Akcijom “Podrži život, podrži knjige” svaki klijent je uz svoju kupovinu u KNJIŽARAMA PAPIRNA KRILA od 1. do 14. februara imao mogućnost da pokloni knjigu sa porukom koju je uputio deci na pedijatrijama u svom gradu. Poklonjeno je ukupno 750.000 dinara knjiga od čega u Požarevcu 142.000 dinara.
“Naišli smo na neočekivanu podršku kako naših verhnih klijenata i saradnika, tako i svih pedijatrijskih ustanova. Želeli smo podstaći svakoga na lepe misli i uputiti lepe reči DECI OD SRCA i ponosni smo da smo to i uspeli. Zahvaljujemo svima koji su podržali inicijativu jer smo pokazali da znamo da pretvorimo svačije malo u jedno veliko koje čini razliku!”. Kaže CEO Papirnih Krila, Vanja Stanić.
Direktor OBP, dr Danko Nikolić, se zahvalio na ovom lepom gestu i istakao da je veoma važno da najmlađi pacijenti OBP imaju što prijatniji boravak tokom lečenja i da sa sobom ponesu što je više moguće lepih uspomena na čemu veoma posvećeno rade i svi zaposleni na dečijem odeljenju a ova donacija će svakako doprineti tome.
Jafa je bila jedini učesnik nadmetanja, jer je jedina uplatila depozit od oko šest miliona evra, što je 20 odsto od procenjene vrednosti od 30 miliona evra.
Od kupovine su odustali Industrija mesa Matijević iz Novog Sada i Industrija keksa Bambi iz Požarevca, koje su otkupile samo tendersku dokumentaciju. Najvažnija imovina Baninija su dva industrijska kompleksa sa proizvodnim pogonima, poslovni prostori, stan u Kikindi, poljoprivredno zemljište, motorna vozila. Oprema u jednom kompleksu ima tri linije – slani program, štapići i vafl, a u drugom je podeljena u pet linija.
– Odluka da kupimo „Banini“ nije bila laka, jer je početna cena visoka. Da je niža, bilo bi više kupaca. „Banini“ je velikim problemima, u stečaju je jer i ima više od 40 miliona evra duga bankama i više od 10 miliona evra duga dobavljačima. Uprkos tome, strateška odluka Jafe bila je da našem vlasniku „Kappa star group“ predložimo ovu akviziciju, jer verujemo u zajednički potencijal proizvoda Jafe i Baninija. Pred nama je veliki posao, planiramo da podignemo proizvodnju u Kikindi. Ovde ćemo proizvoditi isti asortiman koji je Banini do sada imao. Verujemo u potencijal Baninija – rekao je nakon aukcije Bojan Knežević, generalni direktor kompanije Jafa.
Kako je Knežević poručio, oko 500 radnika Baninija ne treba da brine za svoja radna mesta, jer im „fabrika bez radnika ništa ne znači“. Jafa je deo Kappa star group koja ima ukupno pet kompanija u kojima radi 2.000 radnika.
Budući da je stečajni upravnik oglasio i prodaju imovine Banini trejda po početnoj ceni od 126,2 miliona dinara, Bojan Knežević je rekao da Jafa neće učestvovati na javnom nadmetanju koje će biti održano 21. aprila.
Prodajom imovine, stečaj Baninija nije završen, jer ponuđač treba da uplati kompletnu prodajnu sumu od 15 miliona evra.
Ono što je evidentno je da su što pre potrebna sredstva za ulaganje u vrtiće u Požarevcu, a za 2017. godinu grad je izdvojio blizu 80 miliona dinara, što će biti jedva dovoljno za deo oporavka prostorija, kao i ostatak infrastrukture.
Vrtić “Leptirić” je prvi namenski zidani vrtić u Požarevcu, otvoren 1970. godine. Zub vremena iz godine u godinu uzima svoj danak. Marija Bajić, direktorka PU “Ljubica Vrebalov” zahvalila je gradonačelniku grada Požarevca Banetu Spasoviću i članovima Gradskog veća na pružanju velikih napora i pronalaženju najboljeg rešenja oko oporavka vrtića u cilju što boljeg komfora naših najmlađih sugrađana i naravno zaposlenih.
Marija Bajić je dodala da je u 2015. godini u vrtiću “Leptirić” urađena zamena kompletne stolarije, video nadzor, ambijentalno ozvučenje, a tokom leta će biti kompletno urađen sanitarni čvor vrtića, kao i da će se investicije oko vrtića nastaviti.
-Grad Požarevac se priključio akciji Vlade Republike Srbije zajedno sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem da se što više sredstava opredeljuje za škole i dečije ustanove, kada je 2016. godine opredeljeno za grad Požarevac i ove svrhe blizu 100 miliona dinara, izjavio je gradonačelnik Bane Spasović.
Gradonačelnik je još rekao da su elektro instalacije u nedopustivo lošem stanju, da prokišnjava krov i da građevinski radovi oko nadogradnje nisu urađeni dobro pre 8 godina. Grad Požarevac je i za 2017. godinu opredelio blizu 80 miliona dinara, što po njemu neće biti dovoljno zbog stanja vrtića koji je zatečen danas.
Od sledeće godine se očekuje i totalna rekonstrukcija vrtića u Požarevcu za šta će grad Požarevac uložiti napore kako bi vrtići u našem gradu bili onakvi kako i dolikuju.
“I pored postojećih problema, javne službe su na dosta visokom nivou, imaju dobre rezultate u radu, što je i ocena građana.“, istakao je Milić na početku obraćanja.
Što se oblasti obrazovanja tiče, on je naveo da se u opštini već niz godina vodi računa da se deci, odnosno učenicima obezbede što bolji uslovi te da budu adekvatno nagrađeni za svaki uspeh u učenju. Đake sa najboljim uspehom na republičkim takmičenjima, na kraju svake školske godine, opština nagrađuje vrednim nagradama koje će im pomoći pri daljem školovanju.
Opština je kreirala i dobar socijalni program koji sprovodi preko Centra za socijalni rad, kroz socijalnu pomoć koja uključuje besplatnu užinu i prevoz za učenike, pomoć mladencima, nezaposlenim roditeljima, za novorođenu decu, studentima, prevoz penzionerima za odlazak kod specijaliste, ženama za vantelesnu oplodnju i ostale socijalne potrebe. Za ovaj program opredeljeno je 29 miliona dinara iz budžeta.
U Domu zdravlja u Srednjevu izgrađena je ambulanta sa apotekom koja pokriva potrebe gotovo polovine stanovništva opštine i uskoro se očekuje i zvanično otvaranje uz prisustvo ministra zdravlja. Izgradnja je finansirana iz budžeta opštine i sredstvima Ministarstva zdravlja. U Velikom Gradištu završeno je sređivanje Doma zdravlja, zamenjeni su stolarija i pločice i uređeno prijemno odeljenje, a u planu su nabavka još jednog sanitetskog vozila i uređenje dvorišta.
I investicije u obrazovanju su planirane pa je tako za OŠ “Vuk Karadžić“ u Majilovcu za ovu godinu izdvojeno 250 hiljada dinara za opremu. Opština je već nabavila interaktivne školske table za 70 posto svih odeljenja, što je uveliko unapredilo kvalitet nastave, a uskoro će obezbediti i za preostala odeljenja. Najviše investicija u prosveti imaće škola “Miša Živanović“ u Srednjevu gde je ovih dana odobreno 12 miliona dinara od Ministarstva prosvete za izgradnju nove škole čiji se završetak očekuje naredne godine. Takođe, i sredstva u iznosu od 1,5 milion dinara, namenjana za zamenu stolarije u staroj školi, biće preusmerena za završetak novog objekta. Istovremeno, u Carevcu se dograđuje odeljenje Dečjeg vrtića i kotlarnice za Osnovnu školu, vrednosti 1,5 milion dinara.
