Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, podneli su krivičnu prijavu protiv četrnaestogodišnjaka iz Požarevca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teška krađa na naročito drzak ili opasan način.
Sumnja se da je on 22. septembra ove godine u Dunavskoj ulici u Požarevcu tridesetogodišnjem muškarcu s ramena strgao torbicu sa 1.400 dinara, ličnim dokumentima i ključevima od vozila.
Na površinskom kopu „Drmno“ u avgustu otkopano je 2,5 miliona kubika jalovine. Za osam meseci rada ukupno je otkopano gotovo 22,3 miliona kubika čvrste mase.
Zbog redovnog godišnjeg remonta i rekonstrukcije transportnog izvoznog sistema, na „Drmnu“ tokom avgusta rudarski sistemi za iskopavanje uglja nisu radili. Ukupno za osam meseci iskopano je 5,2 miliona tona uglja.
Foto: Energija Kostolac
Sa deponija sitnog uglja za potrebe TE „Morava“ iz Svilajnca u istom periodu prevezeno je 15.167 tona uglja. Po pokretanju proizvodnje uglja, pored obezbeđivanja neophodnih količina uglja za rad termokapaciteta, jedan od proizvodnih prioriteta biće i popuna deponija uglja kako bi se spremno dočekao rad u zimskim mesecima.
Aleksandar Simonović je od prethodne nedelje novi načelnik Gradske uprave u Požarevcu, saznaje Urban City.
Aleksandar Simonović obavljao je u prethodnih osam meseci posao načelnika Gradske uprave posle ostavke načelnice Suzane Bulajić u januaru ove godine.
Podsećamo da Simonović od 2015. godine radi u Gradskoj upravi Grada Požarevca. Radio je na mestima višeg stručnog saradnika odseka za skupštinske poslove u Odeljenju za opštu upravu i skupštinske poslove Gradske uprave Grada Požarevca, a od 2016. godine radio je na mestu šefa odseka za stručne poslove gradonačelnika i Gradskog veća u Odeljenju za poslove organa grada, informacione tehnologije i komunikacije.
U septembru 2017. godine postavljen je na mesto zamenika načelnika Gradske uprave Grada Požarevca.
Rođen je 1986. godine u Požarevcu gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Diplomirao je 2011. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Nakon završetka studija počinje da radi na mestu sudijskog pripravnika u Prekršajnom sudu u Požarevcu, a potom i u Osnovnom suda u Požarevcu, odakle prelazi je na mesto pravnog savetnika u u Privrednom društvu za promet automobilima ,,Auto Mirkos“ D.O.O. Položio je pravosudni ispit.
U Srbiji se danas ujutru na severu, pre podne u centralnim, a posle podne i u ostalim krajevima očekuje naoblačenje s kišom, jakim i olujnim vetrom i padom temperature.
Najniža temperatura od 10 do 16, najviša od 16 na severu do 28 stepeni Celzijusa na istoku i jugoistoku zemlje.
Foto: AccuWeather
I u Požarevcu se očekuje naoblačenje s kišom, jakim i olujnim vetrom i padom temperature. Vetar jak, kratkotrajno i olujni, severozapadni. Uveče i u toku noći razvedravanje i slabljenje vetra. Najniža temperatura 15, najviša 18 stepeni Celzijusa.
Zbog radova na NN mreži doći će do prekida isporuke električne energije u ponedeljak 24.09.2018. od 08:00 do 14:00 časova (u slučaju loših vremenskih uslova radovi će biti pomereni za utorak 25.09.2018. od 08:00 do 14:00 časova) deo ulice Vojske Jugoslavije u Požarevcu (od broja 156 do broja 176 i od 163 do 191 uključujući i bočne ulice).
U Malom Crniću celodnevnom manifestacijom „Stiška svitanja“, zavrešeno je Stiško kulturno leto u organizaciji Biblioteke „Srboljub Mitić“, Centra za kulturu i Turističke organizacije, a pod pokroviteljstvom opštine Malo Crniće.
Prvi jesenji dan obojen kulturnim tradicionalnim dešavanjima koje neguje opština Malo Crniće, započet je prijemom brojnih gostiju u biblioteci „Srboljub Mitić“. Predsednik opštine Malo Crniće, Mališa Antonijević je u svom kabinetu upriličio svečani prijem za pisce sa 55. Međunarodnih susreta u Beogradu i laureate nagrada po konkursu „Da nije ljubavi ne bi sveta bilo“.
Foto: BSMMC
Pesnici i poštovaoci pisane reči su sa predstavnicima lokalne samouprave, predsednikom Opštine, Mališom Antonijević i predsednicom SO-e , Gorankom Stević, posetili manastir „Zaova“, gde je starešina manastira Marko Pekić, pripovedao legendu o nastanku manastira „ Zaova“, opevanoj u epskoj pesmi „Bog dužan nikom ne ostaje“ i zaovačko jezero. Put je pisce dalje vodio stazom kojom je nekad koračao poznati srpski pesnik Đura Jakšić – do Velikog Sela (naselja u opštini Malo Crniće), gde je goste sačekao Vladan Ilić, besedom o Velikom Selu i glumac Željko Svetomirović, u odori Đure Jakšića, koji je dobrodošlicu gostima poželeo stihovima „Put u Gornjak“ ispred kafane, gde je Đura inspirisan lepotom ravnice Stig i reke Mlave, ispisivao svoje najlepše stihove.
