17.5 C
Pozarevac,RS
13.07.2025.
STRANA 888

Period šestog masovnog pomora na Zemlji: Uznemirujuće otkriće na dnu okeana

Tim je prvi put pronašao plastiku u stomacima morskih stvorenja na dnu okeana, što znači da više ne postoji deo svetskih okeana do kojeg nije dospeo ljudski otpad. 

Svako stvorenje pronađeno na dubini od 10.890 metara unelo je u svoj organizam bar neku vrstu veštačkih materijala, uključujući najlon, PVC i PVA.

Doktor Alan Džejmison, profesor marinske ekologije i vodeći naučnik istraživanja, rekao je da su rezultati prilično zabrinjavajući i da zahtevaju hitnu akciju.

Tim je testirao 90 vrsta ljuskara u nekoliko ultradubokih rovova u Pacifiku – Marijanski rov, Izu-Bonin vulkanski rov, rov Peru-Čile, rov Novi Hebridi i rov Kermadek.

U svakom od njih pronađena su stvorenja koja su pojela neku vrstu veštačkih vlakana ili plastike, od 50 procenata na Novim Hebridima, do 100 procenata u Marijanskom rovu.

“Smeće koje završava u okeanima dospeva do njihovih najdubljih tačaka, a jednom kada potone na njihovo dno, tu i ostaje. To znači da će količina plastike u rovovima neprestano rasti, što je vrlo zabrinjavajuće. Reč je o problemu globalnih razmera”, rekao je Džejmison.

U okeanima svake godine završi više od osam miliona tona plastike. Naučnici pretpostavljaju da se u morima trenutno nalazi oko 300 miliona tona plastičnog otpada, a da će do 2050. godine u okeanima biti više plastike nego ribe.

Prema predviđanjima stručnjaka, u vodi se nalazi otprilike 51 bilion (eng. trillion) mikroplastičnih čestica, što je 500 puta više od broja zvezda u našoj galaksiji.

Zbog zagađenja je trenutno ugroženo više od 600 vrsta širom sveta, zbog čega mnogi ovu pojavu nazivaju periodom šestog masovnog pomora na Zemlji.

KRUNA USPEHA I ZADOVOLJSTVA: Požarevljani na 35. Atinskom maratonu

13. novembra 2017. godine na 35. Atinskom maratonu učestvovali su i sugrađani, članovi Maraton tima : Nebojša Pućo, Sloba Jotić, Ivan Ajdačić, Ivan Milovanović i Mihajlo Gajić, kao i sugrađanke Aleksandra Milosavljević i Ljiljana Todorović Jovanović.

Izuzetno tešku istorijsku stazu od 42,195 km  od maratonskog polja do Atine (sa usponom od skoro 31 km) svi naši maratonci su uspesno savladali i doneli sa sobom finišerske medalje. 
Rekreatvno trčanje je poslednjih godina u ekspanziji u našem gradu i okolini uprkos tome što ne postoje atletske staze i uslovi za treniranje.
Upravo zbog toga je uspeh naših maratonaca veliki i njihovo upisivanje našeg  grada na sportsku  mapu Evrope je vredno pohvale i divljenja.

ISTORIJA

Ime „maraton“ dolazi od legende o Filipidesu, grčkom vojniku, koji je, prema legendi, trčao od grada Maratona do Atine da javi da su Persijanci poraženi u Maratonskoj bici, a odmah potom izdahnuo. Ne postoje dokazi da se takav događaj stvarno odigrao: prema grčkom istoričaru iz 5. veka pre naše ere, Herodotu, Filipides je u stvari trčao od Atine do Sparte. Legendu da je trčao od Maratona do Atine zapisali kasniji autori, i ona se pojavljuje u Plutarhovoj knjizi O Slavi Atine u prvom veku nove ere. Međunarodni olimpijski komitet procenjuje razdaljinu od Maratonskog bojišta do Atine na 34,5 km (21,4 milja).
Fiksirana dužina od 42,195 km je usvojena 1921, od strane Međunarodne Amaterske Atletske Federacije (IAAF) kao zvanična dužina maratona.
Ideja organizovaanja trke je potekla od Mišela Breala (Michel Bréal), čija je želja bila da se maraton uvrsti u program prvih modernih Olimpijskih igara, održanih 1896. u Atini. Ovu ideju su snažno podržali Pjer de Kuberten, osnivač modernih Olimpijskih igara, kao i Grci.

Od osnivanja modernih Olimpijskih igara, tradicija je da je muški olimpijski maraton poslednje takmičenje u atletskom kalendaru, sa finišem na olimpijskom stadionu, često samo par sati pre ceremonije zatvaranja igara.

Ova tradicija je osnažena mnogo starijom tradicijom na Letnjim olimpijskim igrama 2004, kada se davno uspostavljena ruta od Maratona do Atinezavršila na Olimpijskom stadionu Spiridon Luis gde su se održavale Letnje olimpijske igre 1896.

Kosančićeva u petak bez struje u trajanju od 60-ak minuta

Zbog radova u trafostanici dana 17. 11. 2017. u vremenu od 11:00 do 12:00 časova, ostaće bez električne energije potrošači u Kosančićevoj ulici brojevi 5, 22 i 24.

Ulaganje Grada Požarevca u poljoprivredu: Podeljen repromaterijal za 6 poljoprivrednika

Bojan Ilić, predsednik Skupštine grada Požarevca podsetio je na ulaganja grada u poljoprivredu u prethodnoj godini i u ovoj:

„Grad Požarevac je u 2016. godini isplatio preko 29 miliona dinara za sufinasiranje kamata, investicije u fizička sredstva u poljoprivrednim gazdinstvima i podsticaj unapređenja poljoprivednih udruženja. U 2017. godini raspisani su konkursi za razvoj poljoprivedne politike i politike ruralnog razvoje na teritoriji grada Požarevca u visini preko 51 milona dinara. Prošle godine oko 200 proizvođača i udruženja su koristila ova sredstva a ove godine će ih biti preko 300.“ zaključio je Ilić.

Jasmina Radović iz Instituta za krmno bilje Kruševac kaže da su poljoprivredni proizvođači učestovali u projketu u kome je određivano plodnost i sadržaj štetnih materijala u zemljištu. Ona navodi da je ovim projektom obuhvaćeno 11 opština.

„Cilj čitavog projekta je uraditi analize kod samih proizvođača i utvrditi kakve probleme imaju i kakvo je plodno zemljište na njihovim parcelama. Očuvanje plodnosti zemljišta je važna stvar kojem se ne poklanja dovoljno pažnje u našoj zemlji. Uvođenje leguminoznih vrsta, koje povoljno utiču na plodnost zemlje, je jako važno“, rekla je Jasmina Radović.

