Cena uglja kreće se od 8.000 do 8.200 za tonu, a najviše se nudi kostolački lignit. Kubik ogrevnog hrasta, cera i bukve prodaje se za 6.000 do 6.200 dinara, a u obliku cepanica je od 9.500 do 10.500.
„Da, sutra putujem u Hag“, rekao je kratko Haradinaj, prenela je sinoć prištinska Gazeta Expres.
On je ocenio da je ostavku na premijersku funkciju podneo jer bi bio „loš presedan“ kada bi se „šef vlade jedne države isporučio“ Hagu.
Kako je rekao, smatra da bi time bio ugrožen „suverenitet Kosova“ i dodao je da „on to ne bi uradio Kosovu“, jer bi to bio dokaz da je „Kosovo ranjivo“.
U Gradskoj upravi grada Požarevca danas je održan sastanak republičkih turističkih inspektora i lokalnih ovlašćenih inspektora za oblast turizma povodom upoznavanja sa novom zakonskom regulativom u delu domaće radinosti i seoska turistička domaćinstva.
Zakon o ugostiteljstvu stupio je na snagu 22. marta ove godine, a 1. jula počela je njegova primena u celosti. Jedan deo zakona odnosi se na domaću radinost i seoska turistička domaćinstva.
Sastanku je ispred Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, prisustvovala i vršilac dužnosti pomoćnika ministra Vera Božić Trefalt sa saradnicima.
Sastanak je održan sa ciljem edukacije inspektora o primeni novog Zakona na teritoriji Braničevskog okruga.
Fotografije poslala Sanja koja kaže da je dosta Požarevljana u Sutomoru i da su cene smeštaja, hrane, pića i noćnog provoda uglavnom niže nego na Srebrnom jezeru…
Neke od cena: tri kugle sladoleda 1 evro, pica parče 1 evro. Pizza kaprićoza cela 4.5 evra. Pljeskavica 1.5. Giros 2.5. Ručak dnevno jelo sa salatom i lepinjom 2.5/3 evra. Espresso kafa 1 evro, turska kafa 0.80. Pivo točeno malo 1-1.2, veliko 1.4-2…
U četiri zida samice gde ne možeš da pobegneš od sebe, nemaš drugi izbor nego da počneš meč sa samim sobom, da se boriš, svađaš sa sobom, da priznaš da si pogrešio, da se iskreno pokaješ i pobediš – ovako je u pobedničkoj autorskoj besedi pod nazivom “Nema onoga koji ne greši, malo je onih koji se kaju”, opisala svoje dane iza četiri zida osuđenica K. J. (25) iz KPZ Požarevac.
Festival besedništva osuđenih lica koji se peti put održao u Kazneno-popravnom zavodu Sremska Mitrovica, okupio je najviše učesnika – 28, iz 13 zatvorskih ustanova u Srbiji. Zbog velikog broja takmičara na finalnoj večeri, 13 osuđenih lica kazivalo je besede u dve kategorije, i to autorske i interpretacije.
TOKOM dva sata na bini pred publikom smenjivali su se takmičari koji su se trudili da što bolje, emotivnije iznesu besede koje su izabrali.
– Prvi put sam na ovakvom festivalu i smatram da imam talenat koji sam zapostavila. Sada dok sam na odsluženju kazne mogu da posvetim više vremena pisanju, kao što sam napisala i ovu autorsku besedu. Nadam se da zaista zatvor može da promeni čoveka i da sam shvati gde je pravio greške. Mlada sam i mogu još da se menjam – kaže osuđenica K. J., koja nije očekivala pobedu.
Iza nje u autorskim besedama, drugo mesto je pripalo P. D. iz KPZ Sremska Mitrovica i treće M. M. iz SZB Beograd.
U kategoriji interpretacija, prvo mesto osvojio je D. T iz KPZ Ćuprija, drugo osuđenica J. N. iz KPZ Požarevac i treće B.J. iz KPZ Niš.
Za učešće na festivalu mogla su se prijaviti samo osuđena lica koja kazne izdržavaju u poluotvorenim i otvorenim odeljenjima.
– Ove godine imamo učesnike iz svih zatvora u Srbiji, što se može nazvati republičkim takmičenjem. Ovo je jedan od vidova resocijalizacije osuđenih lica, koju sprovodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija. Pored besedništa, mi u zatvoru imamo i kreativno pisanje, razne sekcije kao što su slikanje, duborez i novinarstvo. Na ovaj način, putem književnog stvaralaštva i umetnosti, osuđena lica, kada izađu iz ove ustanove, mnogo lakše se uklope u normalan život – naglašava Nebojša Draganović, zamenik upravnika KPZ Sremska Mitrovica.
