede glave i prelom ruke, a njegovo beživotno telo kasnije su otkrile kolege, pored bagera, na visini od oko 15 metara.
Istraga o ovim nesrećama na radu i dalje je u toku, pa zvaničnih saopštenja o uzrocima još uvek nema. Pretpostavlja se da su radnici stradali zbog svoje nepažnje, jer nisu poštovali pravila bezbednosti na radu. Ipak, tačan uzrok znaće se narednih dana, kao i odgovor na pitanje ima li u svemu ovome i odgovornosti rukovodilac službi na kopu “Drmno”.
Fizička lica koja imaju odobrenje za držanje trofejnog oružja dužna su da do 5. marta ove godine to oružje preregistruju, prodaju, onesposobe ili predaju bez naknade u korist Republike Srbije, shodno članu 50. stav 2. Zakona o oružju i municiji.
Nepostupanje po navedenoj zakonskoj odredbi kvalifikuje se kao prekršaj za koji je propisana novčana kazna u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara, a može biti izrečena i zaštitna mera oduzimanja oružja.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti u Policijskoj upravi Požarevac ili na brojeve telefona 012 222-199 lokal 142 i 143.