Aleksandar Stojanović, direktor Poljoprivredene stručne i savetodavne službe kaže da je ova služba uvek na raspolaganju proizvođačima. On navodi da stručna služba pored savetodavnog dela primenjuje, sa kolegama sa Institua za krmno bilje iz Kruševca, i praktičan deo gde proizvođači mogu da primene naučeno kako bi poboljšali svoju proizvodnju i prinose na svojim gazdinstvima.

Uskoro konkurs za još 1.777 zdravstvenih radnika

U tom ministarstvu kažu za Tanjug da su u poslednje tri godine, od avgusta 2014. do avgusta ove godine, uz saglasnost Komisije Vlade Srbije, zaposlena 7.024 medicinska radnika.

To znači da će za nešto više od tri godine posao dobiti ukupno 8.801 zdravstveni radnik.

Komisija Vlade Srbije dala je saglasnosti za zapošljavanje 2.461 zdravstvenog radnika na neodređeno vreme od 1. januara do 29. avgusta ove godine.

Prošle godine data je saglasnost za zapošljavanje 1.245 medicinara, 2016. godine za njih 1.323, a 2014. godine za zapošljavanje 2.086 medicinskih radnika.

Takođe, od septembra 2014. do septembra ove godine odobrena je ukupno 5.591 specijalizacija.

Podsećaju i da su izmene u odobravanju specijalizacija uvedene 2014. godine, jer je zbog prethodnih odluka da se specijalizacije ne odobravaju, zdravstveni sistem bio ozbiljno ugrožen, pa su pored olakšica u odobravanju, uvedene i volonterske specijalizacije.

Ceo Požarevac sa 11 sela u subotu rano ujutru biće bez struje zbog gnezda rode!

Foto okU subotu 18.11.2017. u ranim jutarnjim satima – u 05:15 bez električne energije ostaće: Požarevac, Lučica, Prugovo, Poljana, Ljubičevo, Dragovac, Zabela, Dubravica, Živica, Brežane, Batovac i Ćirikovac. Isključenje će trajati 10 minuta. 

Isključenje se vrši zbog uklanjanja gnezda rode na metalnom portalu u trafo stanici 110/35 kV Požarevac.

Obeležen jubilej: 50 godina rada bloka “A1” u Termoelektrani “Kostolac A”

U ogranku „TE – KO Kostolac“ obeležen je danas, 15. novembra 2017. godine značajan jubilej, a to je 50 godina rada bloka „A1“ u Termoelektrani „Kostolac A“. 

– Pedeset godina rada je odličan rezultat. Malo je blokova i elektrana u Evropi i svetu koji mogu da se pohvale ovakvim rezultatom. Ono što je stvarno važno je da „A1“ radi i posle pet decenija kao da je nov, sa svim izvornim parametrima koji su bili i na početku. To nam dosta govori da je ovaj blok svih ovih godina održavan na pravi način, onako kako je trebalo. Sve kolegenice i kolege koji su radili i sada rade su nam pokazali da znaju da rade svoj posao, rekao je Savo Bezmarević, izvršni direktor EPS-a za proizvodnju energije, govoreći o značaju bloka A1 za funkcionisanje energetskog sistema Srbije.

– Ono što nas u narednom periodu očekuje, a vezano je za TE „Kostolac A“ je revitalizacija oba agregata i priprema za rad tih blokova u novim uslovima, dodatno usklađivanje sa evopskim ekološkim normama. Pored elektrofiltera, koji su već ugrađeni, potrebno je da izgradimo i nova postrojenja za odsumporavanje i denitrifikaciju. Takođe nas očekuje i modernizacija vitalne opreme na oba bloka, što bi trebalo da se završi do 2023. godine, kada nove norme stupaju na snagu, rekao je Bezmarević i najavio skori početak jednog od najvećih i najvažnijih projekata u EPS-u, početak izgradnje bloka „B3“, prvog termo postrojenja koje se graditi u Srbiji nakon više od 25 godina.

Govoreći o istorijatu bloka A1 u Termoelektrani „Kostolac A“ Nenad Marković, direktor za proizvodnju energije „TE – KO Kostolac“, istakao je da se do ovog jubileja došlo zajedničkim snagama prethodnika i onih lјudi koji danas rade u termo sektoru kostolačkog ogranka EPS-a.

– Blok A1 je revitalizovan u preiodu od 2005. do 2007. godine, što je donelo značajna pobolјšanja u radu ovog postrojenja, produžen mu je radni vek i usklađen je sa propisanim evropskim ekološkim normama, naveo je Marković i zahvalio se svim prethodnicima koji su utkali svoj radni vek u kostolački ogranak EPS-a, kolegnicama i kolegama u termo sektoru, kao i kolegama iz rudarskog sektora koji snabdevaju elektrane dovolјnim količinama kvalitetnog lignita. On je takođe dodao da je skup u Kostolcu organizovan zbog istorije, ali da se slave i sadašnji rezultati, ali i gleda u budućnost koju simbolično predstavlјa skori početak izgradnje bloka „VZ“ u Termoelektrani „Kostolac B“.

Dušan Bakić, predsednik Sindikata Termoelektrana „Kostolac“, najpre je zahvalio svim zaposlenima na uloženom radu i trudu i svojim veštinama koje su dovele do toga da se proslavi ovaj jubilej. On je naveo da očekuje nastavak investicija i u narednom periodu, jer su dosadašnje doprinele da se u Kostolcu proizvodi električna energija po evropskim ekološkim standardima.

Prisutni gosti imali su priliku da pogledaju film o izgradnji i najvažnijim rezultatima najstarijeg bloku u Kostolcu, kao i izložbu „TEKO A1 juče – danas – sutra“, koja je pripremlјena povodom jubileja.

Polaganje kamena temeljca za izgradnju STOP SHOP RITEJL PARKA u Požarevcu u utorak, 21. novembra

Svečane govore dobrodošlice održaće Joško Piteša, menadžer operacija kompanije IMMOFINANZ za Srbiju i Bane Spasović, gradonačelnik Požarevca, koji će predstaviti značaj ove investicije za grad.

Austrijska Kompanija koja se opredelila za ulaganje u Požarevcu, tvorac je brenda ritejl parka pod imenom „Stop Šop“ i požarevački će biti četvrti po redu maloprodajni objekat ovog tipa u Srbiji. Prethodno su otvorena i uveliko funkcionišu „Stop Šop“ parkovi u Čačku, Nišu i Valjevu.

