Veći deo dana, umereno oblačno. Uveče sa Jadrana stiže jače naoblačenje. Jutarnja temperatura od 3 do 10, najviša dnevna od 15 do 20 stepeni.
U Požarevcu umereno oblačno, malo toplije, vetrovito sa umerenim i jakim jugoistočnim vetrom, koji će u košavskom dostizati i udare olujne jačine. Najniža temperatura od 3 stepena do 10 stepeni, a najviša dnevna od 15 stepeni do 20 stepeni.Upozorenje: Udari vetra > 24 m/s, verovatnoća 90%.
NARODNI MUZEJ POŽAREVAC poziva vas na predavanje i prezentaciju Dragana Jacanovića, arheologa RAMSKA TVRĐAVA – NEKAD I SAD u ČETVRTAK, 14.11.2019.g, u 13 časova.
Predevanje će se održati u Glavnoj zgradi Narodnog muzeja, dr Voje Dulića 10 u Požarevcu.
U Srbiji i mnogim zemljama širom sveta, danas se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Prigodnom svečanošću i polaganjem venaca na spomenik Srpskom vojniku u Požarevcu obeležen je Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Dan savezničke i srpske pobede u Prvom svetskom ratu, 11. novembar, od 2012. godine u Srbiji se proslavlja kao državni praznik – „Dan primirja u Prvom svetskom ratu” – spomen na nevino stradale u razdoblju između 1914. i 1918. godine“.
Na ovaj dan, 1918. godine, predstavnici sila Antante su u železničkom vagonu u Kompijenu, u Francuskoj, potpisale primirje sa Nemačkom, čime je okončan Prvi svetski rat.
Na strani država pobednica našla se i Kraljevina Srbija, koja je i pored okupacije i velikog stradanja uspela da ostvari svoj ratni cilj, proklamovan u Nišu 1914. godine.
Dan primirja se na ovaj dan obeležava i u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Belgiji i na Novom Zelandu.
Danas u 11 časova organizovan je prijem u svečanom salonu Gradskog zdanja povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, a goste su primili predstavnici lokalne samouprave na čelu sa gradonačelnikom grada Požarevca Banetom Spasovićem.
Spasović je između ostalog rekao da je okončanje jednog tako velikog stradanja dostojno neke sjajne palate, a ne železničkog vagona. Gradončelnik je dodao da su sile ipak pobednice, među kojima je bila i naša Srbija, koje su odlučile da dokument koji je zaustavio reke krvi, bude potpisan upravo tako.-Tražeći simboliku u tome, možda možemo razumeti nameru pobednika da taj vagon označi odlazak u smrt i ubijanja kao i putovanje u budućnost bez ratova.
Po završetku prijema u svečanim salonima položeni su venci na spomenik Srpskom vojniku u Kosovskoj ulici u Požarevcu.
Predlog da se na pojedinim deonicama naših auto-puteva toleriše prekoračenje maksimalne brzine od 130 na 150 kilometara na čas, već je izazvao lančani sudar reakcija vozača i stručne javnosti.
Dok jedni smatraju da policija treba da gleda kroz prste onima koji su dodali gas, drugi u tome vide nepoštovanje zakona i praksu kakva se ne primenjuje nigde u svetu.
Da li bi se na ovaj način smanjile gužve i ubrzao saobraćaj ili povećao rizik po bezbednost, za koje brzine su projektovani srpski autoputevi, sme li policija selektivno da sprovodi propise, samo su neka od pitanja za srpskog automobilistu Dušana Borkovića i stručnjaka za bezbednost saobraćaja Milana Božovića.
Pitamo i vas, treba li na našim autoputevima tolerisati brzinu od 150 km/h?
Da li je vožnja od 130 kilometara na čas po našim autoputevima spora ili dovoljna za vozače koji nisu profesionalci?
Kada u obzir uzmemo prosečnu starost srpskih četvorotočkaša, da li je onda razuman predlog da se maksimalna brzina vožnje podigne na 150 kilometara na sat?
Šta menja tih 20 km/h više? Koliko to povećava rizik za volanom? Koliko na tu razliku od 130 do 150 utiču performanse automobila, a koliko sam vozač?
Šta pri naglom kočenju znači razlika od 20 km/h? Koliki je trag kočenja kod vožnje od 130, a koliko pri brzini od 150 na sat?
Kako reaguje automobil kada pri brzini od 150 naiđe na neravnu površinu, a znamo da su neke stare deonice kod nas takve?
Koliko su krivine rizične za brzu vožnju na autoputu? Poznato je da na pojedinim deonicama na auto putevima u Nemačkoj nema ograničenja brzine, ali su tamošnje vlasti bile prinuđene da i na tim delovima uvedu ograničenje od 100 kilometara na čas kada su ekstremne temperature.
Koliko vremenski uslovi određuju brzinu kretanja, čak i kada imate savršen automobil? Sigurno ste vozili mnogim putevima van naše zemlje. Gde su autoputevi najsigurniji i gde ste se osećali najbezbednije?
Da li je za sporno da policija gleda kroz prste vozačima koji prekoračuju maksimalno dozvoljenu brzinu? Predlog koji je stigao iz “Puteva Srbije” pravda se podatkom da se svake godine na našim koridorima broj vozila povećava za pet do šest miliona?
Postoji li, sem povećanja dozvoljene brzine, drugi način da se smanje gužve? Tolerisanje brže vožnje od ograničene, važilo bi na delu ka Horgošu, na južnom delu Koridora 10 , kao i na novoj deonici od Niša ka Dimitrovgradu.
Šta je sa tunelima gde je brzina ograničena na 80 km/h? Da li bi kroz njih trebalo da se vozi većim gasom?
Za koje brzine su projektovani auto putevi kod nas? Koliko je za ograničenje brzine važan kvalitet asfalta, konfiguracija terena, gustina saobraćaja, geometrija puta i slično?
U 14 država članica EU brzina na auto putevima ograničena je na 130 kilometara na sat. U Belgiji, Irskoj, Portugaliji, Finskoj i Španiji je 120. Da li smo mi po toj logici bolji i pouzdaniji vozači?
Statistika pokazuje da na auto putevima ima najmanje saobraćajnih nesreća u odnosu na ostale puteve. Da li bi ti podaci mogli da se promene ukoliko se usvoji predlog “Puteva Srbije”?
