Klimatskim promenama valja prilagođavati tehnologiju proizvodnje i izbor biljaka koje će biti sejane. Jedna od mogućnosti koju zagovara i Ministarstvo poljoprivrede jeste navodnjavanje. Radi se o skupom metodu koji nije dostupan svakome, ali postoje i drugi postupci pogodni za primenu na manjim posedima, poput sejanja pokrovnih useva.
Na sušu je najbolje odgovoriti navodnjavanjem njiva. Međutim, reč je o skupoj i sofisticiranoj tehnologiji koja ne može biti dostupna manjim proizvođačima, niti je na malim posedima isplatitva.
Osim toga, pre nego što se uđe u nabavku takve opreme treba videti da li zemljište ima dovoljno vode i kakvog je ona kvaliteta.
Uz sve to, nestručno navodnjavanje može izazavati eroziju plodnog dela zemljišta što predstavlja dugoročnu štetu.
“U navodnjavanju se koriste dva resursa: voda koja je kao resurs ugrožena na planeti i zemljište kome nedovoljno vraćamo organske materije, jer u u Vojvodini, a naročito u južnom Banatu imamo nedostatak stočarstva”, kaže dr Vladan Ugrenović, naučni saradnik Instituta “Tamiš”.
Alternative navodnjavanju
U razvijenom svetu se uz navodnjavanje koriste nove tehnologije poput pokrovnih useva, zelenišnih đubriva i sideracije. Pokrovni usevi su dobri i u slučajevima kada nema navodnjavanja, jer čuvaju zemljište.
“Mogu da utiču na smanjenje erozije, na povećanje organske materije u zemljištu, za poboljšanje strukture zemljišta, zatim aleopatski mogu da deluju pošto su neka vrsta bikontrole na bolestima, štetočinama i korovima”, ističe dr Ugrenović.
Proizvođačima šećerne repe se kao predusev preporučuje slačica jer uništava nematode, a za kukuruz, koji se u Banatu masovno proizvodi, drugi pokrovni usevi.
“Za ovo sušno područja je jako pogodna lupina, te ozimi sitni grašak, grahorica, onda se često koriste i prava žita. Vrlo je pogodna raž zbog velike biomase koju formira. Takođe se mogu sejati i kupusnjače, kao što su slačica, uljana repica…”, zaključuje dr Ugrenović
Jedno od mogućih rešenja u borbi proti suše je da se više gaje ozimi usevi koji će lakše podneti nedostatak vlage.
Pokrovni usevi se primenjuju kao bioagrotehnička mera u sistemima ekološke poljoprivrede, a mogu se definisati kao usevi koji se obično ne gaje u komercijalne svrhe, da pri tom imaju višestruku ulogu u plodoredima. Klimatske promene, troškovi energije i raspolaganje azotom imaće sve veći uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u narednim godinama.
Uvođenjem pokrovnih useva u praksu mogu se u određenoj meri rešiti neka od ovih pitanja. Pokrovni usevi mogu povoljno da utiču na povećanje prinosa, smanjuju troškove kod upotrebe azota i pesticida, utiču na redukciju upotrebe mehanizacije, a svim tim i na povećanje profita.
Međutim pokrovni usevi mogu doneti i niz drugih agronomskih pogodnosti kao što su, poboljšanje zdravlja zemljišta, sprečavanje erozije, zaštitita kvaliteta vode, zaštita biološke raznolikosti, a koje se teško mogu finansijski izmeriti. Uvođenje pokrovnih useva u širu proizvodnu praksu, moglo bi značajno da utiče na povećanje održivosti poljoprivrednih proizvodnih sistema.
4K podrška već duže vreme je dostupna na drugim platformama, kao što je YouTube, a za sada su samo neke stranice i profili u mogućnosti da pristupe 4K opcijama ubacivanja i reprodukcije videa.
Podrška za 4K odgovara trenutnoj Facebookovoj strategiji, koja ide u pravcu plasiranja dužih video materijala i fokusu na originalni video sadržaj.
Kompanija je nedavno predstavila Watch tab, čija je namena upravo da potencira ovakav sadržaj.
Polazak: 03.11.2017.godine u 07:00h sa kružnog toka u centru Požarevca. Povratak: 05.11.2017.godine oko ponoći na kružni tok u centru.
Plan: Dnevno putovanje preko Beograda, Novog Sada i Subotice do prelaska državne granice sa Mađarskom. Prelaz granice i nastavak putovanja preko Segedina i Kečkemeta do Budimpešte. Smeštaj u hostelu u Budimpešti.
Slobodno popodne i veče u glavnom gradu Mađarske sa mogućnostu razgledanja grada kao i šopinga.
Posle prespavane noći put nastavljamo ka severo istoku zemlje i nacinalnom parku matra, gde se nalazi najviši vrh Mađarske-Kekeš 1014 mnv(80km).
Uspon nije zahtevan,a staza je duga nepunih 18 km. Nakon penjanja vrha, povratak u Budimpeštu na još jedno noćenje.
Srpski pravoslavni muzej u Sentandreji
Sutradan u 07h, napuštamo hostel i putujemo nekih 20 km ka severu, ka gradiću Sentandreji, gde provodimo čitav dan.
Glavni trg u Sentandreji i srpska crkva.
Nakon ručka, između 17-18h, polazak za Požarevac. Planirani dolazak u naš grad je negde oko ponoći.
Poseta nekoj od prodavnica dekatlona(Budimpešta,Kečkemet,Segedin).
Prevoz: kombi. Smeštaj: Hostel u Budimpešti(dve noći). Ishrana: iz ranca.
Oprema: planinarske cipele, mali ili srednji ranac, štapovi za hodanje, kamašne, slojevito oblačenje, garderoba shodno vremenskim uslovima, rukavice, kapa, zaštita od vetra, kiše i sunca, astro folija, čeona lampa, prva pomoć, sveća, šibica, upaljač i pištaljka.
Cena akcije: 65e za popunjen veliki kombi(prevoz+obaveze prema vozaču+smeštaj za dve noći+osiguranje+organizacijski troškovi).
Akontacija: 20e +fotokopija pasoša.
Autobiografija vodiča: Vodič velikog broja akcija u PK Vukan od 2011.godine. Blizu 1000 planinara je uzelo učešće na akcijama, od čega su nekoliko organizovane velikim autobusima. Završen i letnji i zimski alpinistički tečaj, kurs planinarske orjentacije, kao i školu za vodiče 3.kategorije(po međunarodnim standardima). Veliko visokogorsko iskustvo, sa preko 100 vrhova ispenjanih preko 2000 mnv, kao i nekoliko preko 3000 mnv, dva vrha preko 4000 mnv i jedan vrh preko 6000 mnv…. Prvi organizator iz pk Vukana koji je organizovao akciju na Himalajima.
Ova zemlja ima jednak odnos aktivno zaposlenih muškaraca i žena, ali i najveći broj otvorenih radnih mesta. Osim toga, na Islandu većina ljudi radi i dva ili više posla odjednom – honorarno. Stopa nezaposlenosti iznosi tek oko 4 odsto.
