Duvaće vetar slab i umeren, istočni i severoistočni.
Najniža temperatura od 4 do 8 stepeni C, najviša od 6 do 10.
U Požarevcu će takođe bti oblačno i hladno, povremeno sa kišom, uz slab i umeren vetar, istočni.
Najniža tempratura oko 7, a najviša oko 10 stepeni Celzijusa
U toku večeri biće predstavljena i poezija ovog književnika po kojoj je izuzetno poznat u javnosti. Njegove pesme su recitovali naši najpoznatiji glumci i pesnici: Petar Kralj, Žarko Laušević, Petar Božović, Aljoša Vučković, Goran Sultanović, Nikola Đuričko, Borisav Đorđević, Matija Bećković, Borivoje Todorović, Srboljub Milin, Miljan Prljeta, Jelena Petrović, Marko Mrđenović, Arsen Dedić, Dragan Nikolić.
Dušan Stojanović
Rođen je u Beogradu 19. avgusta 1984. godine. Školovao se u Beogradu (Saobraćajno-tehnička škola), pisanje i kreativno stvaralašvo učio kod Borisava Đorđevića, Matije Bećkovića i Petra Kralja. Bavio se slikarstvom, kompjuterskim dizajnom, komponovanjem filmske muzike. Piše pesme, romane, scenarije za film, bajke za decu i pozorišne drame. Prvu zbirku pesama „Balkanski rokenrol“ objavio je 2010. godine. Bavi se i novinarstvom, objavljivao je tekstove u listovima: Blic, 24 sata i Danas.
„Stazom slonova“ omaž Petru Kralju (2011)
“Život iza zavese” o Zoranu Radmiloviću (2016)
“Svetionik kroz maglu ravnice” o Drašku Ređepu (2016)
“Život iza zavese” roman o Zoranu Radmiloviću
Zadivljena sam koliko je Dušan uspeo da pronikne u bogate slojeve Zoranove ličnosti, duboko u njegovo umetničko biće, koristeći Zoranov način izražavanja, tako da mi, koji smo ga poznavali, poverujemo da je to zaista sam Zoran govorio.
Zoranov jezik je bio jednostavan, duhovit i činio se pomalo štur. Ispod toga se, zapravo, otkrivala vrlo kompleksna ličnost: emotivna, stidljiva, plašljiva, odgovorna, radoznala, zapitana pred smislom, ili besmislom čovekovog postojanja, pred fenomenom igre…
To razotkrivanje Dušan je majstorski izveo, tako da knjiga o Zoranu prerasta u univerzalnu priču o Velikom Igraču! Verujem da bi Zoran bio ovom knjigom duboko dirnut, čak do suza, koje je uvek skrivao. (Svetlana Bojković)
Da ne poznajem Dušana, gotovo da bih poverovao da je neko uspeo da nagovori Zorana da svoj život izvrće ko čarapu, i pristane na intervju, što inače nije bio njegov običaj.
Ono što je mene fasciniralo, je to što je Dušan, iako nije poznavao Zorana, uspeo da pogodi način Zoranovog izražavanja, da nam dočara deo njegovog duha, i ono što je najvažnije,otkrije ogromnu emotivnost, koju je taj samo naizgled namćorast čovek, nosio i krio duboko u sebi. Svi oni koji su imali tu privilegiju da poznaju Zorana, kao i oni koji poštuju njegov rad i talenat, siguran sam da će uživati čitajući ove redove. (Goran Sultanović)
Posebno me je zainteresovala knjiga o Radmiloviću, Dušan je pronašao krajnje zanimljiv i originalan pristup koji je učinio da se nisam zaustavio dok nisam sklopio poslednju stranicu. Bravo! (Žarko Laušević)
Moj mladi prijatelj Dušan Stojanović je pre svega vrlo hrabar čovek kada se usudio da, predstavljajući se lažno, kao Zoran Radmilović, napiše auto- biografiju. Ali to je uradio tako uspešno, da mi je nekoliko puta naterao suze na oči.
Čak sam mu i poverovao da je stvarno razgovarao sa legendarnim glumcem. Imao sam tu retku sreću da budem Zoranov prijatelj i učenik i sa sigurnošću mogu da kažem da je Dušan spoznao suštinu glumačke (i ne samo glumačke) umetnosti, sve strahove, dileme, radosti, uspone, padove…koje prate umetnički rad.
Bilo mi je žao kada sam završio čitanje Dušanove knjige o geniju Zoranu, jer sam siguran da o njemu mogu da se napišu tomovi knjiga. Dušanu predlažem da napiše drugi deo “Života iza zavese“, a ovaj prvi iskreno preporučujem za štampu. (Bora Đorđević)
Komadant Centra za obuku pukovnik Milovan Vasić, prilikom obraćanja istakao je da se ovaj dan proslavlja u znak sećanja na Kolubarsku bitku, čuvenu po herojstvu, rodoljublju i umeću ratovanja, bitku koja je u školama ratne veštine najviše izučavana.
“Srpski vojnici, podoficiri i oficiri iskazali su najbolje vojničke vrline, na svim nivoima komandovanja protiv moćne i do tada nepobedive Austro-ugarske carevine. 22 hiljade najboljih sinova ovog kraja u Prvom svetskom ratu, dalo je živote za Srbiju i danas je dan da ih pomenemo kao i sve mučenike koji su svoj život položili na oltar otadžbine”, rekao je Vasić.
Pripadnici Centra za obuku Kopnene vojske i u ovoj godini su realizovali sve postavljene zadatke, disciplinovano i odgovorno. Obučili su 858 vojnika na služenju vojnog roka i 239 profesionalnih vojnika.
Takođe realizovani su različiti kursevi i usavršavanja za 69 podoficira. U Centru za obuku je u prethodnih godinu dana realizovano više od 300 gađanja iz oružja i oruđa pešadije, artiljerije i oklopnih jedinica i realizovana je obuka za 460 lica iz rezervnog sastava Vojske Srbije.