Da li saobraćajna policija u zemljama u okruženju, na primer u Hrvatskoj, na nekim deonicama ipak toleriše “jači gas” od dozvoljenog?
Povodom Novembarskih dana kulture u Galeriji savremene umetnosti 8. novembra 2019.g. otvorena je izložba pod nazivom USITNJAVANJE – Priča o avanu.
Organizatori izložbe su: Narodni muzej Požarevac, Etnografski muzej u Beogradu, Muzej nauke i tehnike – Beograd, Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet. Autori izložbe: Jelena Manojlović, Miloš Matić, Svetlana Mitrović, Daniela Pejović i Ivan Stanić.
Izložbom se istražuje, valorizuje i prezentuje do sada retko izlagan muzejski predmet – avan – kao specifična čovekova alatka suštinski nepromenjena od praistorije. Kontinuirana upotreba u farmaciji svrstala ga je u alatku koja je simbol farmacije. Avan (tarionik) je prva alatka koja se koristila za izradu lekova još u starom Egiptu. U praistoriji su prvi avani izrađivani od kamena. U periodu antike izrađivali su se od kamena i mermera, plitki i slični činiji. U srednjem veku, osim kamena i drveta počinje da se koristi brinza. Od kraja 18. veka počinju da se prave i od porcelana i stakla. Danas se oni izrađuju od najrazličitijih prirodnih i veštačkih materijala.
Foto: GSU
Na izložbi su predstavljeni razni primerci avana, od praistorije do današnjih dana, iz zbirki Etnografskog muzeja u Beogradu, Muzeja nauke i tehnike, Farmaceutskog fakulteta, Muzeja Grada u Beogradu, Narodnog muzeja u Požarevcu, Arheološkog instituta SANU, privatne zbirke Stevana Vukova, farmaceuta iz Zrenjanina i iz privatnih kolekcija.
Na otvaranju izložbe posetiocima se najpre obratio dr Gordan Bojković, direktor Narodnog muzeja u Požarevcu koji je pozdravio goste i zahvalio se ZU Apoteka Požarevac na saradnji pri organizaciji ove izložbe. Nakon toga posetiocima se obratila Jelena Manojlović, diplomirani farmaceut, kustos sa Farmaceutskog fakulteta koja je kazala:“U ime autora izložbe Svetlane Mitrović, Miloša Matića, Ivana Stanića, Daniele Pejović i u svoje ime želim da se zahvalim svim saradnicima bez kojih ova izložba ne bi bila realizovana. To su: Muzej Grada Beograda, Narodni muzej iz Požarevca, Arheološki institut SANU, mr Stevanu Vukovu, Dragani Spasić – Đurić i Vesni Bikić koji su ustupili materijal za izložbu“.
Izložbu je otvorio direktor ZU „Apoteka Požarevac“ Nebojša Jorgovanović koji je govorio o avanu kao simbolu farmacije i njegovom istorijskom značaju.
Izložba je otvorena do 19. novembra. Ulaz je slobodan.
Petrovac na Mlavi prvi put ima predstavnike ženske ekipe na takmičenju Omladinske lige Centralne Srbije koja se ove godine održala u Nišu, u hotelu Lira Inn od 8. do 10.novembra.
Sastav ekipe činile su Ina Đelović učenica 7.razreda i Magdalena Ilić učenica 5.razreda OŠ “Bata Bulić” i članice ŠK “Sloga”. Sa trenerom Momčilom Živkovićem i uz podršku Sportskog saveza Petrovac izborile su se za peto mesto u Omladinskoj ligi Centralne Srbije.
Ina Đelović sa 1 poenom iz 7 partija i Magdalena Ilić sa 6 poena iz 7 partija.
Filmski centar Srbije u saradnji sa DOKSrbija nastavlja realizaciju projekta Dan domaćeg filma, ove godine u 20 gradova Srbije u cilju promocije domaćih dokumentarnih filmova koji nisu imali široku bioskopsku distribuciju, a zaslužuju da budu viđeni.
U četvrtak, 14. novembra od 19 sati u Centru za kulturu Požarevac biće prikazan film „Okupirani bioskop“ Senke Domanović. Program obuhvata besplatnu filmsku projekciju i razgovor sa članovima filmske ekipe.
Film prati mlade aktiviste i događaje oko okupacije bioskopa Zvezda. Različite društvene grupe ujedinile su se sa istom namerom – da menjaju stvarnost u kojoj žive, međutim, ideje o tome kako bi ta stvarnost trebalo da izgleda nisu bile iste.
Osim u Požarevcu, Dan domaćeg filma održaće se u još 19 gradova Srbije: Leskovcu („Taurunum boy“ Jelene Maksimović i Dušana Grubina), Zrenjaninu (“To sam što jesam – Gipsy Mafia” Andrijane Stojković), Novom Sadu (“Jedini“ Nikole Polića i „Centar“ Ivana Markovića), Ivanjici (“Wongar” Andrijane Stojković), Smederevu („Muzičke traume” Miloša Tomića i “Električni orgazam za ljude budućnosti“ Marije Vukić), Vrnjačkoj Banji (“Najlepša zemlja na svetu” Želimira Žilnika), Prijepolju (“Vodič kroz crnu rupu“ Aleksandra Nikolića i Zlatka Pranjića), Rumi („Nebeska tema“ Mladena Matičevića), Kruševcu („Linija života“ Darka Bajića), Subotici (“Ademovo ostrvo” Ivane Todorović, “A sad se spušta veče” Maje Novaković, “Čovek od dima” Luke Papića i Marka Mijatovića, i “Poslednja avantura Kaktus Bate” Đorđa Markovića), Lazarevcu (“4 godine u 10 minuta” Mladena Kovačevića), Gornjem Milanovcu (“Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj Sali” Gorana Radovanovića), Kragujevcu (“Dugo putovanje u rat” Miloša Škundrića), Negotinu (Speleonaut – pod kamenim nebom” Sonje Đekić), Obrenovcu (“Čarobnjak iz Mutnja” Branka Lazića), Vrbasu (“Radnička klasa odlazi u raj” Marka Cvejića), Šapcu (“Dubina dva” Ognjena Glavonića), Trsteniku (“Kad dođu svinje” Biljane Tutorov) i Kovinu (“Teslin narod” Željka Mirkovića).
