Napad se dogodio u noći između petka i subote, a povređeni je sa teškim telesnim povredama prevezen u Urgentni centar Kliničkog centra u Beogradu.
Osumjičenom je određeno zadražavanje i u zakonskom roku biće sproveden osnovnom javnom tužiocu u Smederevu, uz krivičnu prijavu kojom se tereti za delo protiv opšte sigurnosti i nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
U okviru kampanje “52 vikenda u Srbiji”, Turistička organizacija Srbije predstavila je sva zanimljiva mesta u Srbiji koja turisti iz Srbije i regiona treba da posete zbog duge tradicije i raznih kulturnih zanimljivosti.
Pogledajte kako izgleda Braničevski okrug i naš grad:
Toplije vreme jeste donelo olakšanje zimogrožljivima, ali je posredno učinilo da pojedini delovi mašine koja pravi ledenu ploču na klizalištu “otkažu poslušnost”.
Naime, dok je temperatura bila u velikm minusu, aparatura je radila skoro bez uključivanja, ali je sa otopljenjem i većim opterećenjem, nastao kvar koji se, već nekoliko dana intenzivno otklanja.
Otežavajuća okolnost je što se delovi za ovu mašinu naručuju iz inostranstva, pa je to glavni razlog što su se radovi malo produžili.
Po slovu ugovora sa firmom koja je iznajmila klizalište, vreme zakupa će se zaračunavati tek pošto ono bude osposobljeno tako da je izvesno da će naši posetioci školskog uzrasta, koji i najviše uživaju u ovoj zabavi, biti u prilici da to čine i nakon zimskog raspusta, kao i čitavim njegovim tokom.
Naredne sedmice, od 16. do 22. januara, u većini mesta mesta na području Srbije očekuju se ledeni dani sa najnižom temperaturom od -10 do minus četiri (-4), lokalno i nižom, a najvišom od minus četiri (-4) do nula stepeni.
Od ponedeljka do cetvrtka, od 16 do 19. januara, povremeno sneg, u nižim predelima manje povećanje visine snežnog pokrivača, a na planinama jak vetar, stvaranje snežnih nanosa i povećanje visine snežnog pokrivača od 10 do 30 centimetara.
Zbog kvara na mreži, u ulici Radoja Domanovića, bez vode će biti potrošači koji pripadaju zoni potrošnje „Crveni krst“, u periodu od 13:00 do 17:00 časova.
Pošto je našminkane učenice uporedio sa rakunima, ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je i kazne za neprimereno oblačenje u školama. Čestito, kaže, moraju da se odevaju i učenici i nastavnici.
– Već deset godina kod nas se zna kako učenici i profesori mogu da dolaze obučeni u školu. Pravila su jasna, pa svako ko ih prekrši mora da se vrati kući – kaže Milibor Savić, direktor Prve ekonomske škole u Beogradu. – Čak ni roditelji ne mogu da dođu u školu, recimo, u papučama. Pravila pristojnosti moraju da se poštuju u vaspitno-obrazovnoj ustanovi.
Slično je i u Medicinskoj školi “Dr Milenko Hadžić” u Nišu. Ovde je kodeks oblačenja uveden 2015. i svi ga se pridržavaju. Dežurni nastavnik zadužen je da primeti ako je neko došao neprimereno obučen.
– Nema mini-suknjica, šortseva, majica na bretele, golih stomaka, pocepanih farmerki. Devojčice mogu da se šminkaju, ali diskretno i primereno – kaže direktor Svetislav Mladenović. – Pravila su od početka prihvatili i učenici i pridržavaju ih se. Ako neko pokuša da ih prekrši, vratimo ga kući na presvlačenje. Nema kazni, jer kažnjavanje ne daje uvek dobar rezultat. Naši učenici će sutra biti zdravstveni radnici, radiće sa bolesnicima, i treba na vreme da nauče da ne ide da tri dugmeta na mantilu budu otkopčana ili da su preterano našminkani, sa predugim noktima.
Mladenović kaže da su danas, čak i sa kodeksom, pravila mnogo blaža nego u vreme kada je on bio đak. Tada su, seća se, učenike vraćali i ako nisu propisno ošišani. Dolazak u školu u trenerci bio je nezamisliv.
Roditelji su uglavnom saglasni sa uvođenjem pravila ponašanja, ali na pomen školskih uniformi reaguju različito. Sanja Micić, majka gimnazijalca iz Beograda, smatra da bi pravila donela više pristojnosti jer, kaže, učenice ne bi dolazile u kratkim majicama, u šortsevima i suknjama koji više otkrivaju nego što pokrivaju.
– Smatram, ipak, da bi uniforme bile previše. Deci treba ostaviti slobodu da se oblače kako žele, posebno srednjoškolcima. To je uzrast u kojem oni pronalaze sopstveni stil, sazrevaju i treba im dozvoliti da se razlikuju u odevanju, kao što su različiti i u ostalim stvarima, naravno, sve u granicama pristojnosti – kaže Sanja Micić.
ANKETA UČENIKA PRVE EKONOMSKE ŠKOLE U BEOGRADU
* Anastasija Marinko
– Trebalo bi da sve škole uvedu pravila oblačenja. Naša škola ih ima. Ali znam da u drugim školama, sa lošijom reputacijom, nema pravila, pa devojčice dolaze u minićima, dečaci u bermudama…
* Danilo Nikolić
– Bilo bi dobro da svugde postoje pravila oblačenja, kao što ih mi imamo u školi. U drugim školama je sasvim drugačije. Vidim kako oni odlaze obučeni na časove, posebno kada je toplo.
* Milica Dobrica
– Mnoge devojčice koje idu u druge škole oblače se previše provokativno. Kod nas nisu dozvoljene ni pocepane farmerke, niti majice na bretele. Mislim da je to u redu.
