Od utorka, 17. novembra, u periodu od 21.00 do 5.00, neće moći da radi ništa osim apoteka, benzinskih pumpi i servisa koji se bave kućnom dostavom hrane, stoji u uredbi Vlade Srbiji o suzbijanju korone koja je doneta na današnjoj sednici!
Ovo su glavne nove mere uvedene na današnjem sastanku.
Ovo praktično znači da će biti ograničen rad i noćnih klubova koji su prethodnih dana okupljali veliki broj ljudi, iako su članovi Kriznog štaba upozoravali da su to najveći rasadnici infekcije.
– Počevši od 17. novembra do 1. decembra 2020. godine, radno vreme ugostiteljskih objekata, prodavnica, trgovinskih centara i drugih maloprodajnih trgovinskih objekata, pozorišta i bioskopa, priređivača posebnih i klasičnih igara na sreću, izuzev radog vremena apoteka, benzinskih pumpi u obavljanju delatnosti prodaje goriva i ugostiteljskih i drugih objekata koji vrše dostavu hrane, ograničava se tako da ti objekti neće raditi od 21 do 5.00 narednog dana – navodi se u uredbi.
Ova uredba stupa na snagu sutra.
Premijerka Ana Brnabić rekla je posle hitne sednice Vlade Srbije da je da ako u narednih nekoliko dana ove mere ne daju rezultat, biće uvedena zabrana kretanja.
ANA BRNABIĆ, Foto: Urban City // arhiva
Ona je dodala da se nada da će ove mere dati rezultat do 1. decembra.
Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je da je do 1. decembra ostalo 15 dana kada će se odlučivati o dodatnom pooštravanju mera.
“Sledeća restriktivna mera koja nam ostaje je zabrana kretanja, ali mi nismo za to. Znamo da je to sledeća mera, ali čak ni ne razmišljamo o tome jer se nadamo da će ove mere dati rezultate”, izjavila je ona.
Vlada nije donela nikakve nove mere što se tiče škola, tako da se od sutra đaci vraćaju u školske klupe.
Na sednici Vlade Srbije koja je počela u 13.00 časova, a na kojoj su donete nove mere u borbi protiv korona virusa, razmatralo se nekoliko opcija. Ipak, makar za sada, za škole nisu donete nove mere, te se đaci sutra vraćaju sa raspusta na nastavu.
Naknadno će se razgovarati o eventualnom pomeranju zimskog raspusta unapred.
– Ja sam apsolutno za to da škole nastave da rade, ja sam za to, mi u čitavoj Srbiji imamo 39 zaraženih đaka u osnovnim školama, 52 u srednjim, od kojih 22 u Beogradu. Onda vam je jasno koliko je stanje bezbedno i koliko su đaci disciplinovani, koliko se poštuju mere – rekla je premijerka Ana Brnabić.
Prošle nedelje ekipe Hitne pomoći su mnoge kovid pozitivne pacijente vozili na periferiju prestonice, u Mladenovac, ali i u Smederevo i Požarevac.
Međutim, sada je spisak lokacija na koje se šalju oboleli Beograđani dodatno proširen.
Kako je za Jutarnji program RTS obelodanila dr Nataša Bosiljčić, tokom noći pacijenti sa koronom su vozilima Hitne pomoći transportovani čak i u Petrovac na Mlavi! Dakle, 130 kilometara od prestonice.
– U beogradskim bolnicama skoro da nema mesta. Na drugoj strani javlja nam se sve više pacijenata koji zovu 194, koji imaju simptome kovida ili slične, pitaju za savet, šta da rade – rekla je dr Bosiljčić.
Tokom noći Hitna pomoć je prevozila pacijente zaražene koronom do bolnica u Beogradu, ali i unutrašnjosti.
Vozna i zaustavna saobraćajna traka bile su zatvorene za saobraćaj oko sat vremena.
Na autoputu E-75, Niš-Beograd, u smeru ka Beogradu, u blizini Požarevca, došlo je do saobraćajne nezgode zbog čega se saobraćaj više od sat vremena odvijao preticajnom saobraćajnom trakom, saopštili su iz “Puteva Srbije.
Posle nesreće vozna i zaustavna saobraćajna traka bile su zatvorene za saobraćaj.
Za sada nije poznato kako je došlo do udesa i da li u njemu ima povređenih.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da su jutros ispoljeni znaci pogoršanja srčane slabosti patrijarha Irineja.