Ocenjeno je da je Osnovna škola “Ivo Lola Ribar“ u Velikom Gradištu u odličnom stanju, planirana se i postavljanje video-nadzora dok će se rebalanskom obezbediti dodatni milion za zamenu podova ili školskih klupa. Konkurskom su dodeljena dva stana za deficitarne kadrove ove škole, a u planu je još jedan konkurs koji će u potpunosti rešiti ovaj problem.
U Srednjoj školi u toku je projekat za kompletnu fasadu, vrednosti 250 hiljada dinara, a još 400 hiljada biće izdvojeno za računare i video-nadzor. Od Ministarstva prosvete obezbeđena su sredstva za fasadu starog dela zgrade te 2,3 miliona iz budžeta opštine za hidrantsku mrežu, kao zaštita od požara.
Odeljenju Muzičke škole “Stevan Mokranjac“ u Velikom Gradištu planirano je 100 hiljada dinara za instrumente koje opština svake godine nabavlja dok će 1,5 milion biti preusmeren na investiranje u objekat koji važi za jedan od lepših.
U Turističkoj organizaciji budžetom je predviđeno 1,8 miliona dinara za izgradnju sportske hale na Srebrnom jezeru što sa prenetim sredstvima iz prošle godine čini 87 miliona. Pored redovnih izdataka, planirano je i 150 hiljada za nabavku bicikli te investicija za kišnu kanalizaciju na Srebrnom jezeru.
Preko Sportskog centra planirana se izgradnja hidrantskog sistema, vrednosti 700 hiljada dinara, adaptacija sportskog kompleksa za košarku te 10 miliona za presvlačenje terena tartano podlogom. Tu su i 3 miliona namenjeni za fudbalske svlačionice. Za funkcionisanje Sportskog centra, promociju i razvoj sporta i bič volej izdvojeno je 48 miliona za, što je ukupno 7-8 posto izdvajanja iz budžeta za sport što je više i od proseka zemalja Evropske unije.
Narodna biblioteka “Vuk Karadžić“ nabaviće ove godine nove knjige u vrednosti 450 hiljada dinara, za klima uređaje je izdvojeno 250 hiljada dok je vrednost radova na renoviranju fasade i stolarije 2 miliona dinara.
Za Kulturni centar planirani su radovi na zameni stolarije i postavljanju hidrantske mreže i gromobrana u vrednosti od milion dinara, a 500 hiljada opredeljeno je za izradu spomenika slavnoj Gradištanki, glumici Žanki Stokić. Sa rumunskim partnerima u toku je realizacija projekta za uređenje kompletne zgrade.
U Narodni muzej će se investirati 200 hiljada dinara za nabavku zbirke starog novca i računarske opreme. Objekat Predškolske ustanove koji je renoviran prošle godine, u odličnom je stanju, a ove će biti nabavljeni novi računari, nameštaj, oprema za obrazovanje i domaćinstvo.
Nastavlja se i s ulaganjima u asfaltiranje, u toku su radovi u Češljevoj Bari, a do kraja maja biće završeno 20 kilometara seoskih ulica. Sredxstvima dobijenim od Ministarstva turizma i Ministarstva privrede završeno je asfaltirane tri kilometra ulica u gradu, a u planu je i asfaltiranje trotoara deset ulica – Trg oslobođenja, Pere Metalca, Braće Buđoni, Starine Novaka, Miroslava Tirše, Žike Popovića, Vlastimira Pavlovića Carevca, Žička, Stefana Dečanskog i Albanske spomenice. Ove godine biće završen i put Zatonje-Biskuplje, u planu je izgradnja kružnog toka kod “Mode“ i zamena postojeće ekonomičnijom LED rasvetom.
Očekuje se i početak 2. faze radova na vodosnabdevanju. Nakon vodoizvorišta u Ostrovu, vrednog 4,5 miliona evra, nastavljaju se radovi od rezervoara iznad Kumana prema naseljima Kumane, Topolovnik, Kisiljevu, Rudarevu, Ostrovu, Carevcu i Tribrodu, u vrednosti 40 miliona dinara. Na vodoizvorištu “Stig“ prvih 150 priključaka očekuje se već tokom aprila, a Veliko Gradište je i jedna od deset opština u Srbiji koja ima vodnu dozvolu za vodoizvorište “Jelak“.
Radovi na gasifikaciji opštine započeti prošle godine, trenutno se izvode u Velikom Gradištu, Belom Bagremu i Požeženu. Predsednik opštine ovom prilikom uputio je izvinjenje građanima zbog čestih prekida vodosnabdevanja koje se dešavalo delom zbog nepostojanja opštinske dokumentacije o položaju pojedinih instalacija, a delom krivicom izvođača. Najavljeni su i radovi na kanalizaciji, a najinteresantnija investicija biće restauracija glavne ulice, tzv. čaršije. Uz ovu investiciju, izuzetno je zanimljiv i završetak aerodroma gde se već ove godine očekuju prvi letovi. Zbog velikog interesovanja rumunskih gostiju, u Temišvaru je početkom aprila organizovana prezentacija turističke ponude opštine Veliko Gradište.
Projekat uređenja čaršije ukratko je predstavio glavni urbanista opštine, Marin Krešić, pozvavši građane da se uključe u javnu tribinu i od tri idejna rešenja izaberu najbolje te iznesu i svoje primedbe i sugestije.
April je već godinama mesec generalnog uređenja grada i Srebrnog jezera pa je i sada upućen apel građanima da se pridruže i urede domaćinstva i paze na pravilno odlaganje otpada kako bismo Prvi maj i početak turističke sezone dočekali spremni.
Pored ulaganaj u navedene oblasti, predsednik opštine je izneo i problem prodaje Fabrike ulja “Dunavka“ čija se sudbina rešava svakodnevno. Kako se ovih dana se završava procena, za april je zakazana i licitacija.
Na pitanje novinara, Dragan Milić odgovorio je da će u investicije ove godine biti uloženo preko 200 miliona dinara. Pitanja je bilo i u vezi podsticaja opštine u organsku proizvodnju gde je, pored održanog savetovanja za poljoprivrednike, odlučeno i da se deo zemljišta u blizini vodoizvorišta u Ostrovu dodeli na korišćenje nevladinoj organizaciji kako bi se oživela proizvodnja čuvenog pasulja “gradištanca“.
Pored navedenih, u opštini Veliko Gradište realizuje se i niz manjih projekata i investicija kako bi opština bila spremna za nova ulaganja u privredu i turizam što će žiteljima, uz bolje uslove života, obezbediti i nova radna mesta.
Zašto se to radi, sledi objašnjenje u daljem tekstu.
1. Toplifikacioni sistem grada je projektovan da zadovolji potrebe za grejanjem kada su dnevne temperature niže od +16 stepeni C.
2. Kompletna automatika i centralna regulacija je podešena da optimalno radi u rasponu dnevnih temperatura od -18 do +16 stepeni.
3. Potrebe za grejanjem prostorija kupaca prestaju kada su temperature više od 16 stepeni jer ne postoji poremećaj unutrašnjih temperatura u prostorijama kupaca.
4. U prelaznom periodu grejanja (mart, april i oktobar) temperature vazduha mogu da se menjaju od jutarnjeg minusa do preko 20 stepeni dnevnog maksimuma. Ovakvu promenu nemoguće je propratiti adekvatnom promenom polazne temperature primarne vode (koja se reguliše u TE KO A) jer su nagle promene nedozovoljene. Zbog velike količine vode u sistemu (oko 15.000 m3) i velike inercije sistema (unutrašnje energije) temperature se ne bi, za nekoliko sati, bitno promenile i kada bi se zaustavilo preuzimanje energije. Da bi se sačuvala energija potrebnog nivoa, radi se i prekid cirkulacije, da kada ponovo startuje sistem u večernjim satima ima potrebne parametre.
