Moravska sa bočnim ulicama zbog kvara bez vode
Zbog sanacije kvara, bez vode će biti potrošači u ulici Moravskoj – od pruge do Dragovca ( i bočnim ulicama) od 10:00 do 17:00 časova.
Danas pretežno sunčano u Požarevcu, temperatura do 23°C
Pre podne se na severu i zapadu, a zatim i u ostalim krajevima zemlje očekuje prestanak padavina i razvedravanje. Posle podne će biti pretežno sunčano. Duvaće slab i umeren vetar, na istoku i jak, severozapadni.
Jutarnja temperatura biće od 12 do 17 stepeni, a najviša dnevna od 22 do 26.
U Požarevcu će danas biti pretežno sunčano. Vetar će biti slab i umeren, severozapadni. Jutarnja temperatura oko 14, a najviša dnevna oko 23 stepena.
Prema prognozi za narednih sedam dana, do nedelje će u Srbiji biti pretežno sunčano i toplije, samo u petak ujutru i pre podne na severu malo svežije, uz prolazno naoblačenje, ponegde sa slabom kišom.
U nedelju uveče na severu i zapadu, a tokom noći i u ponedeljak u ostalim krajevima prolazno naoblačenje sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom uz pad temperature.
Zatim do kraja perioda umereno do potpuno oblačno, svežije, mestimično s kišom i kratkotrajnim pljuskovima, saopštio je RHMZ.
Phone X: Emodži mašina od 1.000 dolara, pogledajte parodiju
Pored iPhone-a 8 i 8 Plus, predstavljen i do sada najskuplji model iPhone X koji je budućnost pametnih telefona.
Naravno, nisu izostale ni parodije, a možda je najbolja koja ga zbog unapređenih emotikona koji prate mimiku lica naziva “emodži mašinom od hiljadu dolara“.
“Kako bismo održali duh Stiva Džobsa živim, Apple ponosno npredstavlja kulminaciju njegove vizije – emodži mašinu od hiljadu dolara“, govori nam glas naratora.
Inače, iPhone X će koštati 999 dolara i biće dostupan od 3. novembra.
Pogledajte ovu sjajnu parodiju:
Ove godine zbog suše u kukuruzu više aflatoksina
Ona je na sednici Odbora Skupštne Srbije za poljoprivredu gde se raspravljalo rekla da će biti štampani flajeri kako bi se proizvođačima stočne hrane skrenula pažnja da budu oprezni prilikom ishrane stoke.
“Dozvoljena količina aflatoksina u mleku je od oktobra prošle godine 0,25 mikrograma po litru”, rekla je Milakara.
U EU je maksimalno dozvoljeno 0,05 mikrograma aflatoskina po litru mleka.
Preko kukuruza koji se koristi kao ishrana stoke, aflatoksin dospeva u organizam krava. Aflatoksini koji se nalaze u mleku najjači su poznati kancerogen u prirodi.
Aflatoksin je proizvod razvoja plesni Aspergillus flavus. Javljaju se u predelima sa vlažnom klimom, baš kao što je Srbija, ali kao posledica suše, baš kao i u Srbiji.
NA SLICI: Aflatoksin je proizvod razvoja plesni Aspergillus flavus
Predsednik Odbora Marijan Rističević (Narodna seljačka stranka) predložio je Ministarstvu poljoprivrede da stručnu pomoć proizvođačima stočne hrane pružaju poljoprivredni savetnici na terenu jer “flajeri neće stići do svih”.
Član Odbora Miladin Ševarlić (Dveri) upitao je kako je moguće da Srbija proizvodi mleko i izvozi ga u Crnu Goru gde je standard 0,05 miligrama aflatoksina po litru, a u Srbiji je dozvoljeni sadržaj te otrovne supstance nekoliko puta veći.
On je predložio da se mleko razvrsta u nekolko cenovnih kategorija, zavisno od sadržaja aflatoksina i tako nagrade oni proizvođači koji ulažu u zdravstvenu ispravnost namirnica.
Ševarlić je upozorio da Srbija ne treba da dozvoli uvoz mleka sa sadržajem aflatoksina iz evropskih zemalja koji je veći nego što je u EU, a Rističević je rekao da za uvoz mleka u Srbiju važi evropski standard.
Povećava se “minimalac” u Srbiji, od januara najniža zarada biće veća za oko 2.200 dinara
Socijalno ekonomski savet odlučio je na današnjoj sednici i da ne prihvati Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer, kako je rekao Atanacković, ovaj zakon ima mnogo manjkova.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” Zoran Stojiljković izjavio je u ponedeljak da su predstavnici reprezentativnih sindikata saglasni da minimalna cena rada po satu od iduće godine bude povećana sa 130 na 154 dinara.
“Uslov Unije poslodavaca za povećanje minimalne cene rada je da bude povećan neoprezivi deo zarade koji je sada 11.600 dinara”, kazao je Stojiljković.
Minimalna cena rada po satu od januara ove godine je povećana sa 121 dinar po satu na 130 dinara, a poslednjih pet godina za 15 dinara. Minimalnu zaradu od 22.880 dinara u Srbiji prima oko 350.000 radnika.
Proslavite rođendan vaših mališana uz “OSMEH – Svet drugarstva” NAJOPREMLJENIJA igraonica u Požarevcu
Proslava dečijih rođendana u rođendaonicama postala je potrebna savremenog društva i urbanog tempa života.