Zbog sanacije kvara na mreži bez vode će biti potrošači u ulici Kozaračkoj i Cane Babović u periodu od 11:00 do 14:00 časova.
U Maloj galeriji Narodnog muzeja 19. jula do 2. avgusta otvorena je izložba grafika umetnice Višnje Nikolić.
Na otvaranju izložbe posetiocima se najpre obratila Marina Radosavljević, viši kustos, istoričar umetnosti iz Narodnog muzeja u Požarevcu koja je tom prilikom kazala:
“Preuzimanjem oblika iz sveta koji je okružuje i njihovim
propuštanjem kroz ravan apstraktnog mišljenja, Višnja Nikolić je stvorila autentičan znakovni jezik kojim nastoji da dokuči, materijalno uobliči i interpretira duhovnu i intelektualnu spoznaju fizičkog sveta.
Asocijativni prizori njenih grafika autorke, satkani kroz svedenu figuraciju i apstrahovane oblike, sadrže klicu simboličkog govora koji se proteže od linearnog i geometrijskog grafičkog znaka, svedenih fragmenata svakodnevnog života, do same prirode.
Poetsko uporište u lokalnom ambijentu rezultiralo je ikonografijom kojom dominira zvučna putenost prirodnih formi datih u dve dimenzije čiji kolorit poseduje autonomiju neopterećenu mimetičkim pristupom. Ove grafike koje imaju svoj život i bez konkretizovanog prisustva ljudi izgravirane su sa prefiksom bezvremenosti.
Autorka suvereno vlada tehnikom i svakim otiskom demonstrira kultivisan pristup grafičkom mediju. Radovi mlade autorke predstavljaju onu vrstu umetničkog izraza koji sa dozom optimizma ukazuje na vitalnost likovnog postupka i uliva veru u neiscrpnost njegovih estetskih potencijala.”
Višnja Nikolić rođena je u Inđiji 24.02.1983. godine. Diplomirala 2005. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu – grupa za grafiku u klasi profesora Zorana Todovića. Magistarske studije na Akademiji umetnosti završila je 2010. godine.
2006. dobitnik je stipendije KulturKontakt-a Austrije za Internacionalnu letnju akademiju lepih umetnosti u Salcburgu, odsek grafika u klasi profesora Konrada Vintera.
Iza sebe ima 12 samostalnih izložbi i preko 60 grupnih u zemlji i inostranstvu. Učesnica je više umetničkih projekata kako u regionu tako i na međunarodnoj umetničkoj sceni, kao i nekoliko radionica i kolonija u Srbiji. Od 2006. godine član ULUV-a. Živi i radi u Novom Sadu.
U Srbiji će biti u većini mesta pretežno sunčano, samo ujutru i pre podne na severu i zapadu, a od sredine dana u brdsko-planinskim predelima uz promenljivu oblačnost ponegde kratkotrajna kiša ili pljusak i grmljavina.
Jutarnja temperatura 17 , najviša dnevna 34 stepena.
Prema izgledima vremena za narednih sedam dana, do 29. jula, biće pretežno sunčano i toplo.
U daljem tekstu sledi lista svih dobitnika nagrada i priznanja:
GRAN PRI Festivala „Zlatni pastir“ dodeljuje se filmu „Lu-lu lu-lu“, autora Predraga Todorovića, u produkciji TV Centra iz Svilajnca.
Film u prvi plan postavlja poteškoće sa kojima se strpljivo i vedro nosi osamdesetpetogodišnja Stana Milovanović dok pokušava da prenese svojoj ćerki Živojki umeće pevanja pastirskih „pesama bez reči“. Autorski tim uspeo je da njenu duhovitost nenametljivo i efektno prenese na film i da ličnu priču proširi na važne etnološke teme čuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa Vlaha i tešku sudbinu današnjih sela.
„Sredbrni pastir“ za etnološki zapis dodeljuje se filmu „Igranka za pokojnog Emilijana“, autora Predraga Todorovića, u produkciji TV Centra iz Svilajnca.
Filmski zapis na pažljiv, odmeren i celovit način prenosi intimnu i tragičnu priču o igranci koju ožalošćeni roditelji namenjuju svom pokojnom sinu, što je osoben deo kulta mrtvih kod Vlaha.
„Srebrni pastir“ za najbolju režiju dodeljuje se Radomirki Siljanoski za film „Veštičji rez“, u produkciji Evgenija Hiperprodakšn.
Pronalazeći efektna rediteljska rešenja, u simboličnom slikanju ljubavnih bajalica i kletvi, autorka pravi kreativni iskorak u obrađivanju etnoloških tema.