* Miloš Škrbić
– Ne verujem da pravila oblačenja treba da budu stroga. U redu je da svi dolazimo pristojno obučeni, ali ne sad baš da nosimo uniforme i kecelje. Svako treba da nosi šta želi.
* Petar Šavrljuga
– Svako treba da nosi šta hoće. Ne treba uvoditi pravila, a posebno ne uniforme. Učenici treba da imaju slobodu oblačenja, ali svakako da izgledaju pristojno.
– Haos je napravio, cele noći se borimo sa lodom. Čeka se ledolomac “Greben”, koji je noćas krenuo iz Đerdapa. Treba uskoro da stigne, sada je negde blizu Pančevačkog mosta. I brod “Topola” je angažovana na razbijanju leda – kaže za “Blic” direktor PIM-a Miodrag Milojević.
Kako prenosi N1, zbog plutanja santi leda četiri barže su nalegle na stub mosta “Mihajlo Pupin” sa borčanske strane međutim, kako kaže Milojević, opasnosti po mostove nema, ali se još ne zna kolika je šteta pričinjena na splavovima i plovnim vozilima.
Kako je u poslednja dva dana došlo do otopljavanja, kod pojedinih instalacija kod kojih je došlo do pucanja usled zamrzavanja, tek sada dolazi do curenja.
Iz ovog razloga se mole građani da provere svoje vodomerne šahtove (naročito na potezu druge i treće visinske zone – gradsko brdo, Kruška, Farma i Crveni krst i vikendicama treće visinske zone), kako bi utvrdili da nije došlo do oštećenja.
Za redovne putnike postoji autobus koji će ih odvesti do Kosovske Mitrovice, rečeno je novinarima koji se nalaze u tom vozu.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je po njegovom nalogu voz koji je pošao za Kosovsku mitrovicu iz Beograda zaustavljen u Raški da bi se sačuvali životi ljudi i sprečili sukobi širih razmera.
Premijer je na vanrednoj konferenciji za medije rekao da je Priština pripremala ratne igre i da je bio plan da se voz iz Beograda zaustavi i započnu sukobi širih razmera. 
Na Jarinju je pojačano prisustvo pripadnika kosovske policije zbog koji će kontolisati voz koji iz Beograda ide za Kosovsku Mitrovicu. Voz od 16:30 stoji u Raškoj.
Specijalne jedinice kosovske policije ROSU nalaze se i na severu Kosova. U koloni se nalazi više oklopnih vozila, a među njima i dva njihova kamiona.
Oni su stigli u Donje Jarinje, gde se nalazi i železničko stajalište na pruzi Raška – Kosovska Mitrovica.
Voz je više sati stajao u Raški, poslednjoj stanici pre administrativne linije sa KiM, pošto su objavljeni snimci da je uz šine na pruzi kojom treba da prođe postavljen eksploziv.
Specijalne kontradiverzione jedinice kosovske policije proveravale su četrdesetak kilometara pruge od administrativne linije do Kosovske Mitrovice.
Voz će ka Beogradu krenuti posle 20.30 h.
U čast pokojne princeze od Monaka, poznate kao Grejs Keli, izrađen je tačno 20.001 primerak sa specijalnim pečatom.
Na zadnjem delu kovanice, nalazi se profil princeze sa natpisom “Monaco” i godinom izdanja “2007”. Danas je smatra veoma vrednom! Kolekcionari su spremni da plate nekoliko stotina miliona evra za te kovanice.
Obratite pažnju i da li se na prednjoj strani kovanice koju imate, nalazi i mala karta Evrope. Kolekcionari za nju plaćaju i do 600 eura.
Kako navode korisnici društvenih mreža, led je udario u popularni splav Akapulko, koji se zbog toga otkačio od obale i svom snagom udario u susedni splav Amfora.
Prioriteti su bili izlazak iz vanredne situacije koja je uvedena zbog nedostatka zdrave pijaće vode i obezbeđivanje zdrave pijaće vode. Odmah smo krenuli sa strateškim planiranjem vodosnabdevanja i počeli sa osposobljavanje postrojenja reversne osmoze koje postoji preko 10 godina, a nije radilo ni mesec dana. Pored toga ciljevi su bili planiranje nove sanitarne deponije, uređenje saobraćajnica, proširenje fekalne i kanalizacione mreže, proširenje toplifikacione mreže, velika ulaganja u škole i vrtiće, kao i proširenje mreže zdravstvenih ambulanti, i ulaganja u sport,
kulturu, sa posebnim akcentom na razvoj turizma. Ali prioritet nad prioritetima jeste stvaranje uslova za privlačenje privrednih investicija i otvaranje novih radnih mesta, ističe Bane Spasović, gradonačelnik Požarevca, objašnjavajući glavne ciljeve rada pred kojim se našlo novo rukovodstvo grada s njim na čelu.
Spasović je postao gradonačelnik Požarevca nakon lokalnih izbora 24. aprila 2016. godine. Dužnost je preuzeo u junu mesecu iste godine. Nakon šest meseci od svog postavljenja, u razgovoru za Danas i Braničevo Danas Spasović je sumirao rezultate od kako je na čelu grada i, ujedno, otkrio planove za 2017. godinu.