Nakon izvođenja pokazne vežbe, posle 70 godina obeležena je slava rezanjem kolača i paljenjem sveće uz prisustvo velikog broja gostiju iz čitavog Braničevskog okruga ali i šire.
A opet, žarko želite da iskusite nešto novo i nadasve neobično u najluđoj noći?
Možda je vreme da razmislite o Černobilju, gde festivalska atmosfera naprosto zrači na svakom koraku…
Naime, grupa entuzijasta iz Ukrajine već izvesno vreme organizuje ture u zonu Černobilja i avetinjski napušteni grad Pripjat, gde se 1986. godine u tamošnjoj elektrani dogodila najveća nuklearna katastrofa u Evropi, čije posledice su trajale decenijama.
Štaviše, Pripjat, u kojem je do černobiljske katastrofe živelo i radilo oko 30.000 radnika elektrane sa svojim porodicama, je i dan-danas napušten i za svaku posetu je potrebna posebna dozvola države, uz obavezno preduzimanje svih neophodnih mera žaštite od radijacije koja je i dalje i te kako povišena.
Pritom dozvola važi samo za razgledanje spolja jer je od 2012. potpuno zabranjen ulazak u stambene zgrade i sve ostale objekte u gradu, zbog opasnosti od obrušavanja, s obzirom da je tamo zub vremena sve dobrano uzeo pod svoje, a odsustvo ljudi i civilizacije se vidi na svakom koraku.
Elem, ove godine će, po prvi put, biti organizovana i proslava Nove godine u Pripjatu, za šta ekipa okupljena u organizaciji ChernobylWelCom-e uspela da obezbedi 20 ekskluzivnih dozvola za posetu 31. decembra i ove i 2. februara predstojeće godine.
Cena ovakvog novogodišnjeg provoda je 399 evra, a organizatori najavljuju obilje ukrajinskih, domaćih specijaliteta i dobar izbor kvalitetne vodke, kićenje i osvetljavanje jelke, vatromet koji će biti veliki ali ipak manji od svojevremene eksplozije, vožnju u “volgi” (nekada ekskluzivnoj limuzini političkog vrha Sovjetskog saveza) i posetu radioaktivnoj zoni po noći… a obećavaju i poneko specijalno iznenađenje.
Sve dodatne informacije možete proveriti i sami na adresi: https://www.chernobylwel.com/, gde ćete naći i obilje turističkih putovanja u ovu zonu tokom ostatka godine.
Želite proslavu Nove godine na kojoj će vam pozavideti svi vaši prijatelji, ili makar oni luđi avanturisti među njima i koju sasvim sigurno nikada nećete zaboraviti? Sada je pravi trenutak…
Tim je prvi put pronašao plastiku u stomacima morskih stvorenja na dnu okeana, što znači da više ne postoji deo svetskih okeana do kojeg nije dospeo ljudski otpad.
Svako stvorenje pronađeno na dubini od 10.890 metara unelo je u svoj organizam bar neku vrstu veštačkih materijala, uključujući najlon, PVC i PVA.
Doktor Alan Džejmison, profesor marinske ekologije i vodeći naučnik istraživanja, rekao je da su rezultati prilično zabrinjavajući i da zahtevaju hitnu akciju.
Tim je testirao 90 vrsta ljuskara u nekoliko ultradubokih rovova u Pacifiku – Marijanski rov, Izu-Bonin vulkanski rov, rov Peru-Čile, rov Novi Hebridi i rov Kermadek.
U svakom od njih pronađena su stvorenja koja su pojela neku vrstu veštačkih vlakana ili plastike, od 50 procenata na Novim Hebridima, do 100 procenata u Marijanskom rovu.
“Smeće koje završava u okeanima dospeva do njihovih najdubljih tačaka, a jednom kada potone na njihovo dno, tu i ostaje. To znači da će količina plastike u rovovima neprestano rasti, što je vrlo zabrinjavajuće. Reč je o problemu globalnih razmera”, rekao je Džejmison.
U okeanima svake godine završi više od osam miliona tona plastike. Naučnici pretpostavljaju da se u morima trenutno nalazi oko 300 miliona tona plastičnog otpada, a da će do 2050. godine u okeanima biti više plastike nego ribe.
Prema predviđanjima stručnjaka, u vodi se nalazi otprilike 51 bilion (eng. trillion) mikroplastičnih čestica, što je 500 puta više od broja zvezda u našoj galaksiji.
Zbog zagađenja je trenutno ugroženo više od 600 vrsta širom sveta, zbog čega mnogi ovu pojavu nazivaju periodom šestog masovnog pomora na Zemlji.
13. novembra 2017. godine na 35. Atinskom maratonu učestvovali su i sugrađani, članovi Maraton tima : Nebojša Pućo, Sloba Jotić, Ivan Ajdačić, Ivan Milovanović i Mihajlo Gajić, kao i sugrađanke Aleksandra Milosavljević i Ljiljana Todorović Jovanović.
Od osnivanja modernih Olimpijskih igara, tradicija je da je muški olimpijski maraton poslednje takmičenje u atletskom kalendaru, sa finišem na olimpijskom stadionu, često samo par sati pre ceremonije zatvaranja igara.
Ova tradicija je osnažena mnogo starijom tradicijom na Letnjim olimpijskim igrama 2004, kada se davno uspostavljena ruta od Maratona do Atinezavršila na Olimpijskom stadionu Spiridon Luis gde su se održavale Letnje olimpijske igre 1896.
Zbog radova u trafostanici dana 17. 11. 2017. u vremenu od 11:00 do 12:00 časova, ostaće bez električne energije potrošači u Kosančićevoj ulici brojevi 5, 22 i 24.
Bojan Ilić, predsednik Skupštine grada Požarevca podsetio je na ulaganja grada u poljoprivredu u prethodnoj godini i u ovoj:
„Grad Požarevac je u 2016. godini isplatio preko 29 miliona dinara za sufinasiranje kamata, investicije u fizička sredstva u poljoprivrednim gazdinstvima i podsticaj unapređenja poljoprivednih udruženja.