Naša rođendaonica “OSMEH-Svet drugarstva”, organizuje na prostoru od 240m2, proslavu dečijih rođendana uzrasta od 1 do 13 godina.
Kapacitet rođendaonice je 36 deteta,
i istovremeno imamo u ponudi, u prizemlju rodjendaonice i prostor za roditelje i njihove goste sa 18 slobodnih mesta,
uz korišćenje i letnje bašte.
Sadržajan i tematski osmišljen prostor za decu u rođendaonici, omogućava deci da na osnovu svojih želja i interesovanja,
sami izaberu način na koji mogu da se igraju i uživaju u rođendanskoj proslavi.
Igraonica sadrži: Bebi kutak, dvorac na naduvavanje,
dve tramboline, penjalice, veliki montažni koš, golove za mali fudbal, stoni tenis, multifunkcionalni sto(12 u 1), limbo dance.
Deca školskog uzrasta takodje mogu i da se zabavljaju u kreativnoj radionici,
igraju Playstation 4 uz najnovije igrice, Nitendo Wii,
Need for speed PC sa volanom.
Prateći interesovanja i želje naših rođendanaca, osmislili smo im i kutak za fotografisanje, sa temom u skladu sa godišnjim dobima, kao i dovoljan broj interesantnih selfie ramova.
Dečije igralište u dvorištu je dodatna zabava za naše slavljenike.
U ponudi imamo i rođendanske pinjate “Kreativne radionice OSMEH”.
Novina u našoj igraonici je naš poklon svakom slavljeniku, CD sa fotografijama rođendanske zabave.
Deo fotografija sa svakog rođendana možete pogledati i na našoj Facebook stranici “OSMEH-Svet drugarstva”.
Zakazivanje rođendana za septembar i oktobar je u toku.
Kontakt telefon: 063 870 34 64
Facebook page: https://www.facebook.
Požarevljanka Jovana Grujić osvojila Otvoreno prvenstvo Novog Sada
Jovana Grujić (MIL) je pobednica Otvorenog prvenstva Novog Sada, turnira I kategorije za devojčice do 12 godina, odigranog u TK Vojvodina.
Jovana je u finalu pobedila Milicu Popovski (DIN) 2-0.
Treće mesto su osvojile Vlada Ponomarenko (MIL) i Tara Mihaljević (REK).
Jovana je novim uspehom potvrdila da je u izvanrednoj formi, posle prošlonedeljnog osvajanja Čolanovog memorijala u TK Crvena zvezda, gde je u polufinalu pobedila upravo Milicu Popovski.
Javni konkurs za (su)finansiranje projekata NVO i udruženja u Požarevcu
Pravo podnošenja prijave za finansiranje ili sufinansiranje programa imaju udruženja koja su od javnog interesa za Grad Požarevac pod uslovom da sprovode aktivnosti ili da im je sedište na području Grada Požarevca, kao opštinske ili međuopštinske organizacije.
Pod područjem Grada Požarevca podrazumeva se područje Gradske opštine Požarevac, izuzev područja Gradske opštine Kostolac.
Kriterijumi za ocenjivanje programa rada su:
- Problem kojim se bave – koliko je jasno problem definisan, da li je u vezi sa ciljem upotrebe sredstava i problemima lokalne zajednice;
- Ciljevi programa rada – da li su jasno i prikladno određeni; da li su dostižni u predviđenom vremenu i da li nedvosmisleno predstavljaju rešenje uočenog problema u lokalnoj zajednici;
- Obuhvat – kolike su mogućnosti programa rada da obuhvati širi krug korisnika i podstakne njihovo aktivno učešće u realizaciji predviđenih aktivnosti; da li uključuje partnerstvo sa drugim udruženjima, privredom ili javnim sektorom;
- Aktivnosti i plan rada– da li postoji jasna veza između ciljeva i aktivnosti predviđenih programom rada, da li je predloženi plan aktivnosti realan i ostvarljiv u lokalnoj zajednici u predviđenom vremenu;
- Očekivani rezultati i uticaji – da li su rezultati programa rada merljivi i da li će program rada imati uticaja van kruga neposrednih korisnika;
- Budžet i finansijske isplativosti – da li budžet programa rada odražava stvarne troškove predložene aktivnosti (da li su troškovi realni, praktični i da li je odnos između procenjenih troškova i očekovanih rezultata zadovoljavajući); da li je adekvatan odnos između administrativnih i programskih troškova; kolika je verovatnoća da se planiranim sredstvima postignu predviđeni rezultati;
- Inovacije – da li program rada ima inovativne elemente, predlaže alternativna rešenja u oblasti kojom se bavi;
- Održivost – da li će se aktivnosti nastaviti i posle finansiranja iz budžeta Grada, i na koji način;
- Izveštaj o utrošku sredstava dobijenih iz budžeta Grada Požarevca u 2015. godini i izveštaj o realizaciji bar jednog projekta za one koji prvi put konkurišu za sredstva.
- Visina procenta sredstava obezbeđenih van budžeta Grada Požarevca daće prednost prilikom izbora programa / projekta.
Prijave na konkurs se podnose u roku od 15 dana od dana objavljivanja u lokalnom listu „Reč naroda“.
Opširnije o konkursu pročitajte OVDE.
Voda u Starom Kostolcu i Drmnu ISPRAVNA za piće
Na osnovu informacija