Odnosno, da li položajnik mora da bude samo muškarac ili dečak, ili može i žena?
Položajnik je onaj specijalni gost koji vam prvi ulazi u kuću na dan Božića. To je najčešće “dogovorena poseta”, ali i ne mora da bude unapred najavljena.
Bitno je da se radi o čestitoj osobi, dobronamernoj, prijatelju kuće koji porodicu koju je došao da poseti voli i želi joj sve najbolje, neko ko donosi sreću za celu narednu godinu.
Položajnik simboliše mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Zato se ta osoba dočekuje sa posebnom radošću, ukazuje joj se naročita čast, a domaćica položajnika daruje prikladnim poklonom.
U pojedinim krajevima Srbije zadatak položajnika je da upali vatru na ognjištu, ili danas u šporetu, i da džarajući izgovori zdravicu: “Koliko varnica, toliko srećica. Koliko varnica toliko parica. Koliko varnica toliko ovaca. Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca. Koliko varnica, toliko gusaka, a najviše zdravlja i veselja, Bože daj”.
Crkveni zakon ne nalaže striktno da položajnik ne sme da bude žena, ali su to ipak većinom muškarci, i to oni za koje se smatra da su zdravi, jaki, uspešni, ugledni. Jer “ko vam prviu kuću uđe za Božić, takva će vam cela godina biti”, kaže narod.
Položajnik je često i dečak, naročito u domaćinstvima u kojima je cilj da mlada zatrudni, ili da se starima donese zdravlje.
Žene nisu položajnici jer je njihov zadatak u patrijarhalnom društvu da budu vredne domaćice koje spremaju ručak za Božić, ne idu u tuđe kuće, već dočekuju goste u svojoj.
Takođe, u davna vremena žena nije bila ravnopravna sa muškarcem, već manje važan član zajednice. Ona nije mogla, kao muškarac, da bude simbol snage, mudrosti, uspeha, zbog čega ni drugima to nije mogla da prenese.
Međutim, u modernom dobu to više nije slučaj i položajnik može da bude žena, mada je to i dalje retkost. Ukoliko vama jedna takva zakuca na vrata na dan Božića, dočekajte je kako dolikuje: uz osmeh i poljupce, neki simboličan poklon, otvorenog uma i srca.
Da se u opštini radi i zimi, čim vremenski uslovi to dozvoljavaju, dokaz je i završetak dve ulice u gradu što će njihovnim stanovnicima obezbediti bolje uslove za život, ali i ulepšati novogodišnje praznike.
Kompletno su asfaltirane ulice Braće Buđoni i Miroslava Tirše, u dužini od 180 i 240 metara, dok su u Braće Buđoni završeni i trotoari.
Asfaltiranje finansiraju Ministarstvo privrede i opština Veliko Gradište dok je izvođač radova PZP „POŽAREVAC“.
Svim vernicima koji danas slave rođenje Hristovo redakcija “Urban City radija” želi srećan Božić. Hristos se rodi!
Crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara Božić obeležavaju 7. januara. Božić po julijanskom kalendaru slave Srpska pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Kopti i neki manastiri na Svetoj gori u Grčkoj.
Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila Devica Marija u gradu Vitlejemu. Za vernike je Božić najradosniji hrišćanski praznik i obeležava se tri dana.
U Srbiji je Božić od jula 2001. godine jednodnevni državni praznik.
Običaj je da se na današnji dan mesi kolač – česnica i u njega stavlja novčić, lomi se na delove, a onaj ko nađe novčić biće srećne ruke tokom cele godine.
Božić je porodični praznik i obeležava se u kući i u crkvama. Pod kuće se po tradiciji posipao slamom da bi se dočarao skromni ambijent pećine u Vitlejemu u kojoj se, po Bibliji, rodio Hrist.
Ljudi se na Božić pozdravljaju sa “Hristos se rodi”, a odgovor je “Vaistinu se rodi”.
Danas 6. januara, na Badnji dan služena je jutarnja Liturgija i time je označen početak Božićnog slavlja.
Foto: Urban City
Kao i prethodnih godina, za Badnje veče organizovano je osvećenje i paljenje badnjaka u Sabornoj crkvi u Požarevcu, gde se ove godine okupio veliki broj vernika na čak 13 stepeni Celzijusa koliko smo mi izmerili oko 16.15h. U 16.30h je usledilo paljenje badnjaka, a sat vremena kasnije i vatromet.
Foto: Urban City
Badnja večera
Badnja večera je posna trpeza, ali je trpeza bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). Večera protiče u miru i tišini.
Foto: Urban City
Većina jela sa badnjedanske večere koriste se i pri daćama tako da je ta večera pre svega žrtveni obred posvećem porodičnim precima. Badnjedanska večera je jedna od najvažnijih večera u čast mrtvima i jedan deo svakog jela se ostavlja za pokojnike.
Foto: Urban City
Bdenje
U badnjedanskoj noći se peče božićna pečenica, namenjena sutrašnjem danu – Božiću.
Foto: Urban City
Tokom noći se pazilo kad će badnjak da pregori. Onome ko prvi spazi pripadala je nagrada od domaćina, a sam trenutak pregorevanja domaćin je oglašavao pucnjem iz oružja.
Foto: Urban City
Znalo se da kad počnu pucnji da se razležu, značilo je da badnjaci prispevaju.