Upravo je završeno izuzetno uspešno, drugo po redu izdanje No Sleep Festivala, koje je ovog vikenda prevazišlo očekivanja i samih organizatora. Ljubitelji elektronske muzike iz više od 40 zemalja sveta okupili su se u Beogradu tokom besanog vikenda od 8. do 10. novembra kako bi na deset lokacija širom grada ispratili nastupe nekih od najtraženijih i kultnih imena elektronske scene.
Glavni Hangar u Luci Beograd, udarna i po kapacitetu ubedljivo najveća festivalska lokacija, već prve noći je bila kompletno rasprodata, a u odnosu na prošlu godinu, zabeležena je i veća poseta u prestoničkim klubovima kao što su Drugstore, 20/44, half, Mladost, Gadost, Gajba, Dot i drugi.Publika je već prve noći ovacijama ispratila fantastičan nastup belgijske superzvezde Amelie Lens, ali i sjajan set zatvaranja koji je pripao trenutno najtraženijem rezidentu kluba Berghain, Kobosilu. Ljubitelji klupske kulture iz celog sveta mogli su upravo u Beogradu da proslave 20. rođendan svetskog simbola klabinga, londonskog kluba fabric, a postavu ove specijalne noći predvodio je britanski zvezdani dvojac Bicep koji je sinoć u Hangaru imao dugoočekivani, premijerni nastup u Srbiji. Tokom ovog vikenda, na glavnoj lokaciji No Sleep Festivala još su nastupali i italijanski hit duo Mind Against, dansko-ruska zvezda u usponu Anastasia Kristensen, rezidenti kluba fabric Terry Francis i Anna Wall, te belgijski duo Joyhauser i Farrago, vedeta izdavačke kuće Amelie Lens. Maratonski provod je počeo u petak već u podne u prodavnici ploča Yugovinyl, da bi se zatim posle 48h neprestanog programa kasnije završio u klubu Drugstore, uz najposećenije jutarnje žurke čije glavne zvezde su bile poljska tehno heorina VTSS i australijski DJ mag YokoO. Upravo Drugstore je prve noći bio mesto možda i najvažnije trap žurke ove sezone gde je plejadu mladih zvezda predvodio Klinac, balkanska muzička senzacija! Specijalni deo programa činila je i posećena No Sleep konferencija na kojoj je govorilo nekoliko desetina vodećih stručnjaka iz raznih oblasti koje danas čine nerazdvojivi deo muzičke i festivalske industrije.
Bicep DJ Set@No Sleep Festival 2019:
Festival je sinoć proključao zahvaljujući atmosferi koja je vladala pod zastavom jednog od najpoznatijih klubova fabric. Uvertiru za program u Hangaru u Luci Beograd priredili su rezidenti ovog kluba, Anna Wall i Terry Francis, a štafetu je potom preuzela popularna belgijska zvezda Anastasia Kristensen, čiji je set postavio savršenu scenu za najtraženiji britanski dvojac Bicep koji su prvi put nastupili u Srbiji! Zavesu na rejv u industrijskom okruženju Luke Beograd, uz glasne ovacije brojne publike, spustio je italijanski tandem Mind Against. Kao i prethodnog festivalskog dana, žurka se potom transformisala u afterparty provod u klubu Drugstore, koji je bio u rukama techno i house zvezde „All Day I Dream kolektiva“ pod imenom YokoO, kao i DJ-eva Bokee i Popi Divine. U toku noći, u nedavno otvorenom klubu half dominirao je distopijski retro zvuk za koji je zaslužan bio Djedjotronic, a ništa manje gorljivo bilo je i u drugim klubovima u kojima se odigravao program No Sleep Festivala tokom dana, noći i jutra.
U petak, prvog dana festivala, hiljade techno fanova našlo se u Glavnom Hangaru kako bi ovacijama ispratili miljenicu svetske elektronske scene Amelie Lens, a u stopu ju je pratila DJ zvezda u usponu Kobosil, dok je prava rejverska atmosfera zavladala još tokom nastupa imena poput Joyhausera i Farraga. Završetak besanog provoda prvog dana, koji je započeo još u podne, odigrao se u klubu Drugstore, gde je tokom jutra na afteru preovladavala klupska underground atmosfera na čelu sa fantastičnom VTSS, ali i regionalnim producentima Lagom i Forest People. Ranije u toku noći, Drugstore su zapalile trap zvezde koju su predvodili neumorni Klinac, njegov Apollo kolektiv, osiječki reper Z++, trio FAM i partimejkeri Cake Boys.
Amelie Lens at No Sleep Festival 2019:
No Sleep Konferencija juče je predstavila drugi deo programa, sa panelima koji su se bavili gorućim temama kreativnih industrija. Najviše pažnje privukao je eksluzivni panel fabric ekipe, gde su iskusni muzički znalci Anna Wall, Terry Francis i Judy Griffith podelili svoje višegodišnje iskustvo iz muzičke industrije. O primeni novih umetničkih izraza u produkciji događaja uživo diskutovali su profesionalci koji stoje iza kluba sa aktivističkom crtom MMA Munich, popularnog serijala žurki Elrow, festivala Dev9t i Fondacije 2021, a panelisti su se tokom podneva bavili i medijskim izveštavanjem o elektronskoj muzici, modelima partnerstva i sponzorstva u kreativnoj industriji i mnogim drugim temama. I prethodnog dana, 8. novembra, prisutni su imali prilike da čuju „No Sleep Exclusive Talks“ segment programa, a ovaj put je govorio agent vodećih elektronskih zvezda Roman Trystram. Pored toga, o trap sceni u petak govorili su mladi i iskusni treperi, a panelima su obuhvaćeni i potencijali festivala u okviru privrednih doprinosa gradovima, mentalno zdravlje i položaj žena u muzičkoj industriji, štetnost narkotika koja je predstavljena ove godine u okviru „Stay Clean“ kampanje, i mnoge druge interesantne teme koje su okupile kako iskusne znalce kreativne industrije i medijske scene, tako i sve zainteresovane da čuju iskustva i mišljenja profesionalaca iz muzičkog sveta.
Zajedničkim prijemom, u opštini Veliko Gradište obeležen je Dan vatrogasaca i Dan prosvetnih radnika, a nagrade najusšešnijim radnicima uručio je predsednik opštine, Dragan Milić.
“Često pričam koliko je vaš posao težak i to zaista mislim, i kad pokušam da vagam, ne znam šta je teže.“, rekao je predsednik, čestitavši svima praznik.