„Srebrni pastir“ za najbolji scenario dodeljuje se Jeleni Jovčić i Vladimiru Periću, za film „Vertep u Sremu“, produkcija Remorker, Muzej Srema i Vladimir Perić.
Zahvaljujući preciznom i zanatski tačnom scenariju, filmski zapis prati pripremu vertepa, obnovljene obredne povorke, koja na Badnje veče u sremskom selu Laćarak, slavi rođenje Isusa Hrista.
„Srebrni pastir“ za najbolju kameru dodeljuje se Igoru Petričeviću, za film „Ako me primaš za brata, ja tebe primam…“, u produkciji Radio televizije Vojvodina.
Snimatelj je pokazao vanredan osećaj za detalje, gotovo neprimetna preoštravanja slike sa jednog na drugi plan i majstorsko slikanje pejzaža kao okvira za ljudski susret između vera i kultura.
„Srebrni pastir“ za najbolju montažu dodeljuje se Nikoli Uspenskom, za televizijsku reportažu „Homoljski zmaj“, u produkciji TV Prva.
Iz bogatog snimateljskog materijala, montažer Nikola Uspenski umešno je složio zanimljivu i gledaocima prijemčivu priču o mitološkim bićima, Homoljskom zmaju i Šumskoj majci.
„Srebrni pastir“ za najbolji amaterski film dodeljuje se filmu „Put narodne nošnje“, krativnog timu OŠ „Milisav Nikolić“ iz Boževca, u produkciji OŠ „Milisav Nikolić“ Boževac.
Uz autentična svedočenja kazivača, mladi gledaoci se na detaljan i celovit način upoznaju sa nastajanjem, vrstama i obeležjima narodne nošnje.
„Zlatni pastir“ i povelja „Cedric Dallier“ za nabolji strani film dodeljuje se autorki Erlini Kardani, iz Norveške za film „U ime….“.
Šta se dešava kad jedan savremeni muškarac sa Zapada zbog partnerke prelazi u islam, dok se ona bori da izbegne ograničenja koja nameće šerijatski brak? Prateći nova strujanja u dokumentarističkom izrazu, autorski i životni par, poreklom iz udaljenih kultura i religija, snima se međusobno više od pet godina. Na taj način se kroz uvid u porodičnu intimu, otvaraju mnogo šira pitanja tolerancije i savremenog odnosa prema religiji.
„Srebrni pastir“ u stranoj konkurenciji za otvaranje ključnog pitanja savremene etnologije i antropologije o odnosu tradicije i modernosti, iskazanog kroz vizuelne medije dodeljuje se autoru Danu Jongblutu, iz Holandije, za film „Mudrost planina“.
Rekonstruišući pomalo romantičnu vizuru holandskog istraživača, koji se bavi tradicionalnim jelima i poljoprivredom pamirskog naroda, autor dramaturški jasno publici predočava ključne izazove modernizacije. Može li se ostati veran tradicionalnoj kulturi i ishrani, a istovremeno prilagođavati savremenim životnim stilovima!?
Žiri je odlučio i sledeće:
Specijalno priznanje dodeljuje se Nebojši Iliću Ilketu za film „Put jedne niti“, u produkciji Jug film Vlasotince i PU „Milka Dimanić“ Vlasotince.
Na efektan način, stavljajući decu predškolskog uzrasta u neposredan kontakt sa starinskim postupkom izrade i bojenja odeće, film razvija svest najmlađe publike o važnosti čuvanja običaja i nematerijalne kulturne baštine.
Specijalno priznanje dodeljuje se Seadu Šabotiću, iz Crne Gore, za film „Nekom svome“, za dosledan i odmeren rediteljski postupak i odabir neobičnog ugla iz kojeg se baca svetlo na često obrađivanu temu – napuštanje zavičaja.
Specijalno priznanje dodeljuje se Gulzat Egemberdijevoj, iz Nemačke, za film „Žrvanj“, za intimne ispovesti koje svedoče o istrajavanju na surovom običaju otmice neveste, u seoskim sredinama Kirgistana, uprkos savremenim zakonima koji to zabranjuju.
Specijalno priznanje dodeljuje se Rezi Madžlesiju, iz Irana, za film „Susret“, za raskošnu fotografiju i suptilno poigravanje očekivanjima gledalaca u prikazivanju svakodnevice jedne izdržljive ali usamljene iranske seljanke. Njeno predano i posvećeno pripremanje hrane za verski praznik jedva da biva primećeno od strane njenih sinova iz grada.
Specijalno priznanje dodeljuje se Ani Asevedo, iz Brazila, za film „U potrazi za zemljom bez zla“, za visoko estetizovanu fotografiju i disketno nagoveštavanje promena koje slede maloj zajednici Gvarana na periferiji Ria de Žaneira.