Osim prihodovanja grada od prodaje zemljišta, dolaskom novog investitora biće otvoreno oko 300 radnih mesta.

Dolazak renomirane austrijske kompanije „Immofinancu“ šalje snažnu poruku da je grad Požarevac pogodan ambijent za strane investicije i da podržava sve ulagače.

 

Do 30. novembra, plovila na Dunavu moraju biti u zimovnicima

U Lučkoj kapetaniji u Velikom Gradištu, koja pokriva tok Dunava od Kostolca do Golupca, registrovano je oko 1.400 čamaca. Svi do tridesetog novembra moraju biti uklonjeni sa plovnog puta i sklonjeni u zimovnike. Jedan od zimovnika je i marina Silver lejk kod Velikog Gradišta.

“Na našoj marini su bezbedni, takoreći sto posto”, ističe Labud Ilić. “Vidite da se marina kreće, tako da čamcima ništa ne fali kad se reka zaledi”.

Osim marine kod Velikog Gradišta, tu su i zimovnici u Kostolcu, Ramu, Vincima, Usiju i Golupcu. Ako čamce ne sklone u zimovnike, njihovi vlasnici dužni su da ih izvuku na obalu.

Foto: P.Jovanović

Vlasnici čamaca uglavnom poštuju pravila a za one koji ih ne poštuju propisane su i kazne. Kazna je od deset do sto hiljada dinara, ali u Lučkoj kapetaniji u Velikom Gradištu kažu da ne pamte kada su jednu takvu kaznu izrekli.

Osim Lučke kapetanije u Velikom Gradištu, uklanjanje čamaca sa plovnog puta kontrolišu rečna i granična policija, kao i ribočuvari “Srbijašuma”.

Slavoljub  Knežević kaže da se pravila poštuju jer znaju da će im, ako dođe loše vreme, čamci budu oštećeni.

Foto: P.Jovanović

Većina vlasnika čamaca su lokalni ribolovci, a ima i onih koji dolaze iz drugih mesta.

Vojislav Marković, ribolovac iz Niša, dolazi povremeno: “Ta zabrana ne važi za nas ribolovce, mi nemamo čamce.”

Prošle zime, iako je Dunav bio okovan ledom, nije zabeležen nijedan incident sa plovilima ili plutajućim objektima u Velikom Gradištu. Osim leda, na bezbednost plovidbe utiče i vetar, tako je ovih dana zbog jake košave bila zabranjena plovidba na Dunavu od Kostolca do Golupca.

 

Radovi u interesu svih u Drmnu

Tada je detaljno očišćen plato ispred Doma kulture, popravljena rasveta na objektima koji pripadaju mesnoj zajednici, očišćena i popravljena fontana koja dugo vremena nije radila.

Nakon toga, uoči Međunarodne smotre folklora, koja se svake godine održava u Drmnu ofarbane su klupe, popravljen bunar i uređeno zelenilo ispred Doma kulture. U svakoj od ovih akcija učestvovalo je po desetak članova Srpske napredne stranke, kao i meštana Drmna.


Dragan Ivić, predsednik MO SNS Drmno, koji je ujedno i novi predsednik Saveta MZ Drmno i organizator radova rekao je da postoji mnogo ljudi u Drmnu koji žele da pomognu i da sami doprinesu da njihovo naselje bude bolje i prijatnije mesto za život.

“Prostor oko Doma kulture koriste svi u Drmnu, i zajednički interes da on bude što lepše sređen. Najvažnije je da kod građana postoji svest o tome da je neophodno da zajedničkim naporima doprinesemo tome da nam svima bude bolje. Sami radovi nam ne oduzimaju mnogo vremena, a najvažnije je da se, dok oni traju, a i nakon toga, svi lepo družimo”.

Pored toga, postoje i druge površine koje će biti uređene u narednom periodu.
U prilog tome govore i radovi na uređenju Novog groblja, koje je takođe godinama bilo zapušteno i neodržavano. Ovoga puta, radove je organizovao Savet mesne zajednice, uz pomoć Grada Požarevca, koji je organizovao javne radove, upravo radi uređenja zapuštenih zelenih površina, a uz pomoć kojih je uređen ulaz u selo.

Radovi, u kojima su učestvovali članovi Saveta MZ Drmno počeli su prošle nedelje, sa ciljem da se groblje sredi i dovede u optimalno stanje. Do sada je pokošen prostor oko starog i veći deo Novog groblja, dok se čitav prostor raskrčuje od rastinja.

Naši susedi od lova zarade više od milijardu evra, a koliko mi?

Ovaj podatak je utoliko više obeshrabrujući ako se zna da ta svojevrsna fabrika na otvorenom raspolaže velikim potencijalom. Naime, Srbija ima 321 ustanovljeno lovište, čija ukupna površina premašuje sedam miliona hektara, a na listi najpoznatijih lovnih destinacija svakako su Karađorđevo, Golija, Stara planina, Apatinski rit, Deliblatska peščara, Morović, Cer, Deli Jovan, Rtanj…

U Javnom preduzeću Vojvodinašume, čija se lovišta prostiru na više od 109.000 hektara, ističu da su najvažnija karika u ovom lancu, pa samim tim i preduslov za razvoj lovnog turizma, uzgajališta životinja.

– Razvoj lovnog turizma baziran je ne samo na brojnom stanju, već i na vrsti lovne divljači, kao i na trofejnoj strukturi. Naše preduzeće gazduje sa 17 lovišta posebne namene i ukupne površine od 109.824 hektara, od čega lovišta u slobodnoj prirodi, takozvana otvorena, zauzimaju 82.377 hektara, ili 75 odsto površina. Na ograđena lovišta otpada 27.446 (ili 25 odsto) hektara. Od ukupnog broja lovišta, 16 su ravničarska, a jedno brdsko-planinsko. Kad je reč o brojnom stanju matičnih fondova krupne divljači kojim gazdujemo to je 10.400 grla, odnosno više od devet jedinki na 100 hektara – objašnjava za Danas Branislav Stankov, pomoćnik direktora za lovstvo i ribarstvo u JP Vojvodinašume.

U Vojvodini najviše jelena i divljih svinja

U vojvođanskim lovištima najviše se uzgajaju jelen i divlja svinja, zatim srneća divljač – kao autohtone vrste, kao i dve alohtone vrste – jelen lopatar i muflon. Gazduje se takođe i sitnom divljači, pri čemu dominiraju fazan, divlja patka i divlja guska. A gde je divljač, tu su i lovci. Posebno su zanimljivi oni koji u naša lovišta dolaze iz drugih zemalja.