– Od prvog trenutka našeg imenovanja konstantno se radi na podjednakom poboljšavanju infrastrukture u gradu i u selu. Trudili smo se i uspeli da podignemo procenat izvršenja investicija koji je do gašenja Direkcije krajem novembra iznosio 70 posto, dok je pre dve godine on bio ispod 30 procenata. To nam je donelo preko 25 kilometara nove asfaltne mreže i preko 30 kilometara atarskih puteva. Primera radi, novac za namenjen za sređivanje atarskih puteva utrošen je ne samo iz tekuće, već i iz prethodnih godina. Kada govorimo o seoskim naseljima, jedna od prvih odluka nam je bila da se već početkom 2017. godine meštanima ukine neopravdan namet plaćanja javne rasvete meštana, ističe gradonačelnik Požarevca i navodi najveće investicije u infrastrukturi kao što su uređenje Knez Miloševog venca
u vrednosti 47 miliona dinara, Šumadijske sa 30 miliona dinara,
ulica u Starom Kostolcu vrednosti oko 10 miliona dinara, Hilandarske sa 8, 2 miliona itd… Pored toga za godinu dana JP Toplifikacija je ugradila preko 40 kilometara cevi u mrežu, odnosno toplifikaciona mreža je proširena za preko 20 kilometara u vrednosti od preko 500 miliona dinara, ističe gradonačelnik Požarevca. S obzirom na to da razvoj grada i privlačenje investitora ističe kao prioritet, Spasović navodi osnovne korake u tom pravcu.
– U oktobru mesecu grad Požarevac je prodao deo zemljišta austrijskoj firmi “Immofinanz” koja će do kraja 2017 godine na tom prostoru otvoriti moderan ritejl park Stop šop.
Ovo je ujedno i prva velika strana direktna investicija u našem gradu u poslednjih 30 godina a vredna je oko 10 miliona evra i planirano je da se tu uposli oko 300 Požarevljana. U cilju dovođenja investitora Grad je preduzeo niz aktivnosti, pored uređenja nove industrijske zone veličine 10 hektara, krajem prošle godine Grad je kupio DP Šećerana u stečaju, ukupne površine od 22 ha i 40000 m2 poslovnog prostora, koje uglavnom čine fabričke hale u dobrom stanju.
Kupili smo i deo preduzeća Putogradnja, tako da smo krenuli u revitilizaciju stare industrijske zone i tu nećemo stati, već ćemo u doglednom periodu otkupiti i nekadašnji MIP (Mesna industrija Požarevac). Time bi kompletno zaokružili celinu koja bi se zvala industrijska zona grada Požarevca, navodi Spasović i kaže da su obezbeđeni važni infrastrukturni uslovi za zonu.
– Završena je gasifikaciona mreža i očekujemo da će početkom 2017. biti puštena u rad. Paralelno, pristupili smo i izradi Plana detaljne regulacije. U izradi je i Strategija održivog razvoja i grad je doneo i niz ostalih lokalnih akcionih planova koji su godinama čekali. Sve to poslaće jasniju sliku investitorima o ozbiljnoj nameri grada da im pruži povoljnu poslovnu klimu.
Potpisan je Ugovor o prenosu javne svojine bez naknade, sa Grada Požarevca na Republiku Srbiju, u cilju izgradnja trafostanice 110/35/10 KV, “Požarevac 2”. Ovim ugovorom stvorili su se uslovi za izgradnju trafostanice 110/35/10 KV “Požarevac 2”, kojom će se obezbediti dovoljne količine električne energije za industrijsku zonu i za nesmetano snabdevanje strujom Grada Požarevca. Kompletna investicija treba da bude gotova do 2020. godine i treba da iznosi oko 10 miliona evra.
Podsećajući da su značajni aduti Požarevca turistički potencijali, Spasović navodi da su LJubičevske konjičke igre od ove godine pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije, što ovoj manifestaciji daje posebno mesto na turističkoj mapi.
– Sistemska promena samog organizovanja manifestacije dovela je do toga da ovogodišnje igre ostanu zapamćene po rekordnom broju takmičara iz inostranstva i posetilaca kako na samom sportskom događaju na Hipodromu, tako i na pratećim manifestacijama u gradu. Sve je to rezultiralo dobijanjem Velike zlatne medalje Novosadskom sajma za multimedijalni spektakl otvaranja 53. LJubičevskih konjičkih igara na šta smo posebno ponosni. Građani su imali priliku da uživaju i na koncertu Bijelog dugmeta kome je prisustvovalo preko 20.000 ljudi, a za Novu godinu je nastupao Van Gogh,
što pokazuje našu nameru da renomiranim izvođačima privučemo posetioce ne samo iz Braničevskog okruga već i iz čitave Srbije i inostranstva. Novogodišnje ukrašavanje grada je po mom mišljenju, ali i mnogih građana sa kojima sam razgovarao, najlepše u poslednje vreme, a ocenu da je najlepše u Srbiji dali su i građani Srbije na raznim forumima, napominje Bane Spasović. On smatra da je Grad puno brine o potrebama mladih, kroz sređivanje školskih objekata, podršku sportskim klubovima i organizacijama mladih.
– Grad je lane uložio u škole oko 100 miliona dinara, a naredne će ta ulaganja biti na sličnom nivou. Od većih investicija navešću zamena kompletne stolarije u Osnovnoj školi Jovan Cvijić u Kostolcu, kao i na zgradi Gimnazije u Požarevcu, obnovljen je parket u OŠ “Desanka Maksimović” po prvi put od kada je otvorena ova škola, radi se fasada na medicinskoj, elektroinstalacije su sređene između ostalih u školama “Dositej Obradović”, “Kralj Aleksandar” i nema objekta gde nešto nije rađeno, a nastavićemo sa takvim trendom i u 2017. godini.
Veća ulaganja u seosko područje
– U ovih šest meseci su izdvojena značajna sredstva za gradske i seoske mesne zajednice, ali u narednoj godini ta ulaganja će biti veća zato što svi građani sa teritorije Grada Požarevca zaslužuju da imaju jednake uslove za život, što je i jedan od prioriteta ove vlasti. Lokalna samouprava ima plan kapitalnih investicija koji se odnosi na širenje gradske kanalizacione mreže (fekalne i kišne), naravno i vodovodne, kao i širenje toplifikacione mreže, planove za rekonstrukciju, obnovu, modernizaciju škola u gradskim i seoskim naseljima. Važno je ispuniti i osnovnu funkciju budžeta da bude izbalansiran i da se ravnomerno razvijaju seoska i gradska naselja, tako je ove godine svaka seoska i gradska mesna zajednica dobila minimalno po jednu asfaltiranu ulicu, kao i rekonstrukciju postojećih i otvaranje novih ambulanti, posebno u seoskim naseljima.