Foto: Urban City
Nekada su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi.
U toku je završetak radova na fasadi Požarevačke gimnazije, radovi na spoljnjem delu zgrade su završeni, a kako smo zatekli u četvrtak, 4. januara, radilo se na delu zgrade u dvorištu škole.
Foto: Urban City
Zamena fasade na zgradi Požarevačke gimnazije podrazumeva TERMOIZOLACIJU FASADE, LIMARSKE RADOVE, KAO I BRAVARSKE RADOVE.
Foto: Urban City
Kriterujum za dobijanje ovog posla bila je najniža ponuđena cena. Firma Decoform, DOO iz Beograda ponudila je 7.091.080 dinara, a maksimalna VREDNOST ove javne nabavke bila je 11,46 miliona dinara.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu, intenzivnim operativnim radom rasvetlili su teško ubistvo osamdesetjednogodišnje starice u Porodinu kod Žabara i uhapsili G.M. (1975) iz Velike Plane, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio ovo krivično delo.
On se tereti da je, 30. septembra 2017. godine, u večernjim satima provalio u kuću u kojoj je starica živela sama u nameri da je opljačka, a potom je fizički napao i nožem naneo smrtonosne povrede.
Po nalogu višeg javnog tužioca u Požarevcu, osumnjičenom je određeno zadražavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužilaštvu.
Popularna glumica Anđelka Prpić je glavni protagonista ove fantastične predstave, nastale iz pera Nebojše Romčevića, jednog od najboljih scenarista današnje Srbije, dok režiju potpisuje proslavljeni glumac i režiser Branko Đurić Đura.
Foto: facebook
Šarmantna Anđelka omiljena širom EX YU prostora, inače Požarevljanka, u ovoj predstavi igra Jovanku Joku Jakovljević, bankarku staru 32 godine. Joka je mlada žena koja gradi karijeru onim što ima (pameti i znanja ponajmanje) u surovom korporativnom svetu. Sasvim slučajno se našla pred dilemom: čast i bračna vernost ili uspon u karijeri? Takvu dilemu ne može da razreši sama: čitava vojska likova (u kojima se našla) joj u tome pomaže stvarajući još veću konfuziju u njenoj praznoj glavici, a direktorov sin samo što nije ušao u njenu sobu… Ovaj je svet skrojen tako naopako da izgleda da je svaka žena bar jednom naletela na svog Harvija Vajnstina. Zadovoljstvo je njegovo, kajanje njeno…
Predstava “Šta me snađe” u kojoj će Požarevljani moći da uživaju biće odigrana u četvrtak, 1. februara 2018. od 20,oo sati u velikoj sali Centra za kulturu Požarevac.
U Srbiji će danas biti pretežno sunčano i toplo za ovaj period godine.
Vetar će biti slab i umeren južni i jugoistočni. Jutarnja temperatura od -2 do 7 C, najviša dnevna od 9 do 16 C, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
U Požarevcu će biti pretežno sunčano i toplo za ovaj period godine. Vetar će biti slab i umeren južni i jugoistočni. Jutarnja temperatura oko 7 C, najviša dnevna oko 16 C.
Izgledi vremena u Srbiji za narednih sedam dana – do 13. januara:
Za vikend i početkom naredne sedmice u većem delu preovlađivaće sunčano i toplo vreme za ovaj period godine, osim u Timočkoj Krajini gde će biti umereno i potpuno oblačno i hladnije.
U utorak u košavskom području jugoistočni vetar biće u pojačanju. Od srede temperatura u padu, mestimično sa kišom, u višim predelima sa snegom.
U petak, 5. januara je u velikoj sali opštine Petrovac na Mlavi obavljeno potpisivanje ugovora sa studentima koji su ostvarili pravo na stipendije opštine Petrovac na Mlavi za školsku 2017/2018 godinu.
Foto: Opština Petrovac na Mlavi
Predsednik opštine Petrovac na Mlavi gospodin Duško Nedinić obratio se studentima i poželeo im da budu uspešni studenti, kao i dobri i uspešni ljudi. Studentima je uručen i prigodan poklon opštine Petrovac na Mlavi.
Fenomen zvani Pokemoni opasno je uzdrmao svet i držao ga u virtuelnim kandžama dobra tri meseca. Međutim, pored zabave, ova igra ostavila je iza sebe prilično veliku štetu, od čak 7,3 milijarde, i to samo u slupanim i oštećenim automobilima.
Dvojica ekonomista sa jednog fakulteta u Indijani izračunali su da su igrači “Pokemona go” napravili ogromnu štetu, i to samo u prvih 148 dana masovnog igranja. Oni su pribavili podatke samo za teritoriju Amerike a koji pokazuju da je načinjena šteta od 7,3 milijarde u automobilskim nesrećama koje su prouzrokovali nepažljivi vozači. Istraživači kažu da su igrači obično vozili presporo, sa telefonom u rukama vrebajući Pokemone, pa ili su ih drugi udarali zbog neprilagođene brzine, ili su sami sletali sa puta.
Da stvar bude još gora, dvoje ljudi je čak poginulo zbog nepažnje dok su oko jurili virtuelne junake. Uz to, zabeleženo je i da su napravljene dodatne štete koje su proračunate na oko 5,2 milijarde dolara.