Pošto lovni turizam zahteva stroga pravila ponašanja to, kad je reč o strancima, podrazumeva bezbedan prelazak granice, prevoz do lovišta, obezbeđivanje dozvola za oružje i municiju, stručnih vodiča, kao i veterinarskih dozvola i svih uslova za izvoz divljači. Taj posao poveren je ovlašćenim agencijama. O tome koliko je lov skup sport govori i podatak da za lovni vikend treba izdvojiti, u proseku, oko 2.800 evra.

– Prihod od lovstva i lovnog turizma koji ostvarimo u našim lovištima kreće se u proseku oko 1,6 miliona evra na godišnjem nivou. JP Vojvodinašume u okviru svojih lovišta ima 15 lovačkih kuća koje svojim smeštajnim kapacitetima i pratećim sadržajima zadovoljavaju potrebe, pre svega, inostranih lovaca – kaže Stankov.

Osim JP Vojvodinašume, na području Vojvodine korisnici lovišta posebne namene su Nacionalni park Fruška Gora i Vojna ustanova Karađorđevo. Takođe, ustanovljena su lovišta kojima gazduju lovačka udruženja, ima ih 94, i upravo preko tih udruženja naši ljudi upražnjavaju ovaj skup i prestižan sport. Treba pomenuti i još 53 lovačka društva, dok broj lovaca registrovanih u Lovačkom savezu Vojvodine premašuje 1.970.

Među najpoznatija ograđena lovišta u sistemu JP Vojvodinašume Petrovaradin, u kojima se intenzivno uzgaja krupna divljač, spadaju: Kozara – Bački Monoštor (oko 11.507 hektara pod ogradom) gde se uzgaja oko 1.300 grla jelenske divljači i oko 700 divljih svinja, zatim Apatinski rit (pod ogradom oko 6.335 hektara) a uzgaja se oko 400 grla jelenske divljači i oko 300 divljih svinja.

Treba pomenuti i Posavsko lovište Karakuša – Sremska Mitrovica u kome se, na ograđenoj površini od 2.257 hektara, uzgaja oko 200 grla jelenske divljači i oko 500 divljih svinja, kao i lovište Deliblatska peščara ukupne površine oko 31.036 hektara, dok je pod ogradom 2.410 hektara.

Najpoznatija lovišta u Srbiji

Na listi najpoznatijih lovišta u Srbiji su: Deliblatska peščara, Karađorđevo, Golija, Crni Lug, Deli Jovan i Alija kod Negotine, Stara planina, Zlotske šume kod Bora, Apatinski rit, Bosut i Bosutske šume Apatin, Bođanski rit Bač, Donje podunavlje, Jaruge, Kamarište, Karakuša, Karaula, Koviljak, Koviljski rit, Krivaja, Neoplanta i Gornji Srem, Plavna i Ristovača, Stara Tisa i Ajlaš, Subotičke šume, Varoški rit, Vršačke planine, Beogradski rit, Trešnja, Cer – Vidojevića, Boranja, Zapadno-Moravsko lovište Čačak, Južni Kučaj, Kukavica, Kacer-Zeleničje i Valmište, Sokobanjska lovišta, Veliki Jastrebac, Severni Kučaj, Timočke šume, Rtanj, Toplica, Sokolovica i Sumata, Šargan i Južna Morava.

Najviše lovaca – turista iz Austrije i Nemačke

– Za vreme lovne sezone u lovištima JP Vojvodinašume boravi više od 2.500 lovaca. Treba naglasiti da 70 odsto od ukupnog broja lovaca-turista, koji učestvuju u lovu na krupnu divljač, čine gosti iz zemalja Evropske unije. Tradicionalno već, najbrojniji su lovci iz Austrije i Nemačke, zatim Italije, Velike Britanije, Španije, Francuske i Slovenije. Domaći lovci su u manjini i oni pretežno love, i to u grupnom lovu, cenovno pristupačnije divlje svinje. Znatno veći broj domaćih lovaca učestvuje u lovu na sitnu divljač, pre svega na fazana – komentariše za Danas Branislav Stankov, pomoćnik direktora za lovstvo i ribarstvo u JP Vojvodinašume.

Požarevačko udruženje “Novi zvučni talas” pripremilo još jedan sjajan koncert, a ovo je lokacija

U petak 17. 11. 2017. u Galeriji Milene Pavlović Barili održaće se koncert pod nazivom “Veče kamerne muzike”.

Učesnici na koncertu će biti umetnici iz udruženja Novi zvučni Talas koji unazad par meseci organizuje koncerte “Od baroka do danas”, gde izvode kompozicije poznatih kompozitora iz oblasti klasične muzike.

U petak, u Galeriji moći ćete da čujete popularna dela prilagođena za veći broj instrumenata i to sve u čast naše proslavljene slikarke Milene Pavlović Barili. Koncert počinje u 18 časova.

Crvena zvezda gostuje u subotu u Požarevcu

U subotu, 18.11.2017. god. u KSC Požarevac u okviru osmog kola „Superlige Srbije“, sa početkom u 17,30 sati, odigraće se rukometna utakmica između  MRK “Požarevac“ i RK “Crvena Zvezda“ iz Beograda.

Akcija kontrole zdravlja u nedelju 19. novembra u Požarevcu i okolini, pogledajte detalje

Dana 19.11.2017. god. u vremenu od 08-16 časova u Opštoj bolnici Požarevac obaviće se kontrolni pregledi na četiri punkta:

1. Mamografija
2. Laboratorijski pregledi  hormoni štitaste žlezde
3. Ultrazvučni pregledi abdomena na dva punkta.

Obezbeđen je dovoljan broj izvršilaca, kao i reagensi za lab. analize.

Dom Zdravlja Požarevac – Pregledi se obavljaju na dva punkta:

1. Mamografija
2. Ultrazvuk abdomena.

Dom Zdravlja Veliko Gradište:

1. Ultrazvučni pregled abdomena

Dom Zdravlja Kučevo:

1. Ultrazvučni pregled abdomena.

Dom Zdravlja Malo Crniće:

1. Ultrazvučni pregled abdomena

Dom Zdravlja Golubac:

1. Ultrazvučni pregled abdomena.

Pacijenti treba da budu pripremljeni za ultrazvučne preglede, da ne doručkuju tog dana, a predhodnog dana da uzimaju lakše obroke radi boljeg pregleda.