5. Kada se preuzima toplotna energija iz TE KO A, pri višim dnevnim temperaturama raste pritisak u primarnom sistemu jer automatski regulacioni ventili na primarnom delu toplopredajnih stanica zatvaraju. Zbog toga je neophodno da se napravi prekid u preuzimanju energije i cirkulaciji.
6. Teoretski, ako bi postojala mogućnost da se polazna temperatura u primarnom sistemu (koja se reguliše u TE KO A) za kratko vreme spusti, za nekoliko sati, za 30 i više stepeni cirkulacija bi mogla da radi i pri višim dnevnim temperaturama. Obzirom da je sistem jako veliki i inertan to je nemoguće sprovesti, kao i ponovno podizanje temperature za kratko vreme jer postoji potreba za grejanjem u noćnim satima.
– Moram da se pohvalim, da sam vrlo nadarena kada je taktilnost u pitanju, a da to nisam ni znala. Hvala i svim mojim divnim profesorima i nastavnicima matematike iz Požarevca, jer sam dobra u računanju. Ne znam da li to sada smem da kažem, ali sam bila u jednom nizu brža od oba takmičara u duelu i dala sam tačan odgovor – otkrila je Anđelka Prpić gostujući u emisiji “150 minuta”.
Kaže da to verovatno neće uči u šou “Super ljudi”, u čijem je žiriju, jer je svoje rešenje šapnula samo kolegi u žiriju Branku Đuriću Đuri. Nju su sjajni takmičari naveli i da ispita svoje sposobnosti.
– Ti kad gledaš s kojom lakoćom oni to rade, ti si u fazonu: “Ovo bih možda i ja mogao da probam”. Onda ja čkiljim da bih našla razliku između 12.000 kockica– objasnila je Prpić.
Takmičari u “Super ljudima” pokazuju neke svoje talente i specifičnosti, koje ne možemo videti u ostalim takmičarskim programima, tvrdi Prpić.
– Ja sam sama umorna od različitih takmičenja, bez obzira što se u njima pojavljuju sjajni talenti. Zato sam razmišljala o učešću u ovom programu, jer se na svakom kanalu neko takmiči i neko to ocenjuje. Međutim, ovo je drugačije. Ovo veliča neke prave stvari i daje vetar u leđa ljudima koji su po nečemu specifični– rekla je Prpić i podelila priču od dečaku koji zna obrise svih država na svetu.
Duvaće slab vetar, koji će posle podne i uveče na istoku zemlje biti u pojačanju. Jutarnja temperatura biće od pet do 11 stepeni, a najviša dnevna od 20 do 25 stepeni.
U Požarevcu će danas biti pretežno sunčano i toplo, uz umeren vetar. Jutarnja temperatura biće 10 stepeni, a najviša dnevna oko 23 stepena.
Zadržava se relativno povolјan uticaj biometeoroloških prilika na većinu hronično obolelih. Izvestan oprez se i dalјe savetuje srčanim bolesnicima.
Meteoropatske reakcije moguće su u vidu glavobolјe i umora.
Do danas je na ovoj školi napravljena fasada, na jednoj strani je zamenjena stolarija, na drugoj strani je ostalo da se zameni još 39 prozora. Ovom prilikom gradonačelnik je rekao da je u prošloj godini uloženo 100 miliona dinara u škole a da će se ove godine uložiti oko 80 miliona dinara.
Direktor škole Tomica Stojanović kaže da Ministarstvo prosvete donira novac za renoviranje kotlarnice. Škola u Bradarcu je matična škola sa još 11 područnih odeljenja. Za školu je prošle godine odvojeno oko 9,5 miliona dinara i od tog novca su napravljeni fasada u Bradarcu, a sanirana je i škola u Barama. U sređivanju dvorišta učestvovali su meštani Bradarca, koji su donosili svoje mašine, sami potkresivali rastinje i uklanjali staru ogradu. Dvorište će narednih godina krasiti i nove sadnice koje su zasadili učenici, a svako odeljenje je imalo zadatak da zasadi po jednu. Zamena prednjih prozora će koštati do 2,5 miliona dinara. Očekuje se i tender za zamenu stolarija u svim školama (njih 12) koje pripadaju “Kozici”.
Gradonačelnik Bane Spasović je najavio da će biti još infrastrukturnih radova u Bradarcu. Asfaltiraće se još dve ulice vrednosti 3,5 miliona dinara. On je ovom prilikom obišao ulicu koja je asfaltirana prošle godine a nalazi se iza škole, dužine 300 metara vrednosti 2,1 milion dinara, takođe u Bradarcu je urađen i atarski put vrednosti 1.108.000 dinara (Sirakovački put).
U sanaciju starog korita Mlave kod Bradarca uložiće se još 50 miliona dinara, za treću fazu, u cilju sprečavanja poplava koje su pogodile ovo mesto 2014. godine. Ove godine su isplanirana sredstva i za redovno održavanje kako se kanal ne bi zapušio od smeća.
Od godine poplava se raščišćava oko 3,6 kilometara starog korita Mlave, kaže Darko Mirković iz Bradarca, odbornik u požarevačkoj Skupštini grada. Mirković napominje da je ostalo da se očisti još oko 400 – 600 metara prema Maljurevcu i Bubušincu. Problema je jednako bilo, dodaje on, i sa podzemnim vodama i sa izlivanjem vode iz korita. Projekat je trenutno u trećoj fazi kada se sređivanje korita nastavlja ka Maljurevcu i Bubušincu.
Vodopropusna moć korita je povećana uklanjanjem nagomilanog smeća, ali time problem nije rešen trajno. Bradarac nema svoju deponiju, kažu meštani, a Kličevac koji je ima, udaljen je 12 kilometara. Tako je smeće meštana Bradarca i Maljurevca često završavalo tamo gde najmanje treba- u starom koritu reke. „U saradnji sa EPS-om uradiće se i ‘Srećno’, oni će remontovati svoje tri velike pumpe i srediće bazen, izbetoniraće, tako da tu više neće biti problema“ kaže gradski menadžer Mitar Karadžić. On je dodao i da neće više biti zagušenja, ni za reku i njen tok, ni za meštane.
„Kao što možete da vidite sada je i čista voda, što znači da je sve ovo imalo efekta. Važno je napomenuti da je grad Požarevac izdvojio novac i za redovno održavanje korita“rekao je gradonačelnik Požarevca Bane Spasović. Treća faza čišćenja korita će koštati do 50 miliona dinara.
Nikolić tvrdi da još nije izvagao, niti se dogovarao da li će i koju funkciju dobiti posle mandata, ali jedno je sigurno – penzija mu ne gine, dodaje list.
“Ispunio sam sve uslove za penziju, jedino me još funkcija drži. Podneću zahtev već 31. maja, čim mi istekne mandat. Imam 65 godina i 45 godina staža, ceo život radim, izuzev perioda služenja vojnog roka”, izjavio je Nikolić za “Kurir”.
Na pitanje da li to znači da će se povući i iz političkog života, Nikolić kaže: “To ne znači da ću ići u političku penziju, zasad samo starosna”.
On nije hteo da otkriva sve svoje planove.
“Kurir” piše da odlazeći predsednik ne mora mnogo da brine za finansije – može da računa na mesečnu penziju od najmanje 104.000 dinara, što je 80 odsto od njegove trenutne plate od oko 130.000.
Nikolić će i nakon isteka mandata moći da uživa u privilegijama, naravno, ukoliko ne ugovori neku političku funkciju, dodaje list.
On ima pravo na kancelariju, savetnika i sekretara, obezbeđenje, automobil, status počasnog predsednika, diplomatski pasoš…
Prema zakonu o predsedniku, on šest meseci nakon završetka mandata prima punu predsedničku platu, a taj period može, na zahtev, da se produži na godinu dana, navodi “Kurir”.