To međutim nije preterano ugrozilo tvorce igre, koja je nedavno dobila i odličan apdejt, pa sada izgleda realističnije nego ikada. Sada možete maksimalno blizu prići Pokemonu i videti detaljno kako izgleda u realnosti. “Nintendo” i “Pokemon” koji stoje iza igre kažu da su sve bliži planu da simpatične junake pretvore u deo prave realnosti.
Osnovno tužilaštvo u Požarevcu neće otvarati istragu zbog smrti dečaka starog dve i njegove godinu dana mlađe sestre, koji su stradali u požaru koji je izbio u njihovoj kući u žabarskom selu Porodin, jer je ustanovljeno da je u pitanju nesrećan slučaj.
Kako je ustanovljeno istragom, mališani majke Milice i oca Martina Jeremića stradala su ugušivši se ugljen – mokosidom, koji je nastao kao posledica požara, koji je izbio nakon kratkog spoja u radiju, koji je bio ugrađen u krevet.
– U trenutku nesreće, majka je bila u štali– priča jedan od meštana Porodina, koji je prisustvovao tragediji. – Pokušala je da utrči u kuću, koja je gorela, ali od vatre nije mogla.
Milica je istrčala na ulicu i počela da doziva pomoć.
– Sva izbezumljena, Milica je vikala ’’da kuća gori’’ i da su ’’deca u kući’’– nastavlja očevidac. – Pokušao sam da ja uđem u kuću, ali me je gust dim sprečio da uđem u sobu gde su bila deca. Izašao sam napolje, udahnuo vazduh i probao ponovo, ali ponovo bezuspešno.
U međuvremenu, na lice mesta su stigli vatrogasci koji su ugasili požar. Nažalost, deca su već bila mrtva.
Porodica Jeremić Foto: Printscreen/ Facebook/ Marjanović Milica
Nakon targedije, majka Milica je na društevim mrežama postavila fotografiju porodice uz komentar: ’’Sreće naše, ljubavi mamine i tatine, počivajte u miru. Neka vas dragi Bog čuva i na onom svetu’’.
Desetostruki dobitnik nagrade Gremi, Džastin Timberlejk objaviće četvrti studijski album, ”Man Of The Woods”, 2. februara za ”RCA rekords”
Digitalni album će biti u pretprodaji od 5. januara kada izlazi prvi singl. U pesmi “Filthy” Džastin je koautor i koproducent.
”Man Of The Woods” je po svemu sudeći Džastinov najambiciozniji projekat do sada, kako zvučno, tako i tekstualno.
Ovo je takođe i Timberlejkov prvi zaokret ka tradicionalnoj američkoj rok muzici, uz moderne uticaje jakih saradnika kao što su “The Neptunes”, Timbaland, Kris Stejplton i Ališa Kiz.
Džastin Timberlejk je novi album posvetio svom sinu i supruzi i on predstavlja njegovo lično, emotivno i muzičko putovanje od Memfisa do mesta gde se nalazi danas.
Šarenolika, futuristička muzika pesme “Filthy” vizuelno je ispraćena radom revolucionarnog, višestruko nagrađivanog reditelja, Marka Romaneka.
U ovom neobičnom video-spotu, Timberlejk igra savremenog inovatora koji se sprema da predstavi svoj novi izum svetu. Ovo je već druga saradnja sa Romanekom, prva je bila na spotu “Can’t Stop This Feeling”.
Nakon singla “Filthy” i izlaska albuma ”Man Of The Woods”, Timberlejk će objaviti još tri dodatna video-spota, sa tri različita reditelja.
Ovi dodatni spotovi biće urađeni za još tri pesme sa albuma, a izlaziće sukcesivno, počevši od 18. januara, zaključno sa izlaskom albuma 2. februara.
Dva dana nakon toga, Timberlejk će održati svoj šou nastup u pauzi ”Pepsi superboula” u nedelju, 4.februara.
Album ”Man Of The Woods” pojaviće se i na vinilu koji će imati digitalni kod za preuzimanje sa interneta.
Talentovani glumac i muzičar, Džastin Timberlejk, do sada je prodao više od 32 miliona albuma širom sveta, imao je rasprodate arene na svim kontinentima, nagrađen je brojnim nagradama i nominacijama i spada u visoko poštovane ljude u šou biznisu.
Transportni sistem „hajperlup“, zasnovan na prevozu putnika kroz vakumske cevi brzinama od preko 1.000 kilometara na sat, za korak je bliži realizaciji, pošto je kompanija “Hyperloop One” odabrala 35 timova koji će raditi na izradi predloga trasa svetske mreže „hajperlup“ sistema.
Regionalni predlozi trebalo bi da počnu da se predstavljaju od sledećeg meseca, a konačni cilj je da se čitav svet premreži ovim revolucionarnim transportnim sistemom.
Beograd je upisan kao jedna od stanica
„Ovo je više od nekog voza ili kapsule u cevi. Ovo je potpuno novi nivo povezanosti, koji treba da predstavlja oslonac transportne mreže budućnosti“, objašnjava Džoš Gigel, šef odeljenja za inženjerstvo u kompaniji “Hyperloop One”.
Trenutni plan je da krenu da se grade individualne trase i spajaju gradovi u određenim delovima sveta, a da se kasnije te regionalne trase međusobno spoje i stvore džinovsku svetsku mrežu.
Plan je inspirisan Svetskom mapom metroa, koju je osmislio Mark Ovenden 2003. godine. Prema toj mapi, Beograd je upisan kao jedna od stanica.