Uslovi za mamografiju su da žene imaju preko 40 godina i da ponesu  dokumentaciju ili  preporuku lekara  ukoliko poseduju

Zbog kvara Busije bez vode

Zbog sanacije kvara bez vode će biti potrošači u naselju Busije,
u periodu od 10:30 do 15:00 časova.

Asfaltiranje regionalnog puta Krepoljin – Despotovac

Naime, u toku su radovi na asfaltiranju deonice od naselja Sige prema Krepoljinu koje su u petak 10. novembra obišli Predrag Ivković, zamenik predsednika opštine Žagubica i Milan Simić, direktor Javnog preduzeća za planiranje i upravljanje projektima opštine Žagubica.

Zamenik predsednika opštine Žagubica je prilikom obilaska radova najavio i ostale aktivnosti koji će se, ukoliko vremenski uslovi dozvole, uraditi do kraja ove godine, a tiču se uređenja opštinskih puteva.

Asfaltiranje regionalnog puta Krepoljin – Despotovac radi se u dužini od 5,5 km, a radove izvodi preduzeće „Štrabag“ Zaječar.

Kišovito i hladno, sneg na planinama – do 10 stepeni

Severozapadni vetar će biti slab do umeren. Najniža temperatura buće od 3 do 7, a najviša od 5 do 10 stepeni.

I u Požarevcu će biti oblačno i hladno vreme, povremeno uz slabu kišu. Severozapadni vetar će biti slab do umeren, najniža temperatura 4 stepena, a najviša 7 stepeni.

U narednih sedam dana, do 22. novembra, očekuje se pretežno oblačno vreme.

U četvrtak će takođe biti hladno, mestimično sa slabom kišom, a u planinama će padati vlažan sneg.

U petak i subotu vreme će uglavnom biti suvo i malo toplije.

U nedelju će ponovo biti hladnije, uz kišu, a u planinama uz sneg koji će se zadržati na tlu.

Tokom noći između nedelje i ponedeljka kratkotrajan sneg će padati i ponegde u nižim predelima. 

U ponedeljak će biti hladno, a potom malo toplije, uz povremenu kišu.

Biometeorološka prognoza za sredu, 15. novembar:

Uticaj meteorološke situacije na hronične bolesnike, a naročito na cerebrovaskularne i osobe s disajnim tegobama biće relativno nepovoljan. Moguće meteoropatske reakcije su bolovi u kostima, promenljivo raspoloženje i pospanost.

16. Novembar – Dan Centra za obuku kopnene vojske u Požarevcu

Dan jedinice obeležava se kada i dan Kopnene vojske – 16. novembra, u znak sećanja na početak Kolubarske bitke.

MISIJA

Unapređenje sposobnosti za izvođenje individualne specijalističke obuke vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka, kandidata za profesionalne vojnike i podoficire roda pešadije, artiljerije, oklopnih jedinica i inžinjerije i specijalnosti izviđača, radi dostizanja standarda individualne specijalističke obučenosti. Unapređenje uslova za narastanje i razvijanje operativnih sposobnosti ratne jedinice.

ZADACI

  • stručnospecijalistička obuka za vojnoevidencione specijalnosti rodova Kopnene vojske
  • organizacija i realizacija kurseva u cilju dodatnog osposobljavanja oficira, podoficira, civilnih lica i profesionalnih vojnika za rodove pešadija, artiljerija, oklopne jedinice i inžinjerija
  • sertifikacija obučenosti vojnika i profesionalnih vojnika
  • garnizonski poslovi
  • logistička podrška sopstvenih i oslonjenih jedinica
  • obezbeđenje objekata
Foto: Ministarstvo odbrane

OBUKA

U CO KoV realizuje se stručnospecijalistička obuka za vojnoevidencione specijalnosti rodova i službi Kopnene vojske – pešadija (14 specijalnosti), oklopne jedinice (6 specijalnosti), artiljerija (8 specijalnosti), inžinjerija (18 specijalnosti) i izviđači (2 specijalnosti). Ukupno se u CO KoV obučava 50 specijalnosti rodova Kopnene vojske.

Foto: Ministarstvo odbrane

Struktura obuke:

  • vojnostručna obuka (taktička obuka, vatrena obuka, sredstva i oprema) i
  • fizička obuka.

Stručnospecijalistička obuka koja se realizuje u CO KoV napredna je individualna obuka kojom se stiču neophodna stručnospecijalistička znanja i veštine za vojnoevidencionu specijalnost rodova i službi KoV, neophodnih za samostalno obavljanje formacijskih dužnosti u okviru roda i specijalnosti.

Cilj obuke je stvaranje samouverenog i disciplinovanog vojnika koji je fizički sposoban, dobro motivisan, obučen u osnovnim veštinama i koji poseduje kvalitete borca da preživi na bojnom polju i izvršava zadatke kao član posade ili tima.

Komandant Centra je pukovnik Milovan Vasić.

Zimsko održavanje putne mreže, počinje od sutra 15. novembra i traje do 31. marta 2018 godine

Foto: Urban City, 09.01.2017.

Ove zimske sezone biće angažovano 24 putarska preduzeća, koji će održavati puteve iz putnih baza i punktova kojih ima 164.

 Od 15. novembra do 31. marta biće raspoloživa 724 putarskih vozila i kamiona, 330 mašina, 1.126 radnika – putara, 162 tehničara, 330 mašinista i 724 vozača, u jednoj smeni.

Putevi Srbije naglašavaju da angažovanost mehanizacije, može biti i veća u slučajevima pojave elementarnih nepogoda i stepena njihove jačine.

“Putari su spremni, taj posao već godinama radimo. Trenutno imamo 25.000 tona soli i do 15. decembra ćemo imati još oko 43.000 tona, tako da ćemo ukupno imati na raspolaganju 68.000 tona za posipanje puteva”, naveo je Drobnjak.

Obezbeđena količina soli sa rezervama iznosi ukupno 68.561 tona, kamenog agregata i rizle ukupno 102.000 tona, hladne asfaltne mase za sanaciju udarnih rupa oko 1.500 tona.

Isporučen repromaterijal poljoprivrednim proizvođačima

Bojan Ilić, predsednik Skupštine grada Požarevca podsetio je na ulaganja grada u poljoprivredu u prethodnoj godini i u ovoj:

„Grad Požarevac je u 2016. godini isplatio preko 29 miliona dinara za sufinasiranje kamata, investicije u fizička sredstva u poljoprivrednim gazdinstvima i podsticaj unapređenja poljoprivednih udruženja. U 2017. godini raspisani su konkursi za razvoj poljoprivedne politike i politike ruralnog razvoje na teritoriji grada Požarevca u visini preko 51 milona dinara. Prošle godine oko 200 proizvođača i udruženja su koristila ova sredstva a ove godine će ih biti preko 300.“ zaključio je Ilić.