On će u petak 24. marta na velikom prolećnom partiju u klubu Plastic deliti di-džej pult sa legendama domaće elektro scene Markom Nastićem i Dejanom Milićevićem (detalje o ovoj žurki možete pratiti na FB eventu), a tim povodom smo s njim razgovarali o muzici, strasti, snovima i – upornosti. U tome je, kažu, ključ uspeha, prenosi portal NOIZZ.
Kako je bilo u Tunisu? Ovde ne znamo mnogo o njihovom klabingu, kakva je atmosfera, da li je po nečemu bilo specifično, kako su reagovali na tvoju muziku?
Odlično! Muzički su dosta slični nama, vole jak gruv i melodiju, edukovani su, podivljaju načisto kada ih pogodi traka. Ali afteri su im nežniji od naših.
Sećaš li se svog prvog giga, kako ti je tada bilo, jesi li mogao da pretpostaviš da ćeš jednom dogurati dovde?
Prvi ozbiljniji gig bio je u lokalnoj diskoteci Madonna u Požarevcu. Tada sam spremio i svoj prvi intro i mashup koji je odvalio totalno, bila je to noć za pamćenje.
Šta se u tvom doživljaju muzike i načinu na koji se baviš muzikom promenilo od vremena kad si počinjao?
Suština je ostala ista – tu sam da se zabavim i zabavim druge, uživam sa ljudima i družim se. Na muziku sam uvek gledao kao na potrebu za duševnim ispunjenjem. Uživam dok puštam i uvek se prepustim vajbu. Nikada ne spremam setove, pustim da me vozi. Tako me ljudi i poznaju.
Šta bi savetovao klincima koji žele da se bave di-džejingom?
Da SLUŠAJU muziku!
Remix za Born Slippy je doživeo eksplozivnu popularnost i zahvaljujući njemu se tvoje ime čulo širom sveta – kako je nastao, sećaš li se trenutka kad je došla inspiracija i kako je tekao proces stvaranja?
Generalno inspiraciju tražim u staroj muzici. Često “dignem” neki sempl (haha). Bila je noć i listam Youtube i naiđem na jednu od scena iz Trainspottinga. Nasmejah se slatko i setih se pesme “Born Slippy”. Odmah sam je ubacio u program i krenuo da seckam i obrađujem. Pustio sam je, da gruv dođe sam. Posle više sati rada, imao sam konstrukciju za remix. Zvučalo je pitko, a masivno i jako zarazno. Original je original, ali i ovo je zvučalo kao novi početak (odatle i Reincarnation u opisu remixa). Probudio sam brata ujutro da uz jutarnju kafu čuje šta sam “čukao” cele noći. Poslao sam promo mejlove di-džejevima i dobio super feedback. Dalju priču već znate – Nicole Moudaber, Carl Cox, Nakadia, Paco Osuna, Gramophonedzie, Lea Dobričić – svi su je puštali i puštaju i dalje, hajp nije opao evo već godinu dana.
https://youtu.be/7q1tzntnYxQ
Da li je bilo momenata kad si se osećao obeshrabreno i želeo da odustaneš?
Kako ne! Bilo ih je dosta, ali uvek imam podršku prvenstveno od najbližih jer vide koliko radim i koliko se odričem svega zarad tog trenutka da stanem za pult i pustim ono što sam pravio. Sa moje tačke gledišta, di-džejevi, odnosno producenti su ljudi koji su najviše puta odbijeni u svojoj profesiji (haha). Pošalješ mejl, ne preslušaju, pošalješ 100. mejl, kažu “nije za nas”, i tako u krug. To ume da obeshrabri. Jedan savet koji se prenosi sa generacije na generaciju: “Samo ti radi to što radiš i napreduj. Kad tad dođe vreme da isplivaš”.
U tvojoj muzici se mešaju razni žanrovi, šta najviše slušaš, koja imena elektronske muzike su najviše na tebe uticala i utiču? A šta i koga voliš da slušaš mimo elektronske muzike?
Upravo, volim da puštam muziku, a ne žanr. Prilično sam u House i Tehno muzici jer to i puštam, ali kada listam izdanja, selektujem šta god mi se svidi od deep-a, disca, hausa, šta god, ako me radi ide u kolekciju. Uzori su mi, što se di-džejinga tiče, bili i ostali Carl Cox i Sven Vath. Produkcijski Liam iz The Prodigy-a, Joris Voorn, Adam Port, Maceo Plex… Obožavam gitariste, od Džimija Hendriksa, pa do Stiva Vaija, Satrianija, Stiva Stivensa… Slusam fank, soul, disko…
Koje trake te baš ozbiljno pucaju na emocije?
Svaka koja ima dobar hook. Primera radi “Maceo Plex – Can’t Leave You” mogu pustiti kad god, razmaže me totalno kao i Inner City – Good Life.
Šta poslednjih dana vrtiš na repeat kad si sam?
Nikada nisam sam (haha)!
Kincaid – Melancholia (Original Mix)
Landside – Signs Of Change (Robert Hood Remix)
Koja je najbolja žurka na kojoj si privatno bio u poslednje vreme?
Kul mi je bilo na Martinezima.
A koja je najbolja žurka na kojoj si ti vrteo?
Ove godine – UMK celonoćni set i after PLAY žurke u Andergroundu.
Šta nam novo spremaš, ima li nekih velikih projekata u najavi?
Upravo sam potpisao za Toolroomov sublabel Rhythm Distrikt. Spremam svašta, nikad dosadno nije. Imam silne remikse da pozavršavam na finim etiketama, usput radimo intenzivno na labelu koji vodimo TKNO i ja (So Beat) i u najavi je label koji cemo voditi Goran Starčevic i ja u sklopu projekta Depth Perception.
U Plasticu 24. martavrtiš sa dve legende domaće scene, šta oni mogu da nauče od tebe? 🙂
A vala baš su legende i obožavam ih. Deki da uvek dobar savet. Pošto ja celog života učim njih, pratim njihove karijere pomno, mislim da samo ja od njih mogu da naučim i pokupim iskustva.
Pre ravno 10 godina, Dragan Kovačević-Žabac i Aleksandar Luković-Lukac su osnovali grupu krajnje neuobičajenog naziva, Sveže amputirana ruka Satrijanija, S.A.R.S. Vrlo brzo je izašao i megahit Buđav lebac, koji je, preko tada relativno sveže platforme Youtube, došao u svaki kutak regiona.
Buđav lebac nije ostao one hit wonder jer su se već na prvom albumu (S.A.R.S. – 2009.) pojavile pesme Ratujemo ti i ja, Debeli lad i Rakija, a 2011. godine izlazi prvo album Perspektiva, a krajem godine i istoimeni single, koji je vrlo brzo u potpunosti zasenio uspeh Buđavog lepca, i koji dolazi do milionskih pogleda na Youtubeu. 2013. godine izlazi album Kuća časti, s kojeg dolazi do sada najveći hit grupe S.A.R.S., prekrasna balada Lutka. 2016. dolazi i Poslednji Album sa koga se posebno izdvaja numera Pepeo.
Postavu benda čine:
Žarko Kovačević – Žare: vokal Aleksandar Luković – Lukac: gitara Sanja Lalić: prateći vokal Nenad Đorđević – Đole: bas gitara Boris Tasev – Bora: klavijature, harmonika Tihomir Hinić – Tile: bubnjevi Nebojša Pavlović: truba.
URANAK se ove godine održava od 29. aprila do 2. maja na jednom od najlepših izletišta u Srbiji – na SREBRNOM JEZERU!
On je bio američki bankar i jedan od najbogatijih ljudi na svetu, prema podacima časopisa Forbs, vrednost njegove imovine je oko 2 milijarde dolara.
Rođen je u Njujorku i namlađi je od šest sinova Džona Rokfelera juniora, sina Džona D. Rokfelera seniora, osnivača naftne kompanije Standard Oil-a, kompanije koja je zbog protivzakonitog stvaranja monopola 1911. godine odlukom vlasti SAD bila prisilno razdeljena na 34 kompanije.