On se osvrnuo na posao prosvetnih radnika koji podižu decu i “stvaraju“ ljude, od predškolskih ustanova do vremena kada kreću na fakultete.
“Ja sam ponosan na te naše škole koje imaju dobre rezultate – imamo dosta “vukovaca“, učenika generacije, na fakultetima naši srednjoškolci pružaju dobre rezultate – i trudimo se da kao opština svake godine stvaramo uslove da kvalitet te nastave bude još bolji.“, rekao je Milić, podsetivši da je školama obezbeđeno oko 35 pametnih tabli i još mnogo toga, ali i da su u toku investicije kao što je izgradnja male sportske hale u vrtiću, vrednosti 40 miliona dinara, i završetak osnovne škole u Srednjevu kada će sve institucije biti na nivou na kakvom treba da budu i koji će nastaviti da se neguje. Takođe, naredne godine biće završen i novi prostor za Muzičku školu sa malom salom za koncerte.
On je ovom prilikom pohvalio Odeljenje Muzičke škole “Stevan Mokranjac“ kao najmlađi kolektiv u Gradištu koji daje rezultate i na koji je ponosan jer je odatle poteklo već nekoliko generacija.
Uz napomenu da su “protivpožarci“ jedna od najtežih profesija, predsednik je istakao da su bili spremni kad god je intervenisano i da je time spašeno mnogo imovine, a verovatno, i mnogo života.
Istaknutim radnicima podeljene su prigodne novčane nagrade kao priznanje za rad i izuzetan doprinos, a u ime nagrađenih obratio se profesor istorije, Nenad Mihajlović.
On se osvrnuo i na poklon-knjigu “Srpski ratni pomenik“, kao izuzetno delo posvećeno ratnicima sa teritorije opštine Veliko Gradište, Golubac i Kučevo, poginulim u Prvom svetskom ratu čiji se završetak obeležava ovih dana: “Svi smo ponosni na naše pretke koji su položili živote za Srbiju u periodu od 1912. do 1918. i sigurno ćete u ovoj knjizi pronaći nekog od njih.“.
Među nagrađenima su ove godine Tanja Jovanović, profesorka kuvarstva i Nenad Mihajlović, profesor istorije iz Srednje škole “Miloje Vasić“ Veliko Gradište, Gordana Milenković, učiteljica i Marko Lapčević, profesor engleskog jezika iz OŠ “Ivo Lola Ribar“ Veliko Gradište, Boban Rajković, nastavnik muzičke kulture iz OŠ “Vuk Karadžić“ Majilovac, Aleksandar Stojanović, nastavnik geografije iz OŠ “Miša Živanović“ Srednjevo, Valentina Janković, vaspitačica iz Predškolske ustanove “Majski cvet“ Veliko Gradište, Biljana Božić, nastavnica klavira iz Odeljenja Muzičke škole “Stevan Mokranjac“ u Velikom Gradištu i Nenad Stojanović, vatrogasac spasilac iz Vatrogasno-spasilačke jedinice Veliko Gradište.
Svečanom prijemu prisustvovali su i direktori prosvetnih ustanova te komandant Vatrogasno-spasilačkih jedinica iz Požarevca i komandir jedinice iz Velikog Gradišta, zamenici predsednika opštine i Skupštine opštine, načelnica Opštinske uprave i rukovodilac Odeljenja za društvene delatnosti i zajedničke poslove.
EPS Distribucija Požarevac najavila je isključenja električne energije od utorka do petka (12.11-15.11.2019.).
Utorak, 12.11.2019.
08:00-15:00 deo naselja Kaona kamenica – radovi na NN mreži
08:30-14:00 deo Lučice prema groblju – rekonstrukcija NN mreže
09:00-15:00 Šumadijska 63 u Požarevcu – zamena mernih uređaja
09:00-14:00 deo naselja Šetonje – centar sela – radovi na NN mreži
09:00-14:00 deo Golupca prema pojilištu – radovi na dalekovodu
10:00-12:00 sledeće ulice u Petrovcu: drugi deo ul 8.okrobar, Karađorđeva i Staro vašarište – radovi u trafo stanici
Sreda, 13.11.2019.
08:00-15:00 deo Voluje prema starom selu – rekonstrukcija NN mreže
08:30-14:00 deo Dragovca – ulaz u selo iz pravca Požarevca – rekonstrukcija NN mreže
09:00-15:00 Šumadijska 66 u Požarevcu – zamena mernih uređaja
09:00-14:00 deo Golupca prema pojilištu – radovi na dalekovodu
10:00-13:00 deo Oreškovice i Vošanovac – radovi u trafo stanici i na dalekovodu
Četvrtak, 14.11.2019.
08:00-15:00 deo Voluje prema starom selu – rekonstrukcija NN mreže
08:30-14:00 deo Lučice kod Doma– rekonstrukcija NN mreže
10:00-12:00 deo Zabrđa koje se napaja iz TS Zabrđe 2 – zamena stuba
Petak, 15.11.2019.
08:00-15:00 deo Voluje prema starom selu – rekonstrukcija NN mreže
09:00-15:00 Šumadijska 67 u Požarevcu – zamena mernih uređaja
Zavirite u @bigbigblogsale i pronađite sebi idealnu kombinaciju za sve prilike. Imamo različite brojeve i ,,dress codove” renomiranih brendova po vrlo povoljnim cenama. Stvari su potpuno nove ili dobro očuvane.
Koliko puta nam se dogodilo da kupimo nesto, ostavimo s etiketom u plakaru i prosto nikada ne obučemo? Zato je bolje, prodati i omoguciti nekom da po čak 50-80% manjem iznosu kupi sebi potpuno novu stvar, koja svakako nikad nije ni obučena.
Benefiti kupovine u second hand radnjama su i u tome sto često naletimo na dizajnerski, nekada limitirani, sasvim unikatni komad i time stvorimo svoj pečat, i prosto iskočimo iz uniformisanosti.
Prednost je i u tome što je takva garderoba često kvalitetnija od robe koja je komercijalizovana i u toliko masovnoj proizvodnji često i škart.
Desi li vam se nekada da naletite na ogromne popuste, ali komad garderobe prosto ne kupite jer je od količine probanja vec gotovo uništen, rašiven, često isflekan, puderom, karminom?