U 2017. godini raspisani su konkursi za razvoj poljoprivedne politike i politike ruralnog razvoje na teritoriji grada Požarevca u visini preko 51 milona dinara. Prošle godine oko 200 proizvođača i udruženja su koristila ova sredstva a ove godine će ih biti preko 300.“ zaključio je Ilić.
Jasmina Radović iz Instituta za krmno bilje Kruševac kaže da su poljoprivredni proizvođači učestovali u projketu u kome je određivano plodnost i sadržaj štetnih materijala u zemljištu. Ona navodi da je ovim projektom obuhvaćeno 11 opština.
„Cilj čitavog projekta je uraditi analize kod samih proizvođača i utvrditi kakve probleme imaju i kakvo je plodno zemljište na njihovim parcelama. Očuvanje plodnosti zemljišta je važna stvar kojem se ne poklanja dovoljno pažnje u našoj zemlji. Uvođenje leguminoznih vrsta, koje povoljno utiču na plodnost zemlje, je jako važno“, rekla je Jasmina Radović.
Aleksandar Stojanović, direktor Poljoprivredene stručne i savetodavne službe kaže da je ova služba uvek na raspolaganju proizvođačima. On navodi da stručna služba pored savetodavnog dela primenjuje, sa kolegama sa Institua za krmno bilje iz Kruševca, i praktičan deo gde proizvođači mogu da primene naučeno kako bi poboljšali svoju proizvodnju i prinose na svojim gazdinstvima.
U tom ministarstvu kažu za Tanjug da su u poslednje tri godine, od avgusta 2014. do avgusta ove godine, uz saglasnost Komisije Vlade Srbije, zaposlena 7.024 medicinska radnika.
To znači da će za nešto više od tri godine posao dobiti ukupno 8.801 zdravstveni radnik.
Komisija Vlade Srbije dala je saglasnosti za zapošljavanje 2.461 zdravstvenog radnika na neodređeno vreme od 1. januara do 29. avgusta ove godine.
Prošle godine data je saglasnost za zapošljavanje 1.245 medicinara, 2016. godine za njih 1.323, a 2014. godine za zapošljavanje 2.086 medicinskih radnika.
Takođe, od septembra 2014. do septembra ove godine odobrena je ukupno 5.591 specijalizacija.
Podsećaju i da su izmene u odobravanju specijalizacija uvedene 2014. godine, jer je zbog prethodnih odluka da se specijalizacije ne odobravaju, zdravstveni sistem bio ozbiljno ugrožen, pa su pored olakšica u odobravanju, uvedene i volonterske specijalizacije.
Foto okU subotu 18.11.2017. u ranim jutarnjim satima – u 05:15 bez električne energije ostaće: Požarevac, Lučica, Prugovo, Poljana, Ljubičevo, Dragovac, Zabela, Dubravica, Živica, Brežane, Batovac i Ćirikovac. Isključenje će trajati 10 minuta.
Isključenje se vrši zbog uklanjanja gnezda rode na metalnom portalu u trafo stanici 110/35 kV Požarevac.
U ogranku „TE – KO Kostolac“ obeležen je danas, 15. novembra 2017. godine značajan jubilej, a to je 50 godina rada bloka „A1“ u Termoelektrani „Kostolac A“.
– Pedeset godina rada je odličan rezultat. Malo je blokova i elektrana u Evropi i svetu koji mogu da se pohvale ovakvim rezultatom. Ono što je stvarno važno je da „A1“ radi i posle pet decenija kao da je nov, sa svim izvornim parametrima koji su bili i na početku. To nam dosta govori da je ovaj blok svih ovih godina održavan na pravi način, onako kako je trebalo. Sve kolegenice i kolege koji su radili i sada rade su nam pokazali da znaju da rade svoj posao, rekao je Savo Bezmarević, izvršni direktor EPS-a za proizvodnju energije, govoreći o značaju bloka A1 za funkcionisanje energetskog sistema Srbije.
– Ono što nas u narednom periodu očekuje, a vezano je za TE „Kostolac A“ je revitalizacija oba agregata i priprema za rad tih blokova u novim uslovima, dodatno usklađivanje sa evopskim ekološkim normama. Pored elektrofiltera, koji su već ugrađeni, potrebno je da izgradimo i nova postrojenja za odsumporavanje i denitrifikaciju. Takođe nas očekuje i modernizacija vitalne opreme na oba bloka, što bi trebalo da se završi do 2023. godine, kada nove norme stupaju na snagu, rekao je Bezmarević i najavio skori početak jednog od najvećih i najvažnijih projekata u EPS-u, početak izgradnje bloka „B3“, prvog termo postrojenja koje se graditi u Srbiji nakon više od 25 godina.
Govoreći o istorijatu bloka A1 u Termoelektrani „Kostolac A“ Nenad Marković, direktor za proizvodnju energije „TE – KO Kostolac“, istakao je da se do ovog jubileja došlo zajedničkim snagama prethodnika i onih lјudi koji danas rade u termo sektoru kostolačkog ogranka EPS-a.
– Blok A1 je revitalizovan u preiodu od 2005. do 2007. godine, što je donelo značajna pobolјšanja u radu ovog postrojenja, produžen mu je radni vek i usklađen je sa propisanim evropskim ekološkim normama, naveo je Marković i zahvalio se svim prethodnicima koji su utkali svoj radni vek u kostolački ogranak EPS-a, kolegnicama i kolegama u termo sektoru, kao i kolegama iz rudarskog sektora koji snabdevaju elektrane dovolјnim količinama kvalitetnog lignita. On je takođe dodao da je skup u Kostolcu organizovan zbog istorije, ali da se slave i sadašnji rezultati, ali i gleda u budućnost koju simbolično predstavlјa skori početak izgradnje bloka „VZ“ u Termoelektrani „Kostolac B“.