Nakon primenjenih mera lečenja, njegovo stanje se stabilizuje.
Konzilijum lekara specijalista kontinuirano prati zdravstveno stanje Njegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Irineja, navodi se u saopštenju SPC.
Njegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Irinej hospitalizovan je u Vojnoj bolnici Karaburma zbog infekcije koronavirusom.
U Srbji se danas očekuje uglavnom oblacno i suvo vreme, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod Srbije.
Vetar slab promenljiv.
Jutarnja temperatura od -1 do 7 stepeni, najviša dnevna od 10 do 15.
U Požarevcu oblačno uz slab vetar promenljivog smera. Jutarnja temperatura od 2 do 6, najviša dnevna do 12 stepeni.
Sutra ujutro i pre podne po kotlinama i duž rečnih dolina mestimično magla, na severu Vojvodine i u Timockoj krajini oblačno, u ostalim krajevima pretežno sunčano i malo toplije.
Posle podne i uvece na severu i zapadu, a tokom noći i u ostalim krajevima naoblačenje, mestimično s kišom.
U utorak oblačno i hladnije, na severozapadu suvo uz delimično razvedravanje, u ostalim krajevima s kišom, na visokim planinama sa snegom.
U sredu umereno do potpuno oblačno, na jugu i istoku s kišom, na visokim planinama sa snegom. Posle podne i uveče prestanak padavina.
Zatim umereno do potpuno oblačno, u četvrtak i petak uglavnom suvo, u subotu u celoj zemlji i nedelju mestimično sa kišom, na visokim planinama sa snegom.
Od četvrtka do subote u košavskom području vetrovito sa umerenim i jakim jugoistočnim vetrom.
U protekla 24 sata u Braničevskom okrugu zvanično je potcrđeno 36 slučaja virusa SARS-Cov2.
U Požarevcu je zabeleženo 22 novozaražene osobe, u Petrovcu na Mlavi sedam, Golupcu šest novozaražanih i Velikom Gradištu jedan novi slučaj zaražen virusa COVID-19.
U Požarevcu je sa današnjim danom potvrđeno 646 zaraženih, u Velikom Gradištu 95, u Petrovcu na Mlavi 279, Kučevu 54, Žagubici 38 u Žabarima 29, u Golupcu 33, u Malom Crniću 27 slučajeva koronavirusa.
Prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminulo je 17 osoba od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava povećan na 989, objavilo je Ministarstvo zdravlja na sajtu covid19.rs.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 14.015 osoba i registrovano je 3.822 slučaja zaraze.
Na respiratorima je 163 pacijent.
Ukupno su 3.693 osobe hospitalizovane.
U Srbiji su od početka epidemije zvanično potvrđeno 81.086 slučajeva infekcije.
Procenat smrtnosti je 1,22 odsto.
Do 15 časova 14. novembra u Srbiji je testirano ukupno 1.496.295 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Na Jutjub kanalu manastira Tumane u nedelju, 15. novembra 2020. godine, u 19.30 časova biće emitovan dokumentarni film „Svedočanstva“, po scenariju i režiji Branke Bešević Gajić, a po motivima knjige „Tajne tumanskih svetitelja“, arhimandrita Dimitrija (Plećevića), koji će se gledaocima obratiti pre emitovanja filma.
Manastir Tumane nalazi se na devet kilometara udaljenosti od Golupca, u podnožju golubačkih planina, okružen šumom, na levoj obali Tumanske reke, što samoj svetinji daje posebnu lepotu.
Tumane je nastao kao zadužbina kosovskog junaka Miloša Obilića, za koga se smatra da je živeo i vladao delom današnjeg Braničeva.
Pred Kosovski boj manastir još nije bio dovršen pa je Sveti knez Lazar pozvao svoga vlastelina da prekine zidanje svetinje rečima „Tu mani” od čega je izvedeno ime manastira.
U Tumanu su se pred Prvu veliku seobu Srba (1690. Godina) u želju da podunavske Srbe podignu na ustanak protiv Turaka, sastali patrijarh Arsenije III Čarnojević i grof Đorđe Branković.
Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik posvećen Kozmi i Damjanu, u narodu poznat kao Vračevi ili Vrači. Ovi sveci se smatraju zaštitnicima lekarske profesije. Današnji dan je po narodnom verovanju dobar za molitvu za ozdravljenje.
Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći za uzvrat ništa “radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi” pa su u narodu poznati kao sveti Besrebrenici.
Iscelitelji Kozma i Damjan se smatraju zaštitnicima lekarske profesije.
“Izučivši lekarsku umetnost, ova sveta braća isceljivahu svaku bolest, jer im u svemu pomagaše blagodat samoga Boga. I na koje god bolesne ljude i stoku polagahu ruke svoje, ovi odmah potpuno ozdravljahu. No dobri iscelitelji ni od koga ne uzimahu nagradu za isceljenja, zbog čega i biše prozvani: besplatni lekari”, navodi SPC.
“Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i telima lečeći svaku slabost i svaku nemoć”, zapisao je vladika Nikolaj Velimirović.
Zapisano je, takođe, da je Kozma “ljuto zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta i da je čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata”.
Svetitelji su ipak sahranjeni jedan pored drugoga u mestu Feremanu. Svetitelji Kozma i Damjan, u narodu poznati i kao sveti Vrači, predstavljaju se na ikonama i freskama u srednjovekovnoj odeći, s kovčežićima u kojima su nosili lekove.
Jedna od najpoznatijih fresaka s likovima svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog.
Sveti Vrači obeležavaju se s uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.
Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave, a u narodu postoji verovanje da na ovaj praznik nije dobro raditi teške fizičke poslove, posebno ne na velikim visinama.
Postoji i verovanje i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće. Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.
Zimski raspust na celoj teritoriji Srbije, najverovatnije će početi 25. decembra, ali zbog novih okolnosti, moguće je da đaci polugodište završe 18. decembra.
Ovo su varijante o kojima se razmišlja u okviru borbe protiv koronavirusa, ali zasada nema konačne odluke, prenose “Novosti”.
Prema važećem školskom kalendaru, đaci u Vojvodini svakako treba da se raspuste 23. decembra, uoči katoličkog Božića, a u klupe da se vrate 18. januara 2021.
U centralnom delu Srbije, raspust je planiran u dva dela – prvi deo od 31. decembra do 8. januara, posle čega sledi vikend, pa bi prvi radni dan bio 11. januar 2021. godine. Drugi deo zimskog raspusta planiran je od 1. do 16. februara.
“Zbog epidemiološke situacije Krizni štab će predložiti da sva deca istovremeno budu na raspustu, samo je pitanje koji datum će biti izabran za početak odmora. Takođe, trajanje od tri nedelje, koliko je predviđeno za vojvođanske đake moglo bi da bude produženo na četiri. To ne bi bilo ništa novo, jer je prethodne dve godine zimski raspust u februaru bio produžavan za po sedmicu zbog sezonskog gripa. Nije čak isključena ni mogućnost da se deca odmaraju sve do kraja januara – kažu sagovornici “Novosti”.
Članovi Kriznog štaba u više navrata isticali su da ne postoje veći problemi sa zarazom koronavirusom u školama, jer se sve mere sprovode i đaci i nastavnici u mahom odgovorni.
Odlučeno je da od ponedeljka sve škole, umesto jednom sedmično, podatke o obolelim đacima i prosvetarima školskim upravama dostavljaju svakodnevno. Ti podaci dolaze u Ministarstvo prosvete koje ih dostavlja Kriznom štabu.
Podsetimo, i osnovci i srednjoškolci trenutno su na jesenjem raspustu koji je počeo u sredu, a traje do ponedeljka.
Iako ovaj raspust prvobitno nije bio planiran za srednje škole, odluka je ipak promenjena zbog trenutne epidemiološke situacije.
Ministarka za rudarstvo i energetiku Zorana Mihajlović kaže za RTS da javna preduzeća u oblasti energetike ne treba da budu na granici produktivnosti i profitabilnosti, već da državi i građanima donose novac.
Ministarka Zorana Mihajlović kaže da su potrebna ulaganja u oblasti energetike – u hidroelektrane na gornjoj Drini, gasovod između Niša i Dimitrovgrada, transbalkanski koridor…
“Strategija i cilj je dao kao što smo tranzitni koridor u transportu, u energetici budemo skladište energije i energetski koridor”, objašnjava Mihajlovićeva.
Ističe da će iduće godine biti završen blok B3 u Termoelektrani “Kostolac”, koji se već radi, a da će početi i rad na gasovodu između Niša i Dimitrovgrada.