Konačna ideja je da se čitava planeta premreži linijama „hajperlupa“, čime bi se vreme putovanja prekratilo dramatično, a novi vid prevoza trebalo bi da bude efikasniji i jeftiniji od avionskog transporta.
Prema narodnom običaju, muškarac koji je ranom zorom pošao u šumu po badnjak, pre sečenja drvetu čestita praznik sa “Dobro Badnje jutro” i moli da donese zdravlje i sreću porodici.
Ovo je samo jedan u nizu običaja koji su Srbi nasledili od svojih predaka i koje još uvek održavaju. Mnogi od njih su paganski, ali im je crkva kasnije dala hrišćansko obeležje, a nažalost, neki su i izgubljeni ili zaboravljeni. Ipak, izmenjeni ili prilagođeni životu u gradu, rituali koji počinju Badnjm danom se i dalje sprovode sa ciljem da se umoli Bog da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.
Badnjak, pogača, suvo voće i žito
Badnjak koji su iz šume doneli muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, ostavlja se pored ulaznih vrata i tek sa prvim mrakom unosi u kuću. Oni potom kolju pečenicu, najčešće prase, kao žrtvu za novo leto, koja se ponegde zove veselica ili božićnjar.
Domaćica za to vreme pravi božićni kolač i prikuplja sve vrste žitarica, suvog voća i jabuka u jedno sito, koje potom stoji u vrhu stola gde se večera.
Badnje veče
Samo unošenje badnjaka u kuću trebalo bi da okupi celu porodicu. Domaćin kuca na vrata, a kada ukućani pitaju “ko je?” odgovara “Badnjak vam dolazi u kuću”.
– Dobro veče badnjače! – obraća se domaćica badnjaku dok otvara vrat.
– Srećno vam Badnje veče – odgovara domaćin unoseći ga u kuću.
– Bog ti dobro dao i sreće imao– otpozdravljaju ukućani.
Sa badnjakom u ruci, domaćin obilazi kuću, dok ga ukućani prate. Po celoj kući posipa se i slama, posebno na mestu gde će biti postavljena večera, a tek preko nje se postavlja stolnjak. Porodica po starom običaju jede na podu i sedi na slami.
Paljenje badnjaka označava završetak Badnjeg dana i uvod u Božić, a običaj njihovog nalaganja na vatru veoma je star.
Deca grančicama raspaljuju vatru govoreći “koliko iskrica, toliko parica, pilića…” i pritom nabrajaju stoku i životinje čije se blagostanje priželjkuje.
Moderna porodica
Dok su pogača, kupovni badnjak i bogata trpeza običaji koji se mogu zateći i u modernoj porodici, retko koga možemo čuti da nekome čestita Badnji dan.
– Ovaj praznik čestita se jednostavnim pozdravom “srećan Badnji dan”, odnosno uveče “srećno Badnje veče”. Posle ponoći već se može reći “Hristos se rodi”, na šta se odgovara “vaistinu se rodi” – objašnjava otac Gligorije Marković.
Radovi na obnovi Golubačke tvrđave biće završeni do kraja septembra, u aprilu će biti otvoreno spoljno utvrđenje, a očekuje se da kompletna tvrđava bude otvorena za posetioce od marta ili aprila 2019. godine.
Direktorka tvrđave „Golubački grad“ Iskra Maksimović ističe da je tokom 2017. godine Golubac imao 61.000 posetilaca, ali da zapravo turisti nikada nisu imali mogućnost da uđu u samu tvrđavu iz bezbednosnih razloga.
U izjavi Tanjugu rekla je da će donji deo, takozvane Dunavske kule i plato, biti dostupan svim posetiocima, dok će kule šest i sedam, odbrambene kule na obroncima planine, biti pristupačne samo pojedinim kategorijama, ali će se potruditi da ih ostalim turistima približe uz pomoć savremene tehnologije.
Foto: Tvrđava Golubački Grad / facebook
Posetilački centar u podnožju tvrđave zadržaće funkciju koju ima sada – levi blok je kafeterija koja će biti upotpunjena terasama, dok u desnom bloku ostaju info desk, suvenirnica i izložbena postavka sa arheološkim nalazima pronađenim u Podgrađu tvrđave koji pružaju opštu sliku svih civilizacija koje su živele na tom prostoru.
Maksimovićeva kaže da planiraju i da Palata bude muzejski prostor, ali da im predstoji da osmisle koncept izložbe pošto je mnogo predmeta pronađeno koji svedoče o životu u tvrđavi. Manja izložba će biti i u prvoj kuli pored ulaza.
Foto: Tvrđava Golubački Grad / facebook
Na Golubačkoj tvrđavi od 2014. godine izvode se složeni konzervatorsko-restauratorski radovi uporedo sa arheološkim istraživanjima, a cilj je, prema rečima arhitekte Dragoljuba Todorovića, da tvrđava bude kompletno dostupna posetiocima što do sada nije bio slučaj zbog samog terena na kome se nalazi, ali i magistralnog puta koji je prolazio kroz nju.
U unutrašnjem utvrđenju radi se potpuna obnova svih elemenata – kula i bedema, dok se u spoljašnjem utvrđenju radi delimična restauracija ili konzervacija.
Veliki deo poslova je, prema rečima Todorovića, završen, ali predstoji dosta toga da se uradi na spoljašnjem i priobalnom delu utvrđenja.