Pohvala preduzetnicima
– Pohvalio bih društvenu odgovornost preduzetnika iz Požarevca koji su svojim donacijama doprineli uređenju škola. Povećane su stipendije za najbolje učenike i stavljen je poseban akcenat na vrtiće i predškolsko obrazovanje.
Dodeljene su stipendije za 50 studenata, a od sledeće godine stipendiraćemo i deset studenata na master studijama. Značajna sredstva su uložena i u zdravstvo zamenjena je stolarija na zgradi Medicini rada, uređen je hol u Domu zdravlja i nabavljeni su aparati koji su godinama nedostajali ovoj ustanovi. Namera je da se ulaganjem u primarnu zdravstvenu zaštitu rastereti sekundarna. Ulaganja u sport su značajna i iz gradske kase 2016. je izdvojeno 63 miliona dinara za podršku lokalnim sportskim organizacijama i još 10 miliona za omladinski sport. Ove godine ta suma će se povećati za još dva miliona dinara, kao podrška lokalnim sportskim organizacijama, kaže gradonačelnik Požarevca.
Nestao “kineski zid” na Moravi
Odgovarajući na pitanje da li za realizaciju planova razvoja Požarevac ima dovolju podršku Vlade i ministarstava, Spasović navodi da do skora to nije bilo slučaj, ali u poslednjih pola godine to se značajno promenilo
– Ovde u Požarevcu smo u šali govorili da su proteklih godina lokalni funkcioneri most na Moravi, koji je na putu za Beograd, shvatali kao kineski zid i retko su ga prelazili. To smo promenili i danas smo moji saradnici i ja često u ministarstvima, ali i ministri dolaze kod nas. Parafraziraću misao našeg premijera Vučića da moramo menjati svoje navike i svi zajedno rešavati probleme u gradu. Podsetiću samo na posete Nebojše Stefanovića ministra unutrašnjih poslova, Rasima LJajića ministra turizma i trgovine, koji je pomogao da posle više od 70 godina izvršimo rekonstrukciju tribina i štala na hipodromu u Požarevcu,
Nele Kuburović, ministarke pravde, Aleksandra Vulina, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,
a intenzivnu saradnju imamo i sa ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu i to kako sa prethodnom ministarkom Kori Udovički, tako i sa aktuelnom 
Anom Brnabić, i ostalim ministarstvima.
Rođendan je organizovan na rad po Montesori programu. To je rođendan u kome se mališan toga dana stavlja u centar pažnje.
Njegov život se prikazuje od rođenja do današnjeg dana.
Sve što je potrebno za proslavu ovog rođendana je osmeh, kofer divnih uspomena koji imate sa detetom, puno njegovih drugara i rođendan može da počne.
Ni putnicima na letu AY-666 iz Kopenhagena za Helsinki nije palo na pamet da odustanu.
Bez obzira na to što im je na koferima bilo jasno naznačeno da putuju za HEL (skraćeno “hell”, što na engleskom jeziku znači pakao), što je oznaka aerodroma u Helsinkiju u komercijalnom vazdušnom saobraćaju.
„Finer“ obavlja taj let godinama. Međutim, on je na datume kao što je današnji vrlo interesantan.
Prethodni put se to desilo 13. maja 2016. godine. Ništa se nije dogodilo, naravno, avion je sleteo bez ikakvih problema. Jedina neprijatnost je bila kašnjenje od tri minuta.
„Već dugo se mi piloti šalimo na tu temu. Nisam sujeveran. Ja to posmatram samo kao slučajnost“, kaže pilot Juka-Peka Keidasto.
„Ako ima putnika kojima broj 666 stvara nelagodu, naša posada je tu. Srećni smo ako možemo da pomognemo.“
Fobije od broja 13 i od broja 666 imaju svoje nazive – prva se zove paraskevidekatrijafobija, po grčkim rečima „paraskevi“ (petak) i „dekatrija“ (13), dok je strah od 666 nazvan heksakosioheksekontaheksafobija.
Čisto da znate, avion je i danas sleteo normalno u Helsinki, u 13.31 časova.
Miodrag Miki Jevremović rođen je 27. marta 1941. i vrhunac popularnosti doživeo je šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Učestvovao je na tadašnjim festivalima: „Vaš šlager sezone“ (Sarajevo), „Beogradsko proleće“, „Zagrebački festival“, „Opatijski festival“ i „Splitski festival“.
Devedesetih godina je učestvovao i na letnjim festivalima u Crnoj Gori. Sarađivao je s mnogim kompozitorima u zemlji i inostranstvu (Boris Bizetić, Mikis Teodorakis i drugi).
Početak karijere obeležile su pesme: „Mama“, „Pijem“ i „Osamnaest žutih ruža“. Kasniji hitovi su bili: „Ako jednom vidiš Mariju“, „S kim si sada kad je tužno vreme“ i „Pesnikova gitara“, „Grkinja“, „Lihnida“ i „Neka toče staro vino“.
Sedamdesetih godina, pored Đorđa Marjanovića i Radmile Karaklajić, bio je veoma popularan u SSSR.
U Valjevu je 5. novembra 2012. predstavio foto-monografiju „Pedeset godina sa vama“.
Počeo je nastavak intervencije u ul.Kosančićevoj. U periodu od 14 do 18 časova korisnici na adresama Kneza Lazara od 17 do 37 i Jug Bogdanova od 7 do 9 neće imati grejanje.