Za beleženje vrednog kulturnog nasleđa Žiri diplomama pohvaljuje i:
Snežanu Šaponjić Ašanin, za film „Seoska slava“, produkcija Narodni muzej Čačak, za znalačko praćenje litija oko seoskih zapisa u čačanskom kraju;
Novicu Savića, za film „Bistričke vodenice“, produkcija RTS – studio Požarevac, za kondenzovanu i efektnu priču o novom životu vodenica u blizini Petrovca na Mlavi i raznim narodnim verovanjima koja ih prate;
Miljanu Vuković za film „Vatra za mrtve“, produkcija TV Prva, koji umešno raspliće koloplet običaja posvećenih mrtvima u kučevskom kraju.
U Požarevcu danas će biti sunčano i veoma toplo uz slab vetar promenljivog pravca. Najniža temperatura biće oko 20, a najviša dnevna 36 stepena Celzijusa.
Očekivane biometeorološke prilike povolјno će uticati na hroničnično obolele i osetlјive osobe. Izvestan oprez se savetuje srčanim bolesnicima. Preporučuje se primena adekvatne zaštite od UV zračenja.
Narednih dana očekuje nas sunčano i toplo vreme. U ponedeljak uglavnom toplo praćeno povremenom kratkotrajnom kišom.
Kineski umetnik Caj Guo-Kijang osmislio je originalan način kako da svojoj preminuloj baki oda počast.
https://twitter.com/thehumanxp/status/1151933862076923905
“Led cepelin” je 1971. objavio “Stairway to Heaven” (Stepenice do raja), koja je postala jedna od najpopularnijih rok balada u istoriji. Sada je kineski umetnik Caj Guo-Kijang sproveo u delo.
Vatromet vizuelno formirajući stepenice koje dostižu “do neba” u visini od oko 500 metara, simbolišu besmrtnost koju je umetnik posvetio svojoj baki koja je, kako kaže, bila njegova najveća podrška kroz život.
Za Crnu Goru nisu potrebna dokumenta kao što su zeleni karton, međunarodna vozačka dozvola i dozvola za upravljanje tuđim automobilom u inostranstvu.
Ukoliko vlasnik vozila nije u njemu, osoba koja upravlja vozilom treba da poseduje ovlašćenje overeno u sudu ili u opštini, ali se prihvata i dozvola za upravljanje vozilom u inostranstvu izdata u AMS Srbije koja važi godinu dana.
Za ulazak u Crnu Goru, za sada nije potreban pasoš, već samo lična karta.
Maloletna lica, ako putuju sa roditeljima, treba da poseduju dokument koji dokazuje njihov identitet. Deca školskog uzrasta treba da imaju dokument sa fotografijom – đačka knjižica, pasoš, lična karta…
Deca predškolskog uzrasta treba da poseduju dokument kao što je izvod iz matične knjige rođenih, zdravstvena knjižica, putna isprava..
Ukoliko dete putuje bez roditelja odnosno staratelja preporučuje se pisana i overena saglasnost oba roditelja.
Prema Zakonu o bezbednosti hrane Republike Crne Gore, po vozilu je dozvoljen unos hrane u sledećim količinama: ukupno 1 kg suvog voća, povrća, pečurki, sireva, kafe, čaja, začina, 1 litar alkoholnog pića, 2 litra soka i 5 litara flaširane vode, u originalnoj ambalaži
Kontrola prijave boravka na graničnim prelazima prilikom izlaska iz Crne Gore
Ministarstvo održivog razvoja i turizma i Uprava policije, Sektor granične policije Crne Gore saopštili su da se na graničnim prelazima u skladu sa Zakonom o graničnoj kontroli vrše uobičajene kontrole, kao i provera zakonitosti boravka stranaca na teritoriji Crne Gore.
Kontrola prijave boravka se vrši na svim graničnim prelazima, što znači da obuhvata putnike koji putuju svim vrstama prevoza (avionom, automobilom, vozom, brodom..) Stranci koji u Crnoj Gori borave duže od 24 sata, dužni su da, po dolasku u Crnu Goru, obavezno policiji prijave svoj boravak, a ukoliko su u pitanju turisti, onda su izdavaoci smeštaja, kod kojih turisti borave, dužni da ih prijave.
Predloge možete poslati na e-mail: ra************@***il.com
INBOX Urban City Facebook stranice,
Viber // WhatsApp na broj 062 // 565 – 707 ili u
DM na Instagramu @urbancityradio
U Požarevcu će bazeni i ostala kupališta u okolini biti dobro mesto za beg od vrućine. Temperatura od 16 do 32 stepena.
