U kontigentu je 4.800 komada vakcina, a, prema ranijim najavama, namenjene su najpre korisnicima staračkih domova.
Avion sa cepivom sleteo je nešto ranije na aerodrom “Nikola Tesla”, a vakcine su već preuzete, odnosno istovarene.
Inače, Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina kompanija Fajzer i Biontek.
Ogranak „TE-KO Kostolac“ ostvario je planirane rezultate i uspešno prebrodio godinu punu izazova koje je pred energetski sistem i čitavu Srbiju postavila pandemija koronavirusa. Nenad Marković, direktor za proizvodnju energije „TE-KO Kostolac“, rekao je da je ogranak i u vreme vanredne situacije radio punim kapacitetom u proizvodnji, ali i u održavanju postrojenja.
− Pojava epidemije sovid-19 je otežala rad, ali ispunjenje plana proizvodnje ove godine dovoljno govori o tome da smo i u tim uslovima uložili maksimum napora da se proizvodnja odvija bez prekida i bez poteškoća. I pored otežavajućih okolnosti, ova godina bila je uspešna i mislim da smo pokazali visoku pouzdanost „Kostolca“ za sistem EPS-a – rekao je Marković.
On ističe da je problem sa sovid-19 rešavan striktnom primenom mera zaštite i prevencije širenja virusa.
− Poseban izazov predstavlja aktuelni treći talas epidemije u Srbiji, ali u „Kostolcu“ smo uspeli da održimo popunjenost proizvodnog procesa brojem izvršioca. Ovo je vreme velikog ispita za svaku kompaniju, pa i našu. Nijednog trenutka nismo zaustavljali proizvodnju ove godine, što je naš najbolji doprinos borbi protiv ove teške epidemije − rekao je Marković.
Pripremajući se za zimsku sezonu, u ogranku „TE-KO Kostolac“ odvijali su se ove godine značajni radovi na održavanju sva četiri bloka. Završeni su mnogi značajniji poslovi, dok su pojedini zbog pandemije odloženi za narednu godinu.
− U 2020. godini, od većih poslova, realizovali smo kapitalne remonte na blokovima 1 i 2 u TE „Kostolac A“. Na blokovima TE „Kostolac B“ remonti su bili kraći, standardni, jer su prošle godine rađeni veći zahvati na bloku 2. To nam je i bio cilj, tako da prilazimo kraju godine sa, gotovo sigurno, ostvarenim planom većim od 6,2 milijarde kilovat-sati proizvedene električne energije.
Remont bloka A1 trajao je 65 dana, a A2 70 dana, ali su spremni ušli u zimsku proizvodnju i obezbeđuju kako proizvodnju električne energije, tako i toplotnu energiju za daljinski sistem grejanja gradova. Sve poslove koje smo planirali za ovu remontnu sezonu uradili smo uz brojne poteškoće, pre svega zbog otežanog rada usled pandemije.
Definisali smo prioritete za održavanje i remonte u narednoj godini, ali i ukupnih obaveza koje planom proizvodnje preuzimamo − rekao je Marković.
Godišnji plan proizvodnje je pred ispunjenjem, određeni su i planovi proizvodnih aktivnosti za 2021. godinu.
− Ceo tim i ja lično zadovoljni smo proizvodnim rezultatima, jer se od nas i očekivalo da ostvarimo planirano. Navikli smo da uvek tražimo rešenje, a ne opravdanje, i to je naš koncept strategije u ovoj godini. To je takođe naš odgovor obavezama i u narednoj godini.
Završava se veliki ekološki projekat izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda za TE „Kostolac B“, čime će ovaj objekat biti u potpunosti tehnološki zaokružen − naglasio je Marković.
Najavljuje se i da sledeće godine blokovi Termoelektrane „Kostolac A“ mogu da se pripremaju i za revitalizaciju, čime bi im se produžio radni vek i posle 2030. godine. Objašnjavajući dokle se stiglo u tim pripremama, Marković je rekao da se „Elektroprivreda Srbije“ definitivno opredelila za produžetak proizvodnog veka ova dva bloka.
− To je cilj. Očekujem da u narednoj godini krene parcijalna realizacija ovih strateški važnih poslova koji se tiču zaštite životne sredine i produžetka eksploatacionog veka blokova Termoelektrane „Kostolac A“. Više o tome ćemo govoriti kada krene realizacija ovih projekata – rekao je Marković.
Čekaju nas ozbiljni napori, obaveze i odgovornosti. Nadamo se da će u idućoj godini pandemija prestati, a naša obaveza je da svakako nastavimo realizaciju proizvodnih zadataka i nastavimo razvoj, zajedno sa rudarskim sektorom u ogranku „TE-KO Kostolac“, poručio je Marković.
