Redovna novčana naknada za nezaposlena lica biće isplaćena u utorak 21. septembra 2021. godine, dok će privremena novčana naknada za lica koja žive na i izvan teritorije AP Kosova i Metohije biti isplaćena u sredu 22. septembra 2021. godine.
Termoelektrana „Kostolac A“ proizvela je do kraja avgusta ukupno 1,23 milijarde kilovat-sati, što je za gotovo četiri odsto iznad plana za ovaj period. Pojedinačni proizvodni rezultati po blokovima su 370,6 miliona kWh za blok 1, dok je blok 2 u istom vremenskom periodu proizveo 856,6 miliona kWh.
Blokovi 1 i 2 treba da predaju do kraja godine ukupno 1,8 milijardi kilovat-sati kako bi u potpunosti bio realizovan ovogodišnji proizvodni plan. Istovremeno, ovi blokovi pripremaju se i za isporuku toplotne energije za daljinski sistem grejanja Požarevca, Kostolca i šest naselja.
Termoelektrana „Kostolac B“ je od januara do avgusta proizvela 2,7 milijardi
kWh električne energije. Blok 1 je proizveo 1,3 milijarde kWh, a blok 2 za isti period 1,4 milijarde kWh. Do kraja godine oba bloka u TE „Kostolac B“ treba da proizvedu ukupno 4,5 milijardi kilovat-sati.
U trenutku kad na severnu Zemljinu poluloptu stiže jesen, na južnoj počinje proleće. Jesen ove godine traje 89 dana, 20 sati i 38 minuta – do 21. decembra 16.59 i biće kraća od leta koje je trajalo 93 i po dana.
Za meteorologe, leto se završilo još 31. avgusta, a jesen će trajati (od 1. septembra) do 30. decembra 2021.
Zanimljivo je da će sledeće dve godine, 2022. i 2023, jesen počinjati 23. septembra. Pošto gregorijanski kalendar nije sasvim u savršenoj simetriji sa Zemljinom orbitom, jesenja ravnodnevnica ponekad bude i 24. septembra. Ovo se poslednji put dogodilo 1931, a sledeći put će se dogoditi 2303.
Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede “Hores” predlaže da se bakšiš limitira do 10 odsto računa i registruje u kasi.
– Problem poreskog tretmana i oporezivanja napojnice već duže opterećuje poslovanje hotelijera i restoratera u Srbiji – tvrdi Georgi Genov, predsednik “Horesa”. – Ako poreska inspekcija kod zaposlenih nađe višak novca u odnosu na stanje u blagajni, protiv poslodavaca podnosi prijave za prekršaje za koje su zaprećene drakonske kazne koje se kreću do dva miliona dinara za pravna lica i do 500.000 dinara za preduzetnike. Izriče im se mera privremene zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od najmanje 15 dana.
Rešenje još nije na pomolu, ali je jasno da nadležni razmišljaju o ovom predlogu. Pominje se da bi napojnica mogla da se kreće od 10 do 12 odsto računa. Goste, izgleda, niko ne pita, a vlasnici ugostiteljskih objekata kažu da oni cene svoje usluge, na račun bakšiša, neće umanjivati.
– Sada je napojnica stvar dobre volje, a u slučaju da je deo računa, bila bi obavezna – kaže vlasnik jednog ugostiteljskog objekta u Beogradu. – Ja imam cenu svog proizvoda i ona će ostati ista. Do sada je bakšiš bio neoporezovan deo, a kad uđe kao prihod, firma će verovatno plaćati porez na dodatu vrednost. Pitanje je i da li ćemo, prilikom prenosa uplate na lični račun konobara, plaćati poreze i doprinose. U svakom slučaju, šta god da budemo plaćali, za toliko će se umanjiti prihod radnika. Neki će možda sumnjati da ih gazda potkrada. Definitivno bi mi takvo rešenje povećalo administraciju i posao, a konobari ne bi novac dobijali odmah, već jednom mesečno. Da bi rešenje bilo dobro, treba 80 odsto konobara i vlasnika objekata da bude zadovoljno njime.
Propis bi morao da predvidi različite situacije. U ugostitelje spadaju i šalteri brze hrane kojima se napojnice najčešće ne daju. Taksisti, s druge strane, nisu ugostitelji, ali putnici često zaokružuju iznos prilikom plaćanja. A tu su i gosti, koji možda neće istom dinamikom posećivati kafiće i restorane ukoliko račun “oteža” za desetinu. Na kraju, pitanje je i kako motivisati konobare da se trude oko svake mušterije, kada im nagrada svakako sledi.
Instagram je izbacio novo ažuriranje i od petka više ne postoji opcija “svajp”.
Umesto “svajpa”, sada je tu stiker na kojem će biti link i kada kliknete na njega izbaciće vam opciju da posetite taj link i potvrdom ćete otići na sajt koji je ulinkovan na stikeru.
nstagram je odavno najavio ovu promenu i sada su je “pustili u pogon”.
Takođe, sada korisnici mogu i da odgovore na “priču” na kojoj je link.
To kod “svajpa” nije bio slučaj.
Direktor Jute Aleksandar Seničić rekao je za Rts da od 1. januara 2022. godine kreće isplata novca građanima koji nisu iskoristili zamenska putovanja, da je procedura jednostavna, ali da su turističke agencije u nepovoljnoj finansijskoj situaciji.
Seničić kaže da su očekivali da će biti veća iskorišćenost zamenskih putovanja, a realizovano je tek nešto više od 40 odsto zamenskih vaučera.
“Očekivali smo da taj podatak bude daleko veći, odnosno veća iskorišćenost zamenskih putovanja. Najmanje putovanja je iskorišćeno u Grčkoj. Pad u Grčkoj je negde oko 50 odsto”, ističe Seničić.
Dodaje da od 1. januara kreće isplata sredstava građanima koji nisu iskoristili zamenska putovanja, ukoliko ih ne iskoriste do kraja godine, kao i da će od 15. janura, u zakonskom roku, moći taj novac da podignu.
“Potrebno je da samo imaju potvrdu o zamenskim putovanjima, odnosno ugovor o putovanju i da se obrate svojoj turističkoj agenciji u kojoj su to putovanje uplatili”, objašnjava on.
Ekološka organizacija „Mlavska vojska“ i građani su na protestu zatražili brisanje iz Prostronog plana svih minielektrana i rušenje postojeće u Ždrelu.