Foto: Tvrđava Golubački Grad / facebook
Fascinacija tvrđavom Golubac traje još iz vremena kada je podignuta, što se vidi i iz zapisa srednjovekovnih putopisaca, pre svega zbog mesta na kome se nalazi – na ridanskoj litici iznad Dunava, na ulazu u Đerdapsku klisuru.
„Da je u pitanju strateški važno mesto prepoznali su još Rimljani i u blizini tvrđave i ispred nje našli smo ostatke rimskih objekata i početak đerdapskog puta“, kaže arheolog Marina Bunardžić.
Foto: Tvrđava Golubački Grad / facebook
Istraživanja tvrđave Golubac započeta su, podsetila je ona u razgovoru za Tanjug, u drugoj polovini 20. veka i tada se prikupilo dosta podataka o Palati i kuli uz Palatu, Topovskoj kuli, nekim objektima na ulazu u tvrđavu i o zgradama koje se nalaze na mestu na kojem je danas Đerdapsko jezero, koje su potopljene.
„Radovima započetim 2014. godine te podatke smo dopunili i neke stvari definisali, a jedna od njih jeste ko je podigao tvrđavu. Iako se u izvorima spominje kao mesto gde stoluje jedan ugarski velikaš, 1335. godine, postojala je dilema među istraživačima da li je to ipak srednjovekovna gradnja srpske države ili ugarske“, istakla je Bunardžićeva.
Radovima sprovedenim tokom 2017. ta dilema je otklonjena jer je u najstarijem sloju porušenih objekata iznad Donžon kule pronađena velika količina fresaka što bi bio jedan od argumenata da je osnova tvrđave na litici, ipak, srpska srednjovekovna.
Foto: Tvrđava Golubački Grad / facebook
Arheološkim radovima, započetim 2014. koji prate obnovu i revitalizaciju tvrđave, istražen je deo Podgrađa, ulazna partija i najstariji deo tvrđave koji se nalazi na ridanskoj litici, takozvani Gornji grad.
Otkriveno je da je Gornji grad bio gusto izgrađen, pronađen je veliki broj objekata, a Bunardžić se nada da će tokom zime biti izvršena njihova konzervacija.
„U Gornjem gradu smo definisali da je život u turskom periodu bio mnogo razvijeniji nego što se smatralo, jer većina objekata je obnovljena i utvrdili smo da je vojska tu boravila mnogo duže nego što se pretpostavljalo“, pojasnila je ona i dodala da je Golubac bio veoma važan turskoj imperiji zbog čega se tu razvilo i civilno nasilje.
Arheološki su istražene sve kule, utvrđena njihova spratnost, objekti unutar njih, definisano je kako su one izgledale što je veoma važno zbog njihove obnove i rekonstrukcije.
Ranije se samo pretpostavljalo gde se nalazila Glavna kapija, sada je to potrđeno, a Bunardžić navodi da je bilo važno pronaći podatke o širini i visini kapije kako bi ona bila obnovljena.
„Definisali smo da je u takozvanom spoljnom utvrđenju sigurno bila luka i u turskom i u srednjovekovnom periodu. Znamo iz izvora da je po hiljadu turskih šajki ovde zimovalo. Ostalo je da tokom 2018. godine istražimo unutrašnju kapiju Donjeg grada, prilaz ka Palati i time potpuno definišemo samu tvrđavu“, rekla je Bunardžićeva.
U Podgrađu, u kome je prema zapisima Evliea Čelebije bila turska varošica Golubac, takođe je sprovedeno istraživanje u mnogo većem obimu nego što je planirano i pronađeni su predmeti koji pripadaju bronzanom i gvozdenom dobu, zatim značajni objekti iz rimskog perioda, opeke legije Četvrte flavije koja je držala Singidunum, pa čak i freskoslikarstvo iz rimskog perioda.
Dve kule u Gornjem gradu, od kojih je jedna u srednjem veku imala kapelu, bile su u nekom trenutku magacin za hladno naoružanje pa Bunardžićeva kaže da su prebrojali oko 6.800 strela, a iz izvora se zna da je jedno selo u blizini prozvodilo 10.000 strela godišnje.
Iz poznih perioda otkriveni su tragovi o topljenju puščanih zrna i Bunardžićeva ističe da ni na jednoj našoj tvrđavi nisu očuvani dokazi o dovijanju civilnog i vojnog života kao na Golubačkoj.
Kaže da je možda ponajbolje očuvan objekat u toj celini turski amam, jedan od najstarijih u Srbiji koji je odmah po osvajanju Golupca sagradio Kodža Mehmed paša, veliki turski vojskovođa, zaštitinik naučnika i pesnik.
„Imamo sreću što smo mi narod neposlušan i što naredba kneza Miloša da se poruše svi turski objekti, nije izvršena, skinut je samo krov, i što je kamenolom preko puta tvrđave zahtevao da se poravna Podgrađe i preko amama je bio betonski hangar koji ga je sačuvao. Postoje planovi da se amam obnovi što bi bila lepa dopuna savremenom Posetilačkom centru gde možemo da popijemo espreso, a ovde bi bilo divno da popijemo šerbet“, rekla je Bunardžićeva.
Golubačka tvrđava je prepoznatljiva i po Donžon kuli koju Feliks Kanic naziva Šešir kulom zbog njenog oblika.