Premijerka Ana Brnabić kaže da građanima ne treba 5G mreža, iako su ranije svi državni funkcioneri, uključujući Regulatornu agenciju za elektronske komunikacije, tvrdili da je 5G presudan za privredu Srbije, pa prema tome i za građane. Stručnjaci za telekomunikacije kažu da je pravi uzrok promene planova to što država jednostavno – “za sada nema para”.
“Posebno je važno napomenuti da građani Srbije u ovom trenutku nemaju nikakvu potrebu za 5G mrežom. Za 5G eventualno ima potrebu naučna zajednica, oni koji koriste superkompjutere za veštačku inteligenciju. Ali, nama kao običnim građanima 5G mreža nije potrebna”, smatra premijerka.
Međutim, funkcioneri Vlade su do sada uvek govorili o 5G mreži kao najvećoj razvojnoj šansi, pa je tako doskorašnji ministar zadužen za telekomunikacije Rasim Ljajić izjavio da “nijedna prethodna generacija nije mogla da ima toliki uticaj na privredu i ekonomiju kao 5G tehnologija”, dok RATEL u svojim publikacijama navodi da je za privredu presudna 5G mreža.
Novinar portala “Netokracija” Marko Crnjanski navodi da će strani investitori u budućnosti birati zemlje u kojima imaju pristup 5G internetu.
“Njegova primena nije samo za korisnike koji strimuju i slično, već će se koristiti u industrijama. Recimo operacije mogu da se izvode zahvaljujući 5G mreži. Neko može da bude asistent u operacionoj sali putem 5G mreže”, objasnio je Marko Crnjanski.
Vašingtonskim sporazumom Srbija se obavezala da neće kupovati 5G opremu od nepouzdanih dobavljača, što se ocenjuje kao američki pokušaj blokade kineskog Huaveija, kompanije koja je najdalje otišla u razvoju 5G tehnologije. Ipak, profesor tehnološko-metalurškog fakulteta, Petar Đukić, veruje da razlozi za odlaganje licitacije za 5G mrežu nisu politički, već ekonomski.
“Nema para, ali ne samo što nema para trenutno u budžetu. Nego nema ini izgleda da se skoro te pare pojave”, kaže profesor Đukić.
Instalacija 5G mreže zahtevala bi desetine miliona evra investicija, što, kako kaže profesor Đukić, trenutno ne odgovara operatorima.
U međuvremenu, Grčka je pustila u rad 5G mrežu u 12 gradova sa brzinom komunikacije od jedan gigabajt u sekundi. Prvi video poziv uz 5G brzini obavili su premijer Micotakis i ministar za inovacije, prenosi N1.
Vetar će biti slab i umeren, južni i jugoistočni, na jugu Banata i u donjem Podunavlju povremeno i jak, posle podne u slabljenju.
Jutarnja temperatura od -1 do 4 stepena, najviša dnevna od 7 do 11 stepeni, u Timočkoj Krajini hladnije, oko 4 stepena.
U Požarevcu će biti umereno do potpuno oblačno, kasnije posle podne i uveče u pojedinim delovima je moguća slaba kratkotrajna kiša.
Vetar slab i umeren, jugoistočni. Jutarnja temperatura od 1 do 4 stepena, najviša dnevna oko 8 stepeni.
U sredu i četvrtak biće osetno toplije sa dnevnom temperaturom znatno iznad proseka. U sredu razvedravanje, samo je još ujutro uz više oblačnosti ponegde moguća slaba kiša.
U četvrtak pretežno sunčano uz pojačan jugozapadni vetar, uveče i tokom noći na severu naoblačenje s kišom, koje će se u petak do kraja dana proširiti i na ostale krajeve uz značajan pad temperature i skretanje vetra na severozapadni.
Na planinama sneg. Za vikend oblačno uz dalji pad temperature, u nižim predelima sa mešovitim padavinama (kišom, susnežicom i snegom), a u brdsko-planinskim sa snegom.
Više padavina očekuje se u centralnim i južnim krajevima, pri čemu će na planinama doći do značajnog formiranja snežnog pokrivača.
U ponedeljak suvo i toplije uz delimično razvedravanje. U utorak novo naoblačenje sa kišom sa zapada.
U Požarevcu je potvrđen virus COVID-19 kod 58 osoba, Petrovcu na Mlavi kod 22, Velikom Gradištu 15, u Golupcu 12 zaraženih, Žabarima 4, Kučevu 3 i Žagubici jedan novozaraženi. U Malom Crniću danas nije bilo regiatrovanih laboratorijski potvrđenih slučajeva virusa COVID-19.