Za sutra je predviđena sanacija cevovoda u ul.Prva i u periodu od 9 časova do 15 časova bez grejanja će biti Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju, Udruženje Roma Braničevskog okruga – Romski Edukativni Centar, Istorijski arhiv Požarevac i Pekara “Panefino”.
Prvobitni cilj je bio da se zaradi jedna plata u kući, a posle 25 godina od osnivanja, kompanija ima ćerke firme, izvozi polovinu od ukupne proizvodnje, zapošljava 180 radnika i broji 250 kooperanata.
Iako danas kompanija plaća 400 ljudi, na početku nije bilo lako, jer je trebalo prevazići administrativne barijere i savladati pravila biznisa.
“Kad su mi rekli, šta se hvataš u kolo, kad ne znaš da igraš, savladala sam pravila. To me je pokrenulo i danas, evo osvajamo nova tržišta”, kazala je Jovanović na prvoj Međunarodnoj konferenciji o porodičnom preduzetništvu koja se održava na Zlatiboru.
Za rast porodičnog biznisa, neophodna je i podrška lokalne samouprave koja može da radi na poboljšanju ambijenta i infrastruktre, kaže predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović.
“Ako nema dobrog privrednog ambijenta i razumevanja vlade i lokalne samouprave teško se može napraviti ozbiljniji rezultat. Mi smo se trudili da pomognemo privrednicima i da od njih napravimo partnere“, rekao je Stamatović.
Kaže da države u regionu dele istu sudbinu, pokušavaju da pokrenu privredu koja je više od 20 godina stagnirala.
Stamatović navodi da je svestan da postoji nelojalna konkurencija, da nije sve definisano i uredjeno i ističe da je tu važna uloga države.
Sa Međunarodne konferencije o porodičnom biznisu vladama treba da se pošalje poruka da demontiraju stari birokratski sistem i da uspostave sistem jednak za sve, rekao je Stamatović.
Pored birokratskih problema i nelojalne konkurencije, jedan od izazova za vlasnike porodičnih firmi je i finansiranje biznisa.
Direktor Garancijskog fonda Vojvodine Đorđe Raković objašnjava da taj fond daje garancije start ap korisnicima koji iza sebe nemaju bilanse.
“Na primer, ako tražite 100.000 evra kredit, vama će poslovna banka tražiti neku garanciju, odnosno kolateral od 200.000 do 300.000 evra, što je prilično za nekog mladog čoveka koji ulazi prvi put u biznis, a nema ni bilanse poslovanja”, kaže Raković.
On objašnjava da onda garancijski fond daje garanciju poslovnoj banci, a klijent sa tim fondom pravi ugovor o kolateralu koji je povoljniji – za 100.000 evra kredita, kolateral je 130.000 evra.
Raković je najavio i dobru saradnju sa sekretarijatom za privredu AP Vojvodina gde će taj sekretarijat subvencionisati kamate, a glavnicu kredita će preuzeti garancijski fond, što znači da će se za korisnike maksimalno smanjiti rizik.
Navodeći da korisnici kredita često nisu upućeni u vezi sa funkcionisanjem institucija AP Vojvodina poput sekretarijata i fondova, Raković kaže da se sada obilaze opštine i razgovara sa predstavnicima Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kako bi se to promenilo.
Kako piše britanski “Gardijan”, Fejsbuk ima mogućnost da čita sve poruke koje se razmene putem “Vats apa”. Iako čelnici najveće društvene mreže na svetu tvrde kako je poruke preko “Vats apa” nemoguće presresti i pročitati, novo istraživanje pokazalo je da Fesbuk i te kako ima načina da čita sve vaše poruke, a sve zahvaljujući posebnom programskom kodu koji to omogućava, navodi britanski list.
Takozvana “end-to-end” enkripcija oslanja se na generaciju jedinstvenih bezbednosnih programskih ključeva, koji koriste “Signal protokol”, koji garantuje da komunikacije i informacije koje se razmenjuju putem “Vats apa” ne mogu biti presretnute od strane trećeg lica.
Međutim, “Vats ap” ima mogućnost da presretne i čita poruke svojih korisnika tako što s vremena na vreme pravi nove enkripcije (encryption keys) o kojima ne obaveštava svoje korisnike, piše “Gardijan”. Na taj način, omogućava “ulaz na zadnja vrata”, pomoću kojeg se mogu čitati poruke koje korisnici razmenjuju.
Ovo otkriće pripisuje se kriptografu Tobijasu Belteru, koji radi na univerzitetu Berkli u Kaliforniji.
– Ukoliko Vlada neke zemlje od Vats apa” zatraži podatke o komunikaciji određenih ljudi, kompanija im vrlo lako može pružiti te informacije zahvaljujući čestim promenama programskih ključeva – rekao je Belter za “Gardijan”.
Belter je svoje otkriće još u aprilu 2016. godine prijavio matičnoj kompaniji koja kontroliše “vats ap” – Fejsbuku, ali je dobio odgovor da su u kompaniji “svesni toga”, kao i da je to “očekivano”. Belteru je rečeno i da će kompanija “raditi na tome”, međutim mogućnost špijuniranja i dalje postoji.
Belterove tvrdnje potvrdio je i Stefen Tor Jensen, čelni čovek Evropsko-bahreinske organizacije za ljudska prava, koji je zadužen za zaštitu informacija.
– Vats ap konstantnom promenom bezbednosnih programskih ključeva, o kojoj ne obaveštava svoje korisnike, predstavlja izuzetno opasnu i nebezbednu platformu. Vats ap može da prosleđuje vašu komunikaciju bez vašeg znanja – rekao je Jensen.
Sličnog mišljenja je i profesor Kristi Bol, osnivač Centra za istraživanje informacija, nadzor i privatnost, koji je enkripciju “Vats apa” nazvala “zlatnim rudnikom za obaveštajne agencije”.
