15.1 C
Pozarevac,RS
12.07.2025.
STRANA 887

“Trenutak menja sve” Prošle godine u saobraćajnim nesrećama poginulo 607 osoba

Prisutnima su se obratili direktor policije Vladimir Rebić, direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja Jasmina Milošević, gradski menadžer Goran Vesić, generalni sekretar Automoto saveza Srbije Predrag Đurđev…

Kako je rečeno u 2016. godini bilo je 607 žrtava saobraćajnih nesreća u Srbiji, a oko 20.400 ljudi je povređeno u tim nesrećama.

Direktor policije Rebić je rekao da je i ovo momenat da se zapitamo da li smo svi i koliko učinili da se poboljšaju uslovi i sveukupan ambijent koji će poboljšati bezebednost sapobraćaja ali u tom smislu, dodao da je broj poginulih i povređenih manji nego što je bio prethodnih godina, ali da niko ne može biti zadovoljan dok postoji ijedna žrtva saobraćajnih nesreća.

Izneo je podatak da je na putevima Srbije početkom 90-ih bilo i 2.000 žrtava, da bi se taj broj sada smanjio na oko 600 godišnje, ali još jednom ponovio da se sve radi i radiće se na tome da ta brojka pada i da ima sve manje poginulih i povređenih u tim nesrećama.

Rebić je rekao da MUP radi sve u svojoj nadležnosti u tom pravcu, napominjući da su poštrene kontole alkotestom, da se radi na smanjenju brzine u čemu je novina i merenje prosečne brzine na autoputevima, a da se napori ulažu i na obavezno vezivanje pojaseva, kako napred tako i putnika u vozilima koji seede na zadnjim sedištima.

Kako je rekao svega oko pet odsto putnika vezje “zadnji pojas”, policija tu može da uradi jedan manji deo posla da se taj procenat poveća, a da je u tom pogledu potrebna i veća edukacija i pomoć svih nadležnih institucija, organizacioja, medija…

Svakih šest sekundi dogodi se saobraćajna nezgoda

Direktorka Agencije Jasmina Milošević je iznela podatak da godišnje na putevima širom sveta pogine oko 1,5 milion ljudi, da se svakih šest sekundi desi jedna saobraćajna nezgoda, na svakih dva minuta život izgube tri osobe, na četri jedno dete..

Ona je upozorila da su posledice za porodice, prijatelje… žrtava saobraćajnih nesreća trajne i takođe ukazala da je potrebno da svi, institucije i pojedinci, učesnici u saobraćaju daju svoj doprinos kako bi se bezbednost povećala.

Milošević je navela da jeste manji broj žrtava ali da se sve radi na tome da ih bude što manje i navela da je broj poginulih ove godine oko 520.

Istakla je da je broj žrtava mopedista smanjen za 17 odsto, biciklista 20 odsto, a autobusima za 71 odsto, mlčadih za devet i pešaka za tri, ali i istakla da će i dalje raditi na tome da se sve te crne statistike smanje.

Generalni sekretar AMSS Predrag Đurđev je naznačio da je saobraćaj povezao svet, doprineo razvoju društva ali i naveo da to nosi i mnogo odgovornosti kako bi se ono što sa sobom nosi negativno svele na najmanju moguću meru.

Đurđev, koji je oca izgubio u saobraćajnoj nesreći kad je bio dete, takođe je upozorio na odgovornost svih, pojedinaca, nadležnih organa, institučija…društva i istakao šta sve mogu da urade kako bi se te crne brojke, svele na najmanju moguću meru.

On je govoreći o tome šta u AMSS preuzimaju u tom pravcu najavio i početak akcije, od ponedeljka 20. novembra, pregleda tehničke ispravnoszti vozila uz poruku da je samo tehnickči ispravno vozilo bezbedno vozilo.

Učesnici i organizatori obeležavanja Dana sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda ispred Starog dvora “pustili” su bele balone kao spomen na sve žrtve koje su živote u tim nesrećama izgubile.

Sednica skupštine Gradske opštine Kostolac: Usvojen Izveštaj o izvršenju budžeta

Pre početka sednice predsednik Skupštine, Nenad Marković, na osnovu obaveštenja koje je dobio konstatovao je da su odbornici Vladimir Vila i Miroljub Nikolajević izašli iz odborničkog kluba Demokratske stranke i da će do kraja mandata ostati samostalni odbornici u Skupštini Gradske opštine Kostolac.

Nakon usvajanja zapisnika sa prethodne sednice, odbornici Skupštine Gradske opštine Kostolac nastavili su rad po dnevnom redu koji je sadržao samo jednu tačku – Razmatranje i usvajanje Izveštaja o izvršenju Odluke o budžetu Gradske opštine Kostolac za period od 1. januara do 30. septembra 2017. godine.

Prema izveštaju u prvih devet meseci ove godine prihodi budžeta, od planiranih 323.483 hiljade na godišnjem nivou, ostvareni su sa 44,22%, što je 143.046 hiljada dinara u apsolutnom iznosu. U istom periodu rashodi su dostigli iznos od 145.607 hiljada dinara ili 43,62% u odnosu na planiranih 333.841 hiljada dinara. Ovaj procenat značajno će se uvećati u poslednjem kvartalu budžetske godine, kada se okončava najveći broj planiranih investicija.

Najveće učešće u strukturi planiranih prihoda i primanja budžeta Gradske opštine Kostolac za prvih devet meseci imaju transferi od drugih nivoa vlasti sa 319.030 hiljade dinara, koji su ostvareni u iznosu od 44,22%.

U odnosu na prethodni Izveštaj, za prvih šest meseci 2017. godine, plan ovih prihoda uvećan je za 3.277 hiljada dinara na osnovu Ugovora koje je Gradska opština Kostolac zaključila sa Nacionalnom službom za zapošljavanje na ime izvođenja javnih radova.

Tekući transfer u posmatranom periodu ostvaren je 62,01%, kapitalni 31,36% u odnosu na planirani, a kako je navela Zdenka Radosavljević, viši stručni saradnik na poslovima izvršenja budžeta Gradske opštine Kostolac , prihodi od prodaje dobara i usluga, koje ostvaruje Kulturno – sportski centar „Kostolac“, ostvareni su sa 67,6% u odnosu na planirane.

Predsednik Gradske opštine Kostolac, Ivan Savić, obrazložio je Izvršenje budžeta za devetomesečni period, a zatim se osvrnuo na rezultate rada ove lokalne vlasti, kao i na značajne investicije koje su realizovane na teritoriji kostolačke opštine.

Za naše najmlađe sugrađane izgradili smo: Niveino igralište, igrališta: kod Dragulja, u naselju Kanal, u ulici Veljka Dugoševića, u gradskom parku, iza EKON zgrade upotpunili sadržaj, u Jadranskoj ulici, u vrtiću Majski cvet, u Kozaračkoj ulici, u ulici Partizanskoj, u Porti Crkve, rekonstruisali igrališta u naselju Petka i Ostrovo i Sarajevskoj ulici.

Izgrađeno je dosta puteva na teritoriji Gradske opštine Kostolac, a kao veće kapitalne investicije Savić je naveo rekonstrukciju Partizanske ulice, Industrijske, Nikole Graonića i Dositejeve, deo Porečke ulice, Trg bratstva i jedinstva sa parking prostorom, dok je u porti Crkve Svetog Maksima Ispovednika asfaltiran prilaz od kapije do dela koji je popločan. Značajno je napomenuti i rekonstrukciju puta kroz selo Kostolac (Kapetana Todića i Kobalova), rekonstrukciju Solunske i Zelengorske ulice u Starom Kostolcu, rekonstrukciju samog centra Petke i ulice JNA do centra sela i Lole Ribara i Moše Pijade. Pored navedenih ulica rekonstruisan je deo puta Kostolac – Ostrovo, a izvršena je i rekonstrukcija puta u naselju Đipište u selu Ostrovu.

Takođe u Ostrovu urađene su i ulice Lole Ribara 1 i 2 i Vase Pelagića, a u saradnji sa Naftnom industrijom Srbije i gradom Požarevcem urađena je izgradnja puta od centra Ostrova ka gasnoj stanici.

U Klenovniku su asfaltirane sledeće ulice: Borislava Grujića, Cara Dušana, Svetislava Milovanovića, Kosovska, Bože Dimitrijevića i Dušana Stojanovića.

Takođe je rekonstruisan i deo ulice Bože Dimitrijevića sa trotoarima sa leve i desne strane, izvršena je adaptacija Osnovne škole „Jovan Cvijić“ u vrednosti od 100 miliona dinara, adaptiran je Dom omladine, kostolačka sportska hala, a u toku je izgradnja multifunkcionalnog prostora, najsavremenijeg igrališta na lokaciji između Osnovne škole, stadiona i Doma omladine. Pored toga urađen je i projekat rekonstrukcije tribina i atletske staze na stadionu u Kostolcu.

Od redovnog održavanja predsednik Savić je naveo da je svake godine po nekoliko puta rađeno nasipanje, ravnanje neasfaltiranih i nekategorisanih puteva u svim naseljima. Rekonstrukcija vodovodne mreže u Karađorđevoj ulici je takođe jedna od realizovanih kapitalnih investicija, a u planu je da se u narednoj godini izvrši kompletna rekonstrukcija Karađorđeve ulice, sa trotoarima, sve do novog kružnog toka na raskrsnici Kostolac – Selo Kostolac.