Od početka epidemije u Braničevskom okrugu zvanično je potvrđeno 5.711 slučaja ovog virusa, a od tog broja najviše pozitivnih u Požarevcu, ukupno 2.572. U Petrovcu na Mlavi 998, u Velikom Gradištu 790 slučajeva virusq COVID-19, u Kučevu 426 pozitivnih, Golupcu 321, Malom Crniću 263, Žagubici 201 i Žabarima 140 zaraženih zaključno sa ponedeljkom.
Jelka je visine 9,5 metara i osnove prečnika od pet metara. Ukrašena je novogodišnjim kuglama, a na vrhu ima zvezdu sa osam krakova.
Jelka i svi elementi novogodišnje rasvete imaju garantni rok od dve godine.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 13.590 osoba, a registrovano je 3.685 slučajeva zaraze.
Na respiratorima je 330 pacijenata.
Ukupno je 9.627 osoba hospitalizovano.
U Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđeno 303.747 slučajeva infekcije.
Procenat smrtnosti je 0,90 odsto.
Do 15 časova 21. decembra u Srbiji je testirano ukupno 2.155.365 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Nove mere stupaju na snagu danas, i važiće do petka 25. decembra, a nadležne inspekcije i komunalna milicija strogo će kontrolisati poštovanje svih mera, navodi se u saopštenju vlade.
Tako će radno vreme tržnih centara, prodavnica garderobe, kladionica, kockarnica i dečijih igraonica od danas do petka biti do 20 sati.
Radno vreme ugostiteljskih objekata, i to kafića i restorana, takođe će, do petka, biti do 20 časova, s tim da od 17 do 20 sati nije dozvoljena bilo kakva muzika unutar lokala bez izuzetka.
Takođe, radnim danima do 20 sati mogu da rade frizerski i kozmetički saloni, saloni za negu lepote, kao i objekti iz oblasti sporta i rekreacije – teretane, fitnes centri, bazeni, spa centri, baloni za fudbal, košarku, tenis ili bilo koji drugi rekreativni sport.
U skladu sa ranije donetim merama, ugostiteljskim objektima je dozvoljeno da obavljaju delatnosti dostave hrane non stop, 24 sata, sedam dana u nedelji, kao i ostalim privrednicima čija je to osnovna delatnost.
Takođe, apoteke i benzinske pumpe (delatnost prodaje goriva) mogu da rade non stop, svakoga dana bez ograničenja.
Ordinacije i laboratorije koje pružaju medicinske usluge mogu da rade tokom čitavog dana, uključujući i vikend.
Prodavnice prehrambene industrije, trgovinske radnje, maloprodajni objekti kao i trafike, kiosci i slično gde se po pravilu ne ulazi u objekat prilikom kupovine, mogu raditi i radnim danima i vikendom do 21 čas.
Objekti i ustanove iz oblasti kulture – bioskopi, pozorišta, muzeji i galerije, počev od danas, mogu da rade svakog dana do 21 časova.
Vlada Srbije i Krizni štab apeluju na građane da se ponašaju odgovorno i da štite svoje zdravlje i zdravlje svoje porodice, jer se poštovanjem mera i odgovornim ponašanjem, čuva i zdravstveni sistem.
Epidemiološke mere i preporuke, poput nošenja maske u svim zatvorenim prostorima, redovno pranje ruku, držanje odstojanja od drugih ljudi, dezinfekcija svih površina, kao i često provetravanje prostorija ostaju na snazi.
Nakon sednice Kriznog štaba odlučeno je da se produži rad svih ugostiteljskih objekata, tržnih centara, prodavnica, kao i uslužnih delatnosti.
Kafići i restorani će moći da rade duže nego do sada, ali bez muzike, s obzirom na to da je transmisija virusa znano veća kada ljudi pričaju glasnije, opušteniji su i dolazi do lakšeg prenošenja virusa, naveo je dr Branislav Tiodorović nakon sednice.
Ova odluka Štaba je predlog koji će danas biti prosleđen Vladi Srbije, koja bi već tokom dana na sednici mogla ovaj predlog i da usvoji.
To bi značilo da će ovo novo radno vreme moći da se primeni već od sutra.
Ove nove relaksirane mere oročene su do petka, za kada je zakazana nova sednica Kriznog štaba. Očekuje se da bi tada moglo biti jasnije s kakvim merama ćemo dočekati Novu godinu i Božić.
Podsetimo, radno vreme kafića i restorana, tržnih centara, uslužnih delatnosti, poput frizera i kozmetičara, kao i svih prodavnica osim prehrambenih, sada je do 17 časova, a vikendom su svi ti objekti zatovreni.
“Jeste došlo do blagog pada broja novoobolelih, ali samo blagog. Imamo i manji broj ljudi u kovid-bolnicama. Takođe, došlo je i do manjeg broja prvih pregleda u kovid-ambulantama. Od tih brojeva zavisiće i dalje odluke”, rekao je dr Tiodorović.