„Mi smo došli pred zgradu u kojoj su glavni krivci za devastaciju i umiranje Mlave, a to je opštinsko rukovodstvo Petrovca koje izbegava da raspiše konkurs za izradu kumulativne strateške studije o bezbednosti i uticaju MHE u susednoj, uzvodnoj opštini Žagubica, na životnu sredinu. Tražimo saradnju i koordinaciju inspekcijskih službi opština Petrovac na Mlavi i Žagubica“, rekao je na protestu Ivan Milosavljević, lider „Mlavske vojske“ za tv N1.
Protest je protekao bez incidenata, a organizatori su najavili sledeće okupljanje i blokadu derivacione mini hidroelektrane Krepoljin u Ribarskoj klisuri.
Predsednik opštine Petrovac na Mlavi danas je održao konferenciju za medije, a njegovo obraćanje prenosimo u celosti.
-Red je da se obratim povodom aktuelnih zbivanja. S obzirom na to da je u subotu održan protest, i da sam tom prilikom adresiran kao glavni krivac za stanje naše reke, osećam moralnu obavezu da prokomentarišem čitavu situaciju.
Pre svega, želim da kažem da u potpunosti podržavam moje sugrađane koji su ekološki osvešćeni i brinu o reci po kojoj opština nosi naziv i za koju nas veže toliko lepih uspomena. Ovu opštinu čine ljudi koji u njoj žive i od ljudi i zavisi kakva će nam opština biti. Kada su ljudi osvešćeni i savesni, kvalitet života u jednoj zajednici može biti samo bolji. Kada postoji aktivno građanstvo, to znači da mi imamo zainteresovanu javnost koja prati šta se dešava, ne samo u ekologiji, kao što je sada slučaj, već i u zdravstvu, obrazovanju i drugim sferama. Suština je da građanstvo uoči problem od javnog značaja i da ga adresira jer na taj način vodi brigu o nekom javnom dobru. Dakle, pored zvaničnih institucija koje funkcionišu, kao što je opština, za koju stalno ponavljam da je servis građana, isto tako mora postojati i građanska kulura i participacija. I upravo je jedan od načina za iskazivanje zabrinutosti ili nezadovoljstva javno okupljanje. Tako da ja sa tim nemam nikakav problem i kao što sam rekao i podržavam, jer samo zajedno možemo izgraditi zajednicu po našoj meri.
Ono sa čim pak, imam problem, jesu optužbe da je opština glavni krivac za stanje reke Mlave i sa jako teškim optužbama kao što su „Opština je glavni krivac za stanje reke ili opština je ubica reke“. Mislim da svako iole razuman shvata da to nema nikakve veze sa istinom , da je zapravo, sasvim suprtono od toga. Zato se iskreno nadam i ne želim da verujem da jedna ovako važna inicijativa ima političku konotaciju i pozadinu od strane pojedinaca, jer bi to značilo njenu diskreditaciju i lažno zalaganje za rešavanje problema. Moram da kažem i to da, kada smo pre par godina održali sastanak sa predstavnicima udruženja „Mlava nije sama“ mi jesmo ispoštovali naš deo dogovora. Dogovoreno je bilo da se na Skupštini usvoji zaključak o pristupanju izradi Studije kumulativnog uticaja izgradnje MHE na toku reke Mlave uzvodno odPetrovca i u samoj opštini,što je i učinjeno, sredstva su bila opredeljena, a na predstavnicima udruženja je bilo da nađu stručno lice koje će studije izraditi. Nakon tog sastanka, više se niko nije javljao niti su našli nekoga ko se time bavi. Koliko sam razumeo, jako malo ima stručnih lica te vrste, a s obzirom da su predstavnici udruženja u tim vodama, na njima je bilo da taj deo obave. I na tome se sva priča i angažovanje završilo.
Kada je reč o ostalim zahtevima, koje sam pročitao u medijima, jer ih ja nisam dobio, situacija je sledeća: za farmu smo više puta pokušavali da nađemo rešenje i zajednički jezik, ali bezuspešno. To je dugogodišnji problem koga smo vrlo svesni, ali se nalazimo u pat poziciji. Pokušano je sa tretmanom otpadnih voda algama, ali to nije dalo očekivane rezultate. Trenutno intenzivno radimo na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koje će regulisati zagađenje reke u donjem delu Mlave, nizvodno od grada. Kao što sam i ranije sasvim otvoreno rekao, sve dok ne budemo bili u situaciji da obezbedimo druga radna mesta za 50 radnika koliko farma zapošljava, nismo u situaciji da taj problem drugačije rešimo. I to i dalje stoji, jer 50 porodica koje od tog posla žive, ne mogu biti na ulici. Intenzivno radimo i na dovođenju investitora, ali s obzirom na nedomaćinsko postupanje prethodnih vlasti, taj posao je znatno otežan, jer do povratka kasarne u naše vlasništvo, kao što znate, nismo imali nijedno parče zemlje koje bismo mogli da ponudimo nekom investitoru. Što se mini hidroelektrane tiče, kao što sam rekao i onda to ponavljam i sada, u našoj opštini ih neće biti. Objekat koji postoji u Ždrelu je prelivna brana, a ne MHE. Sa druge strane, nemam ni moć niti mogućnosti da utičem na dešavanja i politiku u drugim opštinama. Verujem da su u susednoj opštini svesni uticaja MHE, ali ja zaista ne mogu da se mešam i da utičem na bilo koje stvari u toj opštini ili bilo kojoj drugoj. To sam rekao i pre par godina, to i sada ponavljam. Dakle niti sam davao lažna obećanja tada, pa tako neću ni sada. To je prosto stvar koja je van mojih mogućnosti. Što se tiče zahteva da se brišu MHE iz prostornog plana, nisam siguran na koji se plan misli. Ali u našem prostornom planu i drugim planskim dokumentima ni ne postoje MHE. Želim da dodam i da smo reagovali u avgustu, kada je takođe postojala bojazan da je Mlava zagađena. Obavešten je Zavod za javno zdravlje Požarevac, voda je uzorkovana a fizičko-hemijsk analiza je pokazala da je voda mikrobiološki ispravna.