“Radiće se na povezivanju visokih prenosnih mreža, ka Rumuniji i ka Bugarskoj i ka Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Bićemo nezaobilazna ruta u prenosi električne energije, kao što smo i u transportu”, ističe Mihajlovićeva.
Naglašava da moramo da izgradimo dovoljno kapaciteta za proizvodnju električne energije koji nisu na ugalj i ne utiču štetno na životnu sredinu.
“Sve hidroelektrane koje se budu radile u Srbiji predstavljaju jedan vid zelene energije. Drugi način je da učinimo mnogo više u energetskoj efikasnosti, kao i da omogućimo korišćenje obnovljivih izvora energije”, objašnjava Mihajlovićeva.
“Javna preduzeća će morati efikasnije da rade”
Ministarka Zorana Mihajlović kaže da se dugi niz godina priča o transformaciji javnih preduzeća i da će ona morati mnogo efikasnije da rade jer su to preduzeća koja obavljaju delatnost od društvenog interesa.
“Neke delatnosti će se morati odvojiti, i u Srbijagasu i u Elektroprivredi. Ta preduzeća ne treba da budu na granici svoje produktivnosti ili na granici profitabilnosti. Ona moraju da donose novac ovoj državi i građanima Srbije”, smatra Mihajlovićeva.
Kaže da je neodrživo to što se od nekih javnih preduzeća prave “banije i carevine”.
“Moramo da funkcionišemo kao sistem ako hoćemo građanima da isporučimo dovoljno gasa. Nije više pitanje ni količine gasa ili struje, nego je pitanje kvalitetne struje i kvalitetnog gasa”, ističe Mihajlovićeva.
Najavljuje da će učiniti sve da kvalitetni ljudi dođu na čelo javnih preduzeća.
Ministarka Mihajlović kaže i da će se o eventualnom povećanju cene struje razgovarati sa Elektroprivredom Srbije, ali da će se naći najbolje kompromisno rešenje.
“Hidroelektrane na Drini važne za ceo region”
Kada je u pitanju izgradnja tri hidrocentrale na Drini, ministarka Mihajlović kaže da je svaki kilovat električne energije koji se proizvede važan za ceo region.
“To nije pitanje samo Srbije. To je pitanje i Bosne i Hercegovine odnosno Republike Srpske, da kao region budemo stabilni. Hidroelektrane su zelena energija. Mislim da je mnogo jednostavnije biti konstruktivan i naći uvek zajedničko rešenje, a ne biti protiv”, ističe Mihajlovićeva.
Naglašava da ovaj region mora da ima zelenu energiju i da će plaćati milijarde evra ako ima samo termoelektrane na ugalj.
Ideja je da hidrocentrale budu izgrađene u narednih šest godina, što je zajednički projekat Srbije i Republike Srpske. Ministarka Mijalović navodi da je u pitanju investicija vredna blizu pola milijarde evra.
Zbog epidemiološke situacije izazvane virusom SARS CoV-2 i radova na rekonstrukciji izložbenih sala i postavki Narodnog muzeja Požarevac sadržaji u okviru 16. Evropske Noći muzeja koja se održava 14.11.2020. godine biće predstavljeni onlajn na sajtu Narodnog muzeja Požarevac: www.muzejpozarevac.rs i na Fejsbuk stranici muzeja:Narodni muzej Požarevac.
Ovom prilikom Galerija savremene umetnosti biće otvorena za posetioce 14.11.2020. godine od 17:00 do 21:00 časova.
Prilikom dolaska obavezno je pridržavati se svih preventivnih mera zaštite protiv virusa SARS CoV-2
Tokom dana biće pretežno sunčano, osim na severu Srbije i po pojedinim kotlinama, gde će se niska oblačnost zadržati veći deo dana.
Najniža temperatura od 0 do 5 stepeni, najviša od 10 do 15 stepeni, a u mestima gde se niska oblačnost duže zadrži oko 8 stepeni.
Ujutru ponegde slab prizemni mraz, a u nižim predelima, po kotlinama i rečnim dolinama niska oblačnost ili magla.
Vetar će biti slab, promenljivog pravca.
U Požarevcu danas sunčano uz malsimalnu temperaturu do 15 stepeni.
Vetar slab, istočni i jugoistočni. Najniža temperatura od 3 do 5 stepeni, a najviša oko 10.