Od tehnologije u koju danas ulažemo, očekujemo da nas (uz redovan remont) služi dugi niz godina. Smatramo da u cenu koju plaćamo mora biti uračunata i garancija kvaliteta. Međutim, postoje koraci koje i sami možemo načiniti, kako bismo produžili vek trajanja kompletnoj opremi. Ako se pridržavamo preporuka stručnjaka kada je reč o održavanju, uspećemo da izbegnemo sve moguće probleme i nepotrebne izdatke. Pa, šta kažu stručnjaci?
Kada govorimo o video nadzoru, uglavnom nam prvo na pamet padnu kamere. Međutim, savremeni sistem video nadzora čine i brojne druge komponente, čija je uloga podjednako važna. Zbog toga, pored održavanja kamera, pažnju moramo posvetiti i održavanju ostale opreme, koja omogućava besprekoran rad sistema.
Ne možemo očekivati od opreme da radi punom parom, ako se prljavština, prašina i razne čestice stalno nakupljaju na komponentama, a mi na to i ne obraćamo pažnju. Sistemu će ponekad biti neophodno temeljno čišćenje, koje vam neće oduzeti previše vremena.
Počnimo od kamera. Vrlo je važno da nam kamera prikaže kristalno jasnu sliku. U suprotnom, snimak neće moći da pruži informacije koje su nam neophodne. Jasno je, dakle, da sočivo kamere uvek mora biti čisto.
Kada snimate i slikate kamerom mobilnog telefona, sigurno ste primetili da zaprljano sočivo daje nezadovoljavajuće rezultate. Sočivo kamere se lako zaprlja, iako se trudimo da mobilni telefon uvek odložimo na čisto mesto i da ga ne diramo prljavim rukama. Možete onda zamisliti koliko se prljavštine nakupi na sočivu kamere za video nadzor, koja je smeštena napolju. Redovno čišćenje sočiva (i internih i eksternih kamera), omogućiće vam da uvek dobijete kristalno jasnu sliku (sem ako na oštrinu slike ne utiče neki sporedni kvar u samoj komponenti).
Pažnju obratite i na čistoću snimača. Snimač je jedna od krucijalnih komponenti sistema video nadzora. Bez snimača, video materijal neće ostati zabeležen, a važne informacije neće biti pohranjene. Snimač se uglavnom nalazi na izolovanoj lokaciji, odnosno nije blizu instaliranih kamera. Međutim, to nije opravdanje da prilikom čišćenja preskočite ovu važnu komponentu. U samom snimaču se može nakupiti dosta prašine i prljavštine, što dovodi u pitanje pravilan rad vašeg sistema.
Važan je i odabir sredstava kojima ćete vršiti čišćenje. Sofisticirani hardverski i softverski elementi sistema uglavnom ne podržavaju čišćenje jakim hemikalijama. Hemikalije mogu nagristi površinu i tako izazvati veliku štetu. Stručnjaci predlažu da prilikom čišćenja komponenti video nadzora, koristite običnu krpu od mikrofibera. Krpa će uspeti da ukloni sitne čestice prašine i nakupljenu prljavštinu, a pri tome neće biti gruba prema delikatnim elementima sistema.
Tek kada uočimo neki kvar ili nepravilno funkcionisanje sistema, zasebnom proverom pojedinačnih komponenti pokušavamo da otkrijemo gde se krije problem. Istina je da ne bi trebalo da čekamo da se problem javi, da bismo bacili oko na stanje hradvera. Prevencija nastanka kvara bi trebalo da bude cilj svakog korisnika usluge video nadzora. Baš iz tog razloga bi povremena provera stanja komponenti sistema, trebalo da postane naša dobra navika.
Prvi korak bi bio da proverite stanje kablova i konektora. Ukoliko postoji prekid u vezi između komponenti sistema, kompletan sistem neće funkcionisati optimalno, a to znači da ostvarena bezbednost u štićenom području nije maksimalna. Dok proveravate konekciju, obratite pažnju i da li je neki od konektora ili kablova oštećen. Oštećen materijal bi trebalo odmah zameniti, jer osim prekida u napajanju i povezivanju, može da izazove i opasnost. Povedite računa i o koroziji. Poznato je da korozija polako “izjeda” metalne elemente i da, ako se na vreme ne odreaguje, znatno skraćuje vek trajanja sistema. Čim primetite prve znakove korozije na elementima poput konektora, odmah ih zamenite, jer se korozija lako i brzo širi. Prilikom pregleda, posebnu pažnju obratite na spoljnje kamere, jer su one češće izložene vremenskim nepogodama, pa su samim tim podložnije pojavi korozije.