2. Švedska
Druga po redu broja ljudi aktivne radne snage, ali ima veći broj nezaposlenih nego ostale zemlje. Razlog za to verovatno leži i u odličnoj pomoći za nezaposlene. Stopa nezaposlenosti iznosi oko 7,4 %.
3. Norveška
Ova zemlja se ocenjuje kao jedna od najperspektivnijih za potragu za poslom u jednakoj meri za žene i muškarce. Fakultetske diplome su velika prednost. Stopa nezaposlenosti iznosi 4,39%.
4. Kolumbija
Ova zemlja je dobra za pronalazak posla, no samo za muškarce, koji čine većinu aktivne radne snage, dok žene znatno teže tamo nalaze posao. Stopa nezaposlenosti iznosi oko 9%. Jedina prepreka? Niži životni standard.
5. Estonija
Nekad komunistička zemlja danas pokazuje razvojne trendove i postaje lider istočne Evrope. Stopa nezaposlenosti iznosi oko 6,2%.
6. Rusija
Ruska ekonomija doživljava procvat, a pružaju dobrodošlicu potencijalnim radnicima, posebno tehničkih i inženjerskih zanimanja. Stopa nezaposlenosti iznosi oko 5,8 %.
7. Novi Zeland
Sve popularnije odredište svakako je Novi Zeland. Jednake šanse za poslom imaju i muškarci i žene, a stopa nezaposlenosti iznosi oko 5,25 %.
8. Švajcarska
San za mnoge radnike zbog odličnih plata, radnih uslova i penzija je Švajcarska. Tamošnja stopa nezaposlenosti iznosi oko 4,48 %.
9. Finska
Još jedna nordijska zemlja na popisu je Finska. Perspektiva za posao je dobra, ali imaju nešto veću stopu nezaposlenosti, koja iznosi oko 9,5 %, ali plate su odlične.
10. Kanada
Jedna od popularnijih odredišta svakako je Kanada. Tamošnja stopa nezaposlenosti iznosi oko 6,9 %, a žene čak lakše nalaze posao nego muškarci.
Kako je saopštila Direkcija za mere i dragocene metale čas koji se zbog pomeranja za jedan čas unazad pojavljuje dva puta, prvi put se označava kao 2A, a drugi put kao 2B.
Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put 27. 3. 1983.
Od 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj sedmici septembra i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
Nov album nastajao je u periodu kada je Kejv izgubio sina i objavljen je dan nakon premijere dokumentarca novozelandskog reditelja Endrua Dominika “One More Time With Feeling” koji svedoči o muzičarevoj patnji i traumi.
Foto: G.S.
Budući da nije želeo da govori za medije tokom turneje, Kejv je pristao na dokumentarac gde je rekao sve što je mislio da treba o oklnostima pod kojima je nastajao novi album.
Foto: G.S.
Veliki broj poznatih ličnosti nije propustio ovu muzičku poslasticu, pa smo videli Dejana Cukića, Momčila Otaševića, ali i premijerku Anu Brnbabić.
U organizaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Palati Srbije 25. oktobra 2017. godine održana je Konferecnija pod nazivom ,,Bezbednost i zdravlje na radu u dualnom obrazovanju”.
Pored predstavnika Sindikata, Konferenciji su prisustvovali ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavnik SSSS, pomoćnik ministra za strateško planiranje Ministarstva prosvete, predstavnik Privredne komore Srbije, predsednik Unije poslodavaca Srbije, predstavnici sinidkata iz raznih grana privrede kao i mnogi direktori škola.
Na početku skupa predstavnici sindikata su ukazali da su nezadovoljni pojedinim delovima predloženog Zakona o dualnom obrazovanju o kojem raspravlja parlament i da bi ga trebalo dopuniti.
No, pošto je tema konferencije bila bezbednost i zdravlje na radu u dualnom obrazovanju, prešlo se na dnevni red po kojem su predavači od zdravstevenih radnika, preko insprektora za rad, pa do direktora škola koje su uključene u sistem dualnog obrazovanja isticali važnost bezbednosti i zdravlja učenika koji će se naći u procesu dualnog obrazovanja.
Zdravlje učenika u dualnom obrazovanju je najbitnije i oni treba da obavljaju isključivo poslove koji neće negativno uticati na njihov duhovni i telesni razvoj, rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.
U dualnom sistemu u Srbiji danas je više od 200 kompanija, 60 škola, sa više od 2000 učenika, koji se školuju za 19 obrazovnih profila, istakla je predstavnica Privredne komore Srbije.
Učesnici skupa su saglasni da je unapređenje bezbednosti na radu oblast koja zahteva saradnju svih uključenih strana.
“Danas smo zasadili 25 ruža, uživali u ambijentu i naučili mnogo o Čačalici. Veoma smo zadovoljni saradnjom” – kažu u “Ekološkoj svesti”, dok “Prijatelji Čačalice” napominju da sva udruženja čija je misija zaštita životne sredine treba da sarađuju što češće jer rade na realizaciji istih ciljeva.
Uprkos hladnom oktobarskom jutru, akciji se priključilo i nekoliko najmlađih sugrađana koji od “Ekološke svesti” mogu da očekuju simbolične poklone zahvalnosti.
Peticiju Fondacije “Tijana Jurić” za uvođenje doživotnog zatvora za ubice dece, u petak i subotu, do 13 sati, potpisalo je 600 građana Požarevca.Pošto potpisivanje traje do 18 sati u subotu i u nedelju od 12 do 18, očekuje se da će broj potpisa biti znatno veći.
Potpisivanje peticije u Požarevcu pokrenule su majke, koje su prethodno stupile u kontakt sa Fondacijom “Tijana Đurić”, čija je namera da se u oko 40 gradova Srbije prikupi najmanje 500.000 potpisa.
Po završetku akcije, koja traje od 23. do 29. oktobra, peticija pod nazivom “Kazna doživotnog zatvora za ubice dece”, biće predata Skupštini i Vladi Srbije na razmatranje i usvajanje.
Inicijator akcije – Fondacija “Tijana Jurić”, predlaže da se u Krivični zakonik, umesto postojećih 30 do 40 godina, uvede kazna doživotnog zatvora za ubistvo deteta, maloletnika ili trudnice.
Pozivamo građane da dođu do najbližeg štanda i iskoriste ovu šansu da svi zajedno napravimo istorijski pomak za bolju bezbednost dece.
Marka Aleksića i Marka Kraljevića povezuje više od imena. Uz opasku “odavno je došlo vreme da nauka postane zanimljiva svima”, Marko Aleksić, naučnik, arheolog i istoričar, objavio je knjigu Marko Kraljević, Čovek koji je postao legenda. Priča je pitka kao roman i satkana isključivo od proverenih istorijskih podataka.
Iako je lik Marka Kraljevića toliko puta opevan kao epski lik, ovo je prva knjiga koja objedinjuje pouzdane istorijske podatke o njemu. Jeste pomalo neverovatno da smo do 2015. čekali knjigu o jednom tako zastupljenom liku u našem istorijskom predanju. No, to je čini još neobičnijom.