Ono što građani moraju znati je , da se mi jesmo konsultovali sa vodnom inspekcijom oko stanja Mlave i pre nego što su protesti zakazani. Ono što je nama rečeno je da je vodostaj Mlave, na istorijskom minimumu kako na samom izvorištu, tako i celim njenim tokom usled sušne sezone. Prilikom ekstremno niskog vodostaja reke Mlave kakav je sada, a naročito od početka septembra, kada je u reci minimum kiseonika, erozioni materijal koji se transportuje kao tranzitni nanos u prirodnom svakodnevnom procesu, jako je vidljiv i čini prozirnost vode obojenu nijansom braon boje. Ja zaista nisam stručnjak, zato smo se i konsultovali i ovo je odgovor stručnjaka koji smo dobili. Oni nas uveravaju da biljni svet reke Mlave nije ugrožen. Vidljive su i prirodne alge reke Mlave u svojoj prepoznatljivoj zelenoj boji, kao i drugo rastinje oko i u reci Mlavi, odnosno, zbog niskog vodostaja, vidljivije su nego inače. Takođe, riblja mlađ i riba je u normalnom stanju uprkos smanjenom dotoku kiseonika. Dakle, biodiverzitet ili biološka raznovrsnost koja označava sveukupnost vrsta životinjskog i biljnog ekosistema u ovom slučaju na reci Mlavi nije trenutno ugrožen pojavom nijanse braon boje u reci. Očekuje se da se sa padavinama, Mlava vrati u normalno stanje.
Prošle nedelje smo imali sastanak sa predstavnicima „Srbijavode“ i „Vodoprivreda“. Razgovarali smo o uređenje vodotoka reke Busur i zaštiti od poplava. Dogovreno je da uz prikupljanje potrebne dokumentacije i nadležnih saglasnosti otpočnu radovi u najkraćem mogućem roku, na čišćenju korita i priobalja reke Busur u dužini od oko 2,5 km od mosta na reci Busur na ulasku u Petrovac na Mlavi iz Velikog Laola pa uzvodno, u katastarskim opštinama Petrovac na Mlavi i Veliko Laole. Ovim radovima tj sanacijom će se obezbediti normalan – bezbedan protok reke Busur kroz naseljena mesta Veliko Laole i Petrovac na Mlavi a otvaranjem proticajnog profila i kasnijim održavanjem istog, u velikoj meri smanjiće se rizici od plavljenja. Ovo je jedna sjajna vest, koja će dobrineti na prvom mestu bezbednosti naših građana, ali sigurno i na boljem stanju i same reke Mlave. Mi smo ovom prilikom pitali za stanje naše reke, kada nam je rečeno da su početkom septembra izvođeni radovi na uklanjanju spruda na ušću reke Busur u Mlavu te da je to jedan od razloga za zamućenje reke. Takođe, dobili smo i informaciju da je vršeno i redovno održavanje na MHE, koje je takođe doprinelo zamućenju.
Sve u svemu, prema informacijama stručnih ljudi i nadležnih za pitanje reke, imamo uveravanje da situacija nije kritična. Iskoristići priliku da podsetim sve da je pre par godina, na moju inicijativu, Vodoprivreda izvršila pročišćavanje korita Mlave u gradu. Bilo je tu i individualnih akcija čišćenja, koje su prozivane i nazivane SNS-ovskim i tako dalje… Želim da pitam ovom prilikom, da li je zaista bitno ko je organizovao čišćenje, ako je dobra stvar urađena, da li mora sve da se kontrira ili može nekad i pošteno da se pruži ruka i čestita kada je nešto dobro. Zato ne prihvatam optužbe na moj račun ili račun mojih kolega da smo glavni krivci za stanje naše reke, koje pritom i nije trenutno narušeno. Ja sam na Mlavi odrastao, pored Mlave živim i sada kao predsednik opštine apsolutno brinem o reci i apsurdno je da se vrši ovakva zamena teza. Apsolutno su netačne tvrdnjnje da niko ništa ne radi po pitanju Mlave.
Mi ćemo stanje nastaviti da pratimo i da uz pomoć stručnjaka predupredimo pogoršavanje situacije koliko je to u našoj moći.
Svega 20 dana javnost je imala da analizira 117 stranica i 365 članova. Bez prethodne najave, predlog propisa koji će uređivati rad policije okačen je na sajtu MUP-a krajem avgusta, a rok za slanje sugestija i primedbi istekao je juče. Više vremena da daju mišljenje imali su predstavnici policijskog sindikata.
“Tokom rada mi smo iznosili niz primedbi i dobar deo tih primedbi je usvojen. Mi smo uspeli da prepoznamo neke organizacione jedinice koje do sada nisu bile prepoznate u zakonu, definisali smo stvari koje se tiču radno pravnog statusa, definisanja određnih delova koji se tiču zaposlenih, terenskog rada. Međutim, ostale su nedoumice oko trajanja disciplinskih postupaka”, objašnjava Miroslav Savić iz Nezavisnog sindikata policije.
Više nedoumica Nacrt je otvorio kod nevladinog sektora. Kao najspornije ističu odredbe koje se odnose na zabranu objavljivanja podataka o identitetu službenog lica, upotrebu pojma “policija”, dodatna ovlašćenja ministra i smanjenje javnosti rada.
“Mislim da je suština u svemu ta jedna rečenica u Nacrtu koja kaže da se ministar stara o tome da obezbedi operativnu autonomiju policije, što je u principu kao kada biste rekli da lisici date kokošinjac na čuvanje. Ima nazadovanja i u upravljanju ljudskim resursima gde se sada konkurs koji nekada bio obaveza, sada se svodi na izuzetak”, navodi Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Novine donosi i član 44. kojim se predviđa da policija može da koristi sisteme audio i video-nadzora za automatsku detekciju lika, uključujući obradu biometrijskih podataka detektovanog lika i telesnih karakteristika, vreme i lokaciju.
Upućeni upozoravaju da Nacrt nije u skladu sa važećim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
“Iz ovakve formulacije kakvu sada imamo u Nacrtu zakona, ne znamo tačno na koje biometrijske podatke se ta nameravana obrada odnosi. Pošto su biometrijski podaci i podaci o geometriji lica, izgled dužice oka, hod, ima više mogućih podataka koji spadaju u kategoriju biometrijskih. Mi ne znamo unapred koje to podatke MUP može da prikupi i da prilično zadre u privatnost fizičkih lica”, ističe Lela Rudić iz službe Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Da li će i koje sugestije biti i usvojene, trebalo bi da bude poznato uskoro. MUP je saopštio će razmotriti sve rezultate javne rasprave i u naredne dve nedelje Vladi dostaviti izveštaj.