Proverite i stanje kućišta kamere. Kućište može biti izrađeno od ojačane plastike ili od metala, ali mu je funkcija uvek ista – da zaštiti kameru od nepovoljnih spoljnih uticaja, poput elementarnih nepogoda ili udaraca. Proverite da li je korozija nagrizla kućište kamere (mada je kućište kod savremenih sistema video nadzora izrađeno od posebne legure metala, koja je visoko otporna na koroziju) i da li je samo kućište i dalje vodonepropusno. Ukoliko kućište ne štiti kameru, ne obavlja svoj jedini zadatak i potrebna je zamena.
Kao što možete primetiti, redovno održavanje sistema video nadzora neće vam oduzeti previše vremena, a omogućiće vam da se u svoj sistem uzdate dugi niz godina. Na svakih par meseci (bar dva puta godišnje), proverite stanje komponenti. Možete voditi i dnevnik, u koji ćete ubeležiti kakve ste promene primetili i koje ste elemente zamenili. Tako možete utvrditi i koliko vam u proseku može potrajati određena komponenta sistema.
Ako upravo planirate da uložite u sistem video nadzora, imate sreće – kod nas postoji puno pouzdanih agencija, kao što je Videomont, koje nude široku ponudu kvalitetne i pristupačne opreme za video nadzor. Na vama je da iznesete svoje potrebe, želje i mogućnosti, a stručni ljudi iz agencija će pronaći najbolje rešenje, osmišljeno prema vašim zadatim parametrima. Redovan remont se podrazumeva kao deo ponude, a u međuvremenu se i vi sami možete potruditi da svom sistemu video nadzora budete najbolji domaćin. Sistem će vam se odužiti besprekornim radom i zaštitom koju pruža 24/7.
Epidemiolog Branislav Tiodorović rekao je da je sednica bila ozbiljna i teška i da su donete mere koje na snagu stupaju odmah i oročene su do petka.
Rad tržnih centara, kafića i restorana, uslužnih delatnosti produžava se do 20 časova
“Očigledna je potreba stanovništa da koristi usluge, uz poštovanje svih mera. Kafići i restorani mogu da rade do 20 časova, bez korišćenja muzike u bilo kom smislu. Uz muziku se ljudi opuštaju, ne poštuju mere i dolazi do mogućnosti lakšeg prenošenja virusa”, istakao je Tiodorović.
Istakao je da će ustanove kulture raditi do 21 čas.
Dodao je da očekuje da danas bude održana sednica Vlade na kojoj će biti donete nove mere.
“Ovih pet dana će nam služiti da procenimo i ocenimo epidemiološku situaciju od koje će zavisiti da li će ove mere biti produženje, produžene, dopunjene. To je najvažniji pokazatelj koji nam govori, na osnovu onoga što imamo, da je došlo do blagog pada broj obolelih i zaraženih”, rekao je Tiodorović.
Došlo je do smanjenja broja prvih pregleda u kovid ambulantama na celoj teritoriji, rekao je Tiodorović dodajući da će od epidemijske situacije zavisiti dalje odluke u petak.
“Bilo bi dobro da je došlo do većeg smanjenja broja pacijenata u kovid bolnicama, ali to očekujemo narednih dana. U Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu i dalje je najveći pritisak na kovid bolnice”, rekao je Tiodorović.
Odgovarajući na pitanje o merama za Novu godinu, rekao je da se o tome intenzivno razmišlja ali da to zavisi od epidemiološke situacije.
Kada je reč o kućnim testovima na koronavirus, kaže da je to bio nesporazum i da nije trebalo da se desi da se ti testovi nađu u slobodnoj prodaji.
“Oni koji su ih kupili, neka kontaktiraju lekara ili zdravstvenog radnika i da bude siguran ne samo u rezultat već i u način kako se to koristi”, istakao je epidemiolog.
Prosečna kalorijska vrednost lignita, koji je isporučen kostolačkim termoelektranama, iznosila je 8.500 kilodžula po kilogramu uglja. Proteklog meseca termoelektranama u Kostolcu je isporučeno 6.364 teradžula toplote, a od početka godine ukupno 59.494 teradžula.
Za potrebe rada termokapaciteta u Svilajncu i Obrenovcu tokom novembra prevezeno je 104.477 tona uglja, a od početka godine ukupno 1.186.420 tona sitnog uglja. Za potrebe široke potrošnje, izdvojeno je 26.800 tona komadnog uglja. Za 11 meseci na Površinskom kopu „Drmno“ ukupno je iskopano 8.165.421 tona uglja.
Rudarskim sistemima za otkrivanje uglja otkopano je u prethodnom mesecu 4.514.057 kubika čvrste mase, što je ujedno i najveća ovogodišnja mesečna proizvodnja jalovine. Za 11 meseci ukupno je otkopano 42.998.297 kubnih metara jalovine, što je za pet procenata više u odnosu na bilans za ovaj vremenski period.