Nastavljeno je investiranje u jedan od najvećih energetskih projekata, a to je izgradnja toplifikacione mreže u naseljima Petka, Didino naselje, Kolište i Kanal, a urađen je i deo projekta za toplifikaciju sela Ostrovo. Ostaje da se uradi druga faza projekta za toplifikaciju Ostrova i time će biti zaokružena kompletna infrastruktura toplifikacione mreže na teritoriji Gradske opštine Kostolac.

Govoreći o kapitalnim investicijama Savić je istakao da je lokalna samouprava u saradnji sa Ministarstvom turizma, trgovine i telekomunikacija, gradom Požarevcem i tadašnjom direkcijom izgradila pontonsko pristanište sa šetalištem kod restorana Dragulj, na kome je postavljena javna rasveta i urbani mobilijar. Trenutno se za to područje radi plan detaljne regulacije i u planu je da se kroz izradu projekta dodaju još neki sadržaji.

Značajno je napomenuti da je u Kostolcu obnovljen urbani mobilijar – korpe i kante, rekonstruisana fontana, ali i gradska pijaca, koja je dobila novi i lepši izgled, a u pojedinim delovima grada urađena je i rekonstrukcija niskonaponske mreže i ulične rasvete. Savić je dodao da je u cilju unapređenja zaštite životne sredine lokalna samouprava obezbedila i nove kontejnere, koji su građanima olakšali odlaganje komunalnog otpada.

Lokalna samouprava je poslednjih godina značajna sredstva uložila u uređenje gradske plaže „Topoljar“, kako bi svim građanima kostolačke opštine omogućila prijatniji boravak tokom letnje sezone. Obezbeđene su ležaljke i suncobrani, potpuno su renovirana dva javna toaleta sa kabinama za presvlačenje i postavljeni novi tuševi. Takođe su rekonstruisani tereni za sportove na pesku – fudbal, rukomet i odbojku, postavljen je i video nadzor, a izgrađeno je i šetalište koje je osvetljeno led rasvetom, koja je ispunila sva očekivanja i pokazala visok aspekt ekonomičnosti.

Tokom svog izlaganja Ivan Savić se osvrnuo i na značajne posete visokih zvaničnika Gradskoj opštini Kostolac, a od najznačajnijih naveo posetu ambasadora Slovenije Franca Buta, nadbiskupa Stanislava Hočevara, ministra omladine i sporta Vanje Udovičića, posetu tadašnjeg ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandra Vulina i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, Rasima Ljajića.

– U poslednjih nekoliko godina primetan je veliki napredak, a sve je to rezultat velikog zalaganja, inzvanredne saradnje sa gradom Požarevcem, ali i veoma konstruktivne opozicije – rekao je na kraju svog obraćanja predsednik Gradske opštine Kostolac, Ivan Savić, obećavajući odbornicima, ali i građanima kostolačke opštine, da će i u narednom periodu nastaviti da rade istim tempom, da neće posustati, kako bi Kostolac nastavio sa trendom razvoja.

Ukupni rashodi i izdaci

– Izvršenje budžeta direktnog korisnika Predsednik i veće Gradske opštine Kostolac iznosi 59,20%.
– Izvršenje budžeta direktnog korisnika Skupština Gradske opštine Kostolac iznosi 45,14 %.
– Izvršenje budžeta direktnog korisnika Organ Uprave Gradske opštine Kostolac iznosi 42,94 % i to:
Uprava Gradske opštine Kostolac – izvršenje iznosi 42,53 %

Mesne zajednice – izvršenje iznosi 61,13 % i to posmatrano po mesnim zajednicama:

Selo Kostolac – 68,02 %
Petka – 78,97 %
Ostrovo 64,43 %
Klenovnik – 44,75 %
Kulturno – sportski centar „Kostolac“ – 41,17 %.

Rukomet: Remi u Požarevcu, Požarevac – Crvena zvezda 31:31

Požarevac – Dvorana: KSC Požarevac. Gledalaca: 120. Sedmerci: Požarevac 3 (2), Crvena zvezda 4 (4). Isključenja: Požarevac 6, Crvena zvezda 6 minuta.

POŽAREVAC: Đorđević, Jokić 2, Todorović 4, Veljković, Čavaljuga 8, Avramović 5, Knežević 5, Marić 1, Janketić, Dimić 2, Galfi 2, Nikolić 1, Popović, Stolić 1, Stošić, Stojković.

CRVENA ZVEZDA: Radisavljević 1, Pejčinović, Ljubojević, Đurković, Ljubenović, Babić 5, Bugarinović 5, Pešić 5, Kljajić, Matičić 8, Palević 1, Čolović, Milosavljević 2, Mošić 4, Blečić.

Tvrda i neizvesna utakmica na kraju je završena remijem što je i najpravedniji ishod duela u Požarevcu. Domaći su bili čvrsto rešeni da izbore pobedu, ali im se nije dalo. Mada su uspeli taktički mudrom igrom i dugim napadom da sputaju brze protivnapade Zvezde, tako da se tokom čitave utakmice vodila prava rovovska borba.

Domaći su rešili prvi deo igre u svoju korist golom razlike. Treneri oba tima uvodili su samo u fazu napad robusne pivotmene Đorđa Todorovića (Požarevac) i Zorana Šurkovića (Crvena zvezda) i oni su doprinosili da se stvori prostor za šuteve sa spoljnih pozicija.

U drugom delu trener Nenad Peruničić forsira ubrzanje u predaji i prijemu lopte. Viktor Matičić je siguran realizator sedmeraca i ujedno najbolji srelac u redovima gostiju. Janko Pešić, Petar Bugarinović, Aleksandar Babić i kapiten Ivan Mošić precizno pogađaju, pa Zvezda stiče tri gola prednosti u 48 minutu.

Tada se i lomio susret, ali kpaiten domaćih Marko Čavaljuga uspešno vodi svoje drugove i uspeva da stigne do izjednačenja. Njegovi golovi su podigli moral saigračima, pa su Požarevljani uspeli da prodaju jedan efektavn „cepelin“, Marko Jokić je loptu nabacio Milanu Kneževiću da iz vazduha postigne gol za izjendačenje 23:23. Čavaljuga je na okret šutirao i dao efektan gol, a potom i još jedna za novo izjednačenje 29:29 u 55. minutu.

Kod rezultata 27:28 Peruničić je uzeo tajm aut, posavetovao igrače, ali se ušlo u neizvestan poslednji minut rezultatom 30:30. Povela je Zvezda 30:31, da bi Bojan Avramović izjednačio na 31:31. Imali su crveno-beli poslednji napad u preostalih petnaest sekundi, ali su samo uspeli da iznude deveterac koji je odbranio vrlo dobri golman Ivan Đorđević.

Rezultati 8. kola Super A lige:

Sreda:

Sloga Zmart fors – Mokra Gora 27:25 (13:13)

Subota:

Požarevac – Crvena zvezda 31:31 (16:15)

Obilić – Partizan 23:31 (11:14)

Jugović – Metaloplastika 26:21 (13:10)

Spartak Vojput – Rudar 27:24 (15:9)

Šamot 65 – Železničar 1949 26:27 (13:14)

 

Oko za oko, a očiju nigde

„Eh, da je pametan njen otac pa da sačeka s motkom roditelje dece što su mu tukli ćerkicu, pa da ih sve polomi, bilo žensko ili muško“. „Sve bi’ ih pobacao kroz prozor, a roditeljima bi’ polomio i ruke i noge, pa neka se pitaju šta se desilo, mamu li vam…“. „Samo molim Boga da moja deca ne dožive ovako nešto, ne bi mi trebao ni direktor, psiholog, ministarstvo prosvete… sama bih im sudila!“

Pitate se otkud toliko nasilja u našim školama, otkud toliko agresije i želje za fizičkim obračunom među najmlađima, naročito devojčicama? Ne znate?! Pročitajte još jedared prethodni pasus, verujem da će vam se štošta razjasniti. Barem koliko i meni.

Posle najnovije scene brutalnog nasilja u školi u Aranđelovcu, ponovo su se usijale društvene mreže i internet portali. Pljušte komentari ogorčenih roditelja, svi se sablažnjavaju i prozivaju – direktora i školu, psihologe i pedagoge, prosvetne vlasti, pa i samu državu. Naravno, i roditelje maloletnih nasilnica. Jer, zaboga, kakvi su to ljudi koji su odgojili takve monstrume?!

Nažalost, verovatno isti kao i autori komentara s početka teksta, doduše s nešto izmenjenom percepcijom. Jer jedno je kada u scenama nasilja zamišljamo svoje dete u ulozi žrtve, a sasvim drugo kada sa detetom treba razgovarati kako da predupredi nasilje. Za ovo drugo retko imamo vremena i živaca, roditeljsku ulogu rado prepuštamo drugima (za to su plaćeni, zar ne?), komfornije nam je da se zavalimo pred televizorom i vreme utucavamo bezvrednim sadržajem, baš kao što nam i deca, bez nadzora, odrastaju uz žitija kriminalaca, rane radove napućenih starleta, svakodnevne scene brutalnog nasilja i pornografije.