Prognoza za narednih sedam dana
U nedelju i ponedeljak ujutru ponegde slab prizemni mraz, a u nižim predelima, po kotlinama i rečnim dolinama magla koja će se ponegde zadržati i pre podne.
U nedelju sredinom dana i posle podne sunčani periodi.
U ponedeljak sredinom dana na severu, posle podne u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, a uveče i tokom noći i u ostalim krajevima naoblačenje sa kišom.
Zatim do kraja perioda umereno do potpuno oblačno i hladnije, mestimično sa kišom, na visokim planinama sa snegom, osim u četvrtak i petak kada se očekuje uglavnom suvo vreme.
Prema najnovijem izveštaju Zavoda za javno zdravlje Požarevac u Braničevskom okrugu potvrđen je još 61 slučaj koronavirusa.
U Požarevcu je potvrđeno 25, u Velikom Gradištu 11, po jedan slučaj u Golupcu i Žagubici, u Petrovcu na Mlavi 20 i u Malom Crniću tri slučaja.
U Požarevcu je do sada registrovano ukupno 624 slučaja koronavirusa, Petrovcu na Mlavi 272, Velikom Gradištu 94, Kučevu 54, Žagubici 38, Žabarima 29, Golupcu 27 i u Malom Crniću 27 slučaja.
Prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminulo je 17 osoba od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava povećan na 972, objavilo je Ministarstvo zdravlja na sajtu covid19.rs.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 14.116 osoba i registrovano je 3.499 slučajeva zaraze.
Na respiratorima je 158 pacijenata.
Ukupno su 3.564 osobe hospitalizovane.
U Srbiji su od početka epidemije zvanično potvrđena 77.264 slučaja infekcije.
Procenat smrtnosti je 1,26 odsto.
Do 15 časova 13. novembra u Srbiji je testirano ukupno 1.482.280 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Čak 165 kompanija iz Evrope i SAD pozvalo je Antimonopolsku agenciju EU da oštro reaguje protiv kompanije Google, navodeći da američki internet gigant favorizuje samo svoje servise prilikom veb pretrage.
Među kompanijama su one iz SAD, Velike Britanije, kao i iz još 21 evropske zemlje, preneo je Reuters.
Oni su poslali pismo šefu Antimonopolske agencije EU Margareti Vestager u kojem navode da Google favorizuje svoje servise, kao što su servisi za smeštaj, putovanja i poslove.
Gugl je odbacio tvrdnje da favorizuje svoje proizvode i kaže da korisnici interneta nisu “zaključani” kako ne bi videli sve informacije.
“Ljudi očekuju da im Google da najrelevantnije, najbolje rezultate tokom pretrage kojima mogu da veruju”, naveo je predstavnik ove kompanije.
Inače, Google već kažnjen sa 8,25 milijardi evra zbog zloupotrebe tržišne moći.
Pomoć od po 10.000 dinara za zdravstvene radnike najkasnije do idućeg petka biće na njihovim računima, najavio je predsednik Aleksandar Vučić. Istakao je da će plate zdravstvenim radnicima biti povećane za pet odsto od 1. januara.
Vučić je, upitan da li je država uplatila po 10.000 dinara zdradvstvenim radnicima, a ako nije kada će, rekao da je novac pripremljen i da je doneta odluka vlade i RFZO.
“To je oko 12 miliona evra, ogroman novac je u pitanju, odnsono 1,3 milijarde dinara. Taj novac biće uplaćen do petka”, objasnio je predsednik.
Foto: Urban City // arhiva
Vučić je kazao da je Ministarstvo zdravlja obavilo svoj posao, ali druga ministarstva kao što su MUP, vojska, Ministarstvo pravde, rada, još nisu dostavili svoje zaključke, pa kada oni budu dostavili, svi zaposleni u zdravstvu dobiće taj novac.
Vučić je najavio da će od 1. januara biti povećane plate medicinskim radnicima za daljih pet odsto, a za sve ostale zaposlene u javnom sektoru povećanje će biti 3,5 procenata.
“Ići ćemo od 1. januara, i u uslovima kovid i svetske ekonomske krize, sa povećanjem plata svim medicinskim radnicima za daljih pet odsto, a za sve druge u javnom sektoru za 3,5 odsto, odnosno pet odsto od 1. aprila”, objasnio je on.
Za povećanje plata, tvrdi, biće dobijena saglasnost MMF-a, i to neće biti razbacivanje, niti bacanje novca, odnosno neće ugroziti stopu javnog duga, već će sve biti pod apsolutnom kontrolom.