Više nedoumica Nacrt je otvorio kod nevladinog sektora. Kao najspornije ističu odredbe koje se odnose na zabranu objavljivanja podataka o identitetu službenog lica, upotrebu pojma “policija”, dodatna ovlašćenja ministra i smanjenje javnosti rada.
“Mislim da je suština u svemu ta jedna rečenica u Nacrtu koja kaže da se ministar stara o tome da obezbedi operativnu autonomiju policije, što je u principu kao kada biste rekli da lisici date kokošinjac na čuvanje. Ima nazadovanja i u upravljanju ljudskim resursima gde se sada konkurs koji nekada bio obaveza, sada se svodi na izuzetak”, navodi Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Novine donosi i član 44. kojim se predviđa da policija može da koristi sisteme audio i video-nadzora za automatsku detekciju lika, uključujući obradu biometrijskih podataka detektovanog lika i telesnih karakteristika, vreme i lokaciju.
Novi zakon i zaštita podataka o ličnosti
Upućeni upozoravaju da Nacrt nije u skladu sa važećim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
“Iz ovakve formulacije kakvu sada imamo u Nacrtu zakona, ne znamo tačno na koje biometrijske podatke se ta nameravana obrada odnosi. Pošto su biometrijski podaci i podaci o geometriji lica, izgled dužice oka, hod, ima više mogućih podataka koji spadaju u kategoriju biometrijskih. Mi ne znamo unapred koje to podatke MUP može da prikupi i da prilično zadre u privatnost fizičkih lica”, ističe Lela Rudić iz službe Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Da li će i koje sugestije biti i usvojene, trebalo bi da bude poznato uskoro. MUP je saopštio će razmotriti sve rezultate javne rasprave i u naredne dve nedelje Vladi dostaviti izveštaj.
Toplo vreme zadržaće se samo na jugu i jugoistoku zemlje, ali se uveče i u ovim krajevima očekuje zahlađenje i lokalni pljuskovi sa grmljavinom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Vetar umeren i jak, zapadni i severozapadni, uveče u slabljenju.
Najniža temperatura od 8 do 15, a najviša dnevna od 15 na zapadu i severozapadu, do 30 stepeni na jugoistoku Srbije.
I u Požarevcu hladnije, uz prolazno naoblačenje, povremeno s kišom. Vetar umeren, severozapadni, posle podne i uveče u slabljenju.
Temperatura u toku dana bez većeg kolebanja, od 15 do 17 stepeni. U toku noći doći će do delimičnog razvedravanja.
U utorak i sredu se očekuje promenljivo oblačno, hladnije i uglavnom suvo.
Narednog dana, u četvrtak, pretežno sunčano uz manji porast dnevne temperature.
U petak i subotu je moguća kratkotrajna kiša, a zatim do kraja perioda pretežno sunčano i sve toplije.
Urednik i su-osnivač inicijative Nauka kroz priče.
Šef komunikacija na Institutu za fiziku u Beogradu i koordinator za medije CERN-a u Srbiji.
Osnivač i glavni i odgovorni urednik časopisa Elementi u periodu od 2015. do 2017. godine.
Radio kao koordinator Sektora za štampanu, internet i video produkciju u Centru za pomociju nauke, u periodu od 2011. do 2017. godine. Osnovao portal Elementarijum i vodio brojne CPN projekte. Pokretač i urednik programa CPN tribina.
Novinar nеzavisnog nedeljnika Vreme od 2003. godine.
Uređivao i elektronski časopis za književnost Male novine, a piše i za Politiku, National Geographic Srbija, B92 i druge beogradske medije.
Objavio je zbirku priča Strah od promaje (KRR, 2013).
Objavio je zbirku priča Perturbacije i druge nevolje (Narodna knjiga, 2005).
Do sada je napisao osam radio-drama: ”Embrio” (2003), ”Fisioni fragmenti Pavla Savića” (2004), ”Lov na Čarlsa Darvina” (2004), ”Sile Ruđera Boškovića” (2005), “Usud” (2005), “Tesla i Pupin, rezonancije” (2006), “1300 kaplara” (2007) i “Atanasije Stojkovič” (2008) koje su sve emitovane na programima Radio Beograda.
Objavljivao je priče u više književnih časopisa u regionu, a nekoliko njegovih priča i drama je osvojilo literarne nagrade.
Član Srpskog književnog društva od 2015. godine.
Ed Požarevac izmenila je raspored isključenja struje za Rabrovo 24.9.2021. godine. Bez struje od 8 do 15 časova biće Dušmanić, Klenje i Zelenik.
„Uvek će biti voljen zbog Bojsija. Ostavio je za sobom veliko nasleđe, koje će nastaviti da donosi zadovoljstvo i izaziva osmehe još mnogo godina“, navela je Čalisova porodica u saopštenju.
Podsetimo, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je krajem avgusta saopštio da je Čalis podneo zahtev da postane državljanin Srbije.
Džon Čalis je rođen 16. avgusta 1942. u Bristolu. Sa godinu dana se sa porodicom preselio u London. Nakon napuštanja škole, kratko vreme je radio kao agent za nekretnine dok nije započeo profesionalnu glumačku karijeru.
Najveću slavu je postigao ulogom u legendarnim „Mućkama“ kao Bojsi, prodavac automobila i prijatelj porodice Troter.
Vlasnik i odgovorno lice privrednog subjekta iz Smedereva uhapšen je zbog sumnje da je utajio više od 52 miliona dinara, kao i zbog proizvodnje i stavljanja u promet škodljivih proizvoda, falsifikovanja službene isprave i onemogućavanja vršenja kontrole.
Uhapšeni vlasnik je uz pomoć jedne osobe od 2018. do 2020. godine, a na osnovu fiktivno sačinjenih otkupnih listova o navodnoj nabavci meda od više poljoprivrednih gazdinstava podigao gotovinu sa računa privrednog društva u iznosu od 67,4 miliona dinara koju je zadržao za sopstvene potrebe. Takođe, nabavio je šećer i druge artikle radi proizvodnje i distribucije falsifikovanog meda u vrednosti od 55,2 milliona dinara, bez evidentiranja u poslovnim knjigama.
Na taj način, izbegnut je obračun i plaćanje poreza na dodatu vrednost, poreza na prihode od kapitala i poreza na dobit pravnih lica u ukupnom iznosu od 52 miliona dinara.