Koliko smo samo puta slušali preponosne vlasnike kućnih ljubimaca (oprostite na izrazu, ali se mnogi prema deci upravo tako ponašaju) da bi ubili, premlatili, slomili, unakazili… svakog ko bi popreko pogledao njihovog, ljubi ga majka, jedinca s krunom na glavi, bez obzira na to da li je reč o nastavniku, komšiji ili njegovom vršnjaku? Koliko smo puta slušali savete da ne daju na sebe, da uzvrate istom merom, oko za oko, zub za zub, da nikada ne ustuknu? Samo, šta kada sa istom poukom u školu dođu i ostali, hoćemo li se tako poubijati za svaku čarku, gurku, neukusnu šalu ili popreki pogled?

Teško zemlji u kojoj je kamenje svezano, a psi pušteni – davno je rekao Sveti Sava. A nama se već godinama upravo to dešava, pričom i forsiranjem svakojakih ljudskih prava i sloboda, ostali smo i bez slobode i bez prava, sve češće osećajući da živimo u zverinjaku u kome je sopstveni interes etalon svih interesa. I ko bi onda mario za emocije drugih, njihove želje i potrebe?

Scenama nasilja nad kojima se vatreno zgražavamo, nesumnjivo, svi smo doprineli – od roditelja i porodice, preko prosvete, do medijskih kuća i društva u celini. Bolećivi roditelji, otuđene porodice, ravnodušni profesori, podmukli gospodari moći, dezorijentisano i sluđeno društvo, svako je na svoj način utkao kamenčić koji se uveliko pretvara u stenu koja nas davi i neumoljivo vuče ka dnu.

Ali, zašto bismo se time opterećivali?! Čudo u Aranđelovcu će ionako trajati tri dana, a zatim ćemo se opet, na miru i hipnotisano, posvetiti Parovima, Zadrugama, Gastozima i Sorajama, svim onim vašarskim mečkama koje nas zabavljaju iz dana u dan, revnosno šireći svakojaku destrukciju, razvrat i zlo, i igrajući po notama kreatora koje ni Džordž Orvel nije mogao da zamisli.

I zato, ako ste uopšte imali vremena i živaca da pročitate ovaj tekst, pogledajte malo oko sebe. Možda je mečka uveliko zaigrala i pred vašim vratima.

Autor teksta Vlada Arsić

Preuzeto sa Web portala “Fondacija Tijana Jurić”

Uspon banjskog turizma u Ždrelu

U Ždrelu, naselju s nešto više od 600 stanovnika, udaljenom desetak kilometara od Petrovca na Mlavi, vikendom se nekoliko puta uveća broj stanovnika. Ono je za tri decenije postalo ozbiljan turistički centar, koji se spontano razvio – oko vruće bare, odnosno snažnog termomineralnog izvora, koji je šiknuo 1986. na livadi kraj puta ka Žagubici.

Geolozi su tad, istražujući ležišta uglja bušilicama, prosvrdlali 180 metara u tlo i otvorili put toploj mineralnoj vodi. Brzo se pročulo da pomaže kod lečenja psorijaze i drugih kožnih bolesti, pa je jezerce postalo atrakcija. Stariji putnici po ovim krajevima sećaju se gužve koja je čak i po snegu vladala pored bare iznad koje se dizao oblak pare. Da ne bi putovali svakog dana, posetioci su počeli da traže smeštaj i hranu u selu na izlazu – “ždrelu” – Gornjačke klisure. Preduzimljivi domaćini videli su u tome veliku šansu i umesto gastarbajterskih pustih kućerina, počeli su da grade bazene, restorane i smeštajne kapacitete.

Među prvim gostima koji su dolazili u velikim grupama i usmeno širili vesti o banji bili su planinari koji vole obližnje vrhove Veliki i Mali Vukan. Oni imaju i veliki planinarski dom u Ždrelu, pa su posle napornih akcija često svraćali na banjanje i opuštanje.

Tako se pored toliko čuvenih banja Srbije, od kojih mnoge propadaju, na turističkoj mapi pojavila nova uspešna destinacija – “Mlavske terme”. Veliki hotelsko-banjski centar s bazenom zvanično je otvoren 2009, ali se brzo pokazalo da ima prostora i za druge preduzetnike. Kraj čuvenog etno-restorana “Vrata Homolja” niču novi smeštajni kapaciteti sa povoljnim cenama. Domaćini idu dalje i neprestano šire turističku ponudu, a pomažu im planinari požarevačkog kluba “Vukan” i “Gornjaka” iz Petrovca na Mlavi. Oni uz pomoć lokalne samouprave čiste i obeležavaju staze oko Ždrela kojima se stiže ne samo do prelepih vidikovaca već i do značajnih srpskih srednjovekovnih spomenika, manastira i tvrđava koja su prava čuda graditeljstva.

“Vukanovci” su nedavno pročistili, obeležili i na rizičnim delovima osigurali lancima možda najatraktivniju stazu u Srbiji, koja vodi duž samog ruba bele litice masiva Vukana, visoke i do 100 metara. Za one sa manjim planinarskim ambicijama sad je lako dostupan vidikovac iznad česme Četiri lule u klisuri, s koga se ujutro može posmatrati neverovatna scena reke magle i oblaka koja juri pred vašim očima kroz vetroviti kanjon.

Članovi “Grornjaka” su raščistili i obeležili atraktivnu stazu na suprotnoj litici, duž Kozjeg grba, koja vodi na vrh Ježevac s fantastičnim vidikom na Homolje i Braničevo. Navigaciju, trekove za staze koji se koriste pomoću mobilnih aplikacija, postavili su na sajt kluba, a u saradnji s petrovačkom opštinom postaviće i velike informativne table s mapama ispred svih značajnijih ugostiteljskih objekata.

OŽIVELA ISTORIJA

Ždrelo, seoce na izlazu iz Gornjačke klisure, zahvaljujući toplom izvoru i planinarskim stazama, prvi put posle srednjeg veka, postalo je vrlo živo i prometno mesto. Naime na mestu današnjeg Ždrela u nemanjićkoj Srbiji i despotovini nalazio se veliki trg, značajan trgovački centar gde su se sastajali karavani koji su Gornjačkom klisurom stizali iz Podunavlja i rudonosnog Borskog basena sa onima koji su stizali iz Pomoravlja i Podrinja. Zbog važnosti ovog puta cela klisura kojom teče Mlava bila je zaštićena dugim bedemima i mnogobrojnim kulama, pa je ova cela granična oblast dobila naziv Braničevo.

Izložba: Osnovne škole u Požarevcu 1815 – 1882 u Galeriji savremene umetnosti

Foto: Urban City / arhiva

Istorijski arhiv Požarevac predstaviće se požarevačkoj publici sa novom izložbom “Osnovne škole u Požarevcu 1815 – 1882”, od ponedeljka 20. novembra do 4, decembra 2017 godine.

Svečano otvaranje izložbe Istorijskog arhiva Požarevac “Osnovne škole u Požarevcu, 1815-1882.” biće u sredu 22.11.2017.godine u 19:00 časova.

Na 12. sednici Skupštine Grada Požarevca usvojen rebalans budžeta

Pored ove tačke, usvojene su i Izmena Odluke o utvrđivanju prihoda koji pripadaju Gradu i Gradskoj opštini Kostolac za 2017. godinu kao i Predlog Odluke o izmeni Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Data je i saglasnost na rebalans programa poslovanja za 2017. godinu javnih preduzeća i javno komunalnih preduzeća “Toplifikacija”, “Ljubičevo”, “Vodovod i kanalizacija”, “Komunalne službe”, “Parking servis”.

Za direktora JKP “Parking servis” izabrana je Marija Papović, koja je na ovu funkciju došla iz VD statusa.

Smanjenje prihoda u budžetu usledilo je, između ostalog, zbog neostvarenih prihoda od prodaje pokretne imovine u iznosu od 157 miliona dinara i primanja od prodaje zemljišta u iznosu od 145 miliona dinara.

Kako je objasnio zamenik gradonačelnika, Saša Pavlović, reč je o pokretnoj imovini Fabrike šećera. Pored toga što je u četiri navrata oglašena prodaja, nije bilo ponuđača. Pokretna Imovina se tiče onoga što smo zatekli prilikom kupovine, istakao je Pavlović i dodao da bi prodajom celokupne pokretne imovine grad trebalo da povrati uložen novac, pa čak i zaradi. On se pohvalio da je evidentan skok prihoda od poreza na zarade. U predlogu budžeta su izvršene intervencije u smislu smanjenja rashoda za iznose novca preostalog nakon sprovedenih javnih nabavki i izvršenog posla, kao i povećanja rashoda na ime otpremnina za racionalizaciju broja zaposlenih i na osnovu zahteva budžetskih korisnika.