Do ponedeljka u Srbiji i do 34 stepena. Osveženje stiže u ponedeljak popodne, pa će u utorak i sredu biti svežije 5 stepeni.
Narednih dana poskupeće cigarete i ostalih proizvođača u Srbiji, piše Dnevnik.
U “Službenom glasniku Srbije” objavljene su maloprodajne cene duvanskih proizvoda i fabrika duvana Beograd, JTI Senta i Vranjanske fabrike duvana.
Paklica njihovih cigareta skuplja je deset dinara zbog poštovanja akciznog kalendara, koji je predvideo povećanje akciza dva puta godišnje, sve do kraja 2020. godine.
Srbija do te godine mora da dostigne standarde EU, koje propisuju da je visina minimalne akcize 90 evra na 1.000 cigareta.
U Srbiji je sada oko 60 evra, čime naša država spada u one u kojima su cigarete najjeftinije.
Podsećamo, cene cigareta u Srbiji već su ove godine povećane u februaru, a i tada je paklica poskupela deset dinara.
Sada paklica “pal mala” umesto 260 dinara košta 270. “Laki strajk je 290, “rotmans” 260 dinara. Uskoro će biti skuplje i cigarete kompanije “Filip Moris”, pa će paklica “bonda” koštati 260 dinara. Malboro će biti 350, a “iv” će koštati 370 dinara.
U širem području Smedereva, Kovina i Pančeva u toku je policijska potraga za J. G. (54) iz Skorenovca koji je u sredu uveče srpom iskasapio bivšu suprugu u njenoj kući u Smederevu naočigled dvoje dece, navode Večernje novosti.
Za njim su tragali pripadnici PU Smederevo i PU Pančevo.
Teško povređena žena tokom noći operisana je u Opštoj bolnici Sveti Luka u Smederevu, a njene povrede su opasne po život.
Prema rečima direktora ove bolnice, dr Nenada Đorđevića, najteža je velika, duboka rana na stomaku, zbog čega je upućena na Vojno-medicinsku akademiju, gde pokušavaju da joj spasu život.
Na prodaju su poslovni prostori u Zrenjaninu, Gornjem Milanovcu, Požarevcu, stan, lokali i garaže u Beogradu, kao i nepokretnosti u Nišu, Lebanu, Negotinu, Arilju, Ražnju, Paraćinu, Loznici, Kikindi, Apatinu…
Predmet prodaje u Požarevcu je zgrada poslovnih usluga – poslovni prostor, površine 192 m2, u ul. Ilije Gojkovića br. 9, upisana u LN 16781 KO Požarevac kao poslovna zgrada – kancelarijski prostor, koja se sastoji od podruma, prizemlja i potkrovlja i zemljište pod zgradom – objektom.
Ponude se dostavljaju na adresu Direkcije u Beogradu do 24. jula, a javno otvaranje i izbor najpovoljnijeg ponuđača zakazano je za 29. jul ove godine, tačno u podne, u prostorijama Direkcije.
Ponedeljak, 22.07.2019.
09:00-14:30 naselje Dedine – radovi u trafo stanici
09:00-12:00 deo Lučice kod stubne trafo stanice Pilot – radovi na NN mreži
08:30-13:30 deo naselja Sirakovo – ulaz iz pravca Požarevca – radovi na dalekovodu
Utorak, 23.07.2019.
09:00-13:00 naselje Dedine – radovi na dalekovodu
09:00 – 14:00 deo Hajduk Veljkove od Jugovićeve prema Čačalici – rekonstrukcija NN mreže
Sreda, 24.07.2019.
09:00 – 14:00 deo naselja Miljević – radovi na NN mreži iz Ts Miljević 2 09:00 – 14:00 deo Dragovca prema Moravi – radovi na NN mreži
Četvtak, 25.07.2019.
09:00 – 14:00 deo Hajduk Veljkove od Jugovićeve prema gradu – rekonstrukcija NN mreže
Petak, 26.07.2019.
09:00 – 13:00 deo Snegotina – radovi na NN mreži
Na otvaranju izložbe posetiocima se najpre obratila Marina Radosavljević, viši kustos, istoričar umetnosti iz Narodnog muzeja u Požarevcu koja je tom prilikom kazala:
„Za apstraktne umetnike kaže se da kroz instinkt, kompoziciju i paletu boja, prenose emocije, ideje ili iskustva stvarajući slike koje se iznova istražuju. Dela Brane Markovića kolekcija su dinamičkih sadržaja koji se igraju luminescencijom i pokretom kako bi izazvali reakcije. Inspirisani toplim tonovima zemlje i hladnim tonovima neba, njegovi radovi su kontinuirano eksperimentisanje u teksturi, svetlosti, slojevitosti i refleksiji.