Osumnjičeni je, uz krivičnu prijavu, priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Smederevu i određen mu je pritvor u trajanju od 30 dana.
LjUBIČEVSKI MOST odoleva vremenu: Više od 100 godina postojanja i tri rušenja
Na severu zemlje će pre podne biti pretežno sunčano, posle podne povećanje oblačnosti, a uveče i u toku noći mestimično sa kratkotrajnom kišom.
Najniža temperatura od 11 do 14, a najviša dnevna od 23 do 28 stepeni.
U Požarevcu će pre podne biti pretežno sunčano. Posle podne povećanje oblačnosti, uveče i u toku noći povremeno kratkotrajna kiša. Najniža temperatura oko 14, a najviša oko 25 stepeni.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus testirane su 16.642 osoba, od kojih je 5.255 pozitivno.
Na respiratorima su 183 pacijenta.
Ukupno je hospitalizovana 4.401 osoba.
Pogledajte kompletan spisak:
Preventivna revizija TS 35/10 Požarevac 1
(remont ) 24.09.2021. 08:00-15:00h
Naselja: Zabela, Dubravica, Batovac, Živica, Brežane, Ćirikovac, potrošači na Brežanskom i Zabelskom putu, Ratarska i Moravska ulica sa svim bočnim ulicama, Borska, Petrovačka, Cerska, V. Vlahovića, Nušićeva, Triše Kaclerovića, Pionirski Trg, Dunavska sa svim bočnim ulicama, Kosančićeva od početka do Ćebine ulice, deo Nemanjine (od Dunavske pa do kraja), Bratstva i jedinstva od broja 26 do kraja, Vojske Jugoslavije od kasarne prema Kostolcu, Stiška i Neimar naselje, Stanovi solidarnosti u Ratarskoj i Dunavskoj, Isidore Sekulić, Vlajka Pavlovića , Rudarska, Partizanska (od Vatrogasnog doma do kraja), Ohridska, Skadarska.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus testirano je 22.547 osoba, od kojih je 6.745 pozitivno.
Na respiratorima je 177 pacijenta.
Ukupno je hospitalizovano 4.199 osoba.
Sumnja da su on i D.M. (1978) na parceli u okoli Malog Crnića zasadili i uzgajali ovu biljku.
Zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedni Osnovnom javnom tužilaštvu Požarevcu.
Pogledajte video snimak:
Sektor za vanredne situacije u Požarevcu formiran je 17. septembra 2009. godine.
Osnovci su se upoznali sa vozilima i opremom.
Mališa Tomić, zamenik komandira bataljona rekao je između ostalog da je ovog leta bilo najviše požara na otvorenom prostoru, uređenim i divljim deponijama u Živici, Lučici i Batovcu. Tomić je još rekao da je ove godine povećan broj interevencija najverovatnije zbog sušne godine, a jedan od poslednjih požara bio je u četvrtak kod vodoizvorišta na prostoru od 2 hektara. Pričinjena je i materijalna šteta jer je izgorelo 80 ari neobranog kukuruza.
Nakon Severne Makedonije, Nemačke, Kipra i Češke, nove mere za ulazak srpskih turista prethodnih dana su donele Crna Gora i Austrija,a na takozvanu crvenu listu su nas stavile Rumunija i Bugarska.
Savet EU je Srbiju 8. septembra skinuo sa zelene liste za putovanja, a onda su njihovim putem krenule i zemlje članice EU, ali i one koje to nisu.
Tako su sada potvrde o vakcinaciji ili PCR test neophodni i za putovanje u Albaniju, Crnu Goru ili Severnu Makedoniju, zemlje koje su nam ovog leta bile potpuno otvorene.
Bez ikakvih uslova, srpski turisti trenutno mogu da putuju samo u Bosnu i Hercegovinu i u Mađarsku.
Budući da je letnja sezona još uvek u toku i da su popularni aranžmani u septembru i oktobru, važna vest je da Grci nisu pooštravali mere prema srpskim turistima.
Austrija
Srbija se nalazi na crvenoj listi i najverovatnije od 15. septembra će ulaz biti moguć samo uz potvrdu o potpunoj vakcinaciji. Novina je da je rok vakcine produžen sa devet meseci na godinu dana od druge doze.
Ukoliko ne bude promene, Austrijanci će i dalje priznavati “Sinofarm”, ali ne i “Sputnjik V”. Međutim, ulazak u hotele, restorane, kafiće neće biti moguć za one koji su vakcinisani kineskom vakcinom. Za to ćete morati da imate PCR star do 48 sati ili brzi antigenski do 24 sata.
Albanija
Od 6. septembra za ulaz su potrebni potvrda o vakcinaciji (priznaju se sve “naše” vakcine), negativan PCR test ne stariji od 72 sata ili brzi antigenski u poslednjih 48 sati, ili potvrda o preležanom kovidu koja je validna do šest meseci nakon izlečenja. Deca do šest godina nemaju nikakva ograničenja.
Bugarska
Srbija je svrstana u zemlje koje se nalaze na crvenu listu za ulazak u Bugarsku. To konkretno znači da osobama koje dolaze iz crvene zone nije dozvoljen ulazak u ovu zemlju.
Od navedenog su izuzeta, kako se navodi na sajtu Ministarstva spoljnih poslova, deca mlađa od 12 godina kao i još neke kategorije.
Velika Britanija
Srbija je trenutno na “amber” listi zemalja čiji građani mogu da uđu i tranzitiraju ako imaju validnu vizu. Uslov je da imaju negativan PCR ili antigenski test urađen u prethodna tri dana, rezervisan i plaćen kovid test koji će biti urađen drugog i osmog dana nakon ulaska, popunjen PLF formular za praćenje kretanja. Nakon dolaska u Englesku obavezan je karantin u trajanju od 10 dana, koji se može skratiti na pet dana testiranjem.
Grčka
Na snazi su i dalje mere koje su bile aktuelne tokom leta. Naši turisti mogu da uđu sa potvrdom o vakcinaciji (priznaju se sve “naše” vakcine), negativnim PCR testom ne starijim od 72 sata ili antigenski do 48 sati, odnosno potvrdom o preležanom kovidu u poslednjih šest meseci. Na granici putnici mogu da budu podvrgnuti nasumičnom testiranju.
Egipat
Našim građanima je za ulaz u Egipat potreban sertifikat o vakcinisanju sa QR kodom (priznaju se sve vakcine), a za lica koja nisu vakcinisana – negativan PCR test sa QR kodom.