– U pitanju je ogromna pretnja za slobodu govora, jer svako može da gleda u to što privatno pišete, iako vam servis preko kog to radite govori kako ste bezbedni. Korisnici obično kažu da nemaju šta da kriju, ali nemaju pojma o tome kakve infformacije o njima su potrebne onima koji ih nadgledaju – rekla je Bol.
Kompanija je pre nekoliko meseci izazvala bes korisnika nakon što je objavila da menja uslove korišćenja tako da dozvoljava deljenje podataka klijenata sa partnerskom kompanijom Fejsbuk. Ta odluka je dvostruko kontroverzna, budući da su se i “Vats ap” i Fejsbuk prilikom spajanja tih firmi obavezale da informacije o korisnicima čuvaju odvojeno.
To je urađeno po odluci na sastanku resornog ministra Branislava Nedimovića sa predstavnicima nadležnih institucija, koji je održan zbog talasa hladnog vremena i formiranja leda na vodotokovima.
Poternica za Markovićevom izdata je 2003. na zahtev srpskih vlasti zbog posredovanja u nezakonitoj dodeli stanova iz fonda Vlade Srbije.
Za razliku od majke, sin Slobodana Miloševića, Marko, i dalje je na poternici Interpola. Poternica za njim odmah izlazi u pretrazi Interpola.
Podsetimo, Mirjana Marković već godinama živi u Rusiji.
Radno vreme je od 10 do 22 časa, a cene su na nivou prošlogodišnjih, 100 dinara ulaz, a iznajmljivanje klizaljki, ukoliko nemate svoje, takođe je 100 dinara.
Za sve one koji žele periodično da klizaju i nisu razmišljali o kupovini, obezbeđeno je preko 100 pari klizaljki do broja 45.
Klizanje se izvodi po blokovima sa početkom na svaka dva parna sata (10,12,14,16,18,20) kako bi se neposredno pred svaki blok ledena ploča očistila i spremila za naredni termin.
Kraljica Simonida iz Gračanice, Sveti Simeon iz Bogorodice Ljeviške, Sveti Nikola Čudotvorac iz Pećke patrijaršije, samo su neke od 23 freske koje će krasiti vagone voza koji će od sutra saobraćati na relaciji između Beograda i Kosovske Mitrovice. U depou na Železničkoj stanici “Beograd” majstori su u četvrtak lepili fotografije srpskih svetinja i postavljali natpise sa istorijskim podacima na srpskom i engleskom jeziku.
Kada kompozicija, posle skoro dve decenije, ponovo krene sa perona beogradske stanice, na jednoj strani će na motivu srpske trobojke biti ispisana imena svih manastira na Kosovu i Metohiji, a na drugoj rečenica “Kosovo je Srbija” na 21 svetskom jeziku! Autor ovog projekta, grafički dizajner i fotograf Andrej Vasiljević priča nam da je cilj bio da se svetu uz pomoć umetničkog izraza predstavi srpska kulturna baština, ali i da svi mogu da razumeju kome Kosovo pripada.
– Marko Đurić i Dušan Kozarev iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju razumeli su i podržali moju umetničku viziju da napravimo nešto posebno lepo i upečatljivo za domaću i širu javnost – kaže Vasiljević. – Inicijativu Kancelarije su podržali Vlada Srbije i “Srbija voz”. To radimo u godini u kojoj se opet borimo da sprečimo takozvano Kosovo da uđe u Unesko. Jer, ko je rušio, ne može da čuva crkve.
Dok nam pokazuje unutrašnjost voza, dizajner, podseća da su od 2004. godine četiri manastira, Gračanica, Pećka patrijaršija, Dečani i Bogorodica Ljeviška, čije freske je predstavio u vozu, pod zaštitom Uneska, a od 2006. su proglašeni za ugroženu kulturnu baštinu.
– Ideja je bila da svako ko uđe u kompoziciju shvati kolika je vrednost srpskog kulturnog nasleđa na KiM, a ja sam sa umetničke strane doprineo borbi da sačuvamo naše svetinje – kaže Vasiljević. – Želeo sam da kroz edukaciju proširim svest u našem narodu, da shvatimo šta imamo i da se time ponosimo. To su vrhunska umetnička dela i treba da budemo ponosni na njih, ali i da se uz pomoć njih na najbolji način predstavimo svetu. U crkvama su oslikani biblijski motivi i čovek kada uđe u hram, gledajući freske, na neki način u stvari “čita” istoriju. Sličan doživljaj imaće i putnici dok se budu vozili na jug Srbije.
FRESKAMA JE MESTO I U VOZU
Ideja o postavljanju fotografija u vagone nije sa oduševljenjem prihvaćena kod svih građana, pa je bilo i primedaba da je freskama mesto u crkvi, a ne u prevoznim sredstvima. Vasiljević kaže da uopšte nema dilemu u vezi sa tim i da one nemaju samo versku već i neprocenjivu kulturnu i umetničku vrednost. 
– Ne vidim problem u tome što enterijer voza predstavlja kulturno nasleđe – kaže dizajner. – S obzirom na to da se radi o promociji, ne bih se složio da je neprimereno, već smatram da je edukativno i korisno.
PRVI POLAZAK SUTRA
Voz iz Beograda će sutra u 8.30 prvi put krenuti za Kosovsku Mitrovicu. Sledeća kompozicija je po redu vožnje 20. januara. Voz će saobraćati do 26. februara, a tek onda će se odlučiti da li će to postati redovna linija.
Veza između Beograda i Kosovske Mitrovice biće uspostavljena kao produžetak postojeće linije između Kraljeva i Kosovske Mitrovice. Vozovi će polaziti petkom u 10.40 iz Kosovske Mitrovice, a iz Beograda nedeljom u 8.30.