Pored ove pisac će predstaviti i knjigu Srpski viteški kod,prva je naučno utemeljena rekonstrukcija vremena u kojem se razvijao viteški sistem vrednosti u Srbiji. Uzbudljiva priča o nastanku i prirodi viteštva u Evropi i putevima kojima je nov etički kodeks dopirao do nas otkriće nam mnoštvo do sada nepoznatih detalja o boravku prvih krstaških ratnika na srpskom dvoru prisustvu naših ljudi u Jerusalimskom kraljevstvu, uticaju tek nastalih viteških redova na srpsku vlastelu, poseti Svetog Save Sionu koja je ostavila trajne posledice na našu vitešku tradiciju.
Marko Aleksić rođen je 1970. u Beogradu, gde je diplomirao i magistrirao srednjovekovnu arheologiju. U Narodnom muzeju u Beogradu stekao je zvanje kustosa. Kao član ekipe ili vođa iskopavanja učestvovao je u arheološkim istraživanjima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Nemačkoj i drugim zemljama. Objavio je brojne naučne radove u zemlji i inostranstvu o temama iz srednjovekovne arheologije i istorije. Autor je monografija Srednjovekovni mačevi u Jugoistočnoj Evropi (2008), Srpski viteški kod (Laguna, 2016) i Marko Kraljević: Čovek koji je postao legenda (Laguna, 2015).
Održao je više predavanja u institucijama kulture širom Srbije, na univerzitetima, međunarodnim naučnim skupovima i drugim mestima. Sarađivao je sa dečjim kulturnim centrom u Beogradu, na RTS-u kao stručni konsultant i autor priloga sa temama iz nauke i kulture, pisao dramske tekstove za program Radio Beograda, objavljivao naučno-popularne članke sa temama iz srednjeg veka u Politikinom Zabavniku i drugim listovima. Bio je prvak države u mačevanju, disciplina sablja (1993).
Poslednjih nekoliko godina je predavač u Istraživačkoj stanici Petnica (programi Arheologija i Petnica International). Kao stručni konsultant ili predavač sarađuje sa muzejima, fakultetima, vojnim, bezbednosnim i kulturnim organiacijama i viteškim družinama.
Darko Mirković, odbornik Srpske napredne stranke u Skupštini Grada Požarevca i predsednik MO SNS Bradarac, donirao je od svoje odborničke apanaže veliki foto tapet i šest lopti – po dve košarkaške, fudbalske i obojkaške OŠ „Božidar Dimitrijević – Kozica“ u Bradarcu.
Foto tapet, sa motivima iz srpske istorije – Svetim Savom, Kosovskim bojem i Knezom Lazarem zalepljen je u renoviranoj učionici namenjenoj učenicima od prvog do četvrtog razreda. Učionica, trenutno najmodernije opremljena u školi, sa računarom i video projektorom, počeće da se koristi već od sledeće nedelje.
Velike radove izveli su i sami građani Bradarca, na inicijativu mesnog odbora SNS – a. U tim radovima uređeno je školsko dvorište, napravljen teren za odbojku na pesku, uređen prostor oko ograde, kao i prostor ispred škole.
Sredstvima iz budžeta Grada Požarevca urađena je fasada i zamenjeni su prozori na školi.
Vežbe sa bojnim MES realizovaće se dana 01., 02.,06. i 07.11.2017. godine u vremenu od 07,00 do 18,00 časova, na prostoru poligona „Mogila“ koji zahvata objekte: Ciganske livade (tt 79.5) – Mogila – t.124 – Gradsko brdo.
1. Zabranjuje se kretanje, zadržavanje i boravak ljudi, stoke, motornih vozila i stočnih zaprega u označenom prostoru u navedenom vremenu.
2. Poligonski – vežbovni prostor u kojem će se izvoditi vežbe sa bojnim MES biće obeležen crvenim barjačićima i tablicama sa natpisom: „NE IDI DALjE – MINE“ i obezbeđen stražarima.
3. U toku izvođenja aktiviranja MES, u datim rejonima dolaziće do doleta delova materijala koji se ruši, zemlje i kamena i predstavljaju stalnu opasnost za lica koja se ne pridržavaju ovog obaveštenja, jer mogu da izazovu pogibiju ili teško povređivanje lica koja su u blizini.
Sve informacije o realizaciji gađanja, mogu se dobiti u Komandi CO KoV u Požarevcu.
Prema prognozi RHMZ, duvaće umeren i jak severozapadni vetar. Na severu će biti pretežno sunčano, u ostalim krajevima jutro i pre podne umereno do potpuno oblačno, na jugu i istoku mestimično sa kišom, u planinama sa snegom.
U drugom delu dana prestanak padavina, postepeno razvedravanje i slabljenje vetra. Jutarnja temperatura od 3 do 7, najviša dnevna od 10 do 15 stepeni.
I u Požarevcu će danas biti malo i umereno oblačno vetrovito i hladnije. Vetar umeren i jak severozapadni, krajem dana u slabljenju. Jutarnja temperatura oko 7, najviša dnevna oko 14 stepeni.
Prema izgledima vremena za sedam dana, do 4. novembra, u nedelju u većini krajeva biće malo i umereno oblačno i toplije.
Posle podne na severu, uveče i tokom noći i u ostalim krajevima naoblačenje sa kišom, padom temperature i jakim, povremeno olujnim severozapadnim vetrom.
U planinskim predelima padaće sneg. U većini dana do kraja perioda biće suvo, uglavnom sunčano. Samo se u sredu i petak očekuju prolazna naoblačenja, mestimično sa kišom.
Jutra će biti hladna, u većini mesta sa pojavom slabog mraza i dnevnom temperaturom malo ispod ili oko prosečnih vrednosti.
Svečano rezanje slavskog kolača obavljeno je u prostorijama OO SNS Malo Crniće u prisustvu članova stranke i gostiju.
Predsednik OO SNS Malo Crniće Mališa Antonijević čestitao je svim članovima stranke slavu i poželeo dobro zdravlje, sreću i puno uspeha u narednim godinama.
Vlasnik kompanije “Svislajon” u okviru koje ta fabrika posluje, Rodoljub Drašković, rekao je da ne zna šta se dešava i da već tri meseca nije u Srbiji, piše “Politika”.
Redovnom kontrolom u magacinu proizvođača, koji posluje u okviru grupacije “Svislajon Takovo”, inspektori su ustanovili ovu nepravilnost i naložili toj kompaniji povlačenje kompletne serije mlečne čokolade sa visokim sadržajem mleka – u pakovanju od 90 grama, piše list.
“Svislajon” je ovu informaciju već objavio na svom sajtu i pozvao potrošače koji su kupili proizvod iz serije L 21.10.2018. da ga zamene u njihovim radnjama.
Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije, potvrdio je za “Politiku” da je ova nepravilnost uočena tokom redovne kontrole pogona konditorske industrije, koja i dalje traje.
“Uzorkovanje je rađeno u magacinu fabrike ‘Banat’. Kako smo obavešteni, povučena je sva čokolada, a deo ove serije, po našim saznanjima, izvezen je i u Makedoniju”, rekao je Vujović.
Kako objašnjava, plesan je zapravo buđ, a reč je o nehigijenskoj neispravnosti proizvoda, verovatno kao posledici dužeg stajanja u magacinu.