Italija
Moguć je ulazak uz popunjen PLF formular, zeleni kovid sertifikat izdat nakon vakcinacije (ne priznaju se “Sinofarm” i “Sputnjik V”), te negativan PCR ili antigenski test star do 72 sata. Međutim, ako nemate potvrdu o vakcinaciji vakcinama odobrenim u EU, osoba se šalje u samoizolaciju koja može biti prekinuta nakon pet dana posle urađenog dodatnog PCR testa.
Kipar
Srbija je na crvenoj listi, ali to nije problem za vakcinisane koji mogu da uđu sa potvrdama. Priznaju se sve vakcine koje su zastupljene u našoj zemlji, pa i “Sinofarm” i “Sputnjik V”. Oni koji nisu vakcinisanii moraju da imaju dva negativna PCR testa, jedan pre polaska na put i jedan po dolasku na Kipar. Uz to potrebna je i CFP propusnica koja služi za nesmetano kretanje sedam dana po Kipru. Nakon toga nevakcinisani moraju da rade PCR ili brzi test na tri dana.
Nemačka
Srbija je na crvenoj listi, ali i dalje u Nemačku mogu da uđu svi koji su vakcinisani “Fajzerom” i “Astrazenekom”, ali ne i oni koji su primili “Sinofarm” i “Sputnjik V” (ne važi za decu do 12 godina). Nije moguć ulazak ako ste prve dve doze primili “Sinofarm”, a treću “Fajzer”.
Svim drugim licima sa prebivalištem u Srbiji može biti dozvoljen ulazak u Nemačku samo u slučaju da obavljaju važnu funkciju ili dokažu da je njihovo putovanje neodložno.
Rumunija
U Rumuniju možete da uđete ako ste vakcinisani, ako ste u poslednjih šest meseci preležali koronavirus ili ako ste u tranzitu i nećete se zadržati duže od 24 sata.
Rusija
Državljani Srbije mogu da uđu u Rusiju isključivo uz negativan rezultat PCR testa ne stariji od 72 sata.
SAD
Ulazak u SAD je moguć uz negativan PCR ili NAAT test, ne stariji od tri dana ili za one koji su preležali bolest pozitivan test, ne stariji od tri meseca, uz lekarsku potvrdu kojom se tvrdi da je lice bezbedno za putovanje. Preporučuje se da se test uradi i u SAD, između trećeg i petog dana po dolasku, kao i da se bude sedam dana u samoizolaciji.
Severna Makedonija
Od početka septembra naši građani mogu da uđu u Severnu Makedoniju samo ako imaju sertifikat o primljene dve voze vakcine, potvrdu o preležanom virusu u poslednjih 45 dana, negativan PCR test ne stariji od 72 sata ili brzi antigenski do 48 časova.
Za one u tranzitu nisu potrebne potvrde ako ćete napustiti zemlju u roku od pet sati.
Slovenija
Za ulazak je neophodan PCR test ne stariji od 72 sata, brzi antigenski ne stariji od 48 sati, potvrda da ste preležali kovid u poslednjih šest meseci ili potvrda o vakcinaciji bilo kojom od vakcina koje su u upotrebi u Srbiji.
Turska
U Tursku se može ući sa potvrdom o potpunoj vakcinaciji, potvrdom o preležanom kovidu u poslednjih šest meseci ili uz negativan PCR test urađen u poslednja 72 sata ili negativan brzi antigenski uređen 48 sati pre ulaska u zemlju. Mlađima od 18 godina u pratnji vakcinisanih roditelja nije potreban PCR test.
Hrvatska
Srpski turisti mogu da uđu uz potvrdu o vakcinaciji (sve vakcine, do devet meseci od prve doze), negativan PCR test (do 72 sata) ili brzi antigenski test (do 48h) ili potvrdu da su preležali kovid u poslednjih devet meseci.
Deca mlađa od 12 godina u pratnji roditelja mogu da uđu bez testova.
Crna Gora
Od 14. septembra ulazak je moguć uz potvrdu o vakcinaciji, negativan PCR test do 72 sata, brzi antigenski do 48h ili potvrdu o preležanom kovidu u poslednjih šest meseci.
Od navedenog su oslobođene osobe mlađe od 18 godina.
JKP „Komunalne službe” Požarevac poziva sve korisnike grobnih mesta na obavezu plaćanja godišnjih taksi na ime zakupa i održavanja i uvođenja u registar svih neregistrovaiih korisnika grobnih mesta, kao i da prijave neregistrovane grobove i sporne slučajeve u navedenom roku.
U suprotnom, bez ostavljanja dodatnog roka prema svima koji ne izvrše navedenu obavezu primeniće se odredbe Zakona o sahranjivanju i grobljima i Odluka o upravljanju grobljima i sahranjivanju na teritoriji Grada Požarevca. Sve informacije u vezi s ovim pozivom mogu se dobiti svakog radnog dana od 8,oo do 14,oo sati u službi „Grobljanske usluge” na telefon br. 012/550-123.
Naglasio je da je važna vakcinacija dece uzrasta od 12 do 18 godina, kao i da predlog za uvođenje kovid propusnica podrazumeva da one budu neophodne starijima od 16 godina.
Doktor Vladislav Vukomanović ističe da talas delta soja virusa i delta plus varijante virusa donosi sve veći broj obolelih, a kako je sve veći broj obolelih među odraslima, tako raste i broj obolelih među decom.
“Nema nekih jasnih pokazatelja, prema američkoj agenciji za kontrolu bolesti i britanskoj agenciji, da ovaj talas donosi veći broj obolelih kojima je potrebna pomoć u pedijatrijskim intenzivnim negama ili da značajno povećava broj prijema u bolnice”, rekao je Vukomanović.
Međutim, dodaje, kliničke slike koje zahtevaju hospitalizaciju u smislu opservacije i izolacije svakako u ovom talasu eksponencijalno rastu.
Ističe da sada imaju sedam pacijenata u kovid delu Instituta za majku i dete.
“Na sreću, nisu teški bolesnici i uglavnom su sa komorbiditetima, nekoliko hematoonkoloških bolesnika, bolesnik sa cerebralnom paralizom”, dodao je doktor.
Navodi da su imali i nekoliko dece sa upalom pluća izazvanom koronavirusom koji su zahtevali lečenje slično kao kod odraslih bolesnika.