„Vezane su razne legende za Donžon kulu zbog njenog oblika. Koliko god da je građena kao poslednja odstupnica i poslednja odbrana gde se povlači posada kada je sve osvojeno, moramo se potruditi da ona bude dostupna svima, jer je pogled sa nje na Dunav i Đerdap jedinstven doživljaj“, istakla je Bunardžićeva, arheolog u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Za kraj naglašava da je Golubačka tvrđava, uz Belog anđela iz manastira Mileševa, Studenicu i skulpture iz Lepenskog vira, znak Srbije i da predstoji izazov kako tvrđavu koja je građena da bude nedostupna i neosvojiva, učiniti je dostupnom svakom turisti.
Danas, 5. januara, u 12 časova u porodilištu Opšte bolnice u Požarevcu, zamenik gradonačelnika Grada Požarevca Saša pavlović i predsednik Skupštine Grada Požarevca Bojan Ilić uručili su poklone za prvu, drugu i treću rođenu bebu sa teritorije Grada Požarevca u 2018. godini.
Poklon vaučere dobile su prve tri rođene bebe u 2018. godini. Za prvu bebu 40.000 dinara, drugu 30.000, a treću 20.000 dinara.
U petak 6. januara, na Badnji dan biće služena jutarnja Liturgija i time označiti početak Božićnog slavlja.
Kao i prethodnih godina, za Badnje veče biće organizovano osvećenje i paljenje badnjaka u Sabornoj crkvi, crkvi Sv. Petka i Sv. Nikola u Požarevcu, gde se okuplja veliki broj vernika-
Raspored Bogosluženja u požarevačkoj Sabornoj Crkvi u vreme božićnih praznika:
Remiks pesme “Finesse” Bruna Marsa u kojem mu gostuje Kardi Bi, dobio je živopisan prateći klip.
Pesma se originalno našla na Marsovom albumu 24K Magic iz 2016. godine.
Obožavaoci su očekivali novu verziju pesme, jer ju je pevač najavio, ali ne i spot.
Kako je Bruno objasnio na Tviteru, video-klip je posvećen jednoj od njegovih omiljenih TV emisija – “In Living Color” braće Vajans, a zatim se i zahvalio Kinanu Ajvoriju Vajansu.
Nazvan je Tucindan jer se tog dana životinja za pečenje prvo tukla ušicama sekire preko grudvice soli u platnenoj vrećici stavljenoj na njeno čelo, pa se onda tako ošamućena klala.
Taj običaj je ostao iz prethrišćanskih, mnogobožačkih vremena i povezan je sa prinošenjem žrtve, ali ga je pravoslavna crkva prihvatila i blagoslovila, jer posle šestonedeljnog božićnog posta jača hrana dobro dođe.
Ne klati živinu
Za pečenicu koja se nekada nazivala „božnjićara“ obično se kolje mlado svinjče ili jagnje, a ima ljudi koji zakolju i ćurku, gusku ili kokošku. Međutim, živina se u mnogim krajevima nikako ne sme naći na božićnoj trpezi zbog verovanja da je ona simbol „nazadovanja i rasturanja kuće“ jer „kljuca i baca zemlju iza sebe”.
Ukoliko se negde kolje za supu, obavezno se odmah bacaju glava i noge. Pečenica koja se sprema za Božić doprinosi sreći i blagostanju kuće u kojoj se kolje. Svinjče ili ovca ubijaju se do podneva, dok dan ne napreduje, a na mestu gde će biti ubijene prethodno se položi slama.
Ne tući decu
Nekada su se deca „koja to zasluže” i kažnjavala i tukla na Tucindan, ali posle toga ne, jer bi, po verovanju, na mestu udarca iskočili čirevi. U nekim mestima severnog Banata se održao taj običaj, pa roditelji simbolično „tuku” decu da bi bila poslušna.
Neki drugi izvori navode da se na Tucindan deca ne smeju tući, upravo zato što im mogu izaći čirevi.
Spremanje kuće
Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući. Na taj dan, prema verovanju, ništa se ne sme davati, niti iznositi iz kuće, ali je zato tada neophodno vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.
U pojedinim krajevima Srbije na Tucindan se večera na podu, nikako za stolom, i glava kuće mora sedeti okrenuta prema istoku. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus, riba i ostala posna hrana.
Sečenje pečenice
Pečenica bi trebalo da bude bela, bez belega i telesnog nedostatka, a peče se na Badnji dan i uveče se unosi u kuću. Od pečenice za Božić domaćin prvo seče levu plećku, u nekim krajevima i glavu, deo od rebara i srce.
Srce se iseče na onoliko delova koliko ima ukućana i svaki član porodice prvo pojede parče srca. Negde se u pečenicu stavljaju jabuka i beli luk i to svi ukućani uzimaju pre ručka.
Kako peći prase?
Prase se natakne na ražanj i čvrsto veže žicom. U unutrašnju stranu praseta se sipa so. Pod svaku plećku praseta od oko 25 kilograma stave se do dve kašike soli, koja će se kako se prase peče razlivati i natopiti sve meso. Za loženje koristite bagremovo drvo, a izbegavajte drva koja sporo gore i stare daske.
Zasecite pečenje između plećki da vidite da li je gotovo – ukoliko je tu pečeno, sve je pečeno. Za tri do tri i po sata prase je gotovo. Pustite ga oko 30 minuta da se iscedi i ohladi, pa ga secite.