Vujović ističe da je proizvođač postupio po zakonu, objavivši ovu informaciju na svom sajtu.
Opoziv proizvoda uobičajena je praksa svuda u svetu, ali i obaveza po domaćim propisima, mada proizvođači to često izbegavaju, napominje beogradski list.
“Svislajon”, u vlasništvu Rodoljuba Draškovića, fabriku čokolada “Banat” iz Vršca kupio je sredinom prošle godine od požarevačkog “Bambija”, čime je Drašković proširio asortiman u svom lancu prodavnica “Slatka kuća”.
Ova fabrika mesečno proizvodi oko 2.000 tona čokolade, a toliko i proda, i to oko 40 odsto na domaćem, a ostalo na izvoznim tržištima, navodi “Politika”.
U prepunim prostorijama SNS u Požarevcu prisustvovali su članovi UO SNS u Požarevcu, direktori Javnih preduzeća i ustanova, kao i članovi i simpatizeri stranke.
Foto: Urban City
Bane Spasović, predsednik Go SNS u Požarevcu čestitao je Svetu Petku svim građanima Srbije.
Foto: Urban City
Predsednik Go SNS je ovom prilikom najavio i svečani početak radova na izgradnji Stop Šopa za 21. novembar kada će biti postavljen i kamen temeljac.
Foto: Urban City
Stop Šop bi trebalo da bude završen tokom aprila 2018. godine.
Foto: Urban City
Spasović je takođe rekao da će ovom investicijom biti oko 300 radnih mesta.
Preko potrebne računare Opštoj bolnici je kupilo Udruženje Roma Braničevskog okruga. Donaciji se zahvalio direktor bolnice u Požarevcu, Danko Nikolić.
“Ovo je samo plod jedne dugogodišnje saradnje. Bolnica se trudi da svim pacijentima pruži maksimalne usluge. U našem gradu ima dosta predstavnika romske zajednice i mislim da bolnica učestvuje u procesu njihovog lečenja aktivno i pomaže svim porodicama…I tu smo spremni 24 sata da pomognemo u raznim situacijama, a svesni smo koliko bolesti i nedaća ima u okolini”,rekao je dr Nikolić.
Predsednik Udruženja roma Braničevskog okruga, Miroslav Veljković rekao je da se nada da će donacija doprineti poboljšanju usluga koju bolnica pruža i romskoj zajednici.“Donacija je finansirana od sakupljanja naših članarina Udruženja Braničevkog okruga, a namera je da u ime roma i romkinja zahvalimo bolnici na pruženoj nezi u procesu oporavaka i lečenja članova”, rekao je Veljković.
Ivana Kukolj Aleksić, pravnica, podsetila je kancelarija za besplatnu pravnu, u okviru edukativnog romskog centra, posavetovala preko 700 korisnika kojima je bila potrebna pravna i psihosocijalna pomoć. Ona je pozvala i ostale građane koji nisu koristili usluge centra da se jave ukoliko imaju potrebu za uslugama kancelarije za besplatnu pravnu pomoć.
Na drugom mestu po visini plate je Novi Beograd, sa prosekom 77.361 dinara, a na trećem Kostolac sa prosečnom zaradom 73.709 dinara.
Osim u Trgovištu, u još šest opština u Srbiji prosečna plata nije premašila 30.000 dinara. Reč je o opštinama Ćićevac, Žabari, Malo Crniće, Gadžin Han, Svrljig i Bela Palanka.
Prosečna septembarska plata u Beogradu iznosila je 60.756 dinara, u Novom Sadu 54.298, Kragujevcu 43.842, a u Nišu 42.965 dinara.
Među drugim gradovima i opštinama u Srbiji, (izuzimajući opštine u Beogradu), po visini prosečne zarade u septembru prednjače Lajkovac sa iznosom od 64.389 dinara, Pirot sa prosekom od 58.920 dinara, Lučani sa 56.715 dinara, Vršac sa 52.773 dinara i Bor sa 51.414 dinara.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u Srbiji isplaćena u septembru 2017. iznosila je 48.212 dinara, a bruto zarada 66.438 dinara.
U odnosu na avgust, prosečne bruto i neto zarade veće su za 2,1 odsto nominalno, odnosno za dva odsto realno.
U poređenju sa septembrom prošle godine prosečne bruto i neto zarade veće su za 3,6 odsto nominalno, odnosno za 0,4 odsto realno.
Koncert organizuju umetnici iz Udruženja građana “Novi Zvučni Talas” pod nazivom “Koncert muzike klasicizma”, gde će se izvoditi najpopulranije kompozicije velikana muzičke scene iz perioda klasicizma kao što su: Mocart, Diabeli i Betoven.
Ovo je drugi koncert od četiri koje finansira Grad Požarevac u okviru projekta “Koncertna sezona: Od baroka do danas”. Kamerni sastav ovog udruženja broji sedam članova, a aranžmane, za neke od kompozicija, pisao je kompozitor Branislav Stojanović.
Izvođači su Bojan Stević (gitara), Aleksandra Gajić (klavir), Ivan Mladenović (harmonika), Dragana Mladenović (harmonika), Marija Vavić (flauta), Marija Lončar (violina) i Bojana Arsić (klavir).
Anđelka Prpić nedvosmislena je jedno od omiljenih TV lica u prethodnih nekoliko godina. Takvu reputaciju zaslužila je odličnom glumom u sitkomu „Andrija i Anđelka”, ali i sasvim normalnim ponašanjem koje nekako odskače.
Ona je organizovala proslavu 33. rođendana i tom prilikom je okupila najbliže kako bi svi zajedno uživali, ali jedna fotka probudila je uspomene. Malo srećne, malo tužne.
Na toj fotografiji Anđelka se nalazi u društvu koleginica Lene Bogdanović i Maje Noveljić, a baš sa njima je igrala u seriji „Žene sa Dedinja”.
Irena Mičijević 1972-2017
Samo, ovoj fantastičnoj trojci fali jedan član – “vetrovita” Irena Mičijević. Nažalost, ona je posle teške bolesti preminula u 45. godini.
Fali samo Irena Mičijević Foto: Instagram / Noizz.rs
Srpskoj javnosti je bila poznata po ulozi advokatice Klare u seriji „Žene sa Dedinja”, a zauvek nas je napustila početkom septembra.
Anđelka Prpić tada se emotivnim video snimkom oprostila od svoje nekadašnje koleginice i prijateljice.
Ali, šta god mislili o tome bliži se vreme za pomeranje kazaljki.
Zimsko računanje vremena počinje u nedelju, 29. oktobra u 3.00 sata ujutru pomeranjem kazaljki za jedan sat unazad.
Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu, kada počinje letnje računanje vremena.
Pomeranje vremena se obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.
Inače, prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije.
Tokom poslednjeg veka, model pomeranja kazaljki na satu prihvatla je cela Evropa i Severna Amerika, dok je u ostalim delovima sveta letnje računanje vremena poznato samo u nekoliko zemalja poput Irana, Mongolije, Brazila ili Namibije.
Do pre nekog vremena letnje računanje vremena sprovodila je i Rusija, ali odlukom Vladimira Putina to je ukinuto.