U decembru rudari treba da otkopaju još oko dva miliona kubika čvrste mase, da bi ispunili ovogodišnji plan proizvodnje otkrivke. To je ostvarivo i pre kalendarskog završetka godine, kažu u rudarskom sektoru.
U pozivu na internet-stranici Ministarstva navedeno je da će prijavljivanje građana za vaučere od minimum pet besplatnih noćenja u prijavljenim objektima trajati od 1. januara do 15. oktobra 2021. godine.
Naredna godina biće sedma zaredom kako se preko besplatnih vaučera realizuje Uredba o uslovima i načinu dodele sredstava za podsticanje unapređenja turističkog prometa domaćih turista na teritoriji Srbije.
Usluge smeštaju mogu pružiti preduzetnici, privredna društva, druga pravna lica i fizička lica, kao i zdravstvene ustanove koji te usluge pružaju u skladu sa zakonom a evidentirani su u centralnom sistemu – E-turista.
Brnabićeva je rekla da će oni moći slobodno da se kreću i pre isteka tog roka od deset dana ukoliko urade pi-si-ar test koji pokaže da su negativni.
Odgovarajući na pitanje da li će naši državljani koji budu ulazili u Srbiju bez pi-si-ar testova biti kontrolisani, Brnabićevaje novinarima u Ovčar banji rekla da će to biti rešeno kao i u martu-aprilu, odnosno njih će kontrolisati MUP u saradnji sa sanitarnom inspekcijom i ako bude potrebe i sa ostalim inspekcijama.
Upitana da li će Srbija prekinuti letove sa Velikom Britanijom kao što su to učinile neke druge evropske zemlje, Brnabić je navela da Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture gleda kakve su ugovorne obaveze i razmatra šta takva odluka nosi sa sobom.
“Čekamo još neke informacije i od naših partnera iz EU na osnovu kojih su oni doneli takvu odluku. I to smo razmatrali na Kriznom štabu. Čim budemo imali sve informacije i ako postoji potreba donećemo takvu odluku”, rekla je Brnabićeva.
– Nestanak je prijavljen oko 2.20, posle ponoći i od tog momenta u akciju spasavanja i pronalaženja uključilo se 80 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i zaposleni u javnom preduzeću „Srbija šume“, veliki broj lovaca iz okolnih lovačkih društava, građani“, rekao je Ilić i objasnio da je potraga vođena po vrlo nepristupačnom i teškom terenu, lošim vremenskim uslovima i noću zbog čega je korišćena termovizijska oprema i uređaji za noćno osmatranje.
On je ukazao da su Stefan i Milica pronađeni od strane lovca, angažovanog u potrazi, sinoć oko 17.30 sati bez povreda i promrzlina.
Zamenik načelnika Policijske uprave Jagodina Dejan Purić ocenio je da je ova akcija potrage pokazala efikasnost sadejstva svih organizacionih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova i dobre saradnje sa drugim institucijama, udruženjima i građanima.
Predsednik opštine Despotovac Nikola Nikolić zahvalio se Štabu za vanredne situacije u tom mestu, Ministarstvu unutrašnjih poslova, lovcima, pripadnicima Gorske službe spasavanja i svim ljudima koji su informacijama i aktivnostima pomogli da se ova potraga srećno okonča i da se Milica i Stefan pronađu.
– Šire područje Lisine, koje je pretraživano, je jedan od najvećih nenaseljenih predela u Srbiji, sa ogromnim površinama pod šumom, jako je težak za kretanje i pretragu. Ljudi su uložili ogromne napore – objasnio je Nikolić koji je apelovao na ljude da izvuku pouku iz ovog slučaja i budu obazrivi.
Ovom odlukom utvrđuje se prostor na 2 (dva) parking mesta sa leve strane (od ulaza u parking- prostor između kioska i menjačnice) do ograde na parkingu u ulici Moše Pijade u Požarevcu,kao lokacija javne namene za prodaju novogodišnjih jelki za vreme trajanja novogodišnjih praznika u periodu počev od 20. decembra 2020. godine do 30. decembra 2020. godine.
Korisnik javne površine može prodavati isključivo jelke sa busenom i potvrdom nadležnog šumskog gazdinstva.
Korisnici površine javne namene su u obavezi da se pridržavaju svih mera propisanih od strane kriznog štaba, a u vezi borbe protiv virusa COVID-19.
Po svemu sudeći, da li će lokali i radnje raditi za vikend, takođe ćemo saznati u petak.
Podsetimo, sada se sve zatvara u 17 časova, a vikendom ne radi uopšte.
Epidemija u Srbiji konačno se polako smiruje – prema poslednjim podacima, objavljenim juče, u Srbiji je tokom 24 sata testirano 11.068 osoba, od kojih je pozitivno njih 3.534, dok su preminule 54 osobe.