Kulturno umetničko društvo iz Velikog Sela i deca iz OŠ „Đura Jakšić“ pobrinuli su se za prigodan kulturno umetnički program, Udruženje žena „Đurđevdan“ za tradicionalna srpska jela, dok je direktorka malocrnićke Biblioteke Danijela Božičković Radulović, uručila zahvalnice pojedincima i predstavnicima javnih preduzeća i ustanova zauspešnu saradnju i doprinos u organizaciji ove manifestacije.
Foto: BSMMC
Program je nastavljen u biblioteci „Srboljub Mitić“, predstavljanjem pisaca sa 55. Međunarodnih susreta u Beogradu: Dženet Saterlend iz Velike Britanije, Aleksandra Kožeduba iz Rusije, Amos Matia iz Italije i Petra Žebeljana iz Beograda. U okviru manifestacije „Stiška svitanja” po konkursu pod nazivom „Da nije ljubavi ne bi sveta bilo“, a po oceni žirija u sastavu: Jadranka Milošević dr književnosti iz Beograda, predsednik žirija; književnici: Ivan J. Petrović iz Petrovca, Antileta Živković iz Toponice, Zorka Stojanović iz Malog Crnića i Balša Rajčević iz Beograda, dobitnici nagrada „STIŠKI VENAC“, „STIŠKI SUNCOKRET“ i „STIŠKO PERO“ su: Igor Braca Damnjanović , Veselin Dželetović i Violeta Dimitrić iz Beograda. Dobitnici posebnih priznanja su Milo Radov iz Podgorice, za najoriginalniju pesmu; Stefan Đorđević iz Kruševca za najlepši stih; Stojan Šljuka, iz Čajniča Republika Srpske za najslikovitiju pesmu; Jovan D. Petrović iz Petrovca na Mlavi za suptilnost i ritmični izraz u pesmi „Bolna nesanica“; Božidar Dobraković iz Lovćenca za najljubavniju pesmu; Helena Himel iz Ečke, za najmuzikalniju pesmu: Branislav Crnić iz Beograda, za najerotičniju pesmu: Elma Selimi iz Tutina, za najdramatičniju ljubavnu pesmu; Jelena Bujovič (Elena Buevič) iz Ukrajine, za najmoderniju pesmu; Tanja Đurđević iz Velikog Gradišta, za najuzvišenije pevanje o ljubavi. „STIŠKI PUPOLjAK“ pripao je mladoj Aleksandri Obradović iz Velikog Sela.
Danas, 23. septembra u popodnevnim satima izbio je požar na njivi u blizini Čačalice u ulici Prva.
Foto: M. Radisavljević, N. Tufegdžić / Urban City
Kako javljaju naši čitaoci, požar se pri spaljivanju rastinja oteo kontroli, pa su kroz nekoliko minuta došli i vatrogasci koji su požar gasili koristeći požarne metle. Požar je ugašen oko 16 časova.
Srpska teniserka Jovana Grujić je u subotu osvojila drugu titulu u Belorusiji za dve nedelje – na ETA U12 turniru 3. kategorije Minsk Open.
Jovana je u finalu pobedila jednu od najboljih evropskih igračica, Kazahstanku Janel Ospanovu 5-7 7-5 6-0.
Kod dečaka je trijumfovao Rus Aleksej Jefremov, koji je u finalu pobedio sunarodnika Bogdana Borodina 6-0 6-4.
Foto: Mali Igrači
Jovana Grujić osvojila pet evropskih titula ove godine: pre desetak dana je osvojila u singlu ETA U12 Solnechnyi Cup u Rakovu u Belorusiji, osvojila je titulu u singlu na TORNEO U12 u Trstu, u singlu i u dublu na Bellevue Cup 2018 u Ulcinju i u singlu na BEOGRAD OPEN 2018 u TA Tipsarević u Beogradu, a sa reprezentacijom do 12 godina 7. mesto u Evropi na finalnom turniru Tennis Europe Nations Challenge by HEAD u Francuskoj.
Na državnom prvenstvo u džudou održanom u subotu u Zrenjaninu Ksenija Kocić je ostvarila najfantastičniji mogući uspeh – u svojoj kategoriji starijih pionirki osvojila je zlatnu medalju i postala prvakinja Srbije!
Uspeh dobija na značaju kada se zna da je ostvaren u konkurenciji 232 takmičara a posebno kada se uzme u obzir da je u polufinalu savladala prvakinju Vojvodine, a da je u velikom finalu suvereno pobedila aktuelnu šampionku Beograda! Sjajno!
Naša druga predstavnica, Anastazija Stojković, u svojoj kategoriji, posle velike borbe i mnogo napora, uspela je da se plasira na odlično sedmo mesto i time stavila do znanja da s pravom možemo očekivati da i nju uskoro vidimo na pobedničkom postolju nekog državnog prvenstva!
U Srbiji će danas ujutru biti umereno oblačno i svežije nego prethodnih dana, a u toku dana pretežno sunčano i toplo, saopštio je Republički hidro-meteoroški zavod Srbije (RHMZ).