U mnoštvu mogućnosti koje digitalno slikarstvo pruža, Marković se opredelio za kombinaciju sa slikarskim elementima stvorivši iluziju prostora i ekspresiju boja, kojima nas vodi u imaginarnu zonu, zahvaljujući moćnoj tehnologiji koju majstorski koristi kao i slikarskoj veštini. Kombinacijom kompjuterske obrade slojeva i slikarskim aspektom slike kroz pastuozne namaze, umetnik se opredelio za stvaranje dela koja spajaju različite pristupe obrade, pa otuda i naziv izložbe „Slojevi obojenog“. Ovo stremljenje ka jedinstvenosti i harmoniji stvorilo je mnoštvo tehničkih efekata, od različitih struktura i tekstura materijala, iluzionističkih prizora treće dimenzije, svetlosnih senzacija, zakrivljenosti prostora i objekata, što daje bogatstvo samom jeziku izražavanja i nudi individualnu perspektivu za svakog posmatrača. Brana Marković svoju umetničku realnost estetizovanu lirskim senzibilitetom, svodi na simboliku prefinjenih tonskih varijacija plavih, ljubičastih i oker mrlja. Na tonski uravnoteženu, lazurnu površinu koja sugeriše prostor, mestimično postavlja gustu bojenu strukturu koju aplicira kao slikarski materijal na kraju dospevši do nesvakidašnjeg umetničkog pristupa slici.
Markovićevi radovi prenose dramatične, ali uravnotežene vizuelne izraze, istovremeno “projektovane”, a opet spontano izvedene i dinamične. Oni predstavljaju emocionalnu odgodu od sveta koji nas preplavljuje svojim intenzitetom i obezbeđuje osvežavajući izlazak u boju, pokret i dizajn. Umetnik svojom umetničkom poetskom istragom sveta i specifičnim pristupom nastavlja da neguje i sakuplja one metafizičke prostore sa senzibilitetom kojim stvara duhovnu vezu sa Zemljom, ljudskim iskustvom stremeći ka višem smislu“.
Nakon izlaganja kustosa posetiocima se obratio umetnik Branislav S. Marković koji se zahvalio osoblju galerije na pomoći u realizaciji izložbe i ljubiteljima umetnosti koji su prisustvovali otvaranju izložbe.
Branislav S. Marković je rođen u Skorici kod Paraćina 1950. Godine. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, u klasi profesora Gradimira Petrovića 1977. Godine. Član je ULUS-a od 1979. Izlagao na 33 samostalne i preko 200 kolektivnih izložbi. Učestvovao u domaćim i međunarodnim projektima i likovnim kolonijama; organizovao likovne izložbe „Balkan kulturni prostor bez granica“ i “Guitar visual art”. Dobitnik 12 nagrada, internacionalnih i domaćih. Član grupe Art LumiNis. Živi u Beogradu.
Izložba je otvorena do 1. avgusta. Ulaz je slobodan.
NARODNI MUZEJ POŽAREVAC organizuje izložbu grafika Višnje Nikolić u PETAK, 19.07.2019. u 19 časova u Maloj galeriji Narodnog muzeja u Požarevcu, Voje Dulića 12.
Sajam poljoprivredne mehanizacije i prodajna izložba domaće radinosti su samo neke od manifestacija u danima Petrovačkog vašara čiji je pokrovitelj opština Petrovac na Mlavi. U glavoj ulici brojni trgovci postavljaju prodajne tezge sa raznovrsnom robom, dok su zabavne igre i kafane locirane na samom vašarištu.
U dva dana, koliko je traje vašar, zabeleži se izuzetna posećenost mnogobrojnih gostiju i ovo jedna od najvećih i najposećenijih manifestacija celog našeg okruga.
Američka advokatica Elizabet Pots Vajnstin upozorila je putem Twittera na uslove korišćenja te aplikacije, u kojima je pronašla prilično zabrinjavajuće informacije.
Svi koji instaliranjem aplikacije prihvate uslove njenog korišćenja, FaceAppu daju “stalnu, neopozivu, besplatnu globalnu dozvolu za upotrebu, reprodukciju, modifikovanje, adaptiranje, objavljivanje, prevođenje i stvaranje drugih dela” na osnovu sadržaja sa vaših uređaja.
U prevodu, korisnici su FaceAppu dali dozvolu da koristi njihove fotografije, ime i prezime, korisničko ime i sve ostalo za što bi im moglo biti potrebno, uključujući i reklame. Tako da, ako ste instalirali aplikaciju, nemojte da se iznenadite ako vaša fotografija osvane na nekom reklamnom plakatu za, na primer, kondome, lek protiv impotencije ili za nešto treće.