Sva garderoba je detaljno pregledana ukoliko je s etiketom, a ako ne, odneta je prethodno na hemijsko čiscenje ili je prosto oprana i spremna za oblačenje.
U Srbiji se danas očekuje pretežno sunčano vreme, uz slab i umeren vetar, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHZS).
Najniža temperatura od dva do sedam stepeni, a najviša od 12 do 18.
U Požarevcu se takođe očekuje pretežno sunčano. Vetar slab, istočni i jugoistočni, uveče i u toku noći u pojačanju.
Najniža temperatura oko sedam, a najviša oko 15 stepeni.
U utorak umereno oblačno, u većem delu dana suvo, malo toplije i vetrovito sa umerenim i jakim južnim i jugoistočnim vetrom, koji će na jugu Banata i u planinskim predelima povremeno biti olujni,
U sredu promenljivo, i dalje toplo i vetrovito s prolaznom kišom, a u četvrtak svežije uz slabljenje vetra.
Od petka do kraja sedmice promenljivo, natprosečno toplo i uglavnom suvo uz ponovno pojačanje jugoistočnog vetra u košavskom području.
Aleksandar Đ. (22), Danijel S. (21) i njegov otac Saša S. (47), prebačeni su u Beograd, kako bi se utvrdilo da li su u vreme ubistva bili uračunljivi.
Trojica Požarevljana osumnjičena za teško ubistvo Ružice Kovač (78), iz istražnog zatvora upućeni su za Beograd, kako bi se psihijatrijskim posmatranjem utvrdilo da li su u vreme zločina bili uračunljivi.
Aleksandar Đ. (22) u pritvoru je zbog teškog ubistva, a Danijel S. (21) i njegov otac Saša S. (47) zbog teškog ubistva u saizvršilaštvu i svima njima preti kazna do 40 godina zatvora.
Dok su oni na posmatranju, u nastavku istrage obaviće se razgovori sa svedocima, analiza snimaka video-kamera i nalaza sa obdukcije. Po završetku ovih radnji, viši javni tužilac trebalo bi da odluči o konačnoj kvalifikaciji dela i o podizanju optužnice.
Sumnja se da je Aleksandar 14. oktobra, namerno, desnom stranom „zastave 101“, otpozadi udario bicikl na kojom je Ružica išla ka svojoj kući Dunavskom ulicom, a zatim pobegao i zapalio auto.
Otac i sin podstrekivali su ga na ubistvo, jer je Ružica htela da ih izbaci iz svoje kuće za koju tvrde da su joj platili 10.000 evra, s tim da ona može u njoj doživotno da ostane. Dogovor je bio da mu oni nakon ubistva isplate 400 evra i daju mu svoj polovni auto. U ovom slučaju prvo se sumnjalo da se radi o udesu, ali su nadzorne kamere pokazale da je Aleksandar namerno udario u bicikl, prenose Novosti.
U jednoj od najvećih kula unutar Hilandara, pirgu Svetog Save, nalazi se kapelica gde se sveti Sava molio, kao i freska na koju su dvojica mladića urezala svoja imena i godinu posete.
Vernici koji su posetili ovu kulu, primetili su urezana imena i ovaj vandalski čin, fotografisali oskrnavljenu fresku i podelili na društvenim mrežama.
Kako se može videti, imena urezana u fresku su im Lekić Marko i Perica Vujović, a godina je 2019. Ubrzo su počeli da se nižu komentari i ostalih korisnika društvenih mreža, koji su osudili ovakav čin.
“Svakoga ko ošteti ili uništi istorijsko versko ili kulturno nasleđe, treba oštro kazniti isključivo društveno-korisnim radom na javnom mestu u mestu stanovanja-kraj priče”, napisao je jedan od korisnika.
“U Hilandar ne može niko da uđe da pre toga nije najavljen tj. da mu nije odobreno, pošto postoji evidenicija za 2019. pronaći ih, kazniti, podneti prijavu…najstrožije kazniti kako bi poslužili kao primer ubuduće da nikom više ne padne na pamet”, napisao je drugi korisnik.
List Kurir navodi da je, nažalost, Kula Svetog Save prepuna potpisa.
U Hilandaru postoji kula svetog Save sa crkvicom u kojoj se Sava molio. E baš na tom mestu su dva idiota izgrebala svoje ime na fresci i to ove godine. Imena su im Lekić Marko i Perica Vujović. Eto da bacim malo svetla na ovu sramotu. #Srbijahttps://t.co/HCpumJmMZFpic.twitter.com/FgBn5daJBD
U Srbiji će ujutro i pre podne biti pretežno oblačno, mestimično sa kišom, a sredinom dana i posle podne prestanak padavina i postepeno razvedravanje.
Vetar slab i umeren, u košavskom području i na planinama ujutro povremeno i jak jugoistočni, pre podne u skretanju na zapadni i jugozapadni. Najniža temperatura od 7 do 12, a najviša od 12 do 20, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
U Požarevcu ujutro i pre podne pretežno oblačno, povremeno sa kišom. Od sredine dana suvo uz postepeno razvedravanje.
Vetar slab i umeren jugoistočni, pre podne u skretanju na zapadni. Najniža temperatura oko 12 , a najviša od 16.
Opština Malo Crniće je 08. novembra proslavila svoju slavu, Svetog Dimitrija – Mitrovdan, kao i Dan prosvetnih radnika.
Uz prisustvo sveštenih lica sa teritorije opštine Malo Crniće, prerezan je slavski kolač, a prisutnim gostima, među kojima su bili direktori javnih preduzeća, predstavnici Policijske stanice Malo Crniće, radnici opštinske uprave Malo Crniće, kao i veliki broj prosvetnih radnika iz škola sa područja opštine, obratio se predsednik opštine Malo Crniće, Mališa Antonijević, koji se zahvalio prisutnima na velikom odazivu, i svima poželeo srećan praznik Mitrovdan, kao i Dan prosvetnih radnika.
Foto: Urban City
Potom je predsednica Skupštine opštine Malo Crniće, Goranka Stević, pozvala predstavnike osnovnih škola da prime nagrade, i zahvalila im se u ime Skupštine opštine na predanosti i velikom zalaganju u poslu kojim se bave. Dobitnici su: Danijela Mladenović i Sandra Milošević, diplomirani vaspitači u PU „14. Oktobar“, Nataša Ugrinović, profesor engleskog jezika i Anita Damnjanović, profesor razredne nastave u OŠ „Moša Pijade“ Malo Crniće, Marina Vasić, profesor ruskog jezika i Marina Despot, profesor likovne kulture u OŠ „Đura Jakšić“ Toponica, Suzana Veličković i Zorica Tošić, nastavnici razredne nastave u OŠ „Milisav Nikolić“ Boževac, Zorica Perić, profesor srpskog jezika i Vesna Milenković, nastavnik razredne nastave u OŠ „Draža Marković Rođa“ Smoljinac.