Vučić je ukazao da je to povećanje od po 27 evra ako je prosečna plata sada na 510 evra.
Predsednik je kazao da je to izvanredan uspeh, na veliku radost ljudima kao što su policajci, vojnici, socijalni radnici, zaposleni u javnoj upravi, rudari,…
To je, dodaje, ogroman uspeh, kada je moguće povećavati plate u okolnostima velike recesije, a to je, ukazuje, moguće što su građani verovali u teške reforme, iako su, zbog aktuelne situacije, manje radili, te taj novac objektivno nije zarađen, ali je zarađen odgovornošću u prethodnim godinama.
Izrazio je nadu da će privatni sektor imati snage da to ne samo prati, već bude ispred.
“Veoma bi loše bilo da javni sektor bude ispred privatnog, jer će onda svi želeti da pobegnu u javni sektor, a to bi bila katastrofa za zemlju”, ukazao je Vučić. Istakao je da ovo povećanje predstavlja ujedno podsticanje privatnog sektora i zahvalnost vojnicima i zdravstvenim radnicima za dobro obavljen posao.
Zbog izgradnje dunavskog dalekovoda, između Rama i Banatske Palanke, skela koja povezuje ta dva mesta neće raditi do 15. novembra.
Obimni radovi uslovili su privremu zabranu vodnog saobraćaja u tom sektoru Dunava, zbog čega će svi putnici, koji su skelom prekraćivali put između braničevskog i južnobanatskog okruga, morati da voze obilaznim putem, koji je duži za čak 30 kilometara.
Skela u Ramu je jedina skela na Dunavu koja je počela sa radom 1920. godine.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Za izmene Zakona, od 192 prisutna poslanika, glasalo je 189, jedan je bio protiv, jedan uzdržan, a jedan poslanik nije glasao.
Na predložene izmene Zakona nije podnet nijedan amandman. Predsednik Skupštine Ivica Dačić rekao je da je zaštitnik građana uputio amandman, ali da nije podnet blagovremeno.
Izmenama zakona predviđeno je da će komunalni milicajci i gradski komunalni inspektori moći da izriču kazne na licu mesta zbog nenošenja maske ili nepoštovanja fizičke distance na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. Komunalni milicajac ili gradski komunalni inspektor moći će da napiše kaznu od 5.000 dinara na licu mesta fizičkom licu koje ne nosi masku ili ne poštuje propisanu fizičku distancu, dok će kazne za pravna lica biti od 50.000 do 300.000 dinara u zavisnosti od odredbe koju krše.
Zakonom je propisano da je kovid-19 zarazna bolest i to zarazna bolest koja se prenosi vazduhom, a nad kojom se sprovodi epidemiološki nadzor. Propisuje se i da osoba koju tokom epidemiološkog ispitivanja epidemiolog označi kao “kontakt” mora da se pridržava mera i uputstava koje odredi nadležni lekar.
Lokalna poreska administracija podseća građane da 15. novembra ističe rok za uplatu četvrtog dela godišnjeg poreza na imovinu preduzetnika, fizičkih i pravnihv lica.
Građani redovnim i blagovremenim izmirivanjem poreza izbegavaju obračun i
naplatu zakonom propisane kamate zbog kašnjenja uplate, navodi se u saopštenju.
U vezi s tim, Lokalna poreska administracija će u subotu, 14. novembra, raditi sa strankama u periodu od 8 do 12 časova.
Pulmolog Branimir Nestorović rekao je da je važno to što je opao procenat smrtnosti od koronavirusa, u odnosu na početak epidemije.
On je kazao da je iznenađujuće da ima vrlo malo slučajeva gripa ove godine. Kako je naveo za Tv Prva, procenat obolevanja od sezonskog gripa opalo je za 96%.
“Nekada se grip pretoči u koronavirus, a i ljudi se manje kreću“, rekao je dr Nestorović.
On je rekao da je dobro to što je opao procenat smrtnosti u odnosu na početak epidemije u celom svetu. „Ne očekujem katastrofu, teško da može da bude gore nego na početku“, naveo je pulmolog.
Nestorović je ponovio da deca skoro pa ne mogu da se razbole od koronavirusa, posebno ona ispod 12 godina.
“Mladi mogu da se razbole, to se zna, ali je rizik od komplikacija bolesti manji, mogu da imaju zapalenje pluća, ali ne neke tromboze“, naveo je on.