Ovim rebalansom budžeta odustalo se od izgradnje pešačko – biciklističke staze u Moravskoj ulici (5 miliona dinara), potom od asfaltiranja ulice Nova 4- Ilije Gojkovića (16. miliona dinara), radova na ojačavanju kolovozne konstrukcije asfaltiranja i popločavanja trotoara u Partizanskoj ulici, od Lole Ribara do Dalmatinske ulice (21, 6 miliona dinara) i izgradnje MBTS 10 /0,4 2×1000 kVA u Šećerani u Požarevcu sa dva 10 kV podzemna voda (25,5 milona dinara).
Novi projekti u budžetu su asfaltiranje Hajdučke ulice u MZ Čačalica za 8 miliona dinara, kao i popločavanje trotoara u delu ulice Bože Dimitrijevića u Kostolcu za 5 miliona dinara.

Nakon današnjeg rebalansa ukupan budžet grada je 4,246 milijarde dinara.

Inače sednica je završena za nešto više od dva sata. Razlog tome je pored ekspeditivnosti odbornika, i elektronski sistem rada i glasanja, koji je uveliko ubrzao rad lokalnog parlamenta.

 

Iphone X dostupan za naručivanje kod naših operatera, a ovo su cene!

iPhone X u Srbiji se može kupiti preko sva tri operatera uz mobilne pakete, a “za keš” dostupan je kod distributera Appleovih proizvoda.

Model od 64 GB kod distributera košta 158.390, dok se za model od 256GB mora izdvojiti 182.090 dinara.

Ponuda kod domaćih operatatera nešto je komplikovanija, uz osnovne pakete koji se kreću od 600 do 700 dinara mesečno, iPhone X od 64GB u MTS-u košta 132.600, u Telenoru 136.980, a u Vip-u 131.000 dinara.

Ako račun za telefon plaćate oko hiljadu dinara, iPhone X 64GB u MTS-u košta 129.600 dinara, a u Telenoru 135.990.

Uz pakete od 1.700-1.800 dinara, u MTS-u će vas najnoviji iPhone 64GB koštati 124.800, u Telenoru 120.990, a u Vip-u 123.000 dinara.

Paketi od oko 3.500 hiljade znače 100.800 dinara u MTS-u, 95.980 u Telenoru i 99.600 u Vipu.

Na kraju, najveći i najskuplji paketi obezbeđuju najmanje cene uređaja. U MTS-u je to 57.000 za paket od 7.000, u Telenoru 62.970, a Vipu 85.200 za paket od 4.399 dinara.

U pitanju su ugovori na 24 meseca, a MTS nudi mogućnost sklapanja ugovora na 36 meseci, kada su cene još niže u odnosu na navedene.

Isporuka uređaja zakazana je za 24. novembar, zalihe su verovatno male, ali predviđanja su da će, uprskos astronomskim cenama, kupci u Srbiji “počistiti” rafove sa iPhoneom X.

U Požarevcu 18. novembra pretežno oblačno sa kišom, sneg na planinama

Vetar će biti slab i umeren, severozapadni. Jutarnja temperatura kretaće se od četiri do sedam, a najviša dnevna od šest do devet stepeni Celzijusa.

U Požarevcu će sutra biti oblačno, povremeno s kišom. Vetar će biti slab do umeren, severozapadni. Temperatura tokom dana biće bez većeg kolebanja, od pet do sedam stepeni Celzijusa.

U Srbiji će u nedelju i ponedeljak biti pretežno oblačno, danju uglavnom suvo, a noću i u jutarnjim satima mestimično kiša i susnežica, na planinama sneg. U utorak pojačan severozapadni vetar, mestimično kiša i sneg, a na planinama sneg uz stvaranje snežnog pokrivača. Zatim će od srede biti bez padavina, u jutarnjim satima slab mraz i magla mestimično, a dnevna temperatura u postepenom porastu.

U Požarevcu se predviđa slično vreme u istom periodu.

Biometeorološka prognoza za subotu, 18. novembar 2017:

Osobama sa respiratornim, cerebro i kardiovaskularnim tegobama se savetuje oprez usled očekivanih biometeoroloških prilika. Meteoropatske reakcije su moguće u vidu pospanosti, neraspoloženja i glavobolјe.

Polaganje kamena temeljca i obeležavanju početka radova na izgradnji termoelektrane “Kostolac B3”

Polaganju kamena temeljca i obeležavanju početka radova na izgradnji termoelektrane “Kostolac B3”,održaće se u ponedeljak, 20. novembra 2017. godine  u 11.00 časova, na platou gradilišta TE “Kostolac B3”, Drmno bb.

Prisustvovaće Ana Brnabić, predsednik Vlade Srbije, Li Mančang, ambasador Narodne Republike Kine, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike Srbije, Milorad Grčić, v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“ i predstavnici kompanije CMEC.

Obeležavanje 24. godišnjice Udruženja vojnih penzionera grada Požarevca

Povodom obeležavanja 24. godišnjice Udruženja vojnih penzionera grada Požarevca u Centru za kulturu Požarevac (velika sala), održaće se koncert orkestra Ministarstva odbrane Republike Srbije “Stanislav Binički”

Umetnički ansambl Ministarstva odbrane “Stanislav Binički” je ustanova koja je glavni nosilac muzičkog života i jedini ansambl na ovim prostorima sa širokom programskom lepezom izvođačkih mogućnosti, i koja na dostojan način afirmiše i reprezentuje Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije široj javnosti.

U toku duge tradicije postojanja, koja vremenski zadire u tri veka, Ansambl je menjao naziv, organizacione forme i strukturu, ali programski i umetnički opstajao i ostajao dosledan nameni i misiji:

  • glavni nosilac muzičkog života u Vojsci,
  • negovanje, podsticanje i širenje muzičkog stvaralaštva i vojničke tradicije našeg naroda i
  • afirmacija kulturnog života i umetničkog stvaralaštva u Vojsci

Program

– Himna Republike Srbije

– Pozdravna reč

– Uručivanje priznanja

Nakon završetka koncerta od 20:00 časova u Hotelu “Dunav” biće organizovano ZABAVNO VEČE – ( konzumacija 1.200,00 RSD). Goste će zabavljati vojni orkestar “Stanislav Binički”

 

Centar za socijalni rad iz Požarevca, predstavio u Novom Pazaru svoj Socijalno-rehabilitacioni klub za decu i mlade

U novopazarskom Centru za socijalni rad održana je tribina posvećena maloletničkoj delikvenciji i ujedno je predstavljen rad kluba iz Požarevca namenjenog mladima koji su u sukobu sa zakonom. Okrugli sto je održan sa idejom da se razmotre mogućnosti postojanja sličnih usluga i u Novom Pazaru.

Predstavnici Centra za socijalni rad iz Požarevca predstavili su u Novom Pazaru svoj Socijalno-rehabilitacioni klub za decu i mlade. Oni su pokazali koje su njegove prednosti, koliko je bitno postojanje takvog kluba i kakvi su njegovi rezultati  u radu sa mladima koji su u riziku da imaju problema sa zakonom.

” Dešavalo se da rad sa mladima u ovom klubu bude deo izrečene mere za mlade koji su uhvaćeni u krađi ili nekom drugom vidu sukoba sa zakonom”, kaže direktorka Centra za socijalni rad iz Požarevca, Tatajana Rajić.

Direktor centra za socijalni rad, Adnan Dizdarević, kaže da i u Novom Pazaru postoji potreba za ovakvim klubom i ovakvim vidom usluge.

” Mi sa naše strane ćemo nastojati da u saradnji sa Lokalnom samoupravom, ali i sa svim institucijama koje se bave problemom mladi, i u našoj sredini implementiramo ovakav projekat “, kaže direktor Centra za socijalni rad, Adnan Dizdarević.

Član Gradskog vijeća za zdravstvo i socijalnu politiku, Fevzija Murić, kaže da je potrbno pre svega vidjeti koliko je taj projekat održiv i na koji način bi se finansirale takve usluge.

Gosti su bili predstavnici Centra za socijalni rad Požarevca i Udruženje građana “Šansa”, ali i predstavnici misije  OEBS-a.

Dokumentarni film “Ropstvo i sloboda” emitovan i u Petrovcu na Mlavi

U organizaciji Kulturno-prosvetnog centra, Boračke organizacije i udruženja ratnih potomaka od 1912-1918 u sali bioskopa „Delo“ emitovan je dokumentarni film „Ropstvo i sloboda“ autora Novice Saviće, novinara RTS-a.

Emisija „Ropstvo i sloboda“ bazirana je na dnevniku uglednog požarevačkog apotekara Mihaila Dušmanića, koji je on vodio od 1915. do 1919. godine. Pored ličnih beležaka i tragedije koju je doživeo, Dušmanić u dnevniku svedoči i o teškim godinama bugarske okupacije požarevačkog i mlavskog kraja za vreme Prvog svetskog rata. Okupatori su sproveli sistematsku bugarizaciju srpskog naroda. U školama je umesto srpskog uveden bugarski jezik, srpski sveštenici, učitelji i gotovo čitava administracija zamenjeni su bugarskim. Bila je praksa da sveštenici na samom venčanju pokrštavaju mladence, a novorođena deca su dobijala bugarska imena i prezimena.

Išlo se toliko daleko da su na spomenicima menjana prezimena tako što je -ić u srpskom prezimenu zamenjeno karakterističnim -ov za bugarska prezimena. Počinjena su i mnogobrojna zverstva, ubistva pa čak i interniranje čitavih sela iz Mlavskog područja. Posle rata je Arčibald Rajs evidentirao više od 400 civilnih žrtava u ovom kraju.
Emisija je snimana u Požarevcu, okolini Petrovca na Mlavi, Nišu i Prokuplju.