Petrući je preminuo danas oko 14 časova nakon što mu je u toku noći pozlilo u centru Beograda.
Uprkos tome što je sinoć na lice mesta došla Hitna pomoć, glumac Branislav Petrušević Petrući je danas preminuo. Ovu informaciju potvrdio je Petrućijev sin Marko.
Petrući je karijeru počeo kao član Indeksovog pozorišta, komedijskog radijskog programa na kojem je izgradio svoju karijeru. Bio je i u programu Radija Beograd za koji je često pisao tekstove. Teme su im na početku bile studenti i gazdarice, a od 1981. godine počeli su da rade i vruće političke, ozbiljne emisije. Glumac je završio fakultet organizacionih nauka, smer kibernetika.
U prvom programu radija Beograd sarađivao je u emisijama “Vreme sporta i razonode”, “Radio sport”, “Radio 202.”, “Radio televizija Srbije”.
Nadimak Petrući dobio kada je jednom prilikom u dramskom programu u studiju Radija Beograd izjavio da želi da ode u Ameriku i postane poznati glumac. Našalili su se na njegov račun da on jedino može biti anglosaksonski ili italijanski glumac, nešto poput “Petrući Brenći”, i od tad je poznat po tom nadimku “Petrući” koji se i godinama kasnije zadržao uz njegovo pravo ime.
Rođen je 09.05.1955. godine, u vreme kada je ekonomska situacija bila izuzetno teška kao i stanje u samoj državi.
Branislav Petrušević Petrući iza sebe je ostavio dva sina, Marka i Mateju. Sa suprugom Nadom bio je u braku preko 30 godina, a kako bi sprečili da im bračni život bude monoton, njih dvoje bi se često rastajali na par dana pa ponovo sastajali, dozvoljavajući tako jedno drugom slobodu kretanja i mišljenja.
Petrući je rado igrao tenis i učestvovao je na mnogim turnirima. Njegov moto glasio je “učiti i samo učiti” i možda je upravo to bio jedan od razloga zbog kojih je odlučio da učestvuje u emisiji VIP Veliki brat. Iako je u kući Velikog brata boravio svega nedelju dana, za to je rekao da mu je to bil još jedno bogato i lepo iskustvo, piše poznati.info.
Branislav Petrušević Petrući je 1990. godine glumio je u muzičkoj komediji “Hajde da se volimo 3”, trilogiji filma iz 1987. godine koju je režirao Aleksandar Đorđević. Film je doživeo veliku popularnost i u bioskopima ga je gledalo oko pet miliona gledalaca.
Njegova prva predstava “Izbori – jer ste vi to tražili” odigrana je čak 100 puta i pogledalo ju je preko 85.000 gledalaca. Osim nje, glumio je u raznim predstavama i učestvovao u brojnim emisijama. Neke od njih su: “Komplikovani prenos”, “Isus se vraća kući”, “Tri praseta”, “Ne ostavljaj me samog dok himna svira”, “Istočno od Rajha”, “Brat i mir”, “Svet ili ništa”, “Za šaku glasova”, “Izbori jer ste vi to tražili”, “U kući Velikog brata”, “Dno brate”, “Tamo daleko je sunce” i mnogim drugim.
U svojoj bogatoj karijeri sarađivao je s mnogim poznatim imenima sa estrade. Među njima su i Lepa Brena, Miroslav Ilić, Toma Zdravković, Velimir Bata Živojnović i drugi. Petrući je kao član Indeksovog pozorišta dobio nagradu Oskar popularnosti na koju je bio izuzetno ponosan.
Vladan Milošević (45) iz Kasidola kod Požarevca, osuđen je u Osnovnom sudu u Velikom Gradištu na sedam meseci zatvora zbog ugrožavanja sigurnosti Veljka Pavlovića (22) iz Sirakova.
Optuženom je izrečena i mera zabrane prilaska oštećenom u naredne tri godine. Ova presuda je pravosnažna, jer je izrečena na osnovu sporazuma o priznanju krivice optuženog.
On je osuđen jer je 6. novembra ove godine, oko četiri sata ujutru, u vidno alkoholisanom stanju i sa sekirom u ruci, došao ispred kuće oštećenog, koji mu je bivši šurak. Stojeći ispred kapije, pozivao ga je da izađe ili će da mu razvali ulazna vrata i preteći mu ubistvom.
Ukućani su tada pozvali policiju, koja ga je uhapsila i odredila zadržavanje od 48 sati. Milošević je priznao delo za koje se tereti, pravdajući se pijanstvom, jer je u krvi prilikom hapšenja imao 3,18 promila alkohola.
Inače, on je zbog nasilja nad Pavlovićem već bio osuđen, i to na šest meseci kućnog zatvora, uz jednogodišnju zabranu prilaska, koju je ovom prilikom prekršio, prenose Novosti.
U Republici Srbiji u ponedeljak 11. novembra obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Ovaj datum podseća na dan kada su, 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Kompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.
Ovaj državni praznik se u Republici Srbiji proslavlja od 2012. godine i neradni je dan.
Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, koji je u botanici poznat i kao cvet feniks. Osim ovog, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku.
Državni praznici koji se u Srbiji praznuju neradno su i Nova godina (1. i 2. januar), Sretenje – Dan državnosti Srbije (15. i 16. februar) i Praznik rada (1. i 2. maj).
Neradni dani su i Božić, odnosno 7. januar i Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa. Radno se praznuju Sveti Sava 27. januara, Dan pobede 9. maja i Vidovdan 28. juna.
Pozorišna predstava “Otkačene”, rađena po tekstu Slavice Ljuljić, a u režiji Monike Romić biće izvedena u pozorišnoj sali Doma kulture u Kostolcu u ponedeljak, 11. novembra 2019. godine, sa početkom u 20 časova. Cena ulaznice je 400 dinara.