Turska je od prošle godine uvela stalno letnje računanje vremena i za razliku od ranijih godina neće primenjivati vraćanje kazaljki na satovima u skladu sa zimskim računanjem.
Sve ovo i još mnogo informacija o gradovima pokraj kojih smo prošli auto-putem, u autobusu nam je dao profesor i savetnik u turizmu Branko Krasojević, naš vođa puta.
Predavači iz 11 država, učesnici konferencije, profesori i studenti Visoke turističke škole odavno su u svoje planere upisali 19. oktobar 2017. i tog jutra krenuli put Kostolca.
Foto: Nenad Blagojević
Po dolasku u Viminacijum dočekao nas je vodič i nastavio istorijsko-arheološku priču. Obišli smo lokalitet, spustili se u grobnice, paganske i hrišćanske, a zatim promenili temu, prešli na velnes i spa i prepustili se predavanjima učesnika Regionalne CEI konferencije zdravstvene, velnes i spa industrije.
Po osmi put ovu seriju predavanja sa brojnim gostima iz inostranstva organizovao je Wellness klaster Srbijeuz podršku Centralno-evropske inicijative (Central European Initiative – CEI) i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije i Razvojne agencije Srbije.
Foto: Nenad Blagojević
Forum je otvorila predsednica Klastera zdravstvenog, velnes i spa turizma Srbije, Nataša Ranitović pozdravivši goste i spomenuvši da je, između ostalog, potrebno da odaberemo svoj put, da pogledamo sve prednosti i znanje koja su imali Rimljani i da se udružimo sa ostalim evropskim zemljama u razvoju velnesa i spa industrije.
Joachim Lieber, počasni generalni sekretar Evropske Spa asocijacije ESPA dotakao se i problema netransparentnosti kvaliteta ponude zdravstvene nege, kao i činjenice da svaki hotel mora svojim kvalitetom da opravda broj zvezdica koje nosi.
Foto: Nenad Blagojević
Rimljani su bili specifični u svom stilu i lako prepoznatljivi, ali da bi se ovaj segment turizma razvijao, prenoseći iskustva kompanije u kojoj radi, istakao je da je neophodno raditi zajedno sa Italijanima, što je ESPA i učinila dva puta.
Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, doktor Milisav Čutović postavio je pitanje u skladu sa nazivom svog predavanja: „Da li velnes predstavlja modni hit savremenog čoveka zbog želje za uživanjem ili ljudsku biološku potrebu?“
Mada se hemijskim putem mogu napraviti skoro sve kombinacije destilovane vode i dodatnih sastojaka, takav proizvod nikad ne može imati isti efekat kao voda koja stiže sa prirodnog izvora.
Naši receptori registruju signale i prenose ih nervnim vlaknima do centralnog nervnog sistema, a ponajviše preko kože, koja ima tri čula. Koliko je voda važna,profesor je pojasnio poređenjem molekula vode na kojima su ustanovljene promene, nakon što su im u Japanu puštane dve melodije: molitva i Betovenove kompozicije.
„Velnes je odvikavanje od loših životnih navika, on nije hir bogatih, već zdravstvena potreba“, zaključio je Čutović.
Gošća iz Hrvatske Anamarija Pažin počela je svoje izlaganje rečenicom Plinija starog „da je uživanje u mirisima jedno od najelegantnijih uživanja u životu“, a završila ga radionicom aromaterapije.
Inspirisana Starim Rimom, ona trenutno razvija koncept Laurus slow spa, zasnovan na lokalnim mirisima, zajedno sa Wellness klasterom Srbije. „Mirišem, dakle jesam“ – pozdravila nas je rečenicom nepoznatog autora.
Mirise, ali i ukuse nekadašnje rimske trpeze osetili smo i isprobali u gostionici Viminacijuma.
Na meniju su bili razni specijaliteti, od mesa sa šljivama i urmi na čačkalicama, preko hleba bez kvasca, raznih namaza i pirea od leblebija do vina iz krčaga i grožđa, koje su nam dame u rimskim odorama donele za dezert.
Foto: Nenad Blagojević
Massimo Giovanetti, turistički konsultant i termalni i spa ekspert osvrnuo se na 11 gradova koje je UNESCO stavio na listu kulturnog nasleđa o spa domenu. Tradicija i te kako može da bude u trendu, a muzika, sport, vinski turizam, istorija mogu odlično da korespondiraju sa spa ponudom jedne destinacije.
Kao primer dobre prakse istakao je Montekatini terme u italijanskoj Toskani i Baden-Baden u Nemačkoj, gde se, kako je rekao, od tradicionalnog stiglo do modernog spa centra. Na kraju, ugledni stručnjak zaključio je da važnost banja možemo da vidimo i kroz upoređivanje cena sa bolnicama. „Mislite na svoje zdravlje jer banje su jeftinije od bolničkog lečenja“ – jedna je od poruka sa ove konferencije.
Na pitanje koji je razlog putovanja, u istraživanju iz 2014. godine, 13 odsto ispitanika reklo je da su to velnes, spa i zdravlje, a 37 odsto da ide na odmor zbog kulture.
Spajanjem ponude, odnosno nuđenjem turistima koji su došli zbog kulture opciju korišćenja velnes i spa programa značajno se može povećati ovaj udeo, ali i zadovoljstvo gostiju oplemenjivanjem programa. Sve to objasnio nam je Tobias Bielenstein, direktor Rimskih termi u Evropi i dodao da je svetska velnes ekonomija činila tržište od 3,7 triliona dolara u 2015. godini!
Foto: Nenad Blagojević
Od Michaela Wallaca, konsultanta i brend menadžera i direktora za spa Danubius Health Spas, u delu programa u kojem je moderatorka bila profesorka dr Snežana Štetić, naučio sam da je energija najvažnija u stvaranju jednog brenda i da ona, logično, kreće sa vrha, odnosno od vlasnika. Vrednosti i misija su izuzetno bitni, kao i odnos prema zaposlenima i njihova motivacija.
Turisti su sve zahtevniji, pa danas osmeh nije dovoljan, već su tu i briga, efikasnost i iskrenost. Kao predavač na fakultetu u Budimpešti, on najviše voli oblast rimskog spa i ističe da od Rimljana i danas treba da učimo, pogotovo kada je o njihovom odnosu prema zdravlju reč.
Nekada su ljudi išli po savet u agenciju ili pitali jedni druge, a danas detaljno istražuju ponude na internetu i provedu čak 9 sati na Guglu pre nego što rezervišu željeni izbor i destinaciju. Dodatnu korist za putnike predstavlja prirodni izvor termo-mineralne vode, a pre bukiranja putnici vode računa o kvalitetu, reputaciji zemlje u koju putuju i emocionalnom pozivu.
Foto: Nenad Blagojević
Zinka Kosec iz Slovenije sa Više škole za kozmetiku i velnes pozabavila se pitanjem „Kako dovesti poslovne ljude u velnes?“, a Vladimir Đumić najavio je novi projekat „Viminacium adventure“ koji će biti otvoren na proleće 2018. godine. Reč je o objektu sa oko 500 legionarskih kreveta kao u doba Rimljana, sa velikim parkom i aktivnostima za decu.