Kako je rekao kolektivni imunitet sigurno postoji, čak i unakrsno sa drugim koronavirusima.
“Malo se priča o Švedskoj, oni jesu imali neke greške, to je priznao glavni epidemiolog. Nisu čuvali domove za stare. Ipak, oni sada skoro i nemaju epidemiju, postigli su kolektivni imunitet”, rekao je dr Nestorović.
Putevi Srbije saopstili su danas da se na više deonica obavljaju radovi, zbog čega je izmenjen režim saobraćaja.
Na auto-putu E-75, petlja “Požarevac”, glavni pravac auto-puta, u smeru Niš-Beograd, od 10 časova će se izvoditi radovi na postavljanju ITS opreme, uz zauzeće preticajne saobraćajne trake.
Dijabetes je jedan od najvećih problema današnjice, svaka 11. osoba ima dijabetes, dok prema podacima svetske zdravstvene organizacije, u svetu ima 425 miliona obolelih, od čega je čak milion dece i adolescenata sa tipom I.
U našoj zemlji obolelih ima oko 860 000, dok je procenat nedijagnostikovanih 35%, zbog čega je šećerna bolest peti vodeći uzrok smrti u Srbiji. Rana dijagnoza i redovne kontrole mogu da drže ovu bolest pod kontrolom. Ipak, usled pandemije virusa Covid-19, tek
20% obolelih dolazi na redovne zakazane preglede i stoga se telemedicina nameće kao jedno od rešenja u daljoj nezi pacijenta, a može uključivati dijagnozu, praćenje stanja ili čak lečenje pacijenta.
Dijabetes kao hronična, doživotna i progresivna bolest po toku ima deficit imunoglobulina i veći rizik za razvoj i lečenje infekcija bilo kojim agensom, pa tako i virusom Covid-19.
Svaka infekcija redukuje već smanjeni imunitet pacijenta dijabetičara, a Covid pandemija zbog straha od globalne pandemije, za sopstveni život, oslabljenog kretanja i učestvovanja u socijalnoj kulturi, povećanog unosa hrane, kao i ređa kontrola parametara bolesti i nemogućnosti dolaska kod nadležnog lekara po savet za korekciju terapije i savet. Stoga je primena telemedicine u endokrinologiji i dijabetologiji u napredovanju, posebno u razvoju svesti lekara i pacijenata za potrebom ove napredne tehnologije komunikacije za dobrobit pacijenta, kako u zaštiti i lekara i pacijenta od infekcije, tako i za dobijanje adekvatnih informacija, odnosno preporuka prevencije i lečenja dijabetičara.
Dr Ljiljana Milovanović, specijalista endokrinolog, koja je i aktivni korisnik ovog tipa medicine, smatra da su mogućnosti velike: počev od momenta dijagnostikovanja bolesti preko dostupnih testova za dijagnostiku bolesti, pa do potvrde dijagnoze na osnovu viđenih nalaza, kontrole bolesti pružanjem terapije, prevencije komplikacija i preporuke za dalje lečenje. “Stanje obolelog preko traženih poznatih parametra dobre kontrole bolesti se prati, koriguje se ili menja terapija, edukuje se pacijent o samokontroli i podešavanju doze lekova ili insulinske terapije prema merenim vrednostima traženih analiza, posebno i najčešće glikemijama”, rekla je dr Milovanović.
Komunikacija je jednostavna, zahvalna i traži se samo od pacijenta da ima neki validan nalaz kod sebe, već pripremljen, a ako nema, dobija uputstvo šta treba da pripremi za sledeći susret. “To je odličan model lečenja disciplinovanih pacijenata, provera njihove samokontrole i upućivanje novoobolelih o statusu bolesti, kontrolama i prevenciji akutnih pogoršanja. Zato je moja poruka pacijentima svih starosnih grupa ovim putem: javite se i olakšajte sebi život sa dijabetesom”, dodaje dr Milovanović, sa kojom se možete konsultovati na platformi za besplatne zdravstvene konsultacije DokTok.
Povodom svetskog dana borbe protiv dijabetesa, DokTok u saradnji sa lekarima specijalistama za dijabetes organizuje live uključenje na svom Instagram profilu. Ovim putem pozivamo sve da na DokTok društvenim mrežama ( Instagram , Facebook) šalju svoja pitanja, na koje će u subotu 14.11. u 13h odgovarati dr Dragana Milosavljević, specijalista interne medicine.