Čak i ako korisnici isključe opciju pristupa fotografijama uskladištenim na njihovim uređajima, ova aplikacija tu opciju ignoriše i pristupa fotografijama.
Prema pisanju nekih medija, posebno bi trebalo da zabrine činjenica da je aplikacija FaceApp napravljena u Rusiji, da je njen vlasnik Rus i da to znači da su svi podaci koje ona pruzima bivaju poslati u Rusiju. Naime, iza aplikacije, koja je korisnicima dostupna od 2017. godine, stoji bivši inženjer Microsofta i Yandexa Jaroslav Gončarov.
Pots Vajnstin upozorava i da tako definisana pravila korišćenja predstavljaju direktno kršenje evropske Direktive o zaštiti ličnih podataka (GDPR), prenosi Zimo.
Stručnjaci upozoravaju da bi aplikacija, koja ima visoke ocene i na Google Play Storeu i na App Storeu, dugoročno mogla korisnicima da napravi više štete nego koristi. Zato preporučuju da je, ukoliko ste je instalirali, što pre uklonite sa svog pametnog telefona kako biste zaštitili svoje fotografije i lične podatke.
Tvrdnje da aplikacija može da pritupi svim fotografijama korisnika, iz FaceAppa negiraju tvrdeći da ona ima pristup samo onoj fotografiji koju je korisnik odlučio da modifikuje. Tvrde i da se većina fotografija briše sa njihovih servera u roku od 48 sati.
Pojedini stručnjaci smatraju da korisnicima nije dovoljno jasno stavljeno do znanja da FaceApp fotografije šalje na server, ali je važno napomenuti da se, i pored toga što je kreator aplikacije Rus, svi serveri nalaze u SAD, kao i da je ta kompanija izričito naglasila da se “korisnički podaci ne prebacuju u Rusiju”, navodi Wired.
Oduka o visini minimalne cene rada u 2020. godini biće doneta sredinom septembra, a razgovori sa socijalnim partnerima uveliko traju, tvrde nadležni. S druge strane, u Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da razgovora još nije bilo, jer na poslednjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta oni nisu učestvovali zbog dešavanja u Republičkom geodetskom zavodu, pišu NOVOSTI.
Zoran Mihajlović iz SSSS ističe da samostalci čekaju poziv i da su spremni da pregovaraju.
– Mislim da bi bilo realno da se minimalna zarada poveća na 32.000 dinara – kaže naš sagovornik. – Problem je što mi stalno pregovaramo o minimalnoj zaradi, a ne o minimalnoj ceni rada. Tek tada bi svi u Srbiji imali koristi.
Oba reprezentativna sindikata i dalje ne odustaju od ideje da povećanje ne treba da bude ispod deset procenata, odnosno da treba da bude donekle u visini minimalne potrošačke korpe. Koju će odluku na kraju Vlada doneti još niko ne može da predvidi, mada je ministar za rad još oko prvog maja izjavio da će glavni zadatak aktuelne vlade biti da se cena minimalne potrošačke korpe izjednači sa minimalcem.
– Poslodavcima se zarad povećanja minimalne zarade čine ustupci u vidu umanjenja poreza i doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje, a korist ima svega 350.000 radnika – kaže Mihajlović. – Ne bi trebalo ugrožavati rad ovih fondova zbog onih koji ne rade dobro, jer se minimalac po zakonu isplaćuje samo u preduzećima koja imaju problem u poslovanju.
Ministar Zoran Đorđević nedavno je najavio da će pritom biti potrebno voditi računa o rasterećenju privrede, ali i o interesima poslodavaca koji smatraju da bi povećanje minimalne cene rada realno trebalo da bude za najviše šest odsto, u odnosu na sadašnju cenu od 155 dinara po satu..
– Ukoliko se ne dogovorimo sa socijalnim partnerima, Vlada će presuditi – kaže ministar Đorđević.
– Ako se usaglasimo, izaći ćemo sa iznosom, ako ne, zna se procedura. Prošle godine kompromis nismo postigli. Nadam se da će ove godine biti drugačije.
U Uniji poslodavaca Srbije podsećaju da minimalac treba da raste u skladu sa mogućnostima privrede, sa rastom BDP i inflacije. Po njihovom mišljenju, ako je u Srbiji predviđen privredni rast od 3,5 odsto, a rast inflacije 1,5 do dva procenta godišnje, onda bi bilo logično da povećanje minimalca ne bude iznad pet, eventualno šest procenata.
Poslodavci uveravaju da je zahtev sindikata nerealan i neizdrživ za privredu, uz godišnji privredni rast od oko 3,5 odsto.