Tokom života je Dejvid Rokefeler uspeo je da ostvari uticaj dostojan nasleđa jedne od najmoćnijih kapitalističkih dinastija u istoriji.
Pre dve godine uspešno je podneo operaciju presađivanja šestog srca.
Biografija
Detinjstvo je proveo u miljeu obeleženom neizmernim luksuzom – devetospratna kuća Rokfelerovih bila je najskuplje i najluksuznije zdanje u Njujorku, a porodica je posedovala još nekoliko dvoraca.
Diplomirao je 1936. godine na univerzitetu Harvard, nakon čega počinje da radi u porodičnoj banci u Londonu i pohađa postdiplomske studije na jednako uglednoj London School of Economics – koja u to vreme prima od Rokefelerovih tako značajnu finansijsku potporu da LSE dobija nadimak “Rockefeller Baby”.
Doktorat iz područja ekonomske nauke stiče 1940. godine na univerzitetu u Čikagu, ustanovi koju je 1890. godine osnovao njegov otac Džon D. Rokefeler.
Godine 1940. godine radi u gradskoj upravi Njujorka, uz slavnog gradonačelnika Fjorela La Gardiju: službeno je radio kao pripravnik, ali mu je dodeljen kabinet koji je inače koristio zamenik gradonačelnika.
Tokom II svetskog rata služio je u vojnoj obaveštajnoj službi, na poslovima vezanima za ekonomsku špijunažu; kraj rata je dočekao sa činom kapetana.
Od 1946. do 1981. godine bio je glavni izvršni direktor u “Chase Manhattan Bank” (danas JP Morgan and Chase Bank), vodećoj svetskoj banci i uporištu dinastije Rokefeler iz vremena Standard Oil-a.
Dejvid Rokefeler je 1954. godine pokrenuo Bilderberg grupu, a 1973. godine osnovao je Trilateralnu komisiju. Uticaj tih udruženja na svetska kretanja je velik, ali ne do kraja prepoznatljiv.
Među mnogim filantropskim aktivnostima Dejvida Rokefelera je i “David Rockefeller Center for Latin American Studies”, koji deluje u okrilju univerziteta Harvard (s kancelarijama u Latinskoj Americi). Ovaj Centar osnovan 1994. godine nastoji da osigura multidisciplinarni uvid u stvarne društvene i ekonomske procese u Latinskoj Americi, i poveže naučnike i studente iz SAD s onima u Latinskoj Americi.
Ova ergela početkom novog milenijuma bila je na putu da se, zbog ogromnih dugovanja koja su nastala u prethodnom periodu, mahom zbog političkuh pogrešnih odluka, kao i mnogo druge državne ergela, potpuno ugasi. Međutim, malo pomalo, uz pomoć lokalne samouprave i nadležnih ministarstva, to se nije desilo, već su ogromnni dugovi sanirani, a od kada je pre dve godine na mestu direktora postavljen dr vet. med. Mirko Stojanović ergela posluje u plusu, prenosi list “Danas” na svom web portalu.
Inače ergela “Ljubičevo” prethodnih sedmica došla je u žižu javnosti zbog pojave krpeljskog encefalitisa, zbog čega je u celom naselju proglašena vanredna situacija. Iako su stradala dva obolela konja, jedan je uspavan a drugi uginuo, u javnom preduzeću “Ljubičevo” zbog ovih problema nisu stali sa radovima, već ih nesmetano nastavljaju.
“Trenutno radimo na raščišćavanju visokog rastinja preko puta ergele, na mestu gde se održava Majski uranak, a raščišćavamo i jedan padok za konje koji je zarastao u korov. Ujedno, pripremamo se za izgradnju novog padoka, koji će za par nedelja početi da se koristi. Tokom ove godine trebalo bi da se završi i trim staza u krugu ergele, koja će služiti za rekreaciju građana”, kazao je Mirko Stojanović, direktor JP “Ljubičevo”.
U ergeli je očišćen i betonski otpad oko govedarske štale koji je bilo nemoguće kositi i održavati i na tom prostoru formiraće se nova travnata površina. U prethodnom periodu očišćen je i stavljen u funkciju zatvoreni manjež koji nije korišćen 25 godina, izgrađeno je 3.000 metara padoka za konje, očišćen je prostor oko starog pojila, gde je izbačeno 86 kamiona raznog šuta i loma.
“Proširena je trening staza koja je bila zarasla u rastinje i svedena na širinu 2,5 metra, a sada je vraćena njena prvobitna širina od 7 metara. Rekonstruisana je i kompletna trofejna sala, kao i fasada na istoj. Osim toga, urađena su i ulazna vrata na štalama koja su bila propala”, rekao je Stojanović.
Gradsko veće je raspisalo javni konkurs za subvencionisanje kamata na studentske kredite podignute u Sosijete ženeral banci. Maksimalni iznos subvencije po jednom kreditu iznosi 100.000 dinara, a pravo da se prijave imaju samofinansirajući studenti prvog stepena akademskih studija koji nisu korisnici republičke ili gradske stipendije, niti ih kreditira ili stipendira neka ustanova ili preduzeće, pišu “Novosti”.
Plaćanjem kamata na kredite za školovanje, grad Požarevac želi da pomogne i samofinansirajućim studentima, s obzirom na to da za one koji se školuju o trošku budžeta dodeljuje stipendije u iznosu od 10.000 dinara. Ovakva odluka – doneta još u julu prošle godine – predstavlja značajnu pomoć studentima koji nisu obezbedili mesto na budžetu, među kojima ima i onih sa visokom prosečnom ocenom.
– Ovim ne samo da pomažemo studentima tokom školovanja, već i nastojimo da ih po završetku studija zadržimo u rodnom gradu koji, sada brine o njima– objasnio je gradonačelnik Požarevca Bane Spasović.
foto: Urban City / arhiva
Pomoć lokalne samouprave će biti znatna olakšica studentima i njihovim roditeljima koji za školarine izdvajaju od 60.000 do 240.000 dinara, s obzirom na to da će biti pošteđeni plaćanja kamata koje se kreću od 25 do 30 odsto na godišnjem nivou.
Inače, ovakav vid pomoći studentima je jedinstven u Srbiji, jer je već godinama ustaljena praksa da lokalne samouprave pomažu samo studentima koji se školuju o trošku budžeta. Za razliku od njih, samofinansirajući akademci su prepušteni sami sebi, pa moraju da plaćaju i školarinu, i privatni smeštaj jer nemaju pravo na mesto u studentskim domovima…
Zbog svega toga, ovaj potez grada Požarevca je naišao na odobravanje odbornika iz svih političkih stranaka, pa je Odluka o plaćanju kamate usvojena jednoglasno.
KOREKTIVNI FAKTOR
Pri odabiru studenata koji će ostvariti subvenciju na kamatu, materijalni položaj neće biti presudan, ali će se uzimati kao korektivni faktor. To znači da će korisnici novčane mesečne pomoći imati prednost nad kandidatima koji imaju isti broj bodova.
Tendersku dokumentaciju su pored „Jafe“ otkupili još Industrija mesa „Matijević“ iz Novog Sada, „Galenika Fitofarmacija“ iz Beograda i „Bambi“ iz Požarevca, mada se uoči raspisivanja oglasa pominjalo da je zainteresovano desetak domaćih i inostranih firmi.
Depozit za učešće na licitaciji za prodaju „Baninija“, koja je odlukom Privrednog suda u Zrenjaninu zakazana za utorak 21.mart u 12 sati u Centru za stručno usavršavanje u Kikindi, jedino je uplatila kompanija „Jafa“, koja je, po svemu sudeći, najbliža da se osladi u severnobanatskom gradu. Depozit iznosi oko šest miliona evra, odnosno 20 odsto procenjene vrednosti imovine „Baninija“ koja iznosi oko 30 miliona evra.