Verovanja
– Žito neće roditi ako ugine krme određeno za pečenicu.
– U nekim mestima se krvlju zaklane životinje namaže kukuruz, pa to zrnevlje služi kao lek za životinje i ljude.
– U pečenicu stavljaju jabuku ili dunju, kojom se na Božić omrse radi dobrog zdravlja ili je čuvaju kao lek. l Njuška, u čiju se lekovitu moć verovalo, kao i plećka i vilica čuvaju se na tavanu jer se veruje da je za njih vezana duša žrtvovane životinje.
– Kosti pečenice se ne rasturaju do Bogojavljenja, da se ne bi svinje rasturile.
Penzije u Srbiji od 1.januara ove godine veće su za pet odsto.
Penzioneri samostalnih delatnosti već su, dva dana pre Nove godine, dobili za pet odsto veći decembarski ček, dok će vojni i poljoprivredi penzioneri celu decembarsku penziju dobiti danas.
Najduže će na deblje čekove čekati bivši zaposleni koji svoje prinadležnosti dobijaju u dva dela, odnosno 10. i 25. u mesecu.
Prvi deo decembarske uvećane penzije bivšim zaposlenima koji imaju tekući račun stiže 10.januara, a dan kasnije kreće i isplata na kućne adrese i na šalterima pošta.
Povećanje od pet odsto u ovoj godini za 1.716.274 penzionera u Srbiji u proseku donosi ček deblji za 1.190 dinara.
1.716.274 penzionera u Srbiji
Naime, pre povećanja prosečna penzija u Srbiji bila je 23.814 , a kada se uveća za pet procenata ona će iznositi 25.004 dinara. Međutim, prosečne penzije penzionera po kategorijama se razlikuju.
Tako je prosečna penzija bivših zaposlenih 25.507, samostalnih delatnosti 23.925, a poljoprivrednika svega 10.664 dinara. Te prosečne penzije sada su uvećane pet odsto, pa će bivši zaposleni imati prosečne penzije veće za 1.275 dinara, dok će samostalci dobiti više 1.196 dinara.
Najmanje će povećanje od pet odsto osetiti penzionisani paori , jer će dobiti povećanje od 533 dinara. Kada se računa prosek svih 1.716.274 penzionera onda jeste prosečna penzija 23.814 i onda povećanje od pet odsto u proseku donosi 1.190 dinara više, ali to ne znači da će sve kategorije za toliko imati veće ovogodišnje čekove.
Neki će dobiti i više, a neki i skoro duplo manje.
U Velikom Gradištu 31. decembra preminula je Lena Cvetković (6), za koju su građani sakupljali novac za lečenje u Atini.
Njoj su 2015. godine lekari dijagnostikovali Juingov sindrom, nakon što se žalila na bolove u levoj nozi.
Nakon toga imala je operaciju karlice, a zatim nastavak onkološkog lečenja, uz brojne hemoterapije i zračenja.
Kancer je kasnije ustanovljen na kičmi, što je izazvalo oduzetost donjih ekstremiteta, a nakon toga zahvatio je i pluća.
Za lečenje bolesne devojčice organizovana je akcija za prikupljanje neophodnih 24.000 evra, za terapiju sajber nožem u Atini. Nažalost, akcija je obustavljena, jer je mala Lena preminula.
Vlasnici registarskih tablica koje sadrže latinična slova Č, Ć, Ž, Š i Đ, kao i slova Y i W, a koji ovih dana vrše registraciju vozila nemaju razloga za strahovanje da će morati da plaćaju za nove tablice “bez kvačica”.
Iako su dopunom Pravilnika o registraciji još prošlog leta izbačene kvačice, vlasnici tablica koje sadrže ova slova će ih prilikom registracije zadržati sve dok ne budu morali da menjaju saobraćajnu dozvolu čiji datum važenja je jasno istaknut na poleđini.
Promena tablica i saobraćajne dozvole je trošak od oko 3.500 dinara. Nove registarske tablice za putničko vozilo koštaju 2.190 dinara, dok je cena nove saobraćajne dozvole 1.314 dinara,pišu “Novosti”.
Za sada sve ostaje po starom, kada su u pitanju tehnički pregledi, jer novi Pravilnik nije usvojen. Jasno je da se čeka Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije koji se nalazi u skupštinskoj proceduri.
– Jedva čekam da se uvede red u ovu oblast – kažu u jednom od udruženja tehničkih pregleda Srbije.
Očekuju da će tehnički pregled vozila pretrpeti velike izmene koje bi doprinele da na puteve Srbije može da izađe samo tehnički potpuno ispravno i bezbedno vozilo.
Tako treba očekivati i da vozila straija od 15 godina dva puta godišnje moraju da prođu liniju tehničkog pregleda, a da će nova vozila biti kontrolisana posle dve godine.
Mnogo se očekuje od uvođenja centralnog informacionog sistema koji će povezivati linije tehničkih pregleda sa MUP i Agencijom za bezbednost saobraćaja Srbije.
Pored sistema za video nadzor, trebalo bi da se uvedu licence za kontrolore, seminari unapređenja znanja. Jedan od predloga je i da se radne mašine kao i traktori registruju trajno sa obavezom da periodično imaju obavezu tehničkog pregleda.