Jasmina Radović iz Instituta za krmno bilje Kruševac kaže da su poljoprivredni proizvođači učestovali u projketu u kome je određivano plodnost i sadržaj štetnih materijala u zemljištu. Ona navodi da je ovim projektom obuhvaćeno 11 opština.

„Cilj čitavog projekta je uraditi analize kod samih proizvođača i utvrditi kakve probleme imaju i kakvo je plodno zemljište na njihovim parcelama. Očuvanje plodnosti zemljišta je važna stvar kojem se ne poklanja dovoljno pažnje u našoj zemlji. Uvođenje leguminoznih vrsta, koje povoljno utiču na plodnost zemlje, je jako važno“ rekla je Jasmina Radović.

Aleksandar Stojanović, direktor Poljoprivredene stručne i savetodavne službe kaže da je ova služba uvek na raspolaganju proizvođačima. On navodi da stručna služba pored savetodavnog dela primenjuje, sa kolegama sa Institua za krmno bilje iz Kruševca, i praktičan deo gde proizvođači mogu da primene naučeno kako bi poboljšali svoju proizvodnju i prinose na svojim gazdinstvima.

 

UHAPŠEN! Provaljivao u bazne stanice mobilnih operatera u Malom Crniću i krao opremu

Osumnjičeni se tereti da je, u prethodnom periodu, na teritoriji opštine Malo Crniće provalio strujne razvodne ormare baznih stanica mobilnih operatera iz kojih je otuđio elektronsku opremu.

Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu, S. J. je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, u zakonskom roku, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužiocu.

Uređaj koji treba da imate u svom automobilu

Konačno ćete se osećate se kao James Bond

Kako bi se osećali da uvek znate lokaciju svog automobila, bilo gde na vašem mobilnom telefonu ?

Lično, svidela mi se ova ideja, ali sistemi koji su do sada bili dostupni zahtevali su skupu instalaciju i prilično visoke mesečne naknade. I iz tog razloga, ovaj uređaj je toliko privukao moju pažnju.

Kako je to moguće?

To je prva stvar za koju sam  pitao kada sam čuo za to. I sve to čini ovaj mali uređaj mogućim, a jedva je veči od novčića. Sadrži ugrađenu bateriju koja se lako zamjenjuje (1 €), iako je vek trajanja baterije oko jedne i po godine.

Ali … kako to funkcioniše?

Vrlo lako! Potrebno je manje od pet minuta da ga instalirate i pokrenete. Morate samo da ga povežete sa svojim pametnim telefonom i preuzmete besplatnu aplikaciju koja vam omogućava da ga pronađete u bilo koje vreme.

Jednom kada to završite, jednostavno možete da ga zakačite na svoj ključ, stavite ga u torbicu ili ga ostavite u  bilo kojem drugom objektu . A možete ga sakriti u svom automobilu .

Sve što sada treba da uradite je da otvorite aplikaciju na svom mobilnom telefonu, tako da možete da vidite lokaciju na vašem uređaju. Ako izgubite svoj automobil, a zatim jednostavno odaberite ” Lost object icon” i dobijete koordinate poslednju poznatu poziciju.

Na sledećem video snimku možete ga videti u akciji :

 

Ostale karakteristike

Pošto je uređaj tako mali, zaista možete da ga držite svuda. Na primer, veoma je korisno da ne izgubite svoje ljubimce iz vida, da locirate svoj bicikl, svoje gaće, ranac, novčanik, itd…

 

Voda u Srednjevu ispravna za piće i upotrebu

Poštovani sugrađani, obaveštavamo vas da je prema poslednjim analizama kvaliteta i ispravnosti vode koje je obavio Zavod za javno zdravlje iz Požarevca, voda u naselju Srednjevo zdravstveno bezbedna za piće i upotrebu.

JKP „Dunav Veliko Gradište“

 

Svečanom akademijom obeležen Dan prosvetnih radnika u Požarevcu

Po Ujedinjenim nacijama Svetski dan prosvetnih radnika je 5. oktobar i svake godine se obeležava širom sveta. Ideja o tome začeta je, kako se najčešće naglašava, u Indiji 1962. godine, a pošto je 1994. UNESCO prepoznao značaj obeležavanja datuma te vrste, Dan prosvetnih radnika prihvaćen je širom sveta, u preko 100 zemalja, mada se dan obeležavanja razlikuje od zemlje do zemlje.

Kao Dan prosvetnih radnika u Srbiji,  obeležava se 8. novembra, odnosno, Mitrovdan, nepouzdan dan rođenja Vuka Karadžića.

Foto: Žika Antić

U ponedeljak, 14. novembra sa početkom u 18 sati je u velikoj Sali Centra za kulturu Požarevac obeležen Dan prosvetnih radnika na kojoj su dodeljena priznanja za postignute rezultate u razvoju obrazovanja.

Foto: Žika Antić

Na Svečanoj akademiji gostima su se obratili gradonačelnik Požarevca Bane Spasović i član Gradskog veća za prosvetu i zdravstvo Vesna Pejić, a priznanja je dodelio zamenik gradonačelnika Saša Pavlović.

Foto: Žika Antić

Ovom prilikom u ime nagrađenih zahvalio se učitelј Milutin Avramović. U drugom delu Svečane akademije priređen je koncert solista i nekoliko ansambala koji rade pri Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ u Požarevcu, dok su u programu učestvovali i učenici Osnovne škole „Dositej Obradović“ i Predškolske ustanove „Ljubica Vrebalov“.