Odlukom Privrednog suda u Zrenjaninu početna cena za prodaju „Baninija“ je 1.859.888.947 dinara, a depozit za učešće na licitaciji za kupovinu ovog stečajnog dužnika je 743.955.579 dinara. Taj iznos trebalo je uplatiti do 16.marta, do kada je bio i rok za otkup tenderske dokumentacije.
Najvažnija imovina “Baninija” su industrijski kompleksi “Banini 1” i “Banini 2” sa proizvodnim pogonima, poslovni prostori, stan u Kikindi, poljoprivredno zemljište, motorna vozila…
Pripadajuća oprema koja se nalazi industrijskom kompleksu “Banini 1” podeljena je u tri linije – slani program, štapići i vafl. U industrijskom kompleksu “Banini 2” pripadajuća oprema podeljena je u pet linija – tvrdi keks i puter keks, sendvič keks robne marke “Noblice” i “Toto”, čajno pecivo robne marke “Domaćica” i “Greta”, industrijski kolači i proizvodnja keksa sa čokoladom.
Problemi počeli 2010. godine
Stečajni postupak u “Baniniju” otvoren je 26. aprila prošle godine na zahtev “Sosiete ženeral banke” kako bi u naplatila svoja potraživanja. Problemi u “Baniniju” počeli su 2010. godine kada se kikindksi gigant konditorske industrije zadužio kod banaka radi izgradnje novog pogona na Teremijskom drumu. Međutim, kada su ubrzo počele da stižu visoke rate kredita koje su se konstantno uvećavale, fabrika je sve više zapadala u dugove koji su je doveli i do stečaja.
Gađanje će se izvoditi 06, 09, 10, 14, 15, 16, 17, 20, 21, 22, 23, 24, 27, 28, 29, 30. i 31.03.2017. godine.
Zabranjuje se kretanje, zadržavanje i boravak ljudi, stoke, motornih vozila i stočnih zaprega u označenom prostoru u navedenim danima.
Poligonski prostor u kojem će se izvoditi gađanje biće obeležen crvenim barjačićima i tablicama sa natpisom: “NE IDI DALJE – GAĐA SE“ i obezbeđen stražarima.
Obaveštavamo Vas da će ekipe Zavoda za DDD Visan 21.03.2017 godine izvršiti tretman suzbijanja krpelja na zelenim površinama JP ,,Ljubičevo,, i u prigradskom naselju Ljubičevona ukupnoj površini od 240 hektara. Tretman će se obaviti aparatima (2 kom) IGEBA 15M, preparatom EXIT 100 EW. U ovom periodu tretiraće se i 50 hektara na Hipodromu. Početak tretmana predviđen je za 15 časova.
Iako im se brak raspao pre više godina, kada je otišao u Rusiju, Miloševićev sin brine o bivšoj dragoj i sinu Marku (18).
– Marko vodi računa o njima, pa je Milici i sinu ostavio kuću. Zadržao je deo u kojem su se nalazili čuvena diskoteka „Madona” i park „Bambilend“. Koliko znamo, na Milicu nije prepisan deo placa na kojem je ispod lipe sahranjen Milošević, ali ona može nesmetano da dođe do njega jer je tik uz kuću– navodi naš sagovornik.
Iako je pre 11 godina sa lepom Ruskinjom Valerijom dobio ćerkicu, Marko ne zanemaruje sina naslednika.
– Njegov sin često putuje u Moskvu i provodi tamo raspuste, a Marko ga vodi na letovanje, na Krim i druga mesta. Takođe ga je upoznao s polusestrom. On održava kontakte sa Milicom i savetuje se o svemu u vezi sa sinom – kaže izvor „Alo!”.
Sagovornik našeg lista kaže da Marko Milošević ima stan u Moskvi, mada često boravi i u kući od 300 kvadrata svoje majke Mirjane Marković (76) u naselju Barviha, nedaleko od Moskve.
Dvorište Slobine kuće u Požarevcu, Foto: Profimedia
– Čuli smo da više ne živi s Ruskinjom sa kojom je dobio dete, ali da takođe brine o njima– dodaje on.
Prema njegovim rečima, Marko Milošević privlači pažnju u Moskvi, pa ga na ulicama saleću Ruskinje.
– Misle da je neki strani glumac. Prilaze mu na ulici jer je sređen, lepo obučen, pa im upada u oči. Međutim, on izvrsno govori ruski i nikad ne otkriva svoj identitet– otkriva naš sagovornik.
Izvor našeg lista ističe da bi Marko možda došao u Srbiju ukoliko bi protiv njega ne bi bila vođena istraga za navodni šverc cigareta i ako bi protiv njegove majke bio obustavljen postupak za nezakonitu dodelu stana dadilji unuka Marka.
– Sada su prodali vilu u Tolstojevoj 33 na Dedinju, ali taj novac će deliti Mirajana i njena ćerka Marija, koja je na Cetinju, jer se Marko svog dela odrekao davno– istieč izvor „Alo!”.
Marko Milošević pobegao je u Rusiju 6. oktobra 2000. godine, samo nekoliko sati posle svrgavanja s vlasti njegovog oca Slobodana Miloševića. Njegova majka Mirjana Marković pridružila mu se u Rusiji u februaru 2003. Supruga i sin Slobodana Miloševića 2008. dobili su politički azil u Rusiji.
Izveštaj, program i plan
1. Razmatranje Završnog izveštaja o funkcionisanju odbrane od grada na teritoriji Radarskog centra „Petrovac“ u toku 2016. godine,
2. Razmatranje Izveštaja o radu Predsednika opštine i Opštinskog veća opštine Malo Crniće u 2016. godini,
3. Razmatranje Izveštaja o radu Štaba za vanredne situacije opštine Malo Crniće u 2016. godini,
4. Razmatranje Izveštaja o radu Opštinske uprave opštine Malo Crniće u 2016. godini,
5. Razmatranje Izveštaja o radu Turističke organizacije opštine Malo Crniće u 2016. godini,
6. Razmatranje Izveštaja o radu Centra za kulturu opštine Malo Crniće za 2016.godinu,
7. Razmatranje Izveštaja Centra za socijalni rad o ostvarivanju proširenih prava i oblika socijalne zaštite građana opštine Malo Crniće za 2016.godinu,
8. Razmatranje Izveštaja o izvršenju budžeta opštine Malo Crniće za period januar – decembar 2016. godine,
9. Razmatranje Izveštaja o radu Biblioteke „Srboljub Mitić“ Malo Crniće u 2016.godini,
10. Razmatranje Izveštaja o radu Doma zdravlja Malo Crniće za 2016.godinu,
11. Razmatranje Godišnjeg finansijskog izveštaja o radu Veterinarske stanice Malo Crniće D.O.O za 2016. godinu,
12. Razmatranje Izveštaja o radu Osnovne škole „Draža Marković Rođa“ Smoljinac u 2016. godini,
13. Razmatranje Godišnjeg finansijskog izveštaja Osnovne škole „Milisav Nikolić“ Boževac za 2016.godinu,
14. Razmatranje Izveštaja o radu, rezultatima i realizaciji finansijskog plana Osnovne škole „Moša Pijade“ Malo Crniće za 2016. godinu,
15. Razmatranje Godišnjeg finansijskog izveštaja Osnovne škole „Đura Jakšić“ Toponica, za 2016. godinu,
16. Razmatranje Godišnjeg plana rada Opštinskog štaba za vanredne situacije opštine Malo Crniće za 2017. godinu,
17. Rezmatranje Operativnog plana za odbranu od poplava na vodotocima II reda na teritoriji opštine Malo Crniće,
18. Razmatranje Aneksa-2 Lokalnog plana akcije za izbeglice, interno raseljena lica i povratnike po readmisiji u opštini Malo Crniće, migrante u potrebi bez utvrđivanja statusa i tražioca azila (LPA) za period od 2017 – 2020. godine,
Odluka
19. Odluka o izmenama Odluke o Opštinskom pravobranilaštvu opštine Malo Crniće,
20. Odluka o vršenju eksterne revizije Završnog računa budžeta opštine Malo Crniće za 2016. godinu,
21. Odluka o izmeni i dopuni Odluke o pribavljanju i raspolaganju stvarima u javnoj svojini opštine Malo Crniće,
22. Odluka o izmenama i dopunama Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine opštine Malo Crniće,
23. Odluka o prestanku mandata člana Opštinskog veća opštine Malo Crniće,
Rešenja
24. Rešenje o razrešenju člana Školskog odbora OŠ „Đura Jakšić“ Toponica,
25. Rešenje o imenovanju člana Školskog odbora OŠ „Đura Jakšić“ Toponica,
26. Rešenje o razrešenju direktora Centra za socijalni rad Malo Crniće,
27. Rešenje o imenovanju direktora Centra za socijalni rad Malo Crniće,
28. Rešenje o razrešenju člana Komisije za komasaciju,
29. Odbornička pitanja
Molim sve pozvane da prisustvuju sednici Skupštine opštine i poštuju zakazano vreme.