Danas, 4. januara 2017. godine u holu Centra za kulturu podeljena su auto sedišta za novorođene bebe sa teritorije Grada Požarevca.
Veliki broj dece koja učestvuju u saobraćaju su nebezbedna, a taj broj se kreće oko 70% u Braničevskom okrugu, današnja akcija koju je Gradsko veće usvojilo, a na zaključak Saveta za bezbednost saobraćaja, pokrenuta je akcija da se za svako novorođeno dete pokloni auto sedište, rekao je Dragan Stanojević, predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja.
Foto: Urban City
Stanojević je podsetio roditelje da sedišta postavljaju na odgovorajaći način, kako je to propisano i da uvek odvoje nekoliko minuta kako bi prevoz naših najmlađih sugrađana bilo bezbedno.
Foto: Urban City
Grad Požarevac podeliće ukupno 400 sedišta vrednosti od oko 1,8 miliona dinara, rekao je Bane Spasović, gradonačelnik Požarevca. Grad Požarevac nastaviće sa ovakvim akcijama i u 2018. godini, ali i u toku sledeće godine.
U Požarevcu će biti umereno oblačno i toplo uz slab do umeren, pre podne zapadni i severozapadni, posle podne južni i jugozapadni vetar.
Jutarnja temperatura oko 4 C, najviša dnevna oko 12 C.
Foto: AccuWeather printscreen
Izgledi vremena u Srbiji za narednih sedam dana – do 11. januara
Tokom većeg dela perioda preovladjivaće sunčano i natprosečno toplo vreme, samo u petak u severnim krajevima uz više oblačnosti ponegde je moguća kratkotrajna kiša.
U Timočkoj Krajini oblačno i hladnije.
Krajem perioda naoblačenje sa kišom i padom temperature, prvo na severu i zapadu.
Deda Mraz je u Veliko Gradište stigao četiri dana ranije kako bi obradovao svu decu koja su bila dobra u staroj godini. U tome mu je pomogla opština koja je nabavila slatke paketiće da i nova godina bude slađa.
Šetajući ulicama grada, Deda je mališanima delio paketiće sa čestitkom, a posetio je i Dečje odeljenje Doma zdravlja da bi razveselio bolesnu decu. Sva dečica su imala priliku i da se pred Novu godinu slikaju sa jednim pravim, pravcatim Deda Mrazom.
Jak zemljotres koji je u 11.46 sati potresao Crnu Goru, osetio se i u većini krajeva u Srbiji, ali i u Albaniji.
Zemljotres jačine 5,3 stepena Rihterove skale potresao je Crnu Goru, a odmah potom usledio je i drugi slabiji potres. Epicentar je bio u blizini Plava.
Crnogorske “Vijesti” javljaju da je zemljotres izazvao paniku u Plavu, Gusinju, Andrijevici, Beranama, Podgorici i drugim gradovima.
Načelnik Službe zaštite i spasavanja u Plavu Mirza Medunjanin rekao je da se zemljotres jako potresao grad, ali da za sada nema podataka o eventualnoj šteti.
Foto: seismo.gov.rs
U Beranama je veliki broj uznemirenih građana izašao na ulice.
Kako iz Republičkog seizmološkog zavoda, najsevernija tačka odakle su građani Srbije prijavili da su osetili potres bila je Novi Beograd.
– Imali smo pozive građana i iz Vranja, Kragujevca, Kraljeva, iz Zvečana sa Kosova i Metohije. Potres su najviše osetili građani koji žive na visokim spratovima, od petog pa naviše. To nije iznenađenje, jer se takve stvari dešavaju kada je reč o mestima udaljenim od više od 200 kilometara od epicentra – navode u Zavodu za “Blic”.
Kako navode, trenutno nema podataka o eventualnoj šteti u Crnoj Gori i Albaniji, dok na području Srbije i KiM on nije napravio veliku materijalnu štetu.
Glavne uloge u deset nastavaka tumače Dejvid Duhovni i Džilijan Anderson, a gost će biti Mič Piledži kao zamenik direktora FBI.
Popularna naučnofantastična serija „Dosije Iks“ večeras stiže na Fox sa novom sezonom. Poznati detektivski par Skali i Moldera tumače, naravno, Džilijan Anderson i Dejvid Duhovni, a izvršni producent ponovo je Kris Karter.
Mič Piledži se takođe vraća kao zamenik direktora FBI Volter Skiner. Uz to, pojaviće se i gosti serije Anabet Giš, Robi Amel, Loren Embrouz, Karin Konoval, Barbara Herši, Hejli Džoel Osment i Vilijam B. Dejvis, koji ponovo igra ulogu Pušača.
Nova sezona imaće ukupno 10 epizoda.
Čuvena serija „Dosije Iks“ Krisa Kartera emitovana je od 1993. do 2002. godine. Tokom prikazivanja devet sezona, ova uticajna serija je od inovativnog naučnofantastičnog favorita postala globalni hit i jedna od najuspešnijih televizijskih drama svih vremena.
Osvojila je čak 15 prestižnih Emija i pet Zlatnih globusa i svojevremeno je važila za jednu od najdužih naučnofantastičnih serija u istoriji televizije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Nastavljena je 2016. u vidu mini-serije, a njeni obožavaoci imali su priliku da uživaju u novim epizodama, u kojima agenti Molder i Skali istražuju paranormalne fenomene.