Slobodan Maldini, arhitekta, umetnik i pisac predstavio je svoj izum „Soba koja peva“, a konsultantkinja Tanja Gerić iznela brojne podatke iz istraživanja koje je sprovela na osnovu SWOT analize.
Kustos Narodnog muzeja Toplica, Jelka Kuzmanović – Cvetković ponovila je da treba da učimo od Rimljana koji su svoja poslepodneva provodili u termama, brinući o svom fizičkom zdravlju i da treba da se vratimo prirodi, a ne da preterujemo sa poslom. Zvonko Saveljić, konsultant Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore preneo je iskustva iz svoje zemlje, a Tanja Angelkova Petkova iz Makedonije. Ona je dodala da se rimske terme u toj državi nalaze u Banskom i Katlanovu.
Foto: Nenad Blagojević
Nata Ćirić, samostalna konsultantkinja Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije pojasnila je kako da se domaći hoteli specijalizuju za velnes.
Publiku su, iako na kraju, svojim prezentacijama oduševili direktor marketinga Specijalne bolnice Merkur Miodrag Miljković i mladi Slaviša Jovanović, pomoćnik direktora Prolom Banje. Saznali smo da je Vrnjačka Banja između dva rata imala više posetilaca nego Dubrovnik i Bled zajedno, kao i da je Prolom banja najviša banja u Evropi. U njenim hotelima jedina voda koja se koristi je ona koja stiže direktno sa izvora.
Konferenciju je zatvorila Nataša Ranitović pozdravivši goste i istakavši da u velnesu i spa industriji treba da se pokrenemo i da damo najbolje od sebe. Složili smo se da moramo da radimo zajedno, da ne čekamo uvek državu da nas pokrene, već da uradimo šta možemo i vidimo kakve ćemo rezultate dobiti.
Nataša Ranitović i Miljka Bogićević
Foto: Nenad Blagojević
Sledeća konferencija najavljena je za 2018. godinu, a do tada posetite njihov sajt na ovom LINKU.
Pre podne i sredinom dana pretežno sunčano i toplije. Vetar slab i umeren, zapadni i jugozapadni. Posle podne na severu, a do kraja dana i u ostalim krajevima prolazno naoblačenje sa kisom i pojačanim severozapadnim vetrom. Najniža temperatura od 2 do 7, a najviša dnevna od 18 do 22 stepena.
U Požarevcu jutro sa maglom. Pre podne pretežno sunčano i malo toplije. Posle podne postepeno povećanje oblačnosti, a uveče i tokom noći kisa.
Vetar slab i umeren zapadni i jugozapadni, posle podne u skretanju na severozapadni i u pojačanju.
Najniža temperatura oko 8 a najviša dnevna oko 20 stepeni.
Ona je navela da je nebrojeno puta čula da situacija u medijima nikada nije bila gora.
Kako je rekla Brnabić, prva vlada Aleksandra Vučića je 2014. usvojila set zakona kako bi se poboljšala slika medija u Srbiji. Tada je, rekla je premijerka, regulisano povlačenje države iz medija, prilagođavanje i opstanak medija na tržištu jer su se za to „godinama zalagala medijska udruženja i asocijacije, upravo one koje danas kažu da država nije smela da se povuče iz medija, već da im pomaže“.
Odgovarajući na kritike da je odbila da se sretne s predstavnicima medija i njihovih udruženja, premijerka je rekla da za to nije imala vremena u prethodnih deset dana, ali da će do susreta doći.
Govoreći o kritikama da situacija u medijima nikada nije bila gora nego danas, Ana Brnabić je podsetila da je Savet za borbu protiv korupcije 2011. objavio izveštaj u kojem je navedeno da je u periodu Vlade Mirka Cvetkovića vršen snažan politički pritisak na novinare i da je nad medijima uspostavljena politička kontrola.
„Tada je navedeno da ne postoje više mediji putem kojih građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije. U izveštaju je istaknuto da su novinari osiromašeni, poniženi, ućutkani i uplašeni. Dakle 2011. mediji prećutkuju događaje pod političkim pritiskom i selektivno izveštavaju. Sa ovakvom slikom se susrela sadašnja Vlada“, rekla je Brnabić.
Ona je navela i da je 2011. Evropski parlament izrazio zabrinutost zbog kontrole nad medijima u Srbiji, napada na novinare i pretnji i nedovoljnog pristupa internetu.
„Ali ipak, kažete da je danas najgora situacija kada je u pitanju medijska scena u Srbiji. Mi se trudimo da uradimo sve stvari u isto vreme“, rekla je premijerka.
Ona je rekla da svakoga dana čuje kritike da medijska slika nikada nije bila gora.
“Vlada nikada nije bila gora prema medija posle šutiranja novinara, nazivanja ološem i marginalnim pojavama”, rekla je Brnabić.
Tokom njenog izlaganja došlo je do komešanja u sali, predsednica Skupštine Srbije polemisala je s poslanicima koji su dobacivali iz klupa i rekla da ih “ne vidim u budućnosti”.
Prmijerka Brnabić poručila je poslanicima: “Nemojte da postavljate pitanja ako ne želite da čujete odgovor”.
„Situacija u medijima je bolja nego u mnogim državama u regionu, a možda čak i u nekim članicama EU, ali je Srbija kao kandidat pod mnogo većom lupom“, rekla je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.
Ona je apelovala da se pozovu medijska udruženja da učestvuju u Radnoj grupi za kreiranje medijske strategije iz koje su dosad izašli mnogi članovi, „pošto bi o nekima od njih mogla da keže kakvi su neprofesionalci i kako se odnose prema neistomišljenicima“.
„Prvi put ove godine ne postoji manjak slobode medija, već neophodnost kulture i profesionalizma u medijima što je bitna razlika“, rekla je Joksimović.
Ona je dodala da treba definisati šta je istraživačko novinarstvo i da se ono “izvitoperilo”.
“Da li je istraživačko novinarstvo samo novinarstvo koje se bavi – naravno da treba da se bavi – korupcijom svih javnih funkcionera, ali treba da bude i društveno odgovorno novinarastvo, da otvara tabu-teme”, rekla je Joksimović.
Ona je dodala da u Srbiji postoji shvataje da su slobodni samo mediji koji su protiv Vlade Srbije.
Ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade Nebojša Stefanović je, odgovarajući na pitanje o finansijskoj kontroli medija, rekao da „su poslanici koji pominju ove teme oko medija pomešali i da se sigurno radi o Draganu Đilasu“.
Na redovnoj akciji dobrovoljnog davanja krvi učenici završnih razreda Politehničke, Poljoprivredne i Medicinske škole prikupili su 60 jedinica krvi za potrebe Instituta za transfuziju krvi Srbije.
U toku je izrada radne verzije Nacrta Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija, na čijoj izradi intenzivno radi operativno telo međuministarske grupe, koja je formirana pre mesec dana.