Sada je i sezona respiratornih infekcija, a na pitanje šta bi trebali da budu znaci za uzbunu roditeljima, doktor kaže da se nije mnogo šta promenilo u odnosu na prethodne talase.
“Uglavnom su deca asimptomska ili sa veoma blagim simptomima. Međutim, može se javiti simptomatologija koja je slična drugim virusima, prehladi, čak alergiji ili gripu. Treba misliti na sezonu gripa koja se polako približava”, rekao je Vukomanović.
Curenje iz nosa, opšta malaksalost, bolovi u mišićima, glavobolja i gastrointestinalne tegobe su jedan deo kliničke slike onih sa blažim ili srednje teškim simptomima, naglasio je doktor.
U populaciji od 12 do 18 godina imamo tek oko 5.000 vakcinisanih, a doktor Vukomanović koji je u Nacionalnom komitetu za vakcinaciju kaže da smatraju da vakcinisanje dece tog uzrasta će smanjiti prenošenje ovog virusa.
Kada je reč o kovid propusnicama, kaže da će predlog biti prosleđen i da on podrazumeva da one budu uvedene za sve starije od 16 godina.
“Mislim da će one uskoro biti uvedene, a sve u cilju manjeg prenošenja zaraze sa osobe na osobu”, zaključio je doktor.
Zbog toga, kako se navodi u pravnom stavu VKS, odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.
“Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope”, navodi se u dopuni ranijeg stava.
Dodaje se da Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu.
Ovaj stav je zauzet na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda koja je održna juče, u utorak, 16. septembra.
Njime je, kako se navodi na sajtu VKS, dopunjen Pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita usvojen 22. maja 2018. godine.
Advokatura: Stav VKS neprihvatljiv jer je na štetu građana
Advokatska komora Srbije (AKS) usprotivila se pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda (VKS) koji je objavljen danas, a u kojem se navodi da se smatra dozvoljenom naplata premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK).
U saopštenju AKS navodi se da se ovim stavom na direktan način narušava pravna sigurnost građana i menja dosadašnja sudska praksa, te ocenjuje da doneti pravni stav predstavlja poslednji u nizu pokušaja da se u pravni sistem Republike Srbije uvedu rešenja koja pogoduju bankarskom sektoru, a na štetu građana.
“Pravno je valjana odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da plati banci premiju osiguranja kod NKOSK, pod uslovom da je ta obaveza jasno predočena korisniku kredita u predugovornoj fazi iskazivanjem ove vrste troškova kredita i njegovog procentualnog i nominalnog iznosa u ponudi. Banka nije dužna da korisnika kredita upozna sa strukturom i načinom obračuna premije osiguranja kredita”, glasi stav VKS.
U saopštenju AKS se navodi da je advokatura već u dva navrata uspela da odbrani prava građana prilikom pokušaja donošenja nacrta izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku, i pokušaja da se zakonodavne vlasti autentičnim tumačenjima utiče na konkretne sudske postupke koje građani vode protiv banaka.
“Sada se pribegava ostvarenju istog cilja preko najviše sudske instance”, konstatuje AKS i tvrdi da je pravni stav koji je utvrdio Vrhovni kasacioni sud u direktnoj suprotnosti sa dosadašnjom praksom svih sudova u Srbiji uključujući Vrhovni kasacioni sud.
Primena ovakvog stava dovela bi do gubitka sporova na štetu građana, a u korist banaka, ukazuje AKS.
“Ističemo da dopuna stava o dozvoljenosti ugovoranja troškova kredita, a bez obaveze banke da posebno dokazuje strukturu troškova dovodi do povlašćenog položaja banaka u odnosu na ostale privredne subjekte, a na štetu građana”, navodi se u saopštenju.
Komora smatra da se ovakvim postupanjem najviša sudska instanca stavila na stranu ekonomskih interesa poslovno-bankarskih centara moći i izražava svoju sumnju u nezavisno postupanje VKS u konkretnom slučaju.
AKS najavljuje da će i ovog puta preduzeti sve korake koji joj stoje na raspolaganju uključujući i krajnje mere u cilju zaštite vladavine prava i pravne sigurnosti.
Advokatska komora Srbije poziva Vrhovni kasacioni sud da bez odlaganja pristupi razgovorima sa predstavnicima advokature, kojima bi se došlo do najboljeg rešenja u interesu građana Srbije.
Ovaj pravni stav usvojen je u četvrtak, 16. septembra na sednici Građanskog odeljenja VKS, objavljeno je na sajtu tog suda.
U ostalim krajevima mestimično sa kratkotrajnom kišom, ili pljuskovima ponegde, praćenim grmljavinom, saopštio je danas Republički hidrometeorološki zavod.
Duvaće slab i umeren vetar, na istoku Srbije i u planinskim predelima povremeno i jak zapadni i severozapadni.
Najniža temperatura biće od 12 do 18 stepeni, a najviša dnevna od 22 do 25 stepeni.
U Požarevcu će biti promenljivo oblačno, svežije i suvo sa dužim sunčanim periodima.
Vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni, sa temperaturama od 15 do 23 stepena.
Vreme u Srbiji će do srede biti promenljivo oblačno, svežije, mestimično sa kratkotrajnom kišom ili pljuskom ponegde praćenih grmljavinom, a od četvrtka se očekuje pretežno sunčano i toplije.
Saša Stević, idejni tvorac ove manifestacije, kazao je da je ovogodišnja manifestacija zamišljena sa mnogo dece, ali je zbog koronavirusa otkazana.
,,Voleo bih da danas sa ovog mesta ode poziv i vapaj da naše društvo mora da se resetuje. Moramo da se vratimo tradicionalnim vrednostima, a pre svega odgovornost je na porodici, školi, crkvi, lokalnoj samoupravi i republičkim organima. Vratimo naše tradicionalne i društvene vrednosti koje su u ovom trenutku uništene kako bi deca što manje odlazila u inostranstvo i da bi se više rađala”, kazao je Stević.
Ovom prilikom prvi put je dodeljeno priznanje „Ima da nas ima“ – gradu Požarevcu. Nagradu je primio Dejan Krstić, član Gradskog veća grada Požarevca, koji je ovom prilikom istakao da je ovo izuzetna čast za sve:
„Ovo je pravi primer kako jedan grad i jedna organizacija mogu da doprinesu borbi protiv bele kuge. Mi želimo da damo sve od nas što je potrebno da se izborimo sa time i da u narednom periodu još više sarađujemo i da imamo još više dece u našem gradu i Srbiji.“
Daliborka Nestorović, potpredsednica Udruženja Pokret za decu ,,Tri plus” rekla je da je grad Požarevac uspeo da sinhronizuje ono što i jeste cilj Pokreta za decu „Tri plus“ – lokalne samouprave, porodice i privredne subjekte.