Vetar slab i umeren, na istoku Srbije još ujutru i pre podne jak, severozapadni, sredinom dana u slabljenju i skretanju na južni i jugoistočni. Najniža temperatura od 10 do 15, a najviša od 26 do 30 stepeni Celzijusa.
I u Požarevcu ujutru umereno oblačno i svežije nego prethodnih dana, a u toku dana pretežno sunčano i toplo. Vetar slab, ujutru severozapadni, u toku dana jugoistočni. Najniža temperatura 13, a najviša 27 stepeni Celzijusa.
Malinari opet prete protestima i najavljuju osnivanje političke partije.
Tri meseca nakon što su blokirali magistralni put ka Crnoj Gori kod Prijepolja i više od dva od kada im je država obećala da će razgovarati sa hladnjačarima i obezbediti cenu od 125 do 130 dinara po kilogramu, proizvođači maline ponovo najavljuju proteste.
I osnivanje političke partije, jer kako kažu, ne mogu da nađu način da se izbore za sebe, ali i za sve ostale poljoprivrednike koji u Srbiji ne mogu da žive od svog rada.
Iz Asocijacije udruženja proizvođača maline su pred početak leta rekli kako su nezadovoljni akontnom cenom od 120 dinara, te da ništa ispod prosečne izvozne cene griza, koja je prošle godine bila 1,75 evra, nije u redu. Međutim, kako je prošlogodišnji rod bio mnogo bolji od ovogodišnjih 2,5 do tri tone po hektaru, iz Asocijacije su u junu poručili kako bi bili zadovoljni i sa 170 ili 180 dinara.
Kraj septembra je, a malinari su daleko od te cene.
Kako za Danas kaže Slađana Stanković iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užica konačne cene maline za drugu klasu variraju od 40 do 80 dinara, a za prvu od 100 do 130 dinara, iako je akontna cena trebalo da bude između 125 i 130 dinara sa tendencijom rasta do 150 i 160 dinara.
Foto: Ilustracija
Pojedine hladnjače, kako tvrdi, nisu isplatile maline, zbog čega su se malinari odlučili na proteste, poput onog ispred hladnjače Gorobilje kod Požege. Osim toga, napominje, konfuziji doprinosi i to što su otkupljivači najavili da će sledeće sezone cena biti 80 dinara.
Stanković napominje da “kvalitet ovogodišnjeg roda maline nije očekivano dobar, ali da je i dalje veoma tražena na svetskom tržištu“.
“Od 56.000 tona maline proizvedene ove godine u Srbiji, bilo je samo 35 odsto “rolenda“, odnosno maline prve klase. U Čileu je proizvedeno 38.000 tona, Poljaci nisu zvanično saopštili količine i njima kalkulišu, ali i ove godine potražnja je velika na inostranom tržištu”, ocenjuje sagovornica lista.
Stanković kaže da je obustavljen otkup maline “polka“, sorte čija je berba trebalo da bude u toku i da traje do kasne jeseni, jer otkupljivači nude veoma nisku cenu – na početku berbe cena je bila 80 dinara da bi posle pala na 40 dinara.
“Niko ne otkupljuje “polku“, jer malinari, posebno u Vojvodini i užičkom kraju, ne mogu da plate berače i da pokriju ostale troškove”, rekla je Stanković.
To je svakako na svojoj koži osetio i Dragan Vukajlović, koji u selu Dubu kod Bajine Bašte malinu uzgaja na 1,5 hektara. Rod je podbacio, kao i cena, te Vukajlović ne može da se nada – ne zaradi nego ni čistom pokrivanju troškova.
“Polka koja se sada bere je uglavnom druge klase i košta 40 dinara, berače treba da platite 40 dinara plus hrana i sve ostalo, za vilamet je plaćaju 90 dinara, a berač košta i 60 dinara. A gde je vezivanje, đubrivo, 500 dinara za doručak i ručak radnicima, plus večera. Morate da imate i za kafu, sok, da im date smeštaj, internet. Sve to košta“, nabraja Vukajlović.
Ove godine sa 1,5 hektara, kojim izdržava porodicu, imaće devet tona maline.
Izložba pod imenom „ RETROSPEKTIVA – IZLOŽBE I IZDANjA, 2003 – 2018. Istorijski arhiv Požarevac svom Gradu i Otadžbini…“ otvorena je u Galeriji savremene umetnosti.
70 godina postojanja Istorijskog arhiva Požarevac
Ova izložba je deo projekta „ Arhiv u 21. Veku“ kojim Istorijski arhiv Požarevac obeležava sedamdeset godina svog postojanja i rada.
70 godina postojanja Istorijskog arhiva Požarevac
Izložbu je otvorio gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović sledećim rečima:
“Očuvanje arhivske građe jeste obiman posao koji zahteva studioznost i naporan rad. Nebrojano puta bili smo svedoci da su mnogi kroz istoriju upravo najveće probleme ljudskom rodu pravili falsifikovanjem činjenica i događaja iz prošlosti. Posebno nam je dragoceno što ste vaše depoe za ljubitelje istorije otvorili i u formi bogate izdavačke delatnosti.