Dušan Bakić, predsednik Sindikata Termoelektrana „Kostolac“, najpre je zahvalio svim zaposlenima na uloženom radu i trudu i svojim veštinama koje su dovele do toga da se proslavi ovaj jubilej. On je naveo da očekuje nastavak investicija i u narednom periodu, jer su dosadašnje doprinele da se u Kostolcu proizvodi električna energija po evropskim ekološkim standardima.
Prisutni gosti imali su priliku da pogledaju film o izgradnji i najvažnijim rezultatima najstarijeg bloku u Kostolcu, kao i izložbu „TEKO A1 juče – danas – sutra“, koja je pripremlјena povodom jubileja.
Svečane govore dobrodošlice održaće Joško Piteša, menadžer operacija kompanije IMMOFINANZ za Srbiju i Bane Spasović, gradonačelnik Požarevca, koji će predstaviti značaj ove investicije za grad.
Austrijska Kompanija koja se opredelila za ulaganje u Požarevcu, tvorac je brenda ritejl parka pod imenom „Stop Šop“ i požarevački će biti četvrti po redu maloprodajni objekat ovog tipa u Srbiji. Prethodno su otvorena i uveliko funkcionišu „Stop Šop“ parkovi u Čačku, Nišu i Valjevu.
Osim prihodovanja grada od prodaje zemljišta, dolaskom novog investitora biće otvoreno oko 300 radnih mesta.
Dolazak renomirane austrijske kompanije „Immofinancu“ šalje snažnu poruku da je grad Požarevac pogodan ambijent za strane investicije i da podržava sve ulagače.
U Lučkoj kapetaniji u Velikom Gradištu, koja pokriva tok Dunava od Kostolca do Golupca, registrovano je oko 1.400 čamaca. Svi do tridesetog novembra moraju biti uklonjeni sa plovnog puta i sklonjeni u zimovnike. Jedan od zimovnika je i marina Silver lejk kod Velikog Gradišta.
“Na našoj marini su bezbedni, takoreći sto posto”, ističe Labud Ilić. “Vidite da se marina kreće, tako da čamcima ništa ne fali kad se reka zaledi”.
Osim marine kod Velikog Gradišta, tu su i zimovnici u Kostolcu, Ramu, Vincima, Usiju i Golupcu. Ako čamce ne sklone u zimovnike, njihovi vlasnici dužni su da ih izvuku na obalu.
Vlasnici čamaca uglavnom poštuju pravila a za one koji ih ne poštuju propisane su i kazne. Kazna je od deset do sto hiljada dinara, ali u Lučkoj kapetaniji u Velikom Gradištu kažu da ne pamte kada su jednu takvu kaznu izrekli.
Osim Lučke kapetanije u Velikom Gradištu, uklanjanje čamaca sa plovnog puta kontrolišu rečna i granična policija, kao i ribočuvari “Srbijašuma”.
Slavoljub Knežević kaže da se pravila poštuju jer znaju da će im, ako dođe loše vreme, čamci budu oštećeni.
Većina vlasnika čamaca su lokalni ribolovci, a ima i onih koji dolaze iz drugih mesta.
Vojislav Marković, ribolovac iz Niša, dolazi povremeno: “Ta zabrana ne važi za nas ribolovce, mi nemamo čamce.”
Prošle zime, iako je Dunav bio okovan ledom, nije zabeležen nijedan incident sa plovilima ili plutajućim objektima u Velikom Gradištu. Osim leda, na bezbednost plovidbe utiče i vetar, tako je ovih dana zbog jake košave bila zabranjena plovidba na Dunavu od Kostolca do Golupca.
Tada je detaljno očišćen plato ispred Doma kulture, popravljena rasveta na objektima koji pripadaju mesnoj zajednici, očišćena i popravljena fontana koja dugo vremena nije radila.
Nakon toga, uoči Međunarodne smotre folklora, koja se svake godine održava u Drmnu ofarbane su klupe, popravljen bunar i uređeno zelenilo ispred Doma kulture. U svakoj od ovih akcija učestvovalo je po desetak članova Srpske napredne stranke, kao i meštana Drmna.
Dragan Ivić, predsednik MO SNS Drmno, koji je ujedno i novi predsednik Saveta MZ Drmno i organizator radova rekao je da postoji mnogo ljudi u Drmnu koji žele da pomognu i da sami doprinesu da njihovo naselje bude bolje i prijatnije mesto za život.
“Prostor oko Doma kulture koriste svi u Drmnu, i zajednički interes da on bude što lepše sređen. Najvažnije je da kod građana postoji svest o tome da je neophodno da zajedničkim naporima doprinesemo tome da nam svima bude bolje. Sami radovi nam ne oduzimaju mnogo vremena, a najvažnije je da se, dok oni traju, a i nakon toga, svi lepo družimo”.
Pored toga, postoje i druge površine koje će biti uređene u narednom periodu.
U prilog tome govore i radovi na uređenju Novog groblja, koje je takođe godinama bilo zapušteno i neodržavano. Ovoga puta, radove je organizovao Savet mesne zajednice, uz pomoć Grada Požarevca, koji je organizovao javne radove, upravo radi uređenja zapuštenih zelenih površina, a uz pomoć kojih je uređen ulaz u selo.
Radovi, u kojima su učestvovali članovi Saveta MZ Drmno počeli su prošle nedelje, sa ciljem da se groblje sredi i dovede u optimalno stanje. Do sada je pokošen prostor oko starog i veći deo Novog groblja, dok se čitav prostor raskrčuje od rastinja.
Ovaj podatak je utoliko više obeshrabrujući ako se zna da ta svojevrsna fabrika na otvorenom raspolaže velikim potencijalom. Naime, Srbija ima 321 ustanovljeno lovište, čija ukupna površina premašuje sedam miliona hektara, a na listi najpoznatijih lovnih destinacija svakako su Karađorđevo, Golija, Stara planina, Apatinski rit, Deliblatska peščara, Morović, Cer, Deli Jovan, Rtanj…
U Javnom preduzeću Vojvodinašume, čija se lovišta prostiru na više od 109.000 hektara, ističu da su najvažnija karika u ovom lancu, pa samim tim i preduslov za razvoj lovnog turizma, uzgajališta životinja.