POVEZANE VESTI:

Premijerno prikazan film Novice Savića “Ropstvo i sloboda” u Požarevcu

 

Ponovo radi Dunavka, fabrika ulja? Novih 500 radnih mesta u Velikom Gradištu

Osim u turizmu, po kojem je Veliko Gradište nadaleko poznato, nova radna mesta u ovoj podunavskoj opštini se otvaraju i u privredi koja je godinama tavorila.

 Zahvaljujući preduzetnicima koji su otkupili stare i zatvorene pogone, kao i onima koji otvaraju nove, stvaraju se mogućnosti za zaposlenje nekoliko stotina ljudi u narednih desetak meseci.

– Mlin u Velikom Gradištu je prodat i proizvodnja će biti obnovljena na proleće. Novi vlasnik iz Italije najavljuje da će zaposliti do 30 ljudi koji će raditi na proizvodnji brašna i izradi kolača – kaže predsednik Opštine u Velikom Gradištu Dragan Milić.

Novog vlasnika je dobio “Pera Metalac”, bivši pogon “Zastave”, pa se očekuje ponovno pokretanje proizvodnje i otvaranje radnih mesta.

– Do kraja godine očekujemo i prodaju “Čelika”, u čijim bi pogonima Izraelci otvorili fabriku nameštaja i isprva angažovali 40, a kasnije i stotinu ljudi – najavljuje Milić.

Do kraja decembra će biti oglašena i prodaja fabrike ulja “Dunavka”, koja je ranije zapošljavala stotinak radnika, a od novog vlasnika se očekuje da na posao vrati sve nekadašnje kadrove.

– Ponovni rad “Dunavke” će biti dragocen i za poljoprivrednike iz našeg kraja, jer će ona od njih za preradu otkupljivati suncokret, soju, uljanu repicu… – procenjuje Milić, napominjući da na proleće u selu Požeženo počinje izgradnja elektrane na biogas, što je investicija vredna oko tri miliona evra.

 

TESLA JE TVRDIO: Zemlja nije planeta, već mašina

– Zemlja je takođe mašina. Sunce i Mesec se napajaju bežično preko elektromagnetnog polja. Ovo polje drži nebeske sfere putem elektromagnetne levitacije. Ona pobija gravitaciju, jer jedina sila kojoj se treba suprotstaviti je elektromagnetna sila, a ne gravitacija. Zvezde su prikačene na svodu…

Ovako je Nikola Tesla definisao Zemlju i gravitaciju u okviru svoje dinamičke teorije gravitacije.

Vilijam R. Lajn u svojoj knjizi „Okultna etarska fizika“ naveo da je Tesla za konferenciju iz 1938. godine pripremao predavanje o toj teoriji koja se bazira na tezi da postoji polje sile koje utiče na kretanje tela u svemiru, a koje emituje energiju u kvantima.

Tesla je u dokumentima naveo da etar ispunjava svemir, da se on kreće brzinom sličnom brzini svetlosti, da materija prelazi u etar kada nestanu sila i kretanje i da čovek može da iskoristi ove procese kako bi:

— stvorio materiju iz etra

— promenio veličinu Zemlje

— kontrolisao godišnja doba (vremenske prilike)

— vodio Zemlju kroz univerzum poput svemirskog broda

— stvarao nova sunca, zvezde, toplotu i svetlost sudaranjem planeta

— razvio život

Tesla je zapravo govorio o neograničenoj energiji, besplatnoj energiji koja bi došla direktno iz okoline.

Sva njegova neverovatna otkrića vezana za besplatnu energiju misteriozno su završila u posedu vlasti, koja je onemogućila da ti dokumenti dospeju u javnost.

Luis Fonsi osvojio četiri Latinska Gremija i 24. novembra nastupa u Beogradu

Fonsi je osvojio čak četiri Gremija, među kojima su nagrada za najbolju pesmu, za najboljeg izvođača, najbolji nastup i najbolji kratki muzički spot.

Tom prilikom je Fonsi izjavio da je pesma ujedinila svet i razbila jezičke barijere.

“Despacito” postala najstrimovanija pesma u istoriji interneta(VIDEO)

Fonsi je Despasito sa reperom Dedi Jenkijem objavio u januaru i do sada je na Jutjubu pregledan više od četiri milijarde puta.

Pesma je postala broj jedan u skoro svim zemljama sveta i ubrzo obeležila leto, ali i celu 2017. godinu.

Luis Fonsi će nastupiti u Štark areni 24. novembra u okviru svoje “Love+Dance” turneje na kojoj puni sve svetske dvorane.

Donirali sadnice hrasta OŠ “Miloš Savić” u Lučici

Članovi udruženja „Ekološka svest“ organizovali su poslednju akciju
sađenja drveća u ovoj godini. Ovog puta sadnice hrasta su donirali
Osnovnoj školi „Miloš Savić“ iz Lučice, čiji su učenici pažljivo
pratili i pomagali tokom sađenja. Hrastovi su posađeni u školama u
Lučici, Prugovu i Poljani.„Najlepše akcije su nam sa decom. I u ovim školama učenici su
poslušni, ljubopitljivi i radoznali, vidi se da se sa njima radi od
najmlađih uzrasta i da zaštitu životne sredine razumeju i podržavaju“,
kažu u „Ekološkoj svesti“.

 

Završena sezona restauracije Ramske tvrđave

Tim povodom, u Ramu je održana prezentacija obnove tvrđave, izvođača radova firme Abma iz Istanbula. Glavni arhitekta Kalbije Nojan, predstavila je projekat rekonstrukcije i radove na tvrđavi podignutoj po nalogu sultana Bajazita II 1483. godine.

Kako je rekla, tvrđava je pretrpela velika oštećenja usled vremenskih prilika i dva napada u ratovima. Radovima su prethodile ozbiljne pripreme – izvršeno je čišćenje unutar tvrđave, na zidovima kao i okolina tvrđave.

Svaki kamen je očišćen ručno od biljaka i nataložene zemlje te ispran vodom. U restaruraciji je korišćen isključivo originalni materijal, prirodni kreč i kameni prah pomešan s vodom, kako bi se obezbedila potpuna autentičnost. TIKA je ove radove finansirala sa preko 900 hiljada evra, a do sada je urađeno 60 odsto, u skladu sa planiranim aktivnostima.

“Ovo je najbolja radna sredina u kojoj sam imala prilike da radim“, izjavila je ovom prilikom gospođa Nojan, dodavši da “projekat neće samo oživeti ovo istorijsko delo iz našeg vremena već će ojačati naše veze.“. Ona se posebno zahvalila na saradnji predstavnicima lokalne samouprave, Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Smedereva i meštanima Rama.

Zanimljivosti o tvrđavi, otkrivene tokom arheoloških iskopavanja, izneo je i arheolog Narodnog muzeja u Požarevcu, Dragan Jacanović. Istraživanja su obuhvatila površinu od 1.500m2 koja predstavlja najveće radove u Srbiji ove godine. Nakon čišćenja 70 odsto unutrašnjosti tvrđave došlo se do originalnog poda i brojnih rešenja kojima je organizovan život u utvrđenju.

Otkriven je i čitav niz objekata izgrađenih od 16 do 18 veka kada tvrđava više nije omogućavala život vojnog logora. U objektu je pronađena velika količina arheološkog materijala među kojim su puške iz 17 veka, lako naoružanje, alat, posude, ali i kineski porculan i staklo, što je ukazuje na to da tvrđava nije bila samo vojno uporište već i kulturni centar ovog dela Srbije.

Predmeti će, po završetku restauracije, biti izloženi u samoj tvrđavi, a ideja Ministarstva kulture i informisanja je da se čitavo selo Ram, kao celina, uredi kao eko muzej.

Na izuzetnoj saradnji prisutnima se zahvalio i direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo, Dejan Radovanović. U obraćanju medijima on je podsetio da su radovi započeti još 2015. godine sredstvima Ministarstva kulture.

Sada je definisan najveći deo faza koje su prethodile i kako se, tokom trajanja Ramske tvrđave, smenjivala istorijska slika ovog prostora koja je pratila sliku šireg prostora. On je rekao i da je objekat nastao u važnoj fazi turske istorije kada se širila ka severu i zapadu kao i iz faze austrijsko-turskih ratova krajem 17 i početkom 18 veka od kada datira i najveći deo danas vidljivih objekata.

Ambasador Turske, gospodin Bilgić, potvrdio je da je veoma zadovoljan radovima kojima je za nekoliko meseci potpuno izmenjen izgled tvrđave. Završetak se planira iduće godine što će dati veliki doprinos razvoju turizma.

Na pitanje koliko je tvrđava važna za očuvanje turske kulture na ovim prostorima, ambasador je odgovorio da je svakako važna za Tursku i kao deo kulturnog nasleđa Srbije te da će kao most prijateljstva jačati i naše međusobne odnose i veze na polju kulture.