Bane Spasović, gradonačelnik Požarevca
Mišljenja sam da takve zbirke fotografija, dokumenata i ostalih pisanih podataka na najbolji način nam govore kako se na ovim prostorima nekada živelo i šta se od tada pa do sada sve promenilo. Sedam decenija postojanja pokazuje i dokazuje uspeh, ali i obavezuje da nastavite sa visokim standardima koje ste sebi postavili a nas na njih navikli. Na tom putu želim Vam svu sreću koja vam uz tako sposoban menadžment i vredne i predane zaposlene i nije odlučujući faktor.”
Dr Jasmina Nikolić direktor arhiva je ovom prilikom istakla :
”Smatrali smo neophodnim da vam prikažemo ono što smo uradili u okviru izložbeno-izdavačke delatnosti Istorijskog arhiva Požarevac u 21. veku, oslanjajući se upravo na rad generacija kolega, prikupljene arhivske fondove i zbirke koje ova ustanova čuva i niz programskih i projektnih aktivnosti zasnovanih na toj činjenici.”
70 godina postojanja Istorijskog arhiva Požarevac
Izložba će biti otvorena do 14. oktobra 2018. godine.
Jesen na severnoj Zemljinoj polulopti počinje u nedelju, 23. septembra, u 3.54 sati, dok istovremeno za stanovnike južne Zemljine polulopte počinje proleće.
Kako je saopštilo Astronomsko društvo “Ruđer Bošković”, na dan početka jeseni Sunce u Beogradu će izaći u 6.26 minuta, a zaći u 18.34 sati.
To znači da će obdanica da traje 12 sati i osam minuta, a noć 11 sati i 52 minuta.
Na dan jesenje ravnodnevice obdanica i noć nisu jednake dužine, jer Zemlja poseduje atmosferu, koja prividno uzdiže Sunce iznad horizonta.
Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) potpisala je ugovore sa 11 gradova i opština koji će dobiti podršku prilikom izrade urbanističkih planova za uređenje romskih naselja.
Reč je o Kučevu, Beočinu, Baču, Leskovcu, Kuršumliji, Vrnjačkoj Banji, Bujanovcu, Somboru, Pećincima, Lebanu i Surdulici.
Generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić naglasio je da je veoma važno da pored donatora i lokalne samouprave sufinansiraju aktivnosti, što če biti garancija da će taj posao biti urađen na pravi način, saopštio je SKGO.
„Na ovaj način dobijamo još jednu potvrdu zainteresovanosti svake od opština, što nam pruža sigurnost da će se i kasnije aktivnosti odvijati u skladu sa politikom razvoja svake od lokalnih samouprava, i da će sredstva za buduće namene ove vrste biti obezbeđena“, istakao je Staničić.
Trgovci traže od kupaca lične podatke kada plaćaju na rate kako bi zaštitili sebe od novčanih kazni u slučaju da je ček neispravno popunjen.
Kada sam hteo da na rate platim porodično putovanje, zaposlena u jednoj turističkoj agenciji odbila je da primi uredno popunjene i ispravne čekove sve dok na poleđini ne napišem broj telefona i lične karte. Iako sam joj rekao da se na ovaj način pravi zakonski prekršaj, nije želela da napiše ugovor o putovanju, naveo je čitalac koji se obratio redakciji „Politike”.
Ova praksa se, međutim, osim u agencijama odomaćila i u svim trgovinama u kojima se potrošači uslovljavaju na isti način. Bez ličnih podataka nema ni kupovine ni usluge. Kako saznajemo, banke nemaju nikakav interes da zahtevaju od trgovaca da traže kupcima, odnosno klijentima banaka, da svoje lične podatke upisuju na poleđini čeka koji je zakonsko sredstvo plaćanja.
Ček se smatra ispravnim ukoliko ga je vlasnik ispravno popunio. Jedini zaključak koji se nameće jeste da trgovci na ovaj način osiguravaju sebe, jer prema Zakonu o čeku snose posledice ukoliko on nije pravilno popunjen. Naime, po članu 25. ovog zakona trgovcu ili pružaocu usluge sledi kazna „ako trasira ček bez datuma ili sa neistinitim datumom izdanja”, i to dva do 10 odsto od iznosa čeka. Isto će se dogoditi i ako primi ček, prenese ili isplati, iako zna za njegove nedostatke (nepravilno popunjen, oštećen). Trgovci, dakle, ostavljaju sebi prostor da ukoliko je došlo do greške prilikom popunjavanja čeka lakše stupe u kontakt sa kupcem i izbegnu nepotrebne troškove.
U udruženjima potrošača kažu da je zakon jasan ne samo u pogledu toga šta sve ček treba da sadrži već i šta njegov imalac treba da popuni.
– Propisi su jasni, nigde ne piše da na poleđini morate da napišete svoj broj telefona, lične karte ili adresu. Druga je stvar s menicom, na kojoj sve to piše i korisnik je dužan da te podatke ispuni – kažu sagovornici ovog lista. Trgovci, dodaju, koriste neznanje kupaca i insistiraju na ovome jer im je mnogo lakše da pozovu potrošača ako se nešto nepredviđeno desi s čekom. Oni savetuju kupce da istraju u svom pravu, jer prodavcu plaćajući čekom u stvari daju novac.
– Samo prva strana čeka treba da bude popunjena i takav ček se smatra verodostojnim. Trgovac mora da proveri podatke, a to što godinama rade zaista je bežanje od odgovornosti – kažu u udruženjima potrošača.