Danas, kako kaže Goran Nestorović član gradskog veća za obrzaovanje nije vreme za duge govore već za pohvale onima koji organizuju ovakve manifestacije.
Radoš Pejović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova poručio je ovom prilikom da mladi neće rađati decu ukoliko ne budu imali volje za životom:
„Zaista verujem u to da je došao pravi trenutak da Srbija bude jedno i da svim snagama damo sve od sebe da naša zemlja nastavi da se bori. Moj san je na korak od ostvarenja, a to je da porodica dođe u centar društvenih i političkih dešavanja i da bude uzor svima, zajedno sa pravim vrednostima.“
Sergej Česnokov, predsednik ruske organizacije ,,Za život”, rekao je da se ovo udruženje bori protiv abortusa i da je na taj način spašeno 14.000 dece, a da je cilj da dođu do nula abortusa, kao i da je sam vodio borbu za dobijanje potomstva i na to sa svojom suprugom čekao 11 godina.
Zatim je Saša Stević uručio prigodna priznanja svima koji su dali doprinos borbi protiv bele kuge, među kojima su nacionalni, regionalni i lokalni mediji, pojedinci i institucije.
-Tokom jučerašnjeg dana (četvrtak) imali smo osam novih prijema i 15 otpusta na kućno lečenje. Istog dana preminula su tri kovid pacijenta, dva muškarca i jedna žena, svi u rasponu od 1938. do 1945. godište, rekao je dr Danko Nikolić, v.d. direktora OB Požarevac.
Svi hospitalizovani pacijenti imaju srednje tešku ili tešku kliničku sliku i dve trećine njih nalazi se na terapiji kiseonikom.
Trenutno nema intubiranih pacijenata na respiratoru, dok je dvoje na neinvaizivnoj ventilaciji (NIV).
Devet naših zdravstvenih radnicika trenutno ima infekciju kovid 19, svi su dobro i očekuje se njihov skori povratak na posao.
-Broj novozaraženih je u stalnom porastu, situacija se iz dana u dan pogoršava. Zato apelujemo na sve građane da se vakcinišu u što većem broju jer, iako vakcina ne štiti u potpunosti od zaražavanja, klinička praksa pokazuje da oni lakše prebole koronavirus, bez većih komplikacija. U zelenoj zoni trenutno je hospitalizovano 178 pacijenata, zaključio je Nikolić.
U današnjem saopštenju koje je Ministarstvo prosvete uputilo medijima, na drugi model, odnosno na kombinovanu nastavu od ponedeljka 20. septembra idu sedmi i osmi razredi osnovnih škola u devet lokalnih samouprava:
Arilje, Bogatić, Valjevo, Lajkovac, Ivanjica, Knjaževac, Koceljevo, Kragujevac i Topola.
Taj model, podsetimo podrazumeva da da se obrazovno-vaspitni proces organizuje kombinovanjem neposredne nastave i nastave na daljinu, a odeljenja su podeljena u grupe, što se primenjivalo tokom prošle školske godine.
Kada je reč o srednjim školama, u “žuti semafor” od ponedeljka prelaze u čak 45 lokalnih samouprava.
To su Beograd, Bor, Petrovac na Mlavi, Zaječar, Kosjerić, Prijepolje, Čajetina, Bojnik, Vlasotince, Leskovac,Vršac, Valjevo, Krupanj, Šabac, Gornji Milanovac, Lučani, Čačak, Aleksinac, Niš, Sokobanja, Babušnica, Velika Plana, Smederevo, Smederevska Palanka, Svilajnac, Ćuprija, Vranje, Trgovište, Aleksandrovac, Trstenik, Kraljevo, Novi Pazar, Tutin, Kikinda, Ruma, Prokuplje.
Treći model nastave, odnosno onlajn nastava primenjivaće se u srednjim školama na teritoriji osam lokalnih samouprava:
Bajina Bašta, Užice, Lebane, Lajkovac, Ljig, Ivanjica, Bela Palanka, Sremska Mitrovica.
Treći model organizacije obrazovno-vaspitnog rada primenjivaće se i dalje u osnovnim i srednjim školama na teritoriji AP Kosovo i Metohija, saopštilo je nadležno ministarstvo i dodalo da se u svim ostalim osnovnim i srednjim školama u Srbiji primenjuje prvi model organizacije obrazovno-vaspitnog rada koji podrazumeva neposrednu nastavu u školama.
“Na svemu tome radimo i to je realna potreba vojske, potrebno nam je još vojnika. Naš Generalštab je dao svoje mišljenje o tome zbog čega smatraju da nam je potrebno redovno služenje vojnog roka”, izjavio je Stefanović.
On je kazao da je namera da se počne ozbiljna rasprava kako odluka o obaveznom služenju vojnog roka ne bi bila paušalno doneta.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo priprema normativna, zakonska rešenja i podzakonske akte.
“Ne želim da mladi ljudi doživljavaju da dolaze u vojsku da bi očistili parče piste ili kosili travu. Nama oni trebaju u vojsci da bi naučili vojničke veštine. Da bi naša zemlja imala vojnike i rezerviste”, izjavio je Stefanović.
Kako je kazao, razgovara se o različitim modelima obaveznog služenja vojnog roka, a radi se i na tome da se poveća broj vojnika na dobrovoljnom služenju.
Stefanović je podsetio da je odluka o obaveznom služenju vojnog roka nije ukinuta već zamrznuta i da još postoji kao zakonska norma.
On je sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Milanom Mojsilovićem i ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Entonijem Godfrijem obišao učesnike bilateralne taktičke vežbe Vojske Srbije i Oružanih snaga SAD pod nazivom “Nebeski most 21” na aerodromu “Narednik-pilot Mihajlo Petrović” u Nišu.
Policija je u pretresu stana osumnjičenog i u podrumu zgrade koji on koristi pronašla tri kese sa oko 184 grama amfetamina koji je, kako se sumnja, bio namenjen daljoj prodaji.
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Požarevcu, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužiocu.