12. sednica Skupštine Grada Požarevca u petak, a ovo je dnevni red

Po usvajanju zapisnika sa jedanaeste sednice Skupštine Grada Požarevca održane 29. septembra 2017. godine za ovu sednicu predložen je sledeći DNEVNI RED:

1. Predlog odluke o izmenama Odluke o budžetu Grada Požarevca za 2017. godinu – Rebalans 2, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-169/2017-12 od 3. novembra 2017. godine ) i finansijski planovi direktnih korisnika budžetskih sredstava , i to:

– a) Predlog Rešenja kojim se daje saglasnost na finansijski plan direktnog korisnika budžetskih sredstava „Skupština Grada“ za 2017. godinu – Rebalans 2, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br.09-06-169/2017-12-2 od 3. novembra 2017. godine ),

– b) Predlog Rešenja kojim se daje saglasnost na na finansijski plan direktnog korisnika budžetskih sredstava „Gradonačelnik“ za 2017. godinu – Rebalans 2, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-169/2017-12-1 od 3. novembra 2017. godine ) i

– v) Predlog Rešenja kojim se daje saglasnost na finansijski plan direktnog korisnika budžetskih sredstava „Gradska uprava“ za 2017. godinu – Rebalans 2, , koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-169/2017-12-3 od 3. novembra 2017. godine )

2. Predlog Odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju prihoda koji pripadaju Gradu i Gradskoj opštini Kostolac u 2017. godini, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-169/2017-13 od 3. novembra 2017. godine),

3. Predlozi rešenja kojim se daje saglasnost na rebalans programa poslovanja za 2017. godinu javnih preduzeća i javno komunalnih preduzeća čiji je osnivač Grad Požarevac i to 09-06-169/2017 – 18 od 3. novembra 2017. godine :

– a) Rebalans 2 Javnog preduzeća “Toplifikacija” Požarevac – Rebalans 2, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (09-06-169/2017 – 18 od 3. novembra 2017. godine ),

– b) Rebalans 2 Javnog preduzeća “Ljubičevo” Požarevac – Rebalans 2, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (09-06-169/2017 – 16 od 3. novembra 2017. godine),

– v) Rebalans 2 Javnog komunalnog preduzeća “Vodovod i kanalizacija” Požarevac – Rebalans 2, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (09-06-169/2017 – 19 od 3. novembra 2017. godine),

– g) Rebalans 2 Javnog komunalnog preduzeća “Komunalne službe” Požarevac – Rebalans 2, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (09-06-169/2017 – 15 od 3. novembra 2017. godine_) i

– d) Rebalans 2 Javnog komunalnog preduzeća “Parking servis” Požarevac – Rebalans 3, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (09-06-169/2017 – 17 od 3. novembra 2017. godine),

4. Predlog Izveštaja o izvršenju Odluke o budžetu Grada Požarevca za period januar-septembar 2017. godine, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-168/2017-1 od 26.10.2017. godine),

5. Predlog odluke o izmeni Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-068/2017-2 od 26. oktobra 2017. godine),

6. Predlog Rešenja kojim se daje saglasnost na Godišnji plan rada za radnu 2017/2018. godinu u Predškolskoj ustanovi “Ljubica Vrebalov” Požarevac (09-06-169/2017 – 20, od 3. novembra 2017. godine ),

7. Predlog Rešenja kojim se daje saglasnost na Odluku Nadzornog odbora Javnog preduzeća “Ljubičevo” Požarevac br. 609/3 od 05.09.2017. godine, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-168/2017-3 od 26.10.2017. godine),

8. Predlozi rešenja kojim se daje saglasnost na izveštaj o realizaciji programa poslovanja za 2016. godinu javnih preduzeća i javno komunalnih preduzeća čiji je osnivač Grad Požarevac i to:

– a) Javnog preduzeća “Toplifikacija” Požarevac, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-168/2017-3-2 od 26. oktobra 2017. godine),

– b) Javnog preduzeća “Ljubičevo” Požarevac, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-168/2017-32-1 od 26. oktobra 2017. godine),

– v) Javnog komunalnog preduzeća “Vodovod i kanalizacija” Požarevac, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-168/32-5 od 26. oktobra 2017. godine),

– g) Javnog komunalnog preduzeća “Komunalne službe” Požarevac, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-168/2017-32-3 od 26. oktobra 2017. godine) i

– d) Javnog komunalnog preduzeća “Parking servis” Požarevac, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-168/2017-32-4 od 26. oktobra 2017. godine),

9. Predlozi akata iz oblasti izbora, imenovanja, postavljenja i razrešenja.

Robne rezerve nude razmenu kukuruza za tovne svinje i junad

Primarni proizvođači sa kojima će se realizovati naturalna razmena su fizička lica koja su nosioci aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici čija je pretežna delatnost uzgoj svinja i drugih životinja, goveda i bivola, navedeno je u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Kako se dodaje, pariteti u naturalnoj razmeni su 11,02 kg merkantilnog kukuruza za jedan kg tovnih svinja i 13,76 kg merkantilnog kukuruza za jedan kg tovne junadi.

Maksimalna količina merkantilnog kukuruza po fizičkom licu – gazdinstvu je do 50.000 kg, dok je maksimalna količina merkantilnog kukuruza za pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnike do 300.000 kg.

Minimalni uslovi

Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati fizička lica su tovna prasad minimum 100 ili tovna telad minimum deset komada, na godišnjem nivou, piše u saopštenju u kom se dodaje da su minimalni uslovi koje moraju ispunjavati pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici 1.000 tovnih prasadi na godišnjem nivou, odnosno 100 teladi.

Vlada Srbije prethodno je usvojila zaključak o otkupu više od gotovo 22.000 tona merkantilnog kukuruza domaćeg porekla iz roda 2016. i 2017. godine, u cilju pomoći primarnim poljoprivrednim proizvođačima u saniranju posledica suše, navodi se u saopštenju.

Kako se podseća, pored otkupa merkantilnog kukuruza u cilju saniranja posledica suše iz 2017. godine i dodatne podrške poljoprivrednim proizvođačima do sada je obezbeđena i zamena semenske pšenice za merkantilnu.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je produžilo i rok važenja konkursa po osnovu Pravilnika o kreditnoj podršci na osnovu koga su obezbeđeni krediti sa subvencionisanim kamatama od jedan do tri odsto.

Uspešno održana tribina „Zelena Srbija u Evropskoj uniji“u Požarevcu

Nedelja parlamentarizma organizuje se u cilju boljeg povezivanja i upoznavanja građana Srbije sa radom parlamenta, kako republičkog, tako i lokalnih i na tribinu su pozvani poslanici Skupštine Srbije i odbornica Skupštine grada Požarevca kako bi slušaocima približili svoj rad u ovim telima.

Žarko Mićin, poslanik SNS-a i član skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za evropske integracije govorio je o dosadašnjim postignućima Srbije u otvaranju poglavlja u procesu prudruživanja Evropskoj uniji i naredim koracima u tom smeru.

Neđo Jovanović, poslanik SPS-a i član skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu govorio je o imperativu nezavisnosti sudstva u našoj zemlji i o potrebi da se pravni aspekti zaštite životne sredine prošire u delu koji se odnosi na definisanje i pooštravanje sankcija za krivično-pravno delo zagađivanja, odnosno delo propuštanja da se zagađenje spreči.