– Razvoj lovnog turizma baziran je ne samo na brojnom stanju, već i na vrsti lovne divljači, kao i na trofejnoj strukturi. Naše preduzeće gazduje sa 17 lovišta posebne namene i ukupne površine od 109.824 hektara, od čega lovišta u slobodnoj prirodi, takozvana otvorena, zauzimaju 82.377 hektara, ili 75 odsto površina. Na ograđena lovišta otpada 27.446 (ili 25 odsto) hektara. Od ukupnog broja lovišta, 16 su ravničarska, a jedno brdsko-planinsko. Kad je reč o brojnom stanju matičnih fondova krupne divljači kojim gazdujemo to je 10.400 grla, odnosno više od devet jedinki na 100 hektara – objašnjava za Danas Branislav Stankov, pomoćnik direktora za lovstvo i ribarstvo u JP Vojvodinašume.
U vojvođanskim lovištima najviše se uzgajaju jelen i divlja svinja, zatim srneća divljač – kao autohtone vrste, kao i dve alohtone vrste – jelen lopatar i muflon. Gazduje se takođe i sitnom divljači, pri čemu dominiraju fazan, divlja patka i divlja guska. A gde je divljač, tu su i lovci. Posebno su zanimljivi oni koji u naša lovišta dolaze iz drugih zemalja.
Pošto lovni turizam zahteva stroga pravila ponašanja to, kad je reč o strancima, podrazumeva bezbedan prelazak granice, prevoz do lovišta, obezbeđivanje dozvola za oružje i municiju, stručnih vodiča, kao i veterinarskih dozvola i svih uslova za izvoz divljači. Taj posao poveren je ovlašćenim agencijama. O tome koliko je lov skup sport govori i podatak da za lovni vikend treba izdvojiti, u proseku, oko 2.800 evra.
– Prihod od lovstva i lovnog turizma koji ostvarimo u našim lovištima kreće se u proseku oko 1,6 miliona evra na godišnjem nivou. JP Vojvodinašume u okviru svojih lovišta ima 15 lovačkih kuća koje svojim smeštajnim kapacitetima i pratećim sadržajima zadovoljavaju potrebe, pre svega, inostranih lovaca – kaže Stankov.
Osim JP Vojvodinašume, na području Vojvodine korisnici lovišta posebne namene su Nacionalni park Fruška Gora i Vojna ustanova Karađorđevo. Takođe, ustanovljena su lovišta kojima gazduju lovačka udruženja, ima ih 94, i upravo preko tih udruženja naši ljudi upražnjavaju ovaj skup i prestižan sport. Treba pomenuti i još 53 lovačka društva, dok broj lovaca registrovanih u Lovačkom savezu Vojvodine premašuje 1.970.
Među najpoznatija ograđena lovišta u sistemu JP Vojvodinašume Petrovaradin, u kojima se intenzivno uzgaja krupna divljač, spadaju: Kozara – Bački Monoštor (oko 11.507 hektara pod ogradom) gde se uzgaja oko 1.300 grla jelenske divljači i oko 700 divljih svinja, zatim Apatinski rit (pod ogradom oko 6.335 hektara) a uzgaja se oko 400 grla jelenske divljači i oko 300 divljih svinja.
Treba pomenuti i Posavsko lovište Karakuša – Sremska Mitrovica u kome se, na ograđenoj površini od 2.257 hektara, uzgaja oko 200 grla jelenske divljači i oko 500 divljih svinja, kao i lovište Deliblatska peščara ukupne površine oko 31.036 hektara, dok je pod ogradom 2.410 hektara.
Na listi najpoznatijih lovišta u Srbiji su: Deliblatska peščara, Karađorđevo, Golija, Crni Lug, Deli Jovan i Alija kod Negotine, Stara planina, Zlotske šume kod Bora, Apatinski rit, Bosut i Bosutske šume Apatin, Bođanski rit Bač, Donje podunavlje, Jaruge, Kamarište, Karakuša, Karaula, Koviljak, Koviljski rit, Krivaja, Neoplanta i Gornji Srem, Plavna i Ristovača, Stara Tisa i Ajlaš, Subotičke šume, Varoški rit, Vršačke planine, Beogradski rit, Trešnja, Cer – Vidojevića, Boranja, Zapadno-Moravsko lovište Čačak, Južni Kučaj, Kukavica, Kacer-Zeleničje i Valmište, Sokobanjska lovišta, Veliki Jastrebac, Severni Kučaj, Timočke šume, Rtanj, Toplica, Sokolovica i Sumata, Šargan i Južna Morava.
– Za vreme lovne sezone u lovištima JP Vojvodinašume boravi više od 2.500 lovaca. Treba naglasiti da 70 odsto od ukupnog broja lovaca-turista, koji učestvuju u lovu na krupnu divljač, čine gosti iz zemalja Evropske unije. Tradicionalno već, najbrojniji su lovci iz Austrije i Nemačke, zatim Italije, Velike Britanije, Španije, Francuske i Slovenije. Domaći lovci su u manjini i oni pretežno love, i to u grupnom lovu, cenovno pristupačnije divlje svinje. Znatno veći broj domaćih lovaca učestvuje u lovu na sitnu divljač, pre svega na fazana – komentariše za Danas Branislav Stankov, pomoćnik direktora za lovstvo i ribarstvo u JP Vojvodinašume.
U petak 17. 11. 2017. u Galeriji Milene Pavlović Barili održaće se koncert pod nazivom “Veče kamerne muzike”.
Učesnici na koncertu će biti umetnici iz udruženja Novi zvučni Talas koji unazad par meseci organizuje koncerte “Od baroka do danas”, gde izvode kompozicije poznatih kompozitora iz oblasti klasične muzike.