Minimalnu mesečnu zaradu od oko 27.000 dinara prima 350.000 radnika, dok minimalna potrošačka korpa u proseku iznosi oko 36.000 dinara. Ministar finansija Siniša Mali nedavno je istakao da je prošle godine minimalna cena rada povećana 8,6 odsto, sa 143 na 155 dinara po satu, dok je stopa rasta ekonomije bila 4,3 procenta.
U Požarevcu promenljivo oblačno sa lokalnom pojavom kiše ili kratkotrajnih pljuskova sa grmljavinama. Vetar slab i umeren severozapadni. Najniža temperatura od 12 do 18, a najviša od 27 do 30 stepeni.
Upozorenje: Lokalna pojava grmljavina sa ili bez padavina, verovatnoća 90%
Održaće se i “Trka slatkiša” koja je namenjena najmlađima, “Trku rekreativaca” i “Trku profesionalnih plivača”. Takmičari će isprobati svoju snagu i izdržljivost na plivačkoj stazi dužine 3.86 km. Stil plivanja biće po izboru plivača.
Svi koji žele mogu se prijaviti na Fejsbuk stranici „Tri Swim”, ili na sajtu Trka rs.
Kotizacija je 1000 dinara, obezbeđene su nagrade za svakog plivača.
Zbog sanacije kvara na mreži bez vode će biti potrošači u ulici Kneza Lazara i Jug Bogdanovoj – od Nemanjine do ulice Kneza Lazara u periodu od 08:00 do 12:00 časova.
Viši sud u Požarevcu doneo je prvostepenu presudu kojom je Perica Mojović (64), bivši direktor kostolačkog Autotransporta, oslobođen optužbe da je izvršio zloupotrebu položaja ovlašćenog lica, pišu “Večernje novosti”.
Za ovo krivično delo, zakonom je propisana kazna od dve do deset godina zatvora. Nezadovoljno oslobađajućom presudom, Više javno tužilaštvo najavilo je podnošenje žalbe Apelacionom sudu.
Prema navodima optužnice, podignute u decembru 2016. godine, Mojović se teretio da je Autotransportu naneo višemilionsku imovinsku štetu u postupku javnih nabavki u periodu od 2010. do 30. juna 2013. godine. Ove nabavke on je sprovodio kao izvođač radova, po zahtevu naručioca, PD Termoelektrane i kopovi Kostolac.
Suprotno ponudi Autotransporta za javnu nabavku, Mojović je kao podizvođače angažovao veći broj firmi. Od gotovo četiri milijardi dinara naplaćenih u javnim nabavkama od TE-KO Kostolac, podizvođači su angažovani za izvedene radove i usluge u iznosu od 704 miliona dinara.
Mojović je osumnjičen da je naložio plaćanje ispostavljenih faktura ovim podizvođačima delom putem kompenzacije u vidu uglja, u količini od 7.919 tona, po nabavnim cenama od TE-KO Kostolac, u iznosu od 2.199 dinara po toni.
Mojović je uhapšen početkom septembra 2016. godine i u pritvoru je proveo oko 20 dana. Optužnicom Višeg javnog tužilaštva bili su obuhvaćeni i njegovi saradnici S.M. i M.M, ali su prvostepenom presudom i oni oslobođeni optužbe.
On se sumnjiči da je prvo telefonom pretio ocu i vređao ga, kao i da je potom došao do njegove kuće i razbio stakla na ulaznim vratima i prozore.
Nakon zadržavanja do 48 časova i saslušanja u Osnovnom javnom tužilaštvu, osumnjičenom je sudskim rešenjem određen pritvor do 30 dana.
U širem području Smedereva, Kovina i Pančeva u toku je policijska potraga za J.G. (54) iz Skorenovca koji je noćas srpom iskasapio bivšu suprugu Slavicu u njenoj kući u Smederevu naočigled dvoje dece.
Kako sazaneju Novosti, za njim tragaju pripadnici PU Smederevo i PU Pančevo.
Svetala je tokom noći operisana u Opštoj bolnici Sveti Luka u Smederevu, a njene povrede su opasne po život.
Prema rečima direktora ove bolnice, dr Nenada Đorđevića, najteža je velika, duboka rana na stomaku, zbog čega je upućena na Vojno-medicinsku akademiju, gde pokušavaju da joj spasu život.
O Svetlaninoj maloletnoj deci trenutno brine njena sestra.
Gajzer, sa kojim Svetlana ima jedno dete, pre tačno mesec dana izašao je iz zatvora zbog nasilja u porodici. Uoči sinoćne tragedije, danima se opijao u Skorenovcu, pričaju meštani.