Na dan početka proleća, Sunce izlazi 5 sati i 41 minut, a zalazi u 17 sati i 51 minut, što znači da će obdanica da traje 12 sati i 10 minuta, a noć 11 sati i 50 minuta.
Kako je navelo Astronomsko društvo “Ruđer Bošković”, na dan prolećne ravnodnevice obdanica i noć nisu jednake dužine, jer Zemlja poseduje atmosferu, koja prividno uzdiže Sunce iznad horizonta.
U noći subota na nedelju, između 25. i 26. marta prelazi se na letnje računanje vremena.
Tri naša člana su oborila lične rekorde.Vitaminka Zrnić 2h 20min,
Ivan Milovanović 1h 34min i Mališa (naša trkačka gromada) Kovačević 1h 33min. Veliko BRAVO za njih.
Što se ostalih tiče, idejni vodja Dragan Milić 2h 20min, Boban Stojićević 1h 56min, Slobodan Jotić 2h 16min i Mihajlo Gajić 1h 52min.
Maraton tim Požarevac imao je i učesnike na upola kraćoj deonici. Tanja Ilić 1h 07min i Tomislav Janković 1h 03min.
-Divna organizacija, divni ljudi, ravna staza. Bravo za Kovačicu, kaže Mihajlo Gajić iz požarevačkog tima i dodaje: -Odlazak u Kovačicu na polumaraton je putovanje koje je po prvi put organizovano u vidu grupnog putovanja naših članova, što daje svemu ovome pravi smisao. Radujemo se novim avanturama. Idemo dalje! Pozdrav od svih nas.
Građani koji nisu upisani u birački spisak ili koji nisu izvršili promene u biračkom spisku mogu podneti zahtev za upis u birači spisak ili za promenu u biračkom spisku u kancelariji broj 23 u Gradskoj upravi Grada Požarevca u vremenu od 08,00 – 20,00 časova do 30. marta 2017. godine. Zahtev se podnosi LIČNO.
Kancelarija 23 radiće 30. marta do ponoći. Svi zahtevi biće prosleđeni Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Podaci o tome da li je neko upisan u birački spisak ili nije mogu se jednostavno proveriti na linku: https://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal/
Dok je godinama radio kao čuvar osuđenika Kazneno-popravnog zavoda “Zabela”, Požarevljanin Rajko Janković (61) nije ni sanjao da će penzionerske dane provoditi kao najveći avanturista, krstareći na svom biciklu drumovima Evrope. Iako u mlađim danima nije bio pasionirani biciklista, po odlasku u penziju rešio je da se baš na ovom prevoznom sredstvu otisne na putovanja koja su ga do sada provela kroz 35 država Evrope.
– Ceo svoj radni vek proveo sam u “Zabeli” i penzionisao se 1. januara 2006. Dve godine kasnije krenuo sam na prvu dužu vožnju biciklom, na relaciji Mađarska – Slovenija – Italija. Vožnja je mogla da traje samo 20 dana, jer je to bilo vreme sankcija, pa su vize imale toliko vremensko ograničenje – priseća se Rajko.
Na ulazu u Amsterdam ,Facebook
Oduševljen svojom avanturom koja mu je omogućila da upozna nove ljude i predele, i narednih godina je nastavio drumska krstarenja, prelazeći godišnje u proseku 16.000 kilometara.
– Najduže tura bila je 2012. godine, kada sam želeo da se provozam obalom Atlantika. Ukupno sam prešao 8.760 kilometara, vozeći od Azurne obale do Osla, a onda i do Estonije i Litvanije – priča ovaj neumorni biciklista.
Iako na putovanja ide sam, Rajko nijednom nije doživeo neku neprijatnost.
– U Albaniji, u Skadru, nosio sam dres Srbije i niko me nije uvredio. Odlično sam prošao i u Hrvatskoj. Tamo sam jednom, u prolazu, zamolio jednog Hrvata da mi napuni dve flaše vodom, a on je iz kuće izneo flašu svog domaćeg vina, da me počasti – priča Janković. Kaže da mu je jedino bilo nezgodno u Mađarskoj, jer su ga pogrešno usmeravali i nisu hteli da komuniciraju na engleskom, već samo na mađarskom, koji on ne zna.
foto D.Novaković
Sa stanovišta jednog bicikliste, najviše je oduševljen Holandijom, jer su tamo sve saobraćajnice prilagođene dvotočkašima, a staze za njih postoje i uz puteve, ali i u podzemnim tunelima ispod vodenih površina.
– Holanđani imaju najbolju infrastrukturu za bicikliste, a Norvežani su najtolerantniji u saobraćaju i kod njih sam se odlično proveo, jedino što su im vremenske prilike loše– kaže Rajko.
Svoja biciklistička putovanja ovaj Požarevljanin redovno ovekoveči foto-Aparatom. U nizu fotografija na kojima su živopisni prirodni predeli i turističke atrakcije, nalazi se i jedna koja je zastrašujuća. Nju je Rajko napravio stojeći na samoj ivici litice iznad fjorda u Prekestulenu, u Norveškoj, na visini od 604 metra.
Pošto na svojim krstarenjima spava u vreći pod šatorom, koji razapne negde pored puta, Rajko troši malo novca, samo za hranu i osveženje.
– U svim zemljama cene su za oko 30 odsto niže nego kod nas, pa kupujem u marketima. U proseku, moji ukupni troškovi na putovanjima iznose 10 evra dnevno – objašnjava Rajko.
Čim od svoje penzije opet bude uštedeo neku sumu, ponovo će na drumove Evrope, a jedan od zacrtanih ciljeva mu je Portugalija, koju do sada nije stigao da obiđe.
PLANINARENjE
Osim biciklizmom, Rajko se bavi i planinarenjem. Uspeo se na mnoge vrhove, među kojima su i oni na Triglavu u Sloveniji. Sada se sprema na osvajanje Šar-Planine, u društvu s planinarima iz Beograda. – Gde god ima mesta, prijavim se i krećem, pa tako smenjujem dva svoja zadovoljstva, biciklizam i planinarenje – pojašnjava Rajko.
Albanija,Foto FB
FOTO-ALBUM O GRADOVIMA
ZAHVALjUJUĆI biciklizmu, posetio je mnogobrojne evropske metropole i gradove: Pariz, Amsterdam, Barselonu, Ženevu, Cirih, Beč, Bratislavu, Minhen, Sanremo, Kan, Sen Trope, Đenovu, Trst…., i sačinio impresivan foto-album. Po okončanju svog biciklističkog staža, možda od foto-zapisa napravi zanimljivu izložbu.
Sjajni plej CSKA trenutno je prvi igrač Evrope i sigurno najbolji asistent.