U petak, u Galeriji moći ćete da čujete popularna dela prilagođena za veći broj instrumenata i to sve u čast naše proslavljene slikarke Milene Pavlović Barili. Koncert počinje u 18 časova.
U subotu, 18.11.2017. god. u KSC Požarevac u okviru osmog kola „Superlige Srbije“, sa početkom u 17,30 sati, odigraće se rukometna utakmica između MRK “Požarevac“ i RK “Crvena Zvezda“ iz Beograda.
Dana 19.11.2017. god. u vremenu od 08-16 časova u Opštoj bolnici Požarevac obaviće se kontrolni pregledi na četiri punkta:
1. Mamografija
2. Laboratorijski pregledi hormoni štitaste žlezde
3. Ultrazvučni pregledi abdomena na dva punkta.
Obezbeđen je dovoljan broj izvršilaca, kao i reagensi za lab. analize.
Dom Zdravlja Požarevac – Pregledi se obavljaju na dva punkta:
1. Mamografija
2. Ultrazvuk abdomena.
Dom Zdravlja Veliko Gradište:
1. Ultrazvučni pregled abdomena
Dom Zdravlja Kučevo:
1. Ultrazvučni pregled abdomena.
Dom Zdravlja Malo Crniće:
1. Ultrazvučni pregled abdomena
Dom Zdravlja Golubac:
1. Ultrazvučni pregled abdomena.
Pacijenti treba da budu pripremljeni za ultrazvučne preglede, da ne doručkuju tog dana, a predhodnog dana da uzimaju lakše obroke radi boljeg pregleda.
Uslovi za mamografiju su da žene imaju preko 40 godina i da ponesu dokumentaciju ili preporuku lekara ukoliko poseduju
Zbog sanacije kvara bez vode će biti potrošači u naselju Busije,
u periodu od 10:30 do 15:00 časova.
Naime, u toku su radovi na asfaltiranju deonice od naselja Sige prema Krepoljinu koje su u petak 10. novembra obišli Predrag Ivković, zamenik predsednika opštine Žagubica i Milan Simić, direktor Javnog preduzeća za planiranje i upravljanje projektima opštine Žagubica.
Zamenik predsednika opštine Žagubica je prilikom obilaska radova najavio i ostale aktivnosti koji će se, ukoliko vremenski uslovi dozvole, uraditi do kraja ove godine, a tiču se uređenja opštinskih puteva.
Asfaltiranje regionalnog puta Krepoljin – Despotovac radi se u dužini od 5,5 km, a radove izvodi preduzeće „Štrabag“ Zaječar.
Severozapadni vetar će biti slab do umeren. Najniža temperatura buće od 3 do 7, a najviša od 5 do 10 stepeni.
I u Požarevcu će biti oblačno i hladno vreme, povremeno uz slabu kišu. Severozapadni vetar će biti slab do umeren, najniža temperatura 4 stepena, a najviša 7 stepeni.
U narednih sedam dana, do 22. novembra, očekuje se pretežno oblačno vreme.
U četvrtak će takođe biti hladno, mestimično sa slabom kišom, a u planinama će padati vlažan sneg.
U petak i subotu vreme će uglavnom biti suvo i malo toplije.
U nedelju će ponovo biti hladnije, uz kišu, a u planinama uz sneg koji će se zadržati na tlu.
Tokom noći između nedelje i ponedeljka kratkotrajan sneg će padati i ponegde u nižim predelima.
U ponedeljak će biti hladno, a potom malo toplije, uz povremenu kišu.
Uticaj meteorološke situacije na hronične bolesnike, a naročito na cerebrovaskularne i osobe s disajnim tegobama biće relativno nepovoljan. Moguće meteoropatske reakcije su bolovi u kostima, promenljivo raspoloženje i pospanost.
Dan jedinice obeležava se kada i dan Kopnene vojske – 16. novembra, u znak sećanja na početak Kolubarske bitke.
Unapređenje sposobnosti za izvođenje individualne specijalističke obuke vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka, kandidata za profesionalne vojnike i podoficire roda pešadije, artiljerije, oklopnih jedinica i inžinjerije i specijalnosti izviđača, radi dostizanja standarda individualne specijalističke obučenosti. Unapređenje uslova za narastanje i razvijanje operativnih sposobnosti ratne jedinice.
U CO KoV realizuje se stručnospecijalistička obuka za vojnoevidencione specijalnosti rodova i službi Kopnene vojske – pešadija (14 specijalnosti), oklopne jedinice (6 specijalnosti), artiljerija (8 specijalnosti), inžinjerija (18 specijalnosti) i izviđači (2 specijalnosti). Ukupno se u CO KoV obučava 50 specijalnosti rodova Kopnene vojske.
Stručnospecijalistička obuka koja se realizuje u CO KoV napredna je individualna obuka kojom se stiču neophodna stručnospecijalistička znanja i veštine za vojnoevidencionu specijalnost rodova i službi KoV, neophodnih za samostalno obavljanje formacijskih dužnosti u okviru roda i specijalnosti.
Cilj obuke je stvaranje samouverenog i disciplinovanog vojnika koji je fizički sposoban, dobro motivisan, obučen u osnovnim veštinama i koji poseduje kvalitete borca da preživi na bojnom polju i izvršava zadatke kao član posade ili tima.
Komandant Centra je pukovnik Milovan Vasić.
Ove zimske sezone biće angažovano 24 putarska preduzeća, koji će održavati puteve iz putnih baza i punktova kojih ima 164.
Putevi Srbije naglašavaju da angažovanost mehanizacije, može biti i veća u slučajevima pojave elementarnih nepogoda i stepena njihove jačine.
“Putari su spremni, taj posao već godinama radimo. Trenutno imamo 25.000 tona soli i do 15. decembra ćemo imati još oko 43.000 tona, tako da ćemo ukupno imati na raspolaganju 68.000 tona za posipanje puteva”, naveo je Drobnjak.
Obezbeđena količina soli sa rezervama iznosi ukupno 68.561 tona, kamenog agregata i rizle ukupno 102.000 tona, hladne asfaltne mase za sanaciju udarnih rupa oko 1.500 tona.