Najskorija promena što se tiče mera jeste produženje radnog vremena ustanova kulture, koje mogu da rade do 21 čas, kako je odlučeno u petak. Takođe, od sinoć u ponoć važe i nove mere na granicama Srbije – strancima je za ulazak potreban negativan PCR test ne striji od 48 sati, a naši ljudi mogu da uđu, ali moraju da budu u desetodnevnom karantinu, odnosno kućnoj izolaciji iz koje mogu da izađu kada urade PCR test i nalaz bude negativan. Zato se i našim ljudima preporučuje da u Srbiju dođu sa već negativnim testom.
Vetar slab i umeren, na jugu Banata povremeno i jak, južni i jugoistočni.
Najniža temperatura od -1 do 4 stepena, najviša od 4 do 10.
I u Požarevcu ujutru magla ili niska oblačnost, tokom dana pretežno oblačno i suvo.
Vetar umeren, jugoistočni. Najniža temperatura oko 3, najviša oko 7 stepeni.
Do četvrtka umereno i potpuno oblačno i toplije s dnevnim temperaturama oko i iznad proseka, a ponegde slaba kiša.
U petak jače naoblačenje i zahlađenje s kišom, na planinama sa snegom, prvo na severu i zapadu.
Za vikend oblačno, u nižim predelima sa mešovitim padavinama (kišom, susnežicom i snegom), a na planinama sa snegom. U ponedeljak suvo.
U istom trenutku za stanovnike na južnoj hemisferi počinje leto.
Na dan početka zime obdanica je najkraća, a noć najduža.
Sunce u Beogradu izlazi 7.13, a zalazi u 16 časova, što znači da će obdanica trajati osam sati i 47 minuta, a noć 15 sati i 13 minuta.
Ponedeljak, 21. decembar, 356. je dan u 2020. godini, koja kao prestupna ima 366 dana.
U saopštenju se navodi da će istog dana dve najveće planete Sunčevog sistema, Jupiter i Saturn, biti u konjunkciji, odnosno, najvećem prividnom približenju, na svega šest lučnih minuta.
Navodi se da će naredna slična konjunkcija biti 2080. godine.
Ova pojava, kako se navodi, moći će da se posmatra kratko vreme posle zalaska Sunca, a tim povodom biće otvorena Narodna opservatorija na Kalemegdanu, ako budu dozvolili meteorološki uslovi, dodaje se u saopštenju.
Virtuelni put oko sveta sa poznatim putopiscem i književnikom Viktorom Lazićem, pod nazivom „Od nemila do nedraga“ održan je 10. decembra 2020. godine (u saradnji sa Centrom za kulturu Kostolac).
Viktor Lazić (Beograd, 24. januar 1985) srpski je književnik i advokat, doktorand kineskog prava, poliglota, naučni i stručni prevodilac za engleski jezik sa licencom turističkog vodiča, filatelista i numizmatičar. Jedan je od najznačajnijih srpskih putopisaca. Viktor je osnivač i predsednik Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, kao i Muzeja srpske književnosti, Muzeja knjige i putovanja i Biblioteke Lazić koje posluju u okviru Udruženja. Član je Udruženja književnika Srbije. Na svojim brojnim putovanjima, koja su otpočela još u srednjoj školi, a potom prerasla u mnogo ozbiljnije poduhvate, Viktor je proveo ukupno dvanaest godina. Obišao je više od 100 zemalja na šest kontinenata – putovao je Evropom, Azijom, Australijom, Afrikom, Južnom Amerikom i Severnom Amerikom. Sa putovanja je donosio razne predmete, knjige i kulturna dobra kako iz poznatih, tako i manje znanih predela i naroda, sa idejom da u Beogradu stvori bogatu muzejsku riznicu koja svedoči o različitim svetskim kulturama, ali i srpskoj kulturi u svetu. Iskustva i saznanja koja je stekao na putovanjima pretočio je u nekoliko knjiga putopisa, a objavio je i više od 1000 reportaža za razne medije. Zbog aktivnog rada na bogaćenju, ali i očuvanju srpske kulture, kao i brojnih poslovnih, kulturnih i društvenih aktivnosti, Viktor je dobitnik nekoliko nagrada i priznanja, među kojima su „Đurin šešir”, „Temišvarska povelja” i nagrade „Rodoljub Nićiforović” i počasna titula Zaslužnog građanina Voždovca.
Virtuelna promocija romana „Bas i kontrabas“ dobitnika NIN-ove nagrade Saše Ilića, održana je 16. decembra 2020. godine.