Državni sekretar Ministarstva životne sredine Ivan Karić pojasnio je postupak otvaranja pregovaračkog Poglavlja 27 koje se odnosi na životnu sredinu i izneo niz primera kako se drugi gradovi u Srbiji kroz apliciranje za učešće u projektima bore sa zagađenjem i njegovim posledicama.

Ipak, posebnu pažnju privukla je Kristina Đorđić, odbornica SNS-a u Skupštini grada Požarevca govoreći o konkretnim problemima grada i koracima koje lokalna samouprava planira da preduzme u smeru nestajanja ili bar smanjivanja tih problema.

Tribinu je moderirala izvršna direktorka “Ekološke svesti” Jovana Dimitrijević.

Publika je imala niz pitanja i time potvrdila da zaštita životne sredine sve više dobija na značaju i aktuelnosti.

Projekat industrijskog koloseka u Kostolcu: Nastavlјena izgradnja

U ogranku „TE-KO Kostolac“ nastavlјena je realizacija projekta izgradnje industrijskog koloseka, od železničke stanice „Stig“ do Termoelektrane „Kostolac B“, koji je sastavni deo prve faze paket-projekta kineskog kreditnog aranžmana. Ugovor za izvođenje radova potpisan je 18. aprila, stupio je na snagu 29. maja 2017, a izvođač je uveden u posao 20. septembra ove godine.

– Ukupna dužina koloseka od železničke stanice „Stig“ do Termoelektrane „Kostolac B“ je oko 15 kilometara, dužina koloseka u krugu elektrane je oko 6,5 kilometara, tako da je ukupna dužina novog koloseka oko 21,5 kilometara – rekao nam je mr Nebojša Mišić, rukovodilac prve faze projekta TE „Kostolac B“. – Projekat za izgradnju industrijskog koloseka izradio je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, a izvođač radova je grupa ponuđača koju predvodi italijanska firma „Italiana Costrucioni“, sa grupom domaćih ponuđača sa firmom „Bauwesen“ iz Lazarevca na čelu. Ukupna vrednost projekta je 14.057.788 dolara ili 1.637.898.185 dinara i finansira se iz zajma kineske Eksim banke, u okviru prve faze paket-projekta za TE „Kostolac B“.

Prema Mišićevim rečima, projekat će se realizovati na osnovu ugovora, tehničke dokumentacije i građevinske dozvole koju je izdalo Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja. Realizovaće se u celini, ne po fazama, a obuhvata izvođenje radova, isporuku kompletne opreme: šina, pragova, skretnica, signalizacije, kao i puštanje u rad.

Rok za završetak radova je 10 meseci od uvođenja u posao. Zbog nerešenih imovinsko-pravnih poslova, na delu trase može doći do produžetka ovog roka, ali ne više od četiri meseca.

– Novi kolosek trebalo bi da omogući da se TE „Kostolac B“ i Površinski kop „Drmno“ povežu na državnu železnicu, a time i da se omogući da se nesmetano doveze i izvezu materijali i oprema u i iz kostolačkog ogranka EPS-a. Železnicom će se omogućiti dovoz krečnjaka, opreme i drugih materijala potrebnih za rad „TE-KO Kostolac“, a izvoziće se pepeo, gips, komadni i sitni ugalј – naveo je mr Nebojša Mišić.

Trasa industrijskog koloseka ide jednim delom starom trasom prvobitnog koloseka, koji nije u funkciji od 1990. godine, dolazi do PK „Drmno“, ide oko sela Bradarac i Drmno i ulazi u Termoelektranu „Kostolac B“. Dužina koloseka koja dolazi do montažnog placa je oko 14, a deo koji ulazi u montažni plac je oko jedan kilometar. Ukupna dužina šest koloseka u TE „Kostolac B“ je oko 6,5 kilometara.

Tmurno i kišovito u Požarevcu, evo i dokle

U Srbiji će danas biti pretežno oblačno i osetno hladnije, mestimično sa kišom, intenzivnijom ujutru i pre podne u severnim i zapadnim krajevima.

Tokom dana će padati uglavnom slaba kiša u prekidima. Na višim planinama jugozapadne Srbije vlažan sneg uz formiranje snežnog pokrivača.

Vetar slab i umeren, severni i severozapadni. Jutarnja temperatura od 4 do 9 C, najviša dnevna od 6 C na zapadu i severozapadu, do 15 C na istoku zemlje, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

U Požarevcu će danas biti oblačno i osetno hladnije sa slabom kišom u prekidima. Vetar slab i umeren, severozapadni. Temperatura bez većeg kolebanja, oko 7 C.

Prema prognozi za narednih sedam dana, do petka će biti oblačno i hladno, mestimično sa kišom, na planinama jugozapadne Srbije sa vlažnim snegom uz formiranje snežnog pokrivača. Zatim uglavnom suvo uz manji porast temperature.

Danas je Svetski dan dijabetesa

Ovogodišnji Svetski dan dijabetesa posvećen je unapredjenju zdravstvene zaštite žena koje su u riziku da obole ili su obolele od dijabetesa.

Dijabetes je u Srbiji peti vodeći uzrok umiranja, a skoro polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo, ali se tip 2 dijabetesa sve češće dijagnostikuje kod dece i adolescenata, kao posledica rastuće epidemije gojaznosti.

Najnovije procene Medjunarodne dijabetes federacije (International Diabetes Federation IDF) pokazuju da svaka 11 osoba u svetu ima dijabetes ili približno 415 miliona ljudi, što odgovara populaciji Evrope.

Broj obolelih iz godine u godinu raste neverovatnom brzinom zbog čega prema sadašnjim prognozama broj obolelih od dijabetesa do 2040. godine će se povećati za više od 50 odsto odnosno iznosiće više od 600 miliona ljudi.

Promene u načinu života mogu sprečiti razvoj dijabetesa tipa 2. Stručnjaci savetuju fizičku aktivnost, smanjenje telesne težine, zdravu ishranu i dovoljno sna kako bi se smanjile šanse za nastanak dijabetesa tipa 2.

Cilj obeležavanja Svetskog dana dijabetesa je skretanje pažnje na problem te bolesti u svetu, ukazivanje na značaj prevencije i rane dijagnostike dijabetesa.

1...887888889...1,014Page 888 of 1,014

VREMENSKA PROGNOZA

Pozarevac,RS
scattered clouds
17.5 ° C
17.5 °
17.5 °
74%
2.6kmh
46%
Mon
35 °
Tue
35 °
Wed
33 °
Thu
32 °
Fri
24 °
facebook instagram twitter youtube
© 2009-2025, URBAN GRAD POŽAREVAC