Najimpozantniji objekat budućeg auto-puta most Moračica, tokom noći će biti prava atrakcija, jer će na njemu biti postavljena posebna, dekorativna rasveta.
Od svih objekata na prvoj deonici auto-puta most Moračica, definitivno privlači najviše pažnje prolaznicima. Reč je najkompleksnijem objektu budućeg autoputa, koji je građen više od tri godine.
Središnji stub Moračice visok je više od 160 metara, a most je dugačak nepuni kilometar, prenosi CdM.
Središnji stub Moračice visok je više od 160 metara, foto: URBAN CITY, jul 2017.
Konačno, kolovozna konstrukcija sa stubovima je spojena u septembru prošle godine i od tada je počelo opremanje mosta (hidroizolacija, izrada odvoda, slivnika, ivičnih greda…).
Takođe, nakon dve godine, koliko je prošlo od kako je Ministarstvo održivog razvoja i turizma izdalo Ministarstvu saobraćaja građevinsku dozvolu za postavljanje dekorativne rasvete, ona će, napokon, uskoro i biti postavljena.
Na svaki od pet stubova, kao i ispod mosta biće postavljena dekorativna rasveta, koja će, ovaj simbol auto-puta, učiniti još impozantnijim u mraku.
To će bez sumnje tako i biti, s obzirom da se Moračica nalazi u nenaseljenom delu Podgorice, tik uz kanjon Morače.
Kada je u pitanju stepen završenosti radova na auto-putu, on je oko 90 odsto. Prioritetna deonica Smokovac-Uvač-Mateševo, auto-puta Bar-Boljare, duga je 41 kilometar i sa 63 metra nadmorske visine kod Smokovca auto-put u Mateševu dolazi na preko 1.100 metara.
Prosečni dnevni, odnosno godišnji saobraćaj na postojećim putevima od Bara do granice sa Srbijom na pojedinim deonicama kreće se od 5.100 do 8.300 vozila sa izraženim sezonskim godišnjim intenzitetom koji dostiže i do 20.000 vozila.
Izgradnja prve deonice auto-puta će koštati 809,6 miliona evra. Od tog iznosa, 85 odsto t.j. 688,16 miliona evra će obezbediti Exim banka kroz kredit, a 15 odsto t.j. 121,44 miliona evra je učešće države Crne Gore.
Rok otplate kredita je 20 godina, grejs period šest godina, a godišnja kamatna stopa iznosi dva odsto.
Period povratka sredstava koja su potrebna za gradnju prioritetne deonice auto-puta od Smokovca do Mateševa iznosi 17 godina od perioda gradnje, odnosno 13 godina od početka njegove eksploatacije, pokazala je socio ekonomska analiza tog projekta.
Epidemiolog Predrag Kon izjavio je večeras da epidemija koronavirusa mora da se zaustavi, a da je to moguće samo ako se uskrate kontakti.
Kon je u specijalnoj emisiji RTS-a rekao da mere, ako se shvataju oštro, onda bi trebalo da budu oročene i da se jasno kaže da će trajati dve nedelje, pa da se vidi kakvi su rezultati.
Naveo je da danas nisu donete mere, da je predsednica vlade dobro čula šta se predlaže i da je rekla da će razmisliti.
“Sad smo na nekom odlučivanju, premišljanju”, rekao je Kon i dodao da se traži balans i ono što je najpovoljnije.
Podseća i da je danas usvojen zakon koji omogućava kontrole i da je sve to značajno, ali upozorava da vreme ide.
Kon je poručio da bi trebalo sprečiti kontakte, a da su oni najznačajniji na mestima zabave, noćnog života i klubova, ili gde se sedi dugo bez maski.
Administracija Svete gore donela je odluku da do kraja meseca zatvori tu monašku manastirsku zajednicu u Grčkoj za sve hodočasnike u nastojanju da zaštiti monahe od koronavirusa.
U objavi igumanima 20 manastira navodi se da je dozvoljeno samo određenom broju zaposlenih i saradnika da dođu na Svetu goru, i to samo uz pozivnicu, prenosi RTRS.
Zabrana za posetioce biće na snazi do 30. novembra kada će biti izvršena revizija odluke.
Monasima će biti dozvoljeno da odlaze sa Svete gore uz posebnu dozvolu.