Bojan Ilić, predsednik Skupštine grada Požarevca podsetio je na ulaganja grada u poljoprivredu u prethodnoj godini i u ovoj:
„Grad Požarevac je u 2016. godini isplatio preko 29 miliona dinara za sufinasiranje kamata, investicije u fizička sredstva u poljoprivrednim gazdinstvima i podsticaj unapređenja poljoprivednih udruženja. U 2017. godini raspisani su konkursi za razvoj poljoprivedne politike i politike ruralnog razvoje na teritoriji grada Požarevca u visini preko 51 milona dinara. Prošle godine oko 200 proizvođača i udruženja su koristila ova sredstva a ove godine će ih biti preko 300.“ zaključio je Ilić.
Jasmina Radović iz Instituta za krmno bilje Kruševac kaže da su poljoprivredni proizvođači učestovali u projketu u kome je određivano plodnost i sadržaj štetnih materijala u zemljištu. Ona navodi da je ovim projektom obuhvaćeno 11 opština.
„Cilj čitavog projekta je uraditi analize kod samih proizvođača i utvrditi kakve probleme imaju i kakvo je plodno zemljište na njihovim parcelama. Očuvanje plodnosti zemljišta je važna stvar kojem se ne poklanja dovoljno pažnje u našoj zemlji. Uvođenje leguminoznih vrsta, koje povoljno utiču na plodnost zemlje, je jako važno“ rekla je Jasmina Radović.
Aleksandar Stojanović, direktor Poljoprivredene stručne i savetodavne službe kaže da je ova služba uvek na raspolaganju proizvođačima. On navodi da stručna služba pored savetodavnog dela primenjuje, sa kolegama sa Institua za krmno bilje iz Kruševca, i praktičan deo gde proizvođači mogu da primene naučeno kako bi poboljšali svoju proizvodnju i prinose na svojim gazdinstvima.
Osumnjičeni se tereti da je, u prethodnom periodu, na teritoriji opštine Malo Crniće provalio strujne razvodne ormare baznih stanica mobilnih operatera iz kojih je otuđio elektronsku opremu.
Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu, S. J. je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, u zakonskom roku, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužiocu.
Kako bi se osećali da uvek znate lokaciju svog automobila, bilo gde na vašem mobilnom telefonu ?
Lično, svidela mi se ova ideja, ali sistemi koji su do sada bili dostupni zahtevali su skupu instalaciju i prilično visoke mesečne naknade. I iz tog razloga, ovaj uređaj je toliko privukao moju pažnju.
To je prva stvar za koju sam pitao kada sam čuo za to. I sve to čini ovaj mali uređaj mogućim, a jedva je veči od novčića. Sadrži ugrađenu bateriju koja se lako zamjenjuje (1 €), iako je vek trajanja baterije oko jedne i po godine.
Vrlo lako! Potrebno je manje od pet minuta da ga instalirate i pokrenete. Morate samo da ga povežete sa svojim pametnim telefonom i preuzmete besplatnu aplikaciju koja vam omogućava da ga pronađete u bilo koje vreme.
Jednom kada to završite, jednostavno možete da ga zakačite na svoj ključ, stavite ga u torbicu ili ga ostavite u bilo kojem drugom objektu . A možete ga sakriti u svom automobilu .
Sve što sada treba da uradite je da otvorite aplikaciju na svom mobilnom telefonu, tako da možete da vidite lokaciju na vašem uređaju. Ako izgubite svoj automobil, a zatim jednostavno odaberite ” Lost object icon” i dobijete koordinate poslednju poznatu poziciju.
Na sledećem video snimku možete ga videti u akciji :
Pošto je uređaj tako mali, zaista možete da ga držite svuda. Na primer, veoma je korisno da ne izgubite svoje ljubimce iz vida, da locirate svoj bicikl, svoje gaće, ranac, novčanik, itd…
Poštovani sugrađani, obaveštavamo vas da je prema poslednjim analizama kvaliteta i ispravnosti vode koje je obavio Zavod za javno zdravlje iz Požarevca, voda u naselju Srednjevo zdravstveno bezbedna za piće i upotrebu.
JKP „Dunav Veliko Gradište“
Po Ujedinjenim nacijama Svetski dan prosvetnih radnika je 5. oktobar i svake godine se obeležava širom sveta. Ideja o tome začeta je, kako se najčešće naglašava, u Indiji 1962. godine, a pošto je 1994. UNESCO prepoznao značaj obeležavanja datuma te vrste, Dan prosvetnih radnika prihvaćen je širom sveta, u preko 100 zemalja, mada se dan obeležavanja razlikuje od zemlje do zemlje.
Kao Dan prosvetnih radnika u Srbiji, obeležava se 8. novembra, odnosno, Mitrovdan, nepouzdan dan rođenja Vuka Karadžića.
U ponedeljak, 14. novembra sa početkom u 18 sati je u velikoj Sali Centra za kulturu Požarevac obeležen Dan prosvetnih radnika na kojoj su dodeljena priznanja za postignute rezultate u razvoju obrazovanja.
Na Svečanoj akademiji gostima su se obratili gradonačelnik Požarevca Bane Spasović i član Gradskog veća za prosvetu i zdravstvo Vesna Pejić, a priznanja je dodelio zamenik gradonačelnika Saša Pavlović.
Ovom prilikom u ime nagrađenih zahvalio se učitelј Milutin Avramović. U drugom delu Svečane akademije priređen je koncert solista i nekoliko ansambala koji rade pri Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ u Požarevcu, dok su u programu učestvovali i učenici Osnovne škole „Dositej Obradović“ i Predškolske ustanove „Ljubica Vrebalov“.