Saša Ilić, rođen je u Jagodini 1972. godine, diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio tri knjige priča: Predosećanje građanskog rata (2000), Dušanovac. Pošta (2015), Lov na ježeve (2015) i tri romana: Berlinsko okno (2005), Pad Kolumbije (2010) i Pas i kontrabas (2019) za koji je dobio NIN-ovu nagradu. Jedan je od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak čuvenih novina Tagencajtung (Tageszeitung) i Frankfurter Rundšau (Frankfurter Rundschau). Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini. Sa Milenkom Bodirogićem je u okviru kuće Orfelin izdavaštvo iz Novog Sada pokrenuo ediciju za savremenu književnost Noć Republike. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik. Živi i radi u Beogradu. Zaposlen je u Narodnoj biblioteci Srbije.
Virtuelno druženje sa piscem i stendap komičarom Ivanom Drajzlom održano je 17. decembra 2020. godine.
Ivan Drajzl rođen je 1976. u Aleksincu. Po obrazovanju je doktor filoloških nauka i radi na Akademiji tehničko-vaspitačkih studija sa sedištem u Nišu. Osim profesionalnog angažmana aktivan je kao pisac, stendap komičar, predavač. Objavio je dve zbirke pripovedaka (Priručnik za potrevljivanje, 2002, Ni seks ni grad, 2007), jednog romana sa više autora (Tragom 41, 2012) i dva samostalna romana o Vinčanskoj civilizaciji (Znamenje bogova, 2015, Godina zveri, 2016, Tajna Kurgana, 2017). Oprobao se u mnogim oblastima. Bio je, pored ostalog, tekstopisac, reper, glumac, pozorišni reditelj, osnivač pejntbol kluba, vlasnik izdavačke kuće, autor i operater eskejp ruma. Motivaciju za rad crpi iz čvrstog uverenja da najbolji dan njegovog života leži u budućnosti. Živi i radi u Nišu.
Razgovore sa piscima vodile su Renata Minić, diplomirani bibliotekar savetnik i Nevena Vuksanović, diplomirani bibliotekar.
U razgovore sa književnicima uključili su se sa svojim pitanjima: Vojin Milošević, Janja Kopun, Tadija Vuksanović i Anja Zlatković članovi novinarske sekcije Osnovne škole „Jovan Cvijić“ Kostolac.
Montažu filmova radila Vukosava Minić.
On se sumnjiči da je večeras nakon kraće svađe, oštrim predmetom naneo povrede u predelu stomaka dvadesetčetvorogodišnjem mladiću.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu, navodi se u saopštenju PU Požarevac.
Kako saznajemo, ovom incidentu prethodila je žustra svađa dva muškarca.
S.Ž je nakon zadobijenih povreda prevezen u bolnicu.
Istraga je u toku.
U Požarevcu uhapšen N.K. (1987) zbog ubadanja oštrim predmetom
Povodom nestanka dva lica na teritoriji opštine Despotovac, mesto Lisine, angažovani su pripadnici Sektora za vanredne situacije u sadejstvu sa Direkcijom policije, Gorskom službom spasavanja i šumskim gazdinstvima na pretrazi terena.
U potrazi je učestvovalo ukupno 29 pripadnika Sektora za vanredne situacije sa 11 vozila i psom, kao i 25 pripadnika PU Jagodina, 4 PU Bor, 4 Uprave kriminalističke policije i 2 PU Kragujevac.
Takođe, pripadnik SVS bio je angažovan i na pretrazi terena iz vazduha, zajedno sa pripadnicima Helikopterske jedinice koji su pretražili više lokacija uz tok reke Resave, Kanjon reke Resave, mesta Debeli i Jelovi potok kao i obilazak vrha Beljanice.
Vozilo su pronašli pripadnici Gorske službe spasavanja Srbije (GSSS).
Kako se nezvanično saznaje, mladom paru se na putu zaglavio automobil, pa su prespavali u obližnjoj kolibi, u blizini Zilotskog manastira.
Milici (20) i Stefanu (27), koji su u subotu ujutru krenuli u ranim jutarnjim satima u automobilu “pežo 207” bele boje ka izletištu Lisine, gubi se svaki trag istog dana od oko 15 sati kada im je telefon lociran u mestu Tupižnjica.
Podsetimo, njihov trag izgubio se u podnožju planine Beljanica kod Despotovca, a nestanak su prijavili roditelji.
U potragu za devojkom i mladićem uključene su jagodinska policija i GSSS i meštani. MUP je podigao helikoptere u potrazi za dvoje mladih, a u potragu su od sredine dana uključeni i psi tragači.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 11.068 osoba, a registrovana su 3.534 slučaja zaraze.
Na respiratorima je 314 pacijenata.
Ukupno su 9.604 osobe hospitalizovane.
U Srbiji su od početka epidemije zvanično potvrđena 300.062 slučaja infekcije.
Procenat smrtnosti je 0,89 odsto.
Do 15 časova 20. decembra u Srbiji je testirano ukupno 2.141.775 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