Svojim nepogrešivim dodadavanjima iz nedelje u nedelju oduševljava košarkašku javnost, i predvodi moskovsku ekipu, koja je obezbedila plasman u Top 8 fazu Evrolige.
Teodosić, koji je rođen 19. marta 1987. godine u Valjevu, tokom karijere nastupao je za FMP Železnik, kratko je igrao u Borcu iz Čačka, afirmisao se u Olimpijakosu, a već šestu godinu sa uspehom nastupa za CSKA, sa kojim je prošle sezone stigao i do trofeja u Evroligi.
Već godina sa uspehom predvodi reprezentaciju Srbije sa kojom je osvojio srebrne medalje na Evropskom prvenstvu 2009. u Poljskoj, na Svetskom šampionatu 2014. u Španiji, kao i na Olimpijskim igrama u Riju prošlog leta.
Teo, srećan rođendan, majstore, i neka ti se ispuni sve što si hteo!
Zahvaljujući Beogradskom irskom festivalu,glavni grad Srbije u petak se pridružio globalnoj proslavi najpoznatijeg irskog praznika – Dana Svetog Patrika.
Tokom sumraka je nekoliko gradskih lokacija bilo osvetljeno irsko-zelenim svetlom (Most na Adi, Palata Albanija, Ambasada Kanade, hotel Moskva), a festival je tim povodom organizovao i foto konkurs za najlepšu fotografiju.
Proslava je krenula već od prepodneva kada se u baru Smokvica (Molerova 33) u slavljeničkoj atmosferi služio irski doručak uz obavezan “dres kod” – zelenu garderobu.
Pljeske, ćevapčići, gurmanluci sa roštilja, šopska salata, pečene paprike, pivo… Uobičajeni meni srpskih restorana. Samo što se ova jela odnedavno služe usred Južne Koreje, u Seulu! Beograđanin Novak Mandić je (32), sa grupom mladih iz Srbije, u delu Seula koji važi za najinternacionalniji, Itevan, otvorio jedini restoran srpske kuhinje u ovom delu Azije, koji nosi naziv naše prestonice.
“Beograd” je u poslednje dve godine postao svojevrsna ambasada Srbije u Južnoj Koreji. Osim što uživaju u ukusnoj i “neobičnoj” hrani, mesu sa roštilja kakvo ranije nisu probali, srpskom kajmaku, jogurtu, ajvaru, slaninici i našem hlebu, Korejci u ovom restoranu mogu da upoznaju i srpsku kulturu.
– Stalno se trudimo da promovišemo našu zemlju, da je predstavimo Korejcima kroz hranu, muziku i naš jezik, kao i da ih pozovemo da nas posete i nauče nešto o ovom delu sveta– kaže Novak za “Novosti”. – Imamo slike Beograda, mapu Srbije, knjige i brošure o našoj zemlji, a ceo prostor je opremljen tako da asocira na srpsku kafanu. Uglavnom slušamo naše radio-stanice.
Milica, Igor, Novak, Kris i Kjara foto: Novosti
Ekipu koja radi u restoranu ne čine samo Srbi. Šef kuhinje je Igor iz Mladenovca, njegov pomoćnik Stefan (28), a deo kulinarskog tima čini i nekoliko Korejaca, dok je sastav konobara internacionalan.
– U Seul sam došao vođen avanturističkim duhom i željom da upoznam Aziju i istočnjačku kulturu.Posle svetskog prvenstva u fudbalu u Južnoafričkoj Republici rešio sam da se ne vratim u Beograd, već da nastavim svoje azijsko iskustvo u Koreji. Najpre sam predavao engleski jezik, a zatim sam, inspirisan fudbalom, otvorio dečju fudbalsku akademiju na engleskom, koja je prerasla u jednu od najvećih u Seulu.
Za Novakom, došao je i njegov najbolji prijatelj, Nemanja Milić, s kojim je osnovao firmu “Srpski pirati”. Rešili su da se oprobaju u turizmu, pa su prvo otvorili hostel SP Guesthouse, a zatim i drugi Itaewon Inn. Na kraju i restoran “Beograd”, koji je došao kao logičan korak, jer imali su gde da žive, samo je još nedostajalo mesto gde će uživati u ukusima doma, hiljadama kilometara daleko od Srbije. Još desetak mladih ljudi iz naše zemlje u naredne tri godine pridružilo se Novakovu u ideji da grade svoje snove u Južnoj Koreji.
– Na meniju su ćevapi, mešano meso, rolovano belo, punjeno belo, pljeskavica, šopska salata, pečene paprike sa lukom, a domaći hleb i kiflice pripremamo svaki dan u našim pećnicama – priča Novak. – Sve što inače srećemo u gotovo svakoj srpskoj kafani svrstali smo u naš meni.
A Korejci, kako kaže, vole sve da isprobaju, ali najredovniji gosti najčešće biraju ćevape i punjeno belo meso uz salatu od pečenih paprika. Veće grupe biraju naše čuveno mešano meso. Mnogi se, međutim, vraćaju zbog hleba, jer je on u Koreji svojevrsna atrakcija, specifična namirnica na koju nikako nisu navikli i čak ne znaju da li se jede uz ručak, pre njega, ili posle. Oni umesto hleba uglavnom jedu pirinač.
Milica, Igor, Novak, Kris i Kjara, foto: Novosti
– Gosti su raznovrsni, najviše nam dolaze Korejci, ali ima puno i stranaca koji ovde rade ili su u prolazu – priča naš sagovornik. – Strancima ukus našeg roštilja uglavnom prija i svi koji dođu uglavnom se vraćaju, dok Korejci umeju da prokomentarišu kao da je slanije nego što su navikli. Ipak, uz pivo, priznaju, dobro ide.
POPUST ZA SRBE
– Posebno nas raduje što nam gotovo svake nedelje dođu i gosti iz Srbije – kaže Novak. – Još nam češće navraćaju putnici sa raznih krajeva Balkana. Tu su i naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu i koji se oduševe kada shvate da će u Seulu jesti ćevape, koje ko zna otkad nisu okusili. A da se zna, svi naši ljudi koji se zapute u Seul imaju 50 odsto popusta na smeštaj u našim hostelima.
ŠTAPIĆI UMESTO VILjUŠKE
– Nedavno nam je u restoran došao par koji je bio zbunjen što smo im servirali jelo uz viljušku i nož, pa su tražili da im donesemo štapiće – priča Novak. – Morali smo da im objasnimo da će štapićima teško moći da jedu pljeskavicu ili punjeno belo meso i da ih mi u Srbiji nikada ne koristimo. Ipak, nama je uvek najzanimljivije kada dođu korejski studenti koji uče srpski jezik pa pokušaju da razgovaraju s nama. Uvek se mnogo postide i počnu da mešaju sve moguće padeže, pa bude baš simpatično.
Nova novčanica, sa portretom boginje Evrope, lika iz grčke mitologije, ima unapređene bezbednosne karakteristike kako bi se otežalo falsifikovanje i prozor koji postaje transparentan kada se okrene ka svetlu, prenosi agencija Rojters.
Osim toga, zaštitno obeležje na novčanicama je samaragdna brojka, koja, kad se novčanica nagne, menja boju iz smaragdnozelene u tamnoplavu.
Ovo je četvrta novčanica koja doživljava promenu od uvođenja jedinstvene valute u EU 2002. godine nakon što su izgled promenile banknote od 5,10 i 20 evra.
Evropska centralna banka je već u maju 2013. godine zamenila novčanicu od pet evra, u septembru 2014. godine apoen od 10 evra i u novembru 2015. godine novčanicu od 20 evra.
Apoen od 50 evra je najčešće upotrebljavan od svih apoena u evrima. Više od osam milijardi novčanica u opticaju su apoeni od 50 evra, što čini 45 odsto od ukupnih apoena u opticaju.