Po usvajanju zapisnika sa jedanaeste sednice Skupštine Grada Požarevca održane 29. septembra 2017. godine za ovu sednicu predložen je sledeći DNEVNI RED:
1. Predlog odluke o izmenama Odluke o budžetu Grada Požarevca za 2017. godinu – Rebalans 2, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-169/2017-12 od 3. novembra 2017. godine ) i finansijski planovi direktnih korisnika budžetskih sredstava , i to:
– a) Predlog Rešenja kojim se daje saglasnost na finansijski plan direktnog korisnika budžetskih sredstava „Skupština Grada“ za 2017. godinu – Rebalans 2, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br.09-06-169/2017-12-2 od 3. novembra 2017. godine ),
– b) Predlog Rešenja kojim se daje saglasnost na na finansijski plan direktnog korisnika budžetskih sredstava „Gradonačelnik“ za 2017. godinu – Rebalans 2, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-169/2017-12-1 od 3. novembra 2017. godine ) i
– v) Predlog Rešenja kojim se daje saglasnost na finansijski plan direktnog korisnika budžetskih sredstava „Gradska uprava“ za 2017. godinu – Rebalans 2, , koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-169/2017-12-3 od 3. novembra 2017. godine )
2. Predlog Odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju prihoda koji pripadaju Gradu i Gradskoj opštini Kostolac u 2017. godini, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-169/2017-13 od 3. novembra 2017. godine),
3. Predlozi rešenja kojim se daje saglasnost na rebalans programa poslovanja za 2017. godinu javnih preduzeća i javno komunalnih preduzeća čiji je osnivač Grad Požarevac i to 09-06-169/2017 – 18 od 3. novembra 2017. godine :
– a) Rebalans 2 Javnog preduzeća “Toplifikacija” Požarevac – Rebalans 2, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (09-06-169/2017 – 18 od 3. novembra 2017. godine ),
– b) Rebalans 2 Javnog preduzeća “Ljubičevo” Požarevac – Rebalans 2, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (09-06-169/2017 – 16 od 3. novembra 2017. godine),
– v) Rebalans 2 Javnog komunalnog preduzeća “Vodovod i kanalizacija” Požarevac – Rebalans 2, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (09-06-169/2017 – 19 od 3. novembra 2017. godine),
– g) Rebalans 2 Javnog komunalnog preduzeća “Komunalne službe” Požarevac – Rebalans 2, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (09-06-169/2017 – 15 od 3. novembra 2017. godine_) i
– d) Rebalans 2 Javnog komunalnog preduzeća “Parking servis” Požarevac – Rebalans 3, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (09-06-169/2017 – 17 od 3. novembra 2017. godine),
4. Predlog Izveštaja o izvršenju Odluke o budžetu Grada Požarevca za period januar-septembar 2017. godine, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-168/2017-1 od 26.10.2017. godine),
5. Predlog odluke o izmeni Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-068/2017-2 od 26. oktobra 2017. godine),
6. Predlog Rešenja kojim se daje saglasnost na Godišnji plan rada za radnu 2017/2018. godinu u Predškolskoj ustanovi “Ljubica Vrebalov” Požarevac (09-06-169/2017 – 20, od 3. novembra 2017. godine ),
7. Predlog Rešenja kojim se daje saglasnost na Odluku Nadzornog odbora Javnog preduzeća “Ljubičevo” Požarevac br. 609/3 od 05.09.2017. godine, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-168/2017-3 od 26.10.2017. godine),
8. Predlozi rešenja kojim se daje saglasnost na izveštaj o realizaciji programa poslovanja za 2016. godinu javnih preduzeća i javno komunalnih preduzeća čiji je osnivač Grad Požarevac i to:
– a) Javnog preduzeća “Toplifikacija” Požarevac, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-168/2017-3-2 od 26. oktobra 2017. godine),
– b) Javnog preduzeća “Ljubičevo” Požarevac, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-168/2017-32-1 od 26. oktobra 2017. godine),
– v) Javnog komunalnog preduzeća “Vodovod i kanalizacija” Požarevac, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-168/32-5 od 26. oktobra 2017. godine),
– g) Javnog komunalnog preduzeća “Komunalne službe” Požarevac, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-168/2017-32-3 od 26. oktobra 2017. godine) i
– d) Javnog komunalnog preduzeća “Parking servis” Požarevac, koji je podnelo Gradsko veće Grada Požarevca (br. 09-06-168/2017-32-4 od 26. oktobra 2017. godine),
9. Predlozi akata iz oblasti izbora, imenovanja, postavljenja i razrešenja.
Primarni proizvođači sa kojima će se realizovati naturalna razmena su fizička lica koja su nosioci aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici čija je pretežna delatnost uzgoj svinja i drugih životinja, goveda i bivola, navedeno je u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kako se dodaje, pariteti u naturalnoj razmeni su 11,02 kg merkantilnog kukuruza za jedan kg tovnih svinja i 13,76 kg merkantilnog kukuruza za jedan kg tovne junadi.
Maksimalna količina merkantilnog kukuruza po fizičkom licu – gazdinstvu je do 50.000 kg, dok je maksimalna količina merkantilnog kukuruza za pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnike do 300.000 kg.
Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati fizička lica su tovna prasad minimum 100 ili tovna telad minimum deset komada, na godišnjem nivou, piše u saopštenju u kom se dodaje da su minimalni uslovi koje moraju ispunjavati pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici 1.000 tovnih prasadi na godišnjem nivou, odnosno 100 teladi.
Vlada Srbije prethodno je usvojila zaključak o otkupu više od gotovo 22.000 tona merkantilnog kukuruza domaćeg porekla iz roda 2016. i 2017. godine, u cilju pomoći primarnim poljoprivrednim proizvođačima u saniranju posledica suše, navodi se u saopštenju.
Kako se podseća, pored otkupa merkantilnog kukuruza u cilju saniranja posledica suše iz 2017. godine i dodatne podrške poljoprivrednim proizvođačima do sada je obezbeđena i zamena semenske pšenice za merkantilnu.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je produžilo i rok važenja konkursa po osnovu Pravilnika o kreditnoj podršci na osnovu koga su obezbeđeni krediti sa subvencionisanim kamatama od jedan do tri odsto.