U velikim trgovinskim lancima kažu da je ispisivanje podataka na poleđini čeka uobičajena praksa i da se potrošači koji koriste ovo sredstvo plaćanja kupujući robu na odloženo ne žale.
U „Delezu” kažu da broj lične karte i kontakt telefon kupci ispisuju na čekovima prilikom kupovine samo ukoliko žele da koriste mogućnost odloženog plaćanja robe.
– Naša kompanija ima visoke standarde koji se tiču bezbednosti privatnih podataka lica i u potpunosti poštujemo važeće propise Republike Srbije u ovoj oblasti. Svi zaposleni su na adekvatan način edukovani o obavezi čuvanja poverljivosti privatnih podataka lica i u skladu s tim se odnose i prilikom obrade podataka o ličnosti u slučaju podataka koje kupci ispisuju na poleđini čeka– kažu u „Delezu”.
U „Idejinim” prodavnicama, „Roda marketima” i „Merkatorovim” hipermarketima kažu za naš list da proceduru plaćanja čekovima obavljaju u skladu s višedecenijskom trgovačkom praksom.
– Naši kupci na poleđini čekova, kojima plaćaju robu, upisuju brojeve telefona i ličnih karti, ali ne i jedinstvene matične brojeve građana– kažu ovom trgovinskom lancu.
Opšta bolnica Požarevac obaveštava da će se u OB Požarevac i DZ pod ingerencijom ove zdravstvene ustanove obaviti preventivni pregledi 23.9.2018. god. od 08č do 16č i to:
OB POŽAREVAC
Opšti medicinski pregledi (TA i EKG) – internisti, 2 punkta
Lab. amnalize: KKS, CEA, CA125, PSA
Naoblačenje koje će usloviti manji pad temperature i pojačan severozapadni vetar pre podne će zahvatiti severne i zapadne, a posle podne i uveče i ostale krajeve, uslovljavajući ponegde slabu kišu.
Najniža temperatura od 9 do 18, najviša od 22 na severu do 30 stepeni na jugu.
U Požarevcu ujutru i pre podne pretežno sunčano i toplo, od sredine dana naoblačenje sa padom temperature i pojačanim severozapadnim vetrom.
Najniža temperatura oko 18, najviša oko 25 stepeni.
U nedelju prijatnije, sa dužim sunčanim periodima i suvo.
U ponedeljak novo naoblačenje sa severa i zapada koje će usloviti osetan pad temperature, kišu i pljuskove mestimično, jaki i olujni severozapadni vetar, do kraja dana proširiće se na čelu zemlju.
Od utorka promenljivo i hladno za ovo doba godine, ponegde sa kišom, a na visokim planinama i kratkotrajnim snegom uz jutarnji mraz.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je u parlamentu da će penzije u Srbiji biti sve veće i veće jer je ekonomska situacija sve bolja i bolja.
Kako je rekao, želi da se svi naviknu na visoke stope rasta naše ekonomije.
To je uticalo da penzije u BDP te godine učestvuju sa 13, 4 odsto.
“Od tada kreću sve nevolje javnih finansija Republike Srbije, zbog toga što su penzije bile povećane na neodgovaran način i novca nije bilo za njihovu isplatu”, rekao je Mali.
Mali je, tokom rasprave o nekoliko zakonskih predloga među kojima izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu, ukazao na katastrofalnu politiku prethodne vlasti i istakao da su od 2008. penzije povećavane četiri puta.
Kako je dodao, 2014. je 43, 7 odsto svih obaveza koje je PIO fond imao dotirano iz budžeta Republike, što znači da je skoro polovina obaveza za penzije plaćena iz budžeta, umesto da je fond dobijao, odnosno primao doprinose od zaposlenosti.
To je bilo preko 200 milijardi dinara godišnje, rekao je ministar.
Ove godine se taj iznos spustio na 28,4 jer ekonomska politika vlade pokazuje rezutate, objasnio je.
On je naveo da se u Srbiji sada smanjuje nezaposlenost, da je veći i priliv u budžet PIO fonda, a samim tim se smanjuju i obaveze iz državnog budžeta za te namene.
“To pokazuje koliko je ova politika odgovornija od politike koja se vodila do 2013. godine, a ukoliko situacija bude još bolja, a imamo rekordne stope rasta, suficit u budžetu treću godinu zaredom, smanjenje javnog duga, inflacija nikad manja…zasto ne bi onda i penzioneri osetili boljitak u godinama koje dokaze”, rekao je Mali.
Zašto da ako ostvarujemo dobre rezultate ne pomognemo i penzionerima više, rekao je Mali.
Potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić izrazila je primedbu da su u međuvremenu troškovi života porasli i da u zakonu ne stoji objašnjenje o “načinu na koji će se vratiti ono što je penzionerima oduzimano četiri godine”.
“To je iznos od 200 miliona evra na godišnjem nivou. Mi predlažemo da to bude onoliko meseci koliko je uzimano, da im se vracaha uz obračunatu kamatu”, rekla je ona.
Mali je odgovorio da su penzioneri bili uskracehni zbog neodgovorne politike tadašnje vlade, i pogrešnih poteza vođenih od 2008. do 2013. godine.