“Nakon potpisivanja novog ankeksa ugovora, koje će roditelji ovih dana dobiti od vaspitačica, neće se više vršiti obnova ugovora”, ističe Bajić i dodaje da će se time, između ostalog, izbeći velike gužve koje su bile veliki problem, te opterećivale kako roditelje, tako i zaposlene u ovoj ustanovi.
Da podsetimo, cena vrtića ostala je nepromenjena i iznosi 3800 dinara, roditelji predškolaca na celodnevnom boravku plaćaju 3200 dinara. Ekonomska cena vrtića je 19.000 dinara, od toga grad Požarevac pokriva 80%, dok roditelji plaćaju ostatak.
Roditelji dece sa smetnjama u razvoju oslobođeni plaćanja vrtića.
Pravo na naknadu troškova u iznosu od 100% od cene koštanja boravka u vrtiću imaće deca sa smetnjama u razvoju, dok se pravo na naknadu troškova u iznosu od 50 % ostvaruje za decu blizance i počela je 1. januara ove godine.
Direktorka predškolske ustanove “Ljubica Vrebalov”, Marija Bajić, izjavila je da će Grad Požarevac troškove vrtića za decu sa smetnjama u razvoju subvencionisati 100 %, a za decu blizance sa 50%.
“Ova prava roditelji mogu ostvariti podnošenjem fotokopije izvoda iz matične knjige rođenih i ugovora sa predškolskom ustanovom. Za priznavanje prava na refundaciju cene boravka dece sa smetnjama u razvoju, uz zahtev za ostvarivanje prava, prilaže se i akt interesorne komisije o proceni potreba za pružanje dodatne obrazovno zdravstvene ili socijalne podrške detetu”, ističe Marija Bajić i dodaje da se u vrtićima nalazi 29 dece sa smetnjama u razvoju.
Izložbu je otvorila Marina Radosavljević, istoričar umetnosti i kustos u Narodnom muzeju Požarevac koja je tom prilikom kazala:
„Umetnički kolektiv iz Beča „COCO Casali“ nastao 2011.godine, čiji je jedan od članova Požarevljanin Miloš Stević. Drugi član ovog umetničkog kolektiva jeste Johannes Lakinger iz Beča. Obojica umetnika završila su likovne umetnosti na Univerzitetu u Lincu sa studentskim razmenama – Miloš se usavršavao u Roterdamu dok je Johannes boravio u Jerusalimu”.
Kako je istakla grupa se bavi apstrakcijom članovi kreiraju dela shodno trenutnoj inspiraciji kroz različite pristupe umetničkog stvaranja.
„COCO Casali“ grupa se požarevačkoj publici predstavlja jednim umetničkim konceptom koji je analitičan, čak neprikazivački, koji ide ka formiranju vlastitiog umetničkog jezika. Umetnici u svojim slikama, crtežima i instalaciji istražuju odnos svesne namere i nesvesnog u nastanku umetničkog dela. Mrlje i linije najčešće u crnoj, plavoj i crvenoj boji, što opet nosi neku simboliku i posebno tumačenje, zadržavaju svoj autohtoni život pri čemu je vlast autora u tim slučajevima prilično ograničena.
Doživljaj je ono što ova umetnička grupa pruža publici.
“Namera je bila da se sa javnošću podeli autentično iskustvo ova dva umetnika čija umetnost tako postaje „uslovna realnost“ odn. iscenirani realitet koji za zadatak ima ne da pronalazi mogućnosti tumačenja stvarnosti, već da dopusti da nastane sama stvarnost. Čovekova sposobnost da preobražava stvarnost pokazuje se u odnosu na nečuveno, neočekivano, skandalozno, jer se najčudniji odnosi odjednom zameću između raznih stvari i situacija. Ispoljava se moć asocijacija, a svet se i sam uobličava kao metafora, pri čemu sami umetnici izlaze iz okvira esteticizma. Tako,Miloš i Johanes uspevaju da putem kolorita, potezaolovke, grupacije linija koje se kreću, prefolmulišu vizuelna zapažanja u lična emotivna iskustva, ali tako ubedljivo da ona postaju i naša, gledaočeva, univerzalna”, rekla je Radosavljević.
Danas postoji samo jedna apsolutna stvar, a to je promena. Ne postoje pravila, apsolutnoni u jednoj umetnosti ne postoje izvesnosti. Postoji samo osećanje čudesne slobode, neograničene mogućnosti istraživanja gde se Umetnik javlja kao neko ko izvodi nešto što je teško i apsolutno nepotrebno za preživljavanje, ali ipak ne ophodno jer kao najuzvišenija aktivnost ljudskog duha ona upražnjava potpunu slobodnu igru.
Naime, KupujemProdajem, jedan od najpopularnijih sajtova za online prodaju i kupovinu u Srbiji, objavio je listu najtraženijih artikala tokom 2016. godine, kao i listu gradova iz kojih je postavljeno najviše oglasa a među njima je i Požarevac.
Tokom proteklih 12 meseci preko ovog portala prodato je preko milion predmeta, ukupne vrednosti od 159,4 miliona EUR. Tako, tri kategorije u kojima je prodat najveći broj artikala su mobilni telefoni, kompjuterska oprema i kućni aparati i elektronika. Pored toga, značajan broj proizvoda prodat je u kategoriji auto-opreme, kao i obuće i odeće. Razmenjeno je čak 21,68 miliona poruka tokom 2016. na ovom sajtu.