O izvođenju radova, koordinator TIKA za Srbiju, gospodin Bajrak, rekao je da je na tenderu cena projekta iznosila 950 hiljada evra, ali je izvođenjem dodatnih radova ovaj iznos stigao do milion i dvesta hiljada evra. “Druga faza radova Ramske tvrđave će biti kada Zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo odluči kako će izgledati uređnje unutrašnjosti tvrđave. Kada utvrdimo vrednost tih radova pristupiće se izradi istih.“, naveo je, dodavši da su predviđene ukupno dve faze. Prvu fazu čini restauracija bedema i kula i uređenje unutrašnjosti tvrđave. Za drugu fazu potrebna su arheološka iskopavanja, od kojih je završeno 80 odsto. U dogovoru sa opštinom i Zavodom odlučiće se koju će namenu imati tvrđava i na osnovu toga će se uraditi njeno uređenje. Završetak restauracije je planiran za jul, a uređenje tvrđave do kraja naredne godine.

O benefitima restauracije i potencijalima tvrđave predsednik opštine, Dragan Milić, kazao je da Veliko Gradište ima velike ambicije u oblasti turizma i to već daje rezultate čemu su značajno doprineli i mediji: “Imamo sve više gostiju. Gosti uglavnom dolaze autobusima, ali do tvrđave obavezno svrate i putnici koji stižu skelom preko Dunava. Nadam se da će, po završetku, ovo biti ozbiljna turistička ponuda koja će privući još više gostiju i kojih je ove godine bilo za 10 odsto više nego prošle. Namena tvrđave će biti pre svega turistička.“.

Milić je najavio i biciklističku stazu koja će proći ovom trasom iz Banata, preko Zatonja, Srebrnog jezera i Velikog Gradišta, gde se spaja sa golubačkom stazom.

Takođe, u Velikom Gradištu gradi se pristan za putničke brodove, a za putnike će biti organizovan autobuski prevoz do tvrđave. Predsednik je ovom prilikom zahvalio predstavnicima TIKA, Turskoj ambasadi, turskoj državi i narodu, Vladi Srbije te potpredsedniku, Rasimu Ljajiću, koji dosta čine za realizaciju obnove tvrđave.

U najavi je, kako je rekao, i uređenje obližnjeg karavan-saraja u drugoj fazi radova, o čemu je vođen razgovor sa Ambasadom i Turskom agencijom za razvoj.

Srebrna medalja za revnosnu službu: Zastavniku prve klase Saši Krsmanoviću, pripadniku (CO KoV) iz Požarevca

Zastavnik prve klase Saša Krsmanović, pripadnik Centra za obuku Kopnene vojske iz Požarevca, dobitnik Srebrne medalje za revnosnu službu, ukazao je na veliku čast i ponos jer je među odlikovanima.

– Ponosan sam na sebe i na svoje kolege iz jedinice i na sve pripadnike Vojske zbog toga što nam je predsednik Republike ukazao ovakvu čast. Medalja će meni lično, kao i mojim kolegama u budućnosti značiti još veći podstrek za postizanje vrhunskih rezultata – poručio je zastavnik Krsmanović.

Foto: Ministarstvo odbrane

U Požarevcu obeležen Dan Centra za obuku Kopnene vojske

Ceremonija svečanog uručenja odlikovanja, koje je predsednik Republike Srbije dodelio pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, povodom Dana Kopnene vojske i Dana pešadije, održana u Domu Vojske Srbije u Nišu.

Tom prilikom, izaslanik predsedika Republike Srbije Nikola Selaković, u prisustvu ministra odbrane Aleksandra Vulina i načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića, uručio je odlikovanja nagrađenima.

Foto: Ministarstvo odbrane

Prenoseći pozdrave i čestitke predsednika Vučića odlikovanima, izaslanik predsednika Republike Nikola Selaković je istakao da dodeljena odlikovanja oslikavaju bogatu vojničku karijeru kroz koju su prošli pripadnici Vojske Srbije službujući u garnizonima širom bivše SFRJ, SRJ i sada Republike Srbije.

– Najvažnije vrednosti vojne profesije, kao što su vernost otadžbini, posvećenost profesiji, odanost, hrabrost i disciplinovanost, solidarnost, čojstvo, dostajnostvo, požrtvovanost, i poštovanje drugih, ne mogu se uvek istaći usmenim pohvalama ili dodelom stimulativnih mera, već je važno da oni koji ih najbolje sprovode za to dobiju odlikovanje, odnosno počast, koji im odaje zahvalna otadžbina – naglasio je izslanik predsednika Selaković.

Foto: Ministarstvo odbrane

Prema njegovim rečima, odlikovani treba da budu ponosni na sebe, na trud koji su uložili u razvoj Vojske Srbije i države Srbije.

 – Znam da imate viziju, volju, znanje i iskustvo, motivaciju i plan, i da vam je potrebno više resursa, znam da ste čvrsto opredenjeni da zamišljeno sprovedete i pozivam vas na združeni napor radi unapređenja operativnih sposobnosti naše vojske. Uveren u dalje jačanje vaših operativnih sposobnosti, još jednom, u ime predsedinika Republike Aleksandra Vučića čestitam vam zaslužena odlikovanja, da ih u zdravlju i sa ponosom nosite, i u vašoj jedinici i u vašem gradu, opštini, da ih pokazujete vašoj deci, i da ona budu taj motiv da se naporan rad, posvećenost i trud isplate. Živela Vojska Srbije! Živela Srbija – dodao je Selaković.

Foto: Ministarstvo odbrane

Zlatnom medaljom za zasluge i postignute rezultate u oblasti odbrane i bezbednosti Republike Srbije odlikovao je pukovinka Slađana Ristića, a još 16 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije dobilo je Srebrne medalje za zasluge i postignute rezultate u oblasti odbrane i bezbednosti Republike Srbije.

Za zasluge i izuzetne rezultate pokazane u obavljanju dužnosti i zadataka u oblasti odbrane i bezbednosti Republike Srbije predsednik Vučić je odlikovao 32 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Zlatnom medaljom za revnosnu službu odlikovani su kapetan bojnog broda Petar Bošković i potpukovnik Dejan Živković, a Srebrnu medalju za revnosnu službu dobilo je 30 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

U Požarevcu oblačno i hladno, do 10 stepeni

Foto: B.P.

Duvaće vetar slab i umeren, istočni i severoistočni.

Najniža temperatura od 4 do 8 stepeni C, najviša od 6 do 10.

U Požarevcu će takođe bti oblačno i hladno, povremeno sa kišom, uz slab i umeren vetar, istočni. 

Najniža tempratura oko 7, a najviša oko 10 stepeni Celzijusa

„Život iza zavese“ roman o Zoranu Radmiloviću

U toku večeri biće predstavljena i poezija ovog književnika po kojoj je izuzetno poznat u javnosti. Njegove pesme su recitovali naši najpoznatiji glumci i pesnici: Petar Kralj, Žarko Laušević, Petar Božović, Aljoša Vučković, Goran Sultanović, Nikola Đuričko, Borisav Đorđević, Matija Bećković, Borivoje Todorović, Srboljub Milin, Miljan Prljeta, Jelena Petrović, Marko Mrđenović, Arsen Dedić, Dragan Nikolić.

Dušan Stojanović

Rođen je u Beogradu 19. avgusta 1984. godine. Školovao se u Beogradu (Saobraćajno-tehnička škola), pisanje i kreativno stvaralašvo učio kod Borisava Đorđevića, Matije Bećkovića i Petra Kralja. Bavio se slikarstvom, kompjuterskim dizajnom, komponovanjem filmske muzike. Piše pesme, romane, scenarije za film, bajke za decu i pozorišne drame. Prvu zbirku pesama „Balkanski rokenrol“ objavio je 2010. godine. Bavi se i novinarstvom, objavljivao je tekstove u listovima: Blic, 24 sata i Danas.

Režirao je filmove:

„Stazom slonova“ omaž Petru Kralju (2011)
“Život iza zavese” o Zoranu Radmiloviću (2016)
“Svetionik kroz maglu ravnice” o Drašku Ređepu (2016)

 

“Život iza zavese” roman o Zoranu Radmiloviću

Recenzije za roman:

Zadivljena sam koliko je Dušan uspeo da pronikne u bogate slojeve Zoranove ličnosti, duboko u njegovo umetničko biće, koristeći Zoranov način izražavanja, tako da mi, koji smo ga poznavali, poverujemo da je to zaista sam Zoran govorio.

Zoranov jezik je bio jednostavan, duhovit i činio se pomalo štur. Ispod toga se, zapravo, otkrivala vrlo kompleksna ličnost: emotivna, stidljiva, plašljiva, odgovorna, radoznala, zapitana pred smislom, ili besmislom čovekovog postojanja, pred fenomenom igre…

To razotkrivanje Dušan je majstorski izveo, tako da knjiga o Zoranu prerasta u univerzalnu priču o Velikom Igraču! Verujem da bi Zoran bio ovom knjigom duboko dirnut, čak do suza, koje je uvek skrivao. (Svetlana Bojković)

Da ne poznajem Dušana, gotovo da bih poverovao da je neko uspeo da nagovori Zorana da svoj život izvrće ko čarapu, i pristane na intervju, što inače nije bio njegov običaj.