“Ako sam rekao da nije bilo novca i da nisu imale odakle da se isplate penzije, to je bila vaša politika.Onda pitajte sami sebe odakle ćete vratiti penzionerima ono što ste im uzeli, a mi smo odgovornom politikom uspeli da stabilizujemo javne finansije i da iz realnih izvora omogućimo to”, rekao je Mali.
Milan Mladenović, frontmen grupe EKV i nikad prevaziđeni muzičar bivše Jugoslavije, da je živ danas bi napunio 60 godina.
Rođen je 21. septembra 1958. godine u Zagrebu.
Kada je imao šest godina preselio se sa roditeljima u Sarajevo, gde je proveo nekoliko godina svog detinjstva, a potom stigao u Beograd 1970. godine.
Posle desetak godina od tada, Milan je sa prijateljima Dušanom Kojićem i Ivanom Vdovićem osnovao je kultni bend “Šarlo akrobata”.
Kultne pesme “Niko kao ja”, “Ona se budi”, “Oko moje glave”, “Samo ponekad” i danas su aktulene.
“Šarlo” se ubrzo raspao zbog, kako je objavljeno, čestih nesuglasica Dušana i Milana.
Nakon samo godinu dana od tog raspada, Milan je osnovao grupu “Katarina II”, zajedno sa Dragomirom Mihailovićem, a njima su se pridružili klavijaturistkinja Margita Stefanović – Magi i basista Bojan Pačar.
“Katarina II” je potom promenila ime u “Ekatartina Velika”, a priključuje im se bubnjer Ivan Fece Firči.
Krug”, “Ljubav”, “Sarajevo”, “Par godina za nas”, “7 dana”… legendarne su stvari jugoslovenskog roka, a koje su postale svojevrsni znak prepoznavanja fanova EKV od Vardara pa do Triglava.
Kakav je Milan bio prvenstveno čovek pokazuje podatak da je tokom opsade Dubrovnika pozvao publiku da minutom ćutanja odaju počast tom bombardovanom gradu i njegovom stanovništvu.
Naravno, da su pojedini ljudi iz gomile glasno negodovali, a čuli su se čak i povici da uhapse Milana.
Ostavio je neizbrisiv trag u životima svojih fanova, a i novije generacije, često deca tih “starijih” fanova, sada slušaju EKV.
Preminuo je u 36. godini, posle bezuspešne borbe sa rakom pankreasa, 5. novembra 1994. godine.
Jedan od poslednjih koncerata grupa EKV održala je u Požarevcu 7.jula 1994.
Na osnovu naloga gradonačelnika Grada Požarevca, građevinska inspekcija Grada Požarevca izašla je na teren i prekontrolisala je sve mostove i nadvožnjake na teritoriji grada.
Nakon kontrole je, zbog bezbednosti građana, zatvorila do daljeg za saobraćaj nadvožnjak u Kostolcu.
Mole se građani da koriste alternativne putne pravce, koji su obeleženi odgovarajućim saobraćajnim znakovima, navodi se u saopštenju Gradske uprave Požarevac.
Za napredovanje rudarskih radova na kopu „Drmno“ potrebno je da se blagovremeno ukloni šuma u Hrastovači, izgradi linija bunara za dubinsko predodvodnjavanje, izmeste postojeći i izgrade novi cevovodi za odvod izdrenirane vode u nove objekte i za isušivanje Dunavca.
Ova i naredna godina važne su za rad Površinskog kopa „Drmno“, i to posebno zbog realizacije strateških ciljeva koji su međusobno povezani. Reč je o seči šume na potezu Hrastovače, odnosno sela Kličevac, izgradnji bunara za predodvodnjavanje, izmeštanju i izgradnji cevovoda, sprovođenju voda u novoizgrađene objekte, kao i o isušivanju kličevačkog Dunavca. Uz sve to, treba da se obezbede neophodni uslovi za podizanje pogonske spremnosti i pouzdanosti rada osnovne rudarske mehanizacije.
Veselin Bulatović, direktor za proizvodnju uglja „TE-KO Kostolac“, ističe da je neophodno da se na vreme izgrade objekti za predodvodnjavanje.
Predodvodnjavanje preduslov za rad kopa, Foto: Energija Kostolac
− Vršna etaža, na kojoj radi peti rudarski jalovinski sistem, nalazi se u istočnom delu ležišta, na pedesetak metara od Dunavca. Ispred fronta rudarskih radova nalazi se oko 220 hektara šume koja u naredne tri godine mora da se ukloni, da se potom očisti teren i stvore uslovi za rad rudarske mehanizacije. Do kraja godine treba ukloniti rastinje ispred fronta rudarskih radova kako bi se stvorili uslovi za rad rudarske mehanizacije na vršnoj etaži. Istovremeno, obezbeđuje se prostor za formiranje etažne trake za budući šesti jalovinski sistem− objašnjava Bulatović.
Na Površinskom kopu „Drmno“ radi 307 bunara za dubinsko predodvodnjavanje koji putem cevovoda izbacuju vodu van kontura kopa, između ostalog i u Dunavac kod Kličevca. Odatle se voda kanalima usmerava prema pumpnoj stanici Zavojska, a od nje u Dunav. Trenutno se izvode radovi na više objekata za predodvodnjavanje, a pored ostalog i završna deonica od 1.350 metara zapadnog gravitacionog cevovoda. Najveći broj bunara ispred fronta rudarskih radova ispumpavaće vodu u novi cevovod u novoizgrađene objekte duž zapadne granice ležišta.