Ovo je prva urnebesna komedija po ugledu na strane TV serije, koja prati zgode i nezgode jedne gradske porodice u njihovim pokušajima da žive kao “sav normalan svet”, da se sa svojim problemima nose na zreo i odgovoran način što im nikako ne polazi za rukom i što, naravno, dovodi do niza komičnih situacija.
Prema rečima autora, „Otkačene” je novi domaći pozorišni komad koji govori o vremenu u kom živimo, kao i o stanju društva koje se nalazi na teškom ispitu sastavljenom od najrazličitijih pitanja. Komične situacije, situacije apsurda i situacije zabune povezane su sa raznim pitanjima:
Da li smo previše zagledani u sebe?
Da li su naši životi u opštoj površnosti i zbunjenosti izgubili smisao?
Da li je odnos između novih tendencija i starih vrednosti, sitnih interesa i raznih drugih zadovoljstava na najrazličitije načine, realan?
Da li je populizam plastične hirurgije doneo sreću ili ipak nesreću ljudima?
Predstava na komičan način tretira probleme sa kojima se sreću žene u poslovnom i porodičnom životu, partnerskim i prijateljskim odnosima, sa namerom da se u delu prepoznaju različite generacije.
Danas će u Srbiji biti toplo i pre podne pretežno sunčano, dok se posle podne očekuje postepeno naoblačenje sa kišom i pljuskovima koje će najpre zahvatiti jugozapadne i zapadne predele, Srem i Bačku, a tokom noći i većinu ostalih krajeva.
Vetar će biti slab i umeren jugoistočni, na jugu Banata i jak, uveče na severu u skretanju na severni.
Jutarnja temperatura od 5 do 13 stepeni, najviša dnevna od 17 do 22.
I u Požarevac danas toplo, pre podne pretežno sunčano, posle podne postepeno naoblačenje, uveče i tokom noći sa kišom.
Vetar će biti slab i umeren jugoistočni, jutarnja temperatura oko 13 stepeni, najvisa dnevna oko 22 stepena.
Narednih sedam dana u Srbiji će biti toplo, sa temperaturom iznad prosečnih vrednosti uz česta prolazna naoblačenja mestimično sa kišom.
Popularna aplikacija za razmenu poruka – WhatsApp, konačno je uvela dugo očekivanu mogućnost otključavanja otiskom prsta za svoju Android aplikaciju.
To je već nekoliko meseci dostupno vlasnicima iPhonea, a sada je, kako je WhatsApp objavio, ova dodatna bezbednosna opcija dostupna svima koji koriste Android.
Opcija, koja korisnicima omogućava da svojim otiskom prsta zaključaju sve konverzacije i obaveštenja, dostupna je svim Android uređajima koji koriste najnoviju verziju WhatsAppa (2.19.308) i podržava rad sa kako fizičkim skenerima tako i sa skenerima koji se nalaze ispod ekrana uređaja.
Otključavanje WhatsApp-a otiskom prsta se aktivira na sledeći način:
Korisnici iPhonea X, takođe, imaju prstup novoj bezbednsonoj opciji, s tom razlikom što se za otključvanje, umesto otiska prsta, koristi prepoznavnje lica (Face ID):
Majke u Srbiji ubuduće bi za prvo dete umesto sadašnjih 100.000 dinara mogle da dobijaju od 300.000 do 350.000 dinara, izjavila je juče Maja Gojković.
Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković rekla je juče da će u narednom periodu u pronatalitetnu politiku biti uloženo preko 200 miliona evra, pre svega kako bi se omogućila vantelesna oplodnja za sve zainteresovane parove.
– Namera je i da se u naredne dve godine poveća i jednokratna pomoć za prvo dete sa današnjih 100.000 na 300.000 ili 350.000 dinara. Takođe ove godine dodeljena su sredstva za sufinansiranje mera populacione politike u iznosu od 650 miliona dinara, što je 150 miliona više nego prošle i pet puta više nego 2017. godine – objašnjava Gojkovićeva.
Srbija je domaćin dvodnevnog međunarodnog foruma “Svetost materinstva”, posvećenog porodici i izazovima sa kojima se ona danas suočava. Prema proceni Ujedinjenih nacija, čak 83 države sveta imaju problem ubrzanog starenja stanovništva i nedovoljnog rađanja.
U Srbiji svaka peta osoba ima više od 65 godina, što nas svrstava među deset najstarijih evropskih država prema starosti stanovništva, navodi RTS.
U borbi protiv bele kuge, države moraju da podstiču rađanje više dece, da stimulišu mlade parove da stupaju u brak i da pomognu roditeljima da usklade porodične obaveze i posao, poručuju učesnici foruma.
Ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko kaže da Rusija u svojim odnosima u svim svojim delatnostima na međunarodnom planu misli o porodičnim vezama, o prosperitetu i države pa i svake porodice.
– Veoma je važno da program ‘Svetost materinstva’ radi da bismo uspostavili porodične veze, porodičnu tradiciju na temelju tradicionalnog pojma. I ovo je jedino rešenje socijalnih pa i demografskih problema koji sada predstavljaju jedan od najvećih izazova svima – kaže ambasador Ruske Federacije u Beogradu.
Vidljivi rezultati
Finansijsku pomoć za mere populacione politike, u protekle tri godine, dobila je 161 opština. Neki rezulti su već vidljivi.
– Iako je merna jedinica u demografiji decenija, raduje nas i ohrabruje vest da se u prvih deset meseci ove godine po prvi put u Srbiji rodilo 612 beba više u odnosu na isti period prosle godine – rekla je Slavica Đukić Dejanović, ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku.
Više razumevanja za porodične obaveze zaposlenih, očekuje se i od poslodavaca. Fleksibilno radno vreme, na primer, omogućilo bi roditeljima da lakše usklade posao i roditeljstvo.
– To je nešto što svakako možemo da učinimo. Što naše društvo ne košta ništa, s jedne strane pruža mogućnost rukovodiocima da bolje angažuju radno vreme, da budu produktivniji da radnici budu zadovoljniji, a da u toj sveri materinstvo izađe u susret mladim roditeljima – kaže Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Pozitivna iskustava drugih zemlja mogu koristiti, ali nema univerzalnog modela za popravljanje demografske slike. Svaka država mora da gradi svoj put, a efekti danas preduzetih mera mogu se očekivati za desetak godina.