Ono što je mene fasciniralo, je to što je Dušan, iako nije poznavao Zorana, uspeo da pogodi način Zoranovog izražavanja, da nam dočara deo njegovog duha, i ono što je najvažnije,otkrije ogromnu emotivnost, koju je taj samo naizgled namćorast čovek, nosio i krio duboko u sebi. Svi oni koji su imali tu privilegiju da poznaju Zorana, kao i oni koji poštuju njegov rad i talenat, siguran sam da će uživati čitajući ove redove. (Goran Sultanović)

Posebno me je zainteresovala knjiga o Radmiloviću, Dušan je pronašao krajnje zanimljiv i originalan pristup koji je učinio da se nisam zaustavio dok nisam sklopio poslednju stranicu. Bravo! (Žarko Laušević)

Moj mladi prijatelj Dušan Stojanović je pre svega vrlo hrabar čovek kada se usudio da, predstavljajući se lažno, kao Zoran Radmilović, napiše auto- biografiju. Ali to je uradio tako uspešno, da mi je nekoliko puta naterao suze na oči.

Čak sam mu i poverovao da je stvarno razgovarao sa legendarnim glumcem. Imao sam tu retku sreću da budem Zoranov prijatelj i učenik i sa sigurnošću mogu da kažem da je Dušan spoznao suštinu glumačke (i ne samo glumačke) umetnosti, sve strahove, dileme, radosti, uspone, padove…koje prate umetnički rad.

Bilo mi je žao kada sam završio čitanje Dušanove knjige o geniju Zoranu, jer sam siguran da o njemu mogu da se napišu tomovi knjiga. Dušanu predlažem da napiše drugi deo “Života iza zavese“, a ovaj prvi iskreno preporučujem za štampu. (Bora Đorđević)

 

U Požarevcu obeležen Dan Centra za obuku Kopnene vojske

Komadant Centra za obuku pukovnik Milovan Vasić, prilikom obraćanja istakao je da se ovaj dan proslavlja u znak sećanja na Kolubarsku bitku, čuvenu po herojstvu, rodoljublju i umeću ratovanja, bitku koja je u školama ratne veštine najviše izučavana.

“Srpski vojnici, podoficiri i oficiri iskazali su najbolje vojničke vrline, na svim nivoima komandovanja protiv moćne i do tada nepobedive Austro-ugarske carevine. 22 hiljade najboljih sinova ovog kraja u Prvom svetskom ratu, dalo je živote za Srbiju i danas je dan da ih pomenemo kao i sve mučenike koji su svoj život položili na oltar otadžbine”, rekao je Vasić.

16. Novembar – Dan Centra za obuku kopnene vojske u Požarevcu

Pripadnici Centra za obuku Kopnene vojske i u ovoj godini su realizovali sve postavljene zadatke, disciplinovano i odgovorno. Obučili su 858 vojnika na služenju vojnog roka i 239 profesionalnih vojnika.

Takođe realizovani su različiti kursevi i usavršavanja za 69 podoficira. U Centru za obuku je u prethodnih godinu dana realizovano više od 300 gađanja iz oružja i oruđa pešadije, artiljerije i oklopnih jedinica i realizovana je obuka za 460 lica iz rezervnog sastava Vojske Srbije.

Nakon izvođenja pokazne vežbe, posle 70 godina obeležena je slava rezanjem kolača i paljenjem sveće uz prisustvo velikog broja gostiju iz čitavog Braničevskog okruga ali i šire.

Želite proslavu Nove godine na kojoj će vam pozavideti

A opet, žarko želite da iskusite nešto novo i nadasve neobično u najluđoj noći?

Možda je vreme da razmislite o Černobilju, gde festivalska atmosfera naprosto zrači na svakom koraku… 

Naime, grupa entuzijasta iz Ukrajine već izvesno vreme organizuje ture u zonu Černobilja i avetinjski napušteni grad Pripjat, gde se 1986. godine u tamošnjoj elektrani dogodila najveća nuklearna katastrofa u Evropi, čije posledice su trajale decenijama.

Štaviše, Pripjat, u kojem je do černobiljske katastrofe živelo i radilo oko 30.000 radnika elektrane sa svojim porodicama, je i dan-danas napušten i za svaku posetu je potrebna posebna dozvola države, uz obavezno preduzimanje svih neophodnih mera žaštite od radijacije koja je i dalje i te kako povišena.

Pritom dozvola važi samo za razgledanje spolja jer je od 2012. potpuno zabranjen ulazak u stambene zgrade i sve ostale objekte u gradu, zbog opasnosti od obrušavanja, s obzirom da je tamo zub vremena sve dobrano uzeo pod svoje, a odsustvo ljudi i civilizacije se vidi na svakom koraku.

Elem, ove godine će, po prvi put, biti organizovana i proslava Nove godine u Pripjatu, za šta ekipa okupljena u organizaciji ChernobylWelCom-e uspela da obezbedi 20 ekskluzivnih dozvola za posetu 31. decembra i ove i 2. februara predstojeće godine.

Cena ovakvog novogodišnjeg provoda je 399 evra, a organizatori najavljuju obilje ukrajinskih, domaćih specijaliteta i dobar izbor kvalitetne vodke, kićenje i osvetljavanje jelke, vatromet koji će biti veliki ali ipak manji od svojevremene eksplozije, vožnju u “volgi” (nekada ekskluzivnoj limuzini političkog vrha Sovjetskog saveza) i posetu radioaktivnoj zoni po noći… a obećavaju i poneko specijalno iznenađenje. 

Sve dodatne informacije možete proveriti i sami na adresi: https://www.chernobylwel.com/, gde ćete naći i obilje turističkih putovanja u ovu zonu tokom ostatka godine.

Želite proslavu Nove godine na kojoj će vam pozavideti svi vaši prijatelji, ili makar oni luđi avanturisti među njima i koju sasvim sigurno nikada nećete zaboraviti? Sada je pravi trenutak…

Period šestog masovnog pomora na Zemlji: Uznemirujuće otkriće na dnu okeana

Tim je prvi put pronašao plastiku u stomacima morskih stvorenja na dnu okeana, što znači da više ne postoji deo svetskih okeana do kojeg nije dospeo ljudski otpad. 

Svako stvorenje pronađeno na dubini od 10.890 metara unelo je u svoj organizam bar neku vrstu veštačkih materijala, uključujući najlon, PVC i PVA.

Doktor Alan Džejmison, profesor marinske ekologije i vodeći naučnik istraživanja, rekao je da su rezultati prilično zabrinjavajući i da zahtevaju hitnu akciju.

Tim je testirao 90 vrsta ljuskara u nekoliko ultradubokih rovova u Pacifiku – Marijanski rov, Izu-Bonin vulkanski rov, rov Peru-Čile, rov Novi Hebridi i rov Kermadek.

U svakom od njih pronađena su stvorenja koja su pojela neku vrstu veštačkih vlakana ili plastike, od 50 procenata na Novim Hebridima, do 100 procenata u Marijanskom rovu.

“Smeće koje završava u okeanima dospeva do njihovih najdubljih tačaka, a jednom kada potone na njihovo dno, tu i ostaje. To znači da će količina plastike u rovovima neprestano rasti, što je vrlo zabrinjavajuće. Reč je o problemu globalnih razmera”, rekao je Džejmison.

U okeanima svake godine završi više od osam miliona tona plastike. Naučnici pretpostavljaju da se u morima trenutno nalazi oko 300 miliona tona plastičnog otpada, a da će do 2050. godine u okeanima biti više plastike nego ribe.

Prema predviđanjima stručnjaka, u vodi se nalazi otprilike 51 bilion (eng. trillion) mikroplastičnih čestica, što je 500 puta više od broja zvezda u našoj galaksiji.

Zbog zagađenja je trenutno ugroženo više od 600 vrsta širom sveta, zbog čega mnogi ovu pojavu nazivaju periodom šestog masovnog pomora na Zemlji.

KRUNA USPEHA I ZADOVOLJSTVA: Požarevljani na 35. Atinskom maratonu

13. novembra 2017. godine na 35. Atinskom maratonu učestvovali su i sugrađani, članovi Maraton tima : Nebojša Pućo, Sloba Jotić, Ivan Ajdačić, Ivan Milovanović i Mihajlo Gajić, kao i sugrađanke Aleksandra Milosavljević i Ljiljana Todorović Jovanović.

Izuzetno tešku istorijsku stazu od 42,195 km  od maratonskog polja do Atine (sa usponom od skoro 31 km) svi naši maratonci su uspesno savladali i doneli sa sobom finišerske medalje. 
Rekreatvno trčanje je poslednjih godina u ekspanziji u našem gradu i okolini uprkos tome što ne postoje atletske staze i uslovi za treniranje.
Upravo zbog toga je uspeh naših maratonaca veliki i njihovo upisivanje našeg  grada na sportsku  mapu Evrope je vredno pohvale i divljenja.