Veselin-Bulatović. Foto: Energija Kostolac
− Izgradnjom zapadnog gravitacionog cevovoda priključenjem novih i nekoliko starih bunara stvaraju se uslovi za isušivanje Dunavca dugačkog više od četiri kilometra i širine veće od 50 metara. Dokumentacijom je predviđeno sukcesivno isušivanje. Ovo je izuzetno delikatan i ozbiljan posao, a u toku su pripreme za sprovođenje javne nabavke. Nastojaćemo da se ceo posao što pre obavi− objašnjava Bulatović.
Na realizaciju planiranih ovogodišnjih remonata na kopu „Drmno“ uticao je kvar na bageru SRs 2000 28/1, koji je bio van pogona nekoliko meseci, a za nabavku novih delova bilo je potrebno da se ispoštuju zakonske procedure u postupcima javnih nabavki.
− Reč je o staroj opremi. Bager je krenuo sa proizvodnjom davne 1984. godine, a sada nam predstoji revitalizacija rudarskih sistema kako bismo podigli njihovu pouzdanost i povećali učinke rada. Uz značajna ulaganja u reduktore, članke, osovine i drugu neophodnu kvalitetnu opremu imaćemo manje zastoja u radu sistema. Posmatrajući na godišnjem nivou, sistemi trenutno rade između 3.200 i do 3.500 sati. Potrebno je da u naredne tri godine podignemo vremensko iskorišćenje rada sistema na 5.000 sati. Od EPS-a očekujemo podršku i pomoć, naročito u realizaciji strateških zahvata koji će omogućiti dalji nesmetani rad „Drmna“ – kaže Bulatović.
Sumnja se da posmrtni ostaci pripadaju Milici Ivković (88). Nađene su i plava ženska kecelja i plava marama.
U blizini sela Knežica kod Petrovca na Mlavi, grupa lovaca prošle sedmice pronašla je ljudske kosti, za koje se sumnja da pripadaju Milici Ivković (88), nestaloj pre pet godina. Lovci su o ovom otkriću odmah obavestili policiju, koja je ubrzo pristigla i obavila uviđaj, objavile su Novosti.
Na licu mesta pronađeni su ljudska lobanja, jedan pršljen i jedna kost, dužine oko 25 santimetara. Pored ovih ostataka tela, nađene su i plava ženska kecelja i plava marama. Fotografije ostataka ove odeće policija je, radi prepoznavanja, pokazala Milinki Milosavljević, koja je 2013. godine prijavila nestanak svoje majke Milice Ivković (88).
Ćerka je prepoznala odeću i izjavila da je ona pripadala njenoj majci, koja je, inače, bolovala od demencije, skleroze i reume. Teško bolesnoj ženi pre pet godina izgubio se svaki trag na mestu zvanom „Dabovac“, dok se sa kolibe vraćala kući. Iako je ćerka prepoznala odeću, tužilac je naložio obavljanje DNK analize, kako bi se nepobitno utvrdio identitet nastradale osobe.
Preduzeću za putevePožarevacpotreban je poslovođa na ugrađivanju asfalta, koji bi ovaj posao obavljao u Braničevskom i Podunavskom okrugu.
U PZP Požarevac kažu da su uslovi za kandidate IV stepen stručne spreme građevinski tehničar, vozačka dozvola B kategorije i minimum 5 godina radnog iskustva na poslovima ugradnje asfalta. Postoji mogućnost stalnog radnog odnosa, a od budućeg zaposlenog očekuje se da obavlja više zadataka.
Zadaci radnog mesta su da organizuje rad na ugrađivanju asfaltne mase, sinhronizuje prijem asfaltne mase sa asfaltne baze u zavisnosti od stepena ugrađivanja i radnog vremena, organizuje posao na vođenju finišera, kontroliše kvalitet ugrađivanja asfaltne mase u pogledu uvaljanosti i u pogledu ravnosti, sarađuje sa laboratorijom na asfaltnoj bazi i nadzornim organima – kažu u ovoj firmi.
Osnovna škola “Moše Pijade” organizovala je radnu akciju u kojoj je akcenat stavljen na spoljašnje uređenje ove školske ustanove. Zasađeni su četinari (Tuje) koji će dati novu svežinu.
Foto: facebook
Inače, Osnovna škola u Malom Crniću nastala je u prošlom veku, a pominje se 1885. godine kao godina njenih početaka. 1843. izgrađen je školski objekat u Salakovcu.
Školski objekat izgrađen je 1932. godine i imao je dve učionice. Školske godine 1946/47. Škola je prerasla u tzv. „progimnaziju“ i bila je u rangu niže gimnazije, a kasnije u osmoljetku. U intervalu od 1960 – 1965. godine sredstvima sredine izvršena je dogradnja i proširivanje školskog prostora. U kasnijem periodu uređen je i proširen prostor školske kuhinje.
