Aleksandar Gajšek i Aleksandra Ninković Tašić gostovali su u Svečanoj sali požarevačke Biblioteke, 1. novembra 2019. godine. Publici su predstavljene knjige ,,Agape antologija 5” i ,,Zvezdobrojci 2”. Ono što povezuje ove dve knjige jesu sjajne ličnosti kao putokazi koji nas vode ka boljem društvu i boljem čoveku.
,,Agape antologija 5” sadrži 12 odabranih razgovora sa akdemikom Vladetom Jerotićem koji su održani u okviru televizijskog serijala „Agape” . Ovakve književne večeri su dokaz da seme, koje je posejao akademik, daje divne plodove, a njegov duh je i dalje prisutan i živ. Čuli smo citate iz odabranih intervuja akademika Vladete Jerotića koji su se našli u knjizi.
Aleksandar Gajšek otvorio je sećanje na ovo veliko ime citirajući njegovu mudru misao:
,,Ne prođe dan da negde, u nekoliko minuta, nemate mogućnost da prepoznate Boga u bilo čemu. Na primer, kad prhne ptica. To su ti trenuci, samo kad smo otvoreni. Dosta je samo to… dečji smeh, duga, cvrkut… Dosta. Samo kad se to vidi iznutra, čovek doživi prosvetljenje.”
U epizodi ,,Samospoznaja” dr Jerotić je govorio o večitom imperativu čoveka da upozna samog sebe, što je maksima napisana još na pročelju Apolonovog hrama – Delfijskog proročišta. Poznato je da je to bolan i mučan proces koji sadrži brojne prepreke. Upravo o tim preprekama govorio je dr Jerotić. U toku procesa samospoznanja nameću se brojna pitanja: kako da upoznamo sebe, možemo li to učiniti bez Božje pomoći, kako ići putem bogoljublja, čovekoljublja i sebeljublja, da li volimo sebe, da li je istina da sebičan čovek voli sebe? Dr Jerotić je često isticao da je čovek smrtno, slabo i nesigurno biće. Ovom prilikom publika se podsetila jednog njegovog eseja koji nosi upečatljiv naslov- Siguran sam da sam nesiguran. Tako smo došli i do čuvene paradoksalne misli apostola Pavla: ,,Kad sam slab, onda sam jak.” Večito pitanje postojanja borbe dobra i zla postavilo se u epizodi ,,Božanska i ljudska mudrost u Davidovim psalmima”. O toj univerzalnoj temi pisao je Dostojevski i mnogi drugi, a dr Jerotić je, kao i uvek, imao pozitivan pristup toj temi, što smo mogli da čujemo iz citata. On smatra da ljudi na različite načine doživljavaju spoznaju života kao tajnu. Tajna je i šta se dešava sa ljudskom dušom posle smrti. Različite su i predstave o onostranom u religijama sveta. ,,Nema povratka posle smrti. A gde bi i trebalo da se vratimo?” kaže dr Jerotić. ,,Ako pravda dolazi od zakona onda je Bog zaista umro uzalud”. zaključuje, citirajući apostola Pavla.
Našem sveprisutnom gostu, Vladeti Jerotiću, pridružili su se i Ivan Đaja, Jovan Cvijić, Atanasije Nikolić i Ruđer Bošković, važna imena našeg zvezdanog neba o kojima se govori u knjizi ,,Zvezdobrojci 2”.
Naša gošća Aleksandra Ninković Tašić pročitala je odlomak iz svoje knjige, koji je oduševio požarevačku publiku:
,,Piše Đaja da je kao dečak hodao sa svojim učiteljem kada sretoše jednog starog čoveka. Taj starac pomilovao je mladog Đaju, a učitelj mu reče da odrecituje poslednju pesmu koju su učili. Pošto mali đak to učini, kaže mu učitelj: ,, Sada, Ivane, poljubi ovom čiki ruku.” Pitao sam mog učitelja: ,,Ko je bio čovek kome poljubih ruku?”, On je”, reče mi učitelj, ,,napisao tu pesmu koju si odrecitovao.” To je bio Jovan Jovanović Zmaj. ,,I eto”, kaže Đaja, ,,od tada do danas ja žalim što mu ne poljubih obe ruke.”
,,Zvezdobrojci 2” je nastavak knjige ,,Zvezdobrojci” koja za decu, a i za sve uzraste, predstavlja skupljeno blago – odlomke o odrastanju iz biografija Milankovića, Tesle i Pupina. ,,Mesto s pogledom ka zvezdama je ono mesto sa kog su svi briljantni umovi srpske nauke krenuli da se penju lestvicama znanja. Posmatrajući tokom vedrih noći zvezdani svod, nisu razvijali samo svoj um, već i ličnost. Postajali su dobri ljudi” kaže Aleksandra Ninković Tašić. Ovo su komadići priča koje su sami zapisali kada su postali veliki, kada su učinili ovaj svet boljim mestom, ostavljajući zapis o svojim superherojima i o svom detinjstvu, kao o najvećoj snazi koja ih je vodila kroz život.
Kako kaže Pupin: ,,Ne bismo ni Nikola Tesla ni ja postigli ništa u životu da nismo kao deca bili zagledani u prostrano i večno zvezdano nebo nad nama. Razvijamo maštu dok gledamo u zvezde i tako postajemo ljudi koji mogu da stvaraju velika dela.”