ISTORIJA

Ime „maraton“ dolazi od legende o Filipidesu, grčkom vojniku, koji je, prema legendi, trčao od grada Maratona do Atine da javi da su Persijanci poraženi u Maratonskoj bici, a odmah potom izdahnuo. Ne postoje dokazi da se takav događaj stvarno odigrao: prema grčkom istoričaru iz 5. veka pre naše ere, Herodotu, Filipides je u stvari trčao od Atine do Sparte. Legendu da je trčao od Maratona do Atine zapisali kasniji autori, i ona se pojavljuje u Plutarhovoj knjizi O Slavi Atine u prvom veku nove ere. Međunarodni olimpijski komitet procenjuje razdaljinu od Maratonskog bojišta do Atine na 34,5 km (21,4 milja).
Fiksirana dužina od 42,195 km je usvojena 1921, od strane Međunarodne Amaterske Atletske Federacije (IAAF) kao zvanična dužina maratona.
Ideja organizovaanja trke je potekla od Mišela Breala (Michel Bréal), čija je želja bila da se maraton uvrsti u program prvih modernih Olimpijskih igara, održanih 1896. u Atini. Ovu ideju su snažno podržali Pjer de Kuberten, osnivač modernih Olimpijskih igara, kao i Grci.

Od osnivanja modernih Olimpijskih igara, tradicija je da je muški olimpijski maraton poslednje takmičenje u atletskom kalendaru, sa finišem na olimpijskom stadionu, često samo par sati pre ceremonije zatvaranja igara.

Ova tradicija je osnažena mnogo starijom tradicijom na Letnjim olimpijskim igrama 2004, kada se davno uspostavljena ruta od Maratona do Atinezavršila na Olimpijskom stadionu Spiridon Luis gde su se održavale Letnje olimpijske igre 1896.

Kosančićeva u petak bez struje u trajanju od 60-ak minuta

Zbog radova u trafostanici dana 17. 11. 2017. u vremenu od 11:00 do 12:00 časova, ostaće bez električne energije potrošači u Kosančićevoj ulici brojevi 5, 22 i 24.

Ulaganje Grada Požarevca u poljoprivredu: Podeljen repromaterijal za 6 poljoprivrednika

Bojan Ilić, predsednik Skupštine grada Požarevca podsetio je na ulaganja grada u poljoprivredu u prethodnoj godini i u ovoj:

„Grad Požarevac je u 2016. godini isplatio preko 29 miliona dinara za sufinasiranje kamata, investicije u fizička sredstva u poljoprivrednim gazdinstvima i podsticaj unapređenja poljoprivednih udruženja. U 2017. godini raspisani su konkursi za razvoj poljoprivedne politike i politike ruralnog razvoje na teritoriji grada Požarevca u visini preko 51 milona dinara. Prošle godine oko 200 proizvođača i udruženja su koristila ova sredstva a ove godine će ih biti preko 300.“ zaključio je Ilić.

Jasmina Radović iz Instituta za krmno bilje Kruševac kaže da su poljoprivredni proizvođači učestovali u projketu u kome je određivano plodnost i sadržaj štetnih materijala u zemljištu. Ona navodi da je ovim projektom obuhvaćeno 11 opština.

„Cilj čitavog projekta je uraditi analize kod samih proizvođača i utvrditi kakve probleme imaju i kakvo je plodno zemljište na njihovim parcelama. Očuvanje plodnosti zemljišta je važna stvar kojem se ne poklanja dovoljno pažnje u našoj zemlji. Uvođenje leguminoznih vrsta, koje povoljno utiču na plodnost zemlje, je jako važno“, rekla je Jasmina Radović.

Aleksandar Stojanović, direktor Poljoprivredene stručne i savetodavne službe kaže da je ova služba uvek na raspolaganju proizvođačima. On navodi da stručna služba pored savetodavnog dela primenjuje, sa kolegama sa Institua za krmno bilje iz Kruševca, i praktičan deo gde proizvođači mogu da primene naučeno kako bi poboljšali svoju proizvodnju i prinose na svojim gazdinstvima.

Uskoro konkurs za još 1.777 zdravstvenih radnika

U tom ministarstvu kažu za Tanjug da su u poslednje tri godine, od avgusta 2014. do avgusta ove godine, uz saglasnost Komisije Vlade Srbije, zaposlena 7.024 medicinska radnika.

To znači da će za nešto više od tri godine posao dobiti ukupno 8.801 zdravstveni radnik.

Komisija Vlade Srbije dala je saglasnosti za zapošljavanje 2.461 zdravstvenog radnika na neodređeno vreme od 1. januara do 29. avgusta ove godine.

Prošle godine data je saglasnost za zapošljavanje 1.245 medicinara, 2016. godine za njih 1.323, a 2014. godine za zapošljavanje 2.086 medicinskih radnika.

Takođe, od septembra 2014. do septembra ove godine odobrena je ukupno 5.591 specijalizacija.

Podsećaju i da su izmene u odobravanju specijalizacija uvedene 2014. godine, jer je zbog prethodnih odluka da se specijalizacije ne odobravaju, zdravstveni sistem bio ozbiljno ugrožen, pa su pored olakšica u odobravanju, uvedene i volonterske specijalizacije.

Ceo Požarevac sa 11 sela u subotu rano ujutru biće bez struje zbog gnezda rode!

Foto okU subotu 18.11.2017. u ranim jutarnjim satima – u 05:15 bez električne energije ostaće: Požarevac, Lučica, Prugovo, Poljana, Ljubičevo, Dragovac, Zabela, Dubravica, Živica, Brežane, Batovac i Ćirikovac. Isključenje će trajati 10 minuta. 

Isključenje se vrši zbog uklanjanja gnezda rode na metalnom portalu u trafo stanici 110/35 kV Požarevac.

Obeležen jubilej: 50 godina rada bloka “A1” u Termoelektrani “Kostolac A”

U ogranku „TE – KO Kostolac“ obeležen je danas, 15. novembra 2017. godine značajan jubilej, a to je 50 godina rada bloka „A1“ u Termoelektrani „Kostolac A“. 

– Pedeset godina rada je odličan rezultat. Malo je blokova i elektrana u Evropi i svetu koji mogu da se pohvale ovakvim rezultatom. Ono što je stvarno važno je da „A1“ radi i posle pet decenija kao da je nov, sa svim izvornim parametrima koji su bili i na početku. To nam dosta govori da je ovaj blok svih ovih godina održavan na pravi način, onako kako je trebalo. Sve kolegenice i kolege koji su radili i sada rade su nam pokazali da znaju da rade svoj posao, rekao je Savo Bezmarević, izvršni direktor EPS-a za proizvodnju energije, govoreći o značaju bloka A1 za funkcionisanje energetskog sistema Srbije.

– Ono što nas u narednom periodu očekuje, a vezano je za TE „Kostolac A“ je revitalizacija oba agregata i priprema za rad tih blokova u novim uslovima, dodatno usklađivanje sa evopskim ekološkim normama. Pored elektrofiltera, koji su već ugrađeni, potrebno je da izgradimo i nova postrojenja za odsumporavanje i denitrifikaciju. Takođe nas očekuje i modernizacija vitalne opreme na oba bloka, što bi trebalo da se završi do 2023. godine, kada nove norme stupaju na snagu, rekao je Bezmarević i najavio skori početak jednog od najvećih i najvažnijih projekata u EPS-u, početak izgradnje bloka „B3“, prvog termo postrojenja koje se graditi u Srbiji nakon više od 25 godina.

Govoreći o istorijatu bloka A1 u Termoelektrani „Kostolac A“ Nenad Marković, direktor za proizvodnju energije „TE – KO Kostolac“, istakao je da se do ovog jubileja došlo zajedničkim snagama prethodnika i onih lјudi koji danas rade u termo sektoru kostolačkog ogranka EPS-a.

– Blok A1 je revitalizovan u preiodu od 2005. do 2007. godine, što je donelo značajna pobolјšanja u radu ovog postrojenja, produžen mu je radni vek i usklađen je sa propisanim evropskim ekološkim normama, naveo je Marković i zahvalio se svim prethodnicima koji su utkali svoj radni vek u kostolački ogranak EPS-a, kolegnicama i kolegama u termo sektoru, kao i kolegama iz rudarskog sektora koji snabdevaju elektrane dovolјnim količinama kvalitetnog lignita. On je takođe dodao da je skup u Kostolcu organizovan zbog istorije, ali da se slave i sadašnji rezultati, ali i gleda u budućnost koju simbolično predstavlјa skori početak izgradnje bloka „VZ“ u Termoelektrani „Kostolac B“.

Dušan Bakić, predsednik Sindikata Termoelektrana „Kostolac“, najpre je zahvalio svim zaposlenima na uloženom radu i trudu i svojim veštinama koje su dovele do toga da se proslavi ovaj jubilej. On je naveo da očekuje nastavak investicija i u narednom periodu, jer su dosadašnje doprinele da se u Kostolcu proizvodi električna energija po evropskim ekološkim standardima.

Prisutni gosti imali su priliku da pogledaju film o izgradnji i najvažnijim rezultatima najstarijeg bloku u Kostolcu, kao i izložbu „TEKO A1 juče – danas – sutra“, koja je pripremlјena povodom jubileja.

1...886887888...1,013Page 887 of 1,013

VREMENSKA PROGNOZA

Pozarevac,RS
broken clouds
15.1 ° C
15.1 °
15.1 °
82%
2.7kmh
74%
Sun
33 °
Mon
34 °
Tue
27 °
Wed
33 °
Thu
31 °
facebook instagram twitter youtube
© 2009-2025, URBAN GRAD POŽAREVAC