Na čelu međuministarske radne grupe za uspostavljanje i implementaciju Nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji (NOKS) je ministar prosvete Mladen Šarčević, a čine je i predstavnici više ministarstava – rada, privrede, finansija, lokalne samouprave, omladine, kao i predstavnici drugih institucija – Nacionalne službe zapošljavanja, Republičkog zavoda za statistiku, reprezentativnih sindikalnih centrala, udruženja poslodavaca, Nacionalnog savete za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Nacionalnog prosvetnog saveta i drugih, koji treba da doprinesu da se završi dugogodišnji rad na ovom značajnom pitanju.
Zakonom će se definisati ishodi obrazovanja kroz opšte i stručne kompetencije, urediti vrste i nivoe kvalifikacija i načini sticanja, kao i njihovi opisi, utvrditi registar kvalifikacija, a potom i registar zanimanja. Time će se na odgovarajući način povezati svet rada sa svetom obrazovanja i definisati jasna pravila za sticanje različitih nivoa kvalifikacija.
Nacionalni okvir kvalifikacije u Srbiji će se povezati sa Evropskim okvirom kvalifikacija, što je jedan od zadataka u procesu povezivanja sa evropskim dostignućima. Uspostaviće se nova Nacionalna klasifikacija zanimanja usaglašena sa međunarodnom klasifikacijom i NOKS-om.
Član međuministarske radne grupe u ime Saveza samostalnih sindikata Srbije je Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, a na operativnom nivou u radu učestvuje Borka Višnić.
Nacrt treba da bude završen do kraja oktobra, a potom će početkom novembra biti organizovana javna rasprava i u decembru upućen Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje.
Predviđeno je učešće predstavnika reprezentativnih centrala u Savetu NOKS-a, kao i reprezentativnih granskih sindikata u radu Sektorskih veća.
Ukoliko niste u prethodne dve godine uradili mamografiju,a imate između 50 i 69 godina podsećamo Vas da to učinite.Preuzeto sa sajta www.skriningsrbia.rs
„DAN ZA SVOJE ZDRAVLjE”
Autor:DR Vesna Lakić
Koordinator za skrining raka dojke Doma zdravlja Požarevac
Oktobar, mesec borbe protiv raka dojke,obeležava se u mnogim zemljama širom sveta kako bi se skrenula pažnja na rasprostranjenost ove bolesti,na podizanje svesti o značaju prevencije i ranog otkrivanja raka dojke kao i o palijativnom zbrinjavanju osoba obolelih od ove bolesti.
Ove godine obeležavanjem oktobra meseca borbe protiv raka dojke pod sloganom „Dan za svoje zdravlje“ promovišu se :preventivne aktivnosti koje imaju za cilj rano otkrivanje raka dojke.
Od januara 2016 otpočeo je organizivani skrining raka dojke za žene starosti od 50 do 69 god čiji ukupan broj na teritoriji Požarevca i Kostolca iznosi 11 256 žena.
Nosilac posla je Dom zdravlja u Požarvcu odnosno služba za zdravstvenu zaštitu žena koja vrši organizovano pozivanje žena.
Formiran je akcioni tim i usvojen Akcioni plan koji obuhvata ustanove koje učestvuju u sprovođenju organizovanog skrininga raka dojke: Dom zdravlja Požarevac,Opšta bolnica Požarevac,Opšta bolnica Smederevo i ZZJZ Požarevac.
Svi učesnici u sprovođenju skrining pregleda imaju edukovan kadar i opremu .
Prvi cilj jeste obuhvat od 75% ciljne populacije žena što će se sprovesti kroz:
1.Podizanje svesti žena o potrebi za ranim pregledima i pružanje informacija o njihovom značaju za ranu dijagnozu raka dojki.
2.Mobilizacija i motivacija žena za odaziv na skrining preglede.
3.Aktivno uključivanje lokalne samouprave i udruženja građana u sprovođenju skrininga.
Skrining se sprovodi u dvogodišnjem ciklusu tako da u 2017 god. ukupan broj koji će se pozvati je 5 628 žena.
Godišta koja su u skriningu su: 1948,1950,1952,1954,1956,1958,1960,1962,1965, i 1967.
SKRINING PREGLEDI SU BESPLATNI ZA CILjNA GODIŠTA SA TERITORIJE GRADA POŽAREVCA I KOSTOLCA, BEZ OBZIRA NA STATUS OSIGURANjA ŽENE.
Na kućnu adresu se upućuje poziv za skrining u vidu lifleta koji sadrži potrebne osnovne informacije o raku dojke kao i broj telefona na koji se zakazuje skrining.
Broj telefona u DZ Požarevac je 062 80 75 097.
Nakon dobijenog poziva žena se javlja i zakazuje se dolazak kod izabranog ginekologa( ili ga bira ukoliko ga nema) koji popunjava klinički put za skrining i zakazuje mamografsko snimanje koje se sprovodi u službama radiologije u Domu zdravlja i Opštoj bolnici Požarevac.
Nakon sprovedenog snimanja vrši se prvo očitavanje od strane radiologa DZ,drugo očitavanje od strane radiologa OB Požarevac.
Ukoliko se radi o sumnji na pozitivan nalaz treće čitanje-tzv.superviziju vrši radiolog OB Smedrevo.Takva žena se poziva i na dopunska dijagnostička ispitivanja:UZ pregled i ili ciljanu mamografiju nakon čega se donosi definitivni nalaz po BIRADS klasifikaciji i daje predlog o daljem postupku:
1.Palpabilne promene se upućuju hirurgu OB Požarevac na danju dijagnostiku. 2.Nepalpabilne promene koje se vide ultrazvučnim pregledom šalju se na biopsiju u OB Požarevac hirurgu. 3.Nepalpabilne promene koje se ne videultrazvučnim pregledom upućuju se u Institut za onkologiju i radiologiju RS na dalju dijagnostiku.
Nakon završenog snimanja pacijentkinja se poziva i rezultat saopštava izabrani ginekolog, koji u slučaju pozitivnih nalaza je zadužen i za dalje lečenje žene. Krajnji dugoročni cilj skrininga je smanjenje trenda obolevanja i smrtnosti od raka dojke.
Rezultati:
Za prvih 9 meseci, u ovoj 2017 godini,organizovanog skriningaraka dojke u Domu zdravlja Požarevac postignuti su sledeći rezultati:
1.Na maografski organizovani skrining pregled pozvano je 1069 žena ciljnih godišta.
2.Ukupno je urađeno 718 mamografskih pregleda, a 33 žena je odbilo da učestvuje.
3.Ukupno je upućeno 85 žena i njima je obavljena dopunska dijagnostika u skriningu.
4.Ukupno 6 žena je upućeno i njima je obavljena biopsija dojke i pato histološki pregled.
Krajnji rezultat je da :
-902 žene imaju normalan nalaz na mamografskom pregledu
-2 žene imaju potvrđenu dijagnozu benignih-dobroćudnih promena u dojci
-1 žena ima potvrđenu dijagnozu malignih-zloćudnih promena u dojci i onaje upućena na dalje onkološko lečenje.
ODAZOVI SE NA POZIV I OBAVI PREVENTIVNI PREGLED DOJKI!
Najčešće postavljana pitanja
Šta je skrining raka dojke?
Skrining raka dojke podrazumeva prepoznavanje do sada neprepoznate bolesti korišćenjem skrining testa, metodom mamografskog pregleda kod prividno zdravih žena, sa ciljem ranog otkrivanja karcinoma dojke, kada ga je lakše lečiti i kada postoji najveća verovatnoća izlečenja. Zašto pozivate baš mene?
Organizovanim skriningom na rak dojke mamografskim pregledom, obuhvaćene su žene starosne dobi od 50 do 69 godina života, kao populacija za koju se u organizovanom skriningu dobijaju najbolji rezultati, ranog otkrivanja raka dojke. Naime, analiza kretanja obolevanja žena od raka dojke u Evropi pokazala je trendove porasta kod žena starijih od 50 godina, tako da je uvođenjem organizovanog skrininga u našoj zemlji prihvaćena evropska preporuka za populaciju žena od 50- 69 godina života. Da li se skrining raka dojke ponavlja?
Prema evropskim standardizovanim nalazima i preporukama mamografsko testiranje u organizovanom skriningu se ponavlja na svake dve godine za populaciju žena od 50 do 69 godina.
Zašto organizovanim skriningom raka dojke nisu obuhvaćene žene mlađe od 50 godina?
Mamografsko snimanje nije toliko efikasno kod mlađih žena u odnosu na žene starije od 50 godina, jer se kod mlađih žena zbog veće gustine tkiva dojke promene detektuju mnogo teže, a takođe je i učestalost javljanja raka dojke manja kod žena mlađih od 50 godina. Kako izgleda mamografsko snimanje dojki?
Mamografsko snimanje dojki izvode obučeni radiološki tehničari. Pregled podrazumeva rendgensko snimanje tokom koga se dojka postavlja između dve ploče i pažljivo i čvrsto pritiska kako bi se izvelo snimanje. Na isti način se tokom pregleda snima i druga dojka. Da li je mamografsko snimanje bolno?
Tokom mamografskog snimanja se dojka postavlja između dve ploče i čvrsto i veoma pažljivo pritiska kako bi se omogućilo snimanje. Pritisak traje vrlo kratko i za većinu žena je bezbolan, mada neke žene mogu osetiti blagu neprijatnost ili kratkotrajan bol tokom snimanja. Da li je mamografsko snimanje štetno?
Mamografija kao metoda skrininga raka dojke je međunarodno priznata dijagnostička metoda za rano otkrivanje raka dojke, praćena kontrolom kvaliteta. Doza zračenja kojoj je svaka učesnica izložena za vreme snimanja je prihvatljiva. Svetska istraživanja pokazuju da žene mamografskim snimanjem imaju veće koristi kod skrininga raka dojke nego štete. Da li mamografsko snimanje spašava živote?
Većina međunarodnih stručnjaka se slaže da rano otkrivanje raka dojke mamografskim snimanjem spašava živote, jer se otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi povećavaju šanse za izlečenje, omogućava primena poštednih hirurških intervencija, smanjuje invalidnost i povećava kvalitet života. Da li moram da platim mamografsko snimanje?
Mamografsko snimanje u okviru organizovanog skrining programa je za sve učesnice skrininga besplatno.
Imam 50 godina i još uvek nisam dobila poziv za skrining raka dojke.
Organizovani nacionalni program za rano otkrivanje raka dojke podrazumeva pozivanje svih žena starosti 50 do 69 godina. Uvodi se postepeno po opštinama na nivou Republike Srbije uz obezbeđivanje svih neophodnih uslova za pravilno vođenje organizovanog skrininga karcinoma dojke. Jedan ciklus skrininga traje dve godine i u toku ove dve godine će sve žene iz navedene starosne grupe dobiti poziv za skrining.
Moja sestra je dobila poziv za skrining raka dojke iako je mlađa od mene.
U toku 2 godine koliko traje jedan ciklus skrininga biće sukcesivno određenim redosledom pozivane sve žene iz ciljne populacije, tako da ćete i vi biti pozvani u ovom ciklusu. Napipala sam čvorić u dojci. Da li možete da mi kažete gde mogu da uradim mamografiju?
Ukoliko ste sami napipali čvorić u dojci,potrebno je da se odmah javite Vašem lekaru kako bi se dogovorili o daljoj dijagnostici i lečenju. Skrining mamografija se u okviru organizovanog skrininga radi kod naizgled zdravih žena koje nemaju vidljivih promena na dojci.
Moji rezultati skrining mamografije su u redu. Šta se dešava nakon toga?
Ukoliko su Vaši rezultati skrining mamografije u redu, nakon dve godine ćete dobiti poziv da obavite sledeću mamografiju u novom ciklusu skrininga. U međuvremenu ukoliko primetite bilo kakve promene javite se odmah Vašem lekaru.
Da li korišćenje hormonske terapije povećava rizik za nastanak raka dojke?
Rizik za nastanak raka dojke je veći kod žena koje više godina koriste hormonsku terapiju. Rizik se povećava sa dužinom korišćenja terapije i smanjuje se nekoliko godina nakon prestanka uzimanja terapije. Koliko je skrining mamografija pouzdana?
Trenutno skrining mamografija daje najpreciznije rezultate u ranom otkrivanju raka dojke, a takođe i najnovije metode lečenja i operacije raka dojke daju dobru prognozu u ishodu lečenja i povećanju kvaliteta života kod osoba kojima je dijagnostikovan rak dojke.
Kakva su iskustva drugih zemalja u organizovanom skriningu?
Istraživanja pokazuju da na svakih 1000 žena koje su obuhvaćene organizovanim skriningom svake dve godine, 7-9 žena manje umire pre 79 godine života
Postavljanje asfalta u gradu, ukupne dužine 2.302,69 metara, finansiraju Ministarstvo privrede i opština Veliko Gradišt u vrednosti od 45.952.352 dinara.
Novi asfalt dobiće već danas stanovnici ulice Žike Popovića, u dužini 94,27 metara, i Pere Metalca, 53,60 metara.
Asfaltiranje sledi u ulicama Braće Buđoni, Vlastimira Pavlovića Carevca, Žička, Miroslava Tirše, Starine Novaka, Stefana Dečanskog, Trg oslobođenja i pešačka staza u ulici Albanske spomenice.
Radovi su počeli i na završetku dela puta Zatonje-Biskuplje, Ram-Topolovnik, u dužini 983,81 metar.
Očekuje se da ova deonica bude završena do kraja godine, a dok radovi traju saobraćaj se odvija jednom saobraćajnom trakom sa naizmeničnim propuštanjem.
Pored ove pisac će predstaviti i knjigu Srpski viteški kod, prva je naučno utemeljena rekonstrukcija vremena u kojem se razvijao viteški sistem vrednosti u Srbiji. Uzbudljiva priča o nastanku i prirodi viteštva u Evropi i putevima kojima je nov etički kodeks dopirao do nas otkriće nam mnoštvo do sada nepoznatih detalja o boravku prvih krstaških ratnika na srpskom dvoru prisustvu naših ljudi u Jerusalimskom kraljevstvu, uticaju tek nastalih viteških redova na srpsku vlastelu, poseti Svetog Save Sionu koja je ostavila trajne posledice na našu vitešku tradiciju.