Gledajući ukupnu vrednost prodate robe po kategorijama, najviše novca (€43.790.165,82) je potrošeno na nekretnine, što nije iznenađujuće. Odmah iza toga ljudi su najviše potrošili na automobile + (€22.321.173,48), a treću kategoriju su zauzeli mobilni telefoni. Publikacija dalje pokazuje da su odeća, obuća i muzički instrumenti još neke od najtraženijih i najpopularnijih kategorija ove godine, sa statistikom od preko 134.000 prodatih stvari, dok su korisnici ovog portala znatan deo novca izdvojili i za poljoprivredne mašine i proizvode, zatim auto-delove, te raznu industrijsku opremu.
Usled intervencije na primarnom cevovodu danas će bez grejanja u periodu od 8časova do 15 časova biti koirisnici na adresama 6. Lička 2, Nikolaja Velimirovića od 1 do 13, Save Jovanović od 2 do 7.
Radovi na sanaciji cevovoda u ul. Kosančićevabiće nastavljeni danas u periodu od 14 do 18 časova. U tom periodu korisnici na adresama Kneza Lazara od 17 do 37 i Jug Bogdanova od 7 do 9 neće imati grejanje.
Deseti Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf održaće se od 14. do 19. januara 2017. godine u Drvengradu na Mokroj Gori, u organizaciji produkcijske kuće Rasta internešnel i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Mećavnik grada i TNSO. Kao i prethodnih godina, festival je posvećen budućim filmskim stvaraocima i velikanima svetskog autorskog filma.
Takmičarski program desetog Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Kustendorf sastojati od dvadeset dva filma domaćih i inostranih autora. Za festivalske nagrade, Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, takmičiće se filmovi mladih režisera iz Bugarske, Danske, Izraela, Irana, Libana, Mađarske, Moldavije, Nepala, Portugala, Rusije, Singapura, Republike Srpske, Srbije, Ukrajine, Hong Konga, Crne Gore, Čilea, Švajcarske i sa Filipina. Međunarodni žiri čine predsednica žirija Glin Jan, književnica i scenaristkinja, Kristijan Valsamidis, advokat u industriji zabave i stručnjak za ekonomiju filma i Nikola Ležaić, režiser, dok će o nagradi “Vilko Filač” za najbolju fotografiju odlučivati direktori fotografije Ištvan Borbaš i Mišel Amatje. Na konkurs je pristiglo blizu 500 filmova a za selekciju takmičarskog programa bili su zaduženi Maja Kusturica, Svetolik Mića Zajc i Marko Milosavljević.
“Savremenetendencije“ prikazaće neke od najboljih filmova prošlogodišnje produkcije a koje će predstaviti njihovi autori – gosti festivala, na radionicama nakon projekcija. Na jubilarnom Kustendorfu biće prikazani filmovi: “Žena koja je otišla”, prošlogodišnji pobednik Venecijanskog filmskog festivala, reditelja Lava Dijaza, “U krevetu sa Viktorijom” rediteljke Žustin Trie koji će na Kustendorfu predstaviti glumica Viržin Efira, “Cveće zla” finskog reditelja Anti Jokinena, dobitnika nagrade za Najbolju režiju na Šangajskom filmskom festivalu, “De Lan”, pobednik Šangajskog filmskog festivala kineskog reditelja Đie Liua kao i “Duša na struni” koji je režirao Džang Jang. Takođe, na jubilarnom Kustendorfu biće prikazan najnoviji film osnivača Kustendorfa, reditelja Emira Kusturice “Na mliječnom putu”.
U okviru ovogodišnjeg Kustendorfa uvedena je nova programska celina koja će predstaviti posetiocima i gostima festivala dugometražna ostvarenja mladih autora koja su osvajala priznanja i bila u nominacijama međunarodnih filmskih festivala. Ovi autori su ranijih godina sa svojim kratkometražnim ostvarenjima, učestvovali u takmičarskom programu Kustendorfa. Rediteljka Elica Petkova na prošlogodišnjem Kustendorfu učestvovala je u takmičarskom programu a ove godine se vraća sa svojim dugometražnim filmom “Žalejka” za koji je nagrađena specijalnim priznanjem Berlinskog filmskog festivala “Generacija 14 plus”. U okviru celine “Novi autori” biće prikazani i filmovi: “Svi severni gradovi” koji je režirao višestruko nagrađivani mladi reditelj Dane Komljen, “Stari kamen”, film nagrađen na filmskim festivalima u Stokholmu i Torontu koji je režirao Džoni Ma kao i film “Nedeljivo” italijanskog reditelja Edoarda De Angelisa, dobitnika četiri priznanja Venecijanskog filmskog festivala.
Ovogodišnja retrospektivavelikana biće posvećena Gordanu Mihiću, scenaristi čiji je opus obeležio i usmerio domaću kinematografiju. U okviru ove celine biće prikazani filmovi Živojina Pavlovića “Kad budem mrtav i beo” i “Buđenje pacova”, “Vrane” koje su režirali Gordan Mihić i Ljubiša Kozomara, “Mehanizam” Đorđa Milosavljevića i “Crna mačka, beli mačor” Takođe, u ovom programu će biti prikazani filmovi Lava Dijaza, specijalnog gosta Kustendorfa.
Svake večeri, nakon projekcija i radionica, koncerti muzičkih grupa upotpuniće nadaleko čuveni noćni život Kustendorfa. Za dobru atmosferu na prvoj večeri festivala biće zaduženi Emir Kusturica i “TNSO” uz Adama Stinga i Novosadski Big Bend orkestar. Muzički program obogatiće i svetski proslavljena bluz-džez gitaristkinja Ana Popović, srpski rok bend Van Gog i argentinsko-kolumbijski ska pank sastav “Če Sudaka”.
Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf je jedan od retkih festivala na svetu na kome je na svakom koraku vidljiva razmena energije mladih i iskusnih umetnika a koji ugošćava proslavljene autore, glumce i muzičare te brojne mlade filmske autore i studente filmskih škola iz celog sveta, kao i druge eminentne goste iz sveta filma.