Vozačima u Srbiji će se uskoro se tolerisati brzina do 150 kilometara na sat na onim deonicama autoputa gde je sada ograničenje 130 na sat, rekao je za “Blic” direktor “Puteva Srbije” Zoran Drobnjak.
Kako je Drobnjak potvrdio, Putevi Srbije predložiće MUP-u da se na auto-putevima toleriše prekoračenje brzine od 20 kilometara na sat, što znači da će na određenim delovima auto-puteva biti dozvoljena maksimalna brzina i do 150 kilometara na sat.
– Ostalo je samo da dogovore finiširamo, pa da se na deonicama autoputeva ograničenje brzine poveća na 150 kilometara na čas, te da se tako granica usaglasi sa evropskim standardima – objasnio je Drobnjak.
Drobnjak je za Tanjug objasnio da to znači da će se na delovima auto-puta gde je znakom predviđeno 130 kilometara na sat tolerisati vožnja do 150 kilometara na sat, a da će na delovima gde je maksimalna brzina, primera radi, 100 kilometara na sat, moći da se vozi 120 kilometara na čas.
Kako je dodao, to neće važiti za tunele, gde je, na primer, na Koridoru 11 ograničenje 80 kilometara na sat.
Povod za razmatranje ove odluke je otvaranje i poslednje deonice na Istočnom kraku Koridora 10.
Drobnjak je podsetio da je zakonom predviđeno da je maksimalna brzina na auto-putevima 130 kilometara na sat i da će tako i ostati.
Najpoznatiji kanadski roker i tvorac nekih od najlepših balada Brajan Adams nastupa u nedelju 10. novembra u 20 sati u Štark areni.
Adams dolazi u Srbiju u okviru svoje aktuelne ’’Shine A Light’’ turneje, a fanovi se uveliko pripremaju za čuvene hitove – ’’Summer Of ’69’’, ’’Heaven’’, ’’Everything I Do, I Do It For You’’, ’’Cuts Like A Knife’’, ’’Have You Ever Really Loved A Woman?’’, ’’All For Love’’ po kojima je ova plavokosa zvezda poznata.
https://www.youtube.com/watch?v=hq2KgzKETBw
Ulaznice su u prodaji na blagajni Arene, svim prodajnim mestima Ticket Visiona kao i online na www.tickets.rs a ono što je zanimljivo je da Brajan ne želi da ima fan pit kategoriju ulaznica, jer smatra da novac ne bi trebao da bude presudan u zauzimanju pozicije ispred bine.
Adams takođe nema predgrupu, pa organizatori apeluju na posetioce da dođu na vreme na koncert koji počinje u 20 sati.
Brajan nije imao nikakve posebne zahteve prilikom svog boravka u Beogradu – s obzirom da je, kao i ceo njegov tim, vegan, poznato je da njegov ketering ne sadrži namirnice životinjskog porekla.
Jedino u čemu je bio izričit je da se u dvorani ne sme osetiti bilo kakav miris hrane.
Prosečna starost vozila u Srbiji je između 15 i 20 godina, objavila je Agencija za bezbednost saobraćaja. Ako se posmatra po regijama, u većem delu naše zemlje voze se automobili proizvedeni pre 15-20 godina.
Najmlađi vozni park je na području Beograda, gde je prosek starosti registrovanih automobila nešto niži i iznosi 13,3 godine.
U Braničevskom okrugu vozni park je prosečno star 19,7 godina koji prednjači po starosti u ovom delu Srbije. Da nismo “najstariji” potrudilo se Prijepolje sa prosečnom starosti automobila od 19,8 godina, dok je na području Niša, Vranja, Leskovca, Prokuplja, Kruševca i Zaječara situacija još “starija”, pa je tako prosečna starost automobila iznad 20 godina.
Ratomir Veselinović (22) iz Velikog Gradišta pravosnažno je osuđen pred Osnovnim sudom na pet meseci zatvora, zbog nasilničkog ponašanja prema sugrađaninu Nenadu Novakoviću (28). Presuda je doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivice, koju je optuženi sklopio sa osnovnim javnim tužiocem.
Napad zbog kojeg je osuđen dogodio se 30. oktobra ove godine, u klubu „M 75“ u Velikom Gradištu, sat iza ponoći. Između optuženog i oštećenog je izbila svađa, zbog ranije neraščišćenih sukoba zbog devojke.
U jednom trenutku, dok je u desnoj ruci držao „bokser“, optuženi je izvadio nož koji mu je bio za pojasom i njime gađao oštećenog. Međutim, ovaj je uspeo da se baci na pod, pa je nož udario u zid. Osim zatvorske kazne, optuženom je izrečena i mera zabrane prilaska oštećenom.
Inače, optuženi Veselinović je povratnik, jer je već bio u zatvoru tri godine, zbog krivičnih dela vezanih za krađe i nasilje.
Zbog sanacije kvara na vodovodnoj mreži bez vode će biti potrošači u ulicama: Partizanska, Jug Bogdanova, Topličina, Vase Pelagića, Bosanska, Proleterska do 14:00 časova.
Srpska pravoslavna crkva slavi dan Svetog velikomučenika Dimitrija, koji je u narodu poznatiji kao Mitrovdan.
Ovaj datum se u narodu označava i kao hajdučki rastanak, i doba godine kada počinje zima. U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima.
Mitrovdan je posvećen antičkom komandantu Soluna iz trećeg veka, mučenom i pogubljenom zbog širenja hrišćanstva.
Solunski hrišćani Dimitrija su tajno sahranili. Na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i proglašen je zaštitnikom grada Soluna.
Po predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, te je zato nazvan Mirotočivi.
I danas se veruje u lekovitost njegovih moštiju. Crkveni spisi navode da je potom sveti Dimitrije “bdeo nad svojim gradom i spasavao ga zemljotresa i drugih nesreća”.
Kod Rusa, kult sv. Dimitrija počeo je da se širi još u 12. veku. 1581. proglađen je zaštitnikom Sibira.
I u Srbiji svetom Dimitriju posvećeni su mnogobrojni hramovi, više od 120.
Krsna je slava brojnih porodica i ime nekih esnafa. U mnogim mestima održavaju se zavetine.
Na Mitrovdan, čuveni hajdučki rastanak iz narodnih pesama, običaj je da se otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju novi.
Ako pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, ako je oblačno čeka nas topla zima. Ako je vedro, po narodnom verovanju, zima pred nama je oštra.