Foto: facebook
1. oktobra 1994. godine škola je dobila novoizgrađeni objekat sa bibliotekom, muzičkim kabinetom, kancelarijama, pomoćnim prostorijama i mokrim čvorom. U školi je počelo da radi odeljenje muzičke škole „Stevan Mokranjac“, 01. novembra 1995. godine. Škola slavi 1. oktobar kao Dan škole.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Velikom Gradištu uhapsili su D. A. (1994) iz okoline Kruševca, S. M. (1997) iz okoline Velikog Gradišta i N.V. (1995) iz okoline Požarevca, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Policija je u automobilu u kojem su se nalazili osumnjičeni, u torbi u gepeku pronašla 128 paketića sa 728 grama marihuane, dok je ispod vozačevog sedišta u paklici cigareta pronađeno neupakovanih 11,8 grama ove opojne droge.
Foto: PU Požarevac
Kasnije je, prilikom pretresa, u stanu N.V. pronađeno još 13,2 grama marihuane.
Po nalogu zamenika Višeg javnog tužilaštva u Požarevcu osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni tužilaštvu.
Antić je za televiziju Prva kazao da su povređena tri radnika u Bradarcu kod Požarevca stabilnog stanja, a da se utvrđuje uzrok nesreće.
Foto: RTS YT screenshot
“Na licu mesta su prisutni svi državni organi od inspekcije iz Ministarstva rudarstva i energetike koji utvrdjuju te stručne aspekte, preko svih ostalih organa Ministarstva unutrašnjih poslova”, rekao je Antić.
U narednom periodu u vazduhu se očekuju visoke koncentracije polena ambrozije, kao i niske koncentracije polena pelina, štira, trava i koprive.
UPOZORENjE
Osobe alergične na polen ambrozije treba da se pridržavaju propisane terapije.
Kod alergičnih osoba polen ambrozije izaziva niz reakcija kao što su kijanje, kašljanje, suzenje, svrab, crvenilo na koži i slično. Svi ovi simptomi zajedno dovode do alergijskog rinitisa, a u težim slučajevima i alergijske astme. Osobe alergične na polen ambrozije se obrađuju u ambulantama Domova zdravlja i po konstatovanju simptoma alergije upućuju na testiranje testom preko kože.
Kada bude završen, od Požarevca do Majdanpeka će se putničkim saobraćajem stići za 75 minuta. Radovi na rekonstrukciji su ovih dana počeli i na teritoriji opštine Kučevo.
Inače, prilikom remonta pruge koriste se materijali skinuti sa koridora. Infrastruktura železnice Srbije remont pruge izvodi sopstvenom mehanizacijom i kadrovima. Nosivost pruge biće povećana sa sadašnjih 16 na 22,5 tona po osovini. Radovima će biti obuhvaćena zamena šina, pragova i tucanika, zamena kolosečne rešetke, mašinsko rešetanje i regulisanje koloseka.
U Srbiji će tokom jutra ponegde po kotlinama i visoravnima biti kratkotrajna magla.
Tokom dana pretežno sunčano i toplo, samo će kasnije posle podne i uveče na jugozapadu i jugu zemlje biti umereno oblačno. Vetar slab i umeren jugoistočni.
Jutarnja temperatura biće od 9 do 17, na jugu Banata oko 20, najviša dnevna od 27 do 30 stepeni.
U Požarevcu će biti pretežno sunčano i toplo, vetar slab do umeren jugoistočni. Jutarnja temperatura biće oko 17, najviša dnevna oko 29 stepeni.
Prema prognozi RHMZ za narednih sedam dana, u petak i u subotu u većem delu zemlje biće pretežno sunčano i toplo sa najvišom temperaturom od 28 do 31 stepen.
U subotu posle podne na severu i zapadu, a tokom noći i u ostalim krajevima prolazno naoblačenje, pojačan severozapadni vetar i ponegde kratkotrajna kiša ili pljusak sa grmljavinom.
Od nedelje promenljivo oblačno i osetno svežije, u pojedinim danima mestimično sa kišom.
BIOMETEOROLOŠKA PROGNOZA
Povoljan uticaj biometeorološke situacija na većinu hroničnih bolesnika i osetljivih osoba. Preporučuje se uzimanje redovne terapije, umerena aktivnost i slojevito oblačenje u skladu sa dnevnom temperaturom vazduha.
Tri radnika su povređena u požaru na naftnoj bušotini u Bradarcu kod Požarevca, prenosi RTS. Požar je ugašen, ali će požarevačka vatrogasna jedinica dežurati i tokom noći.
Posle ukazane pomoći u požarevačkoj bolnici, dvojica radnika, koji su teže povređeni, prebačeni su za Beograd. Oni su zadobili opekotine drugog i trećeg stepena na više od 50 odsto površine tela, ali nisu životno ugroženi, rečeno je u požarevačkoj bolnici.
Dopisnik RTS-a javlja da je požar ugašen za 40 minuta, brzom intervencijom požarevačke vatrogasne jedinice, koja će dežurati i tokom noći. Požar, koji je zahvatio celu platformu, okolno drveće i rastinje, izbio je nešto pre 20 časova. Uzrok još nije poznat.
Kompanija NIS je saopštila da se požar desio prilikom remonta bušotine “Bramalj 3” u selu Bradarac, a ugašen je oko 21 čas.
“Nema opasnosti po životnu sredinu i meštane sela Bradarac. NIS sarađuje sa svim nadležnim službama i nakon istrage biće poznati podaci o uzrocima požara”, navela je kompanija NIS u saopštenju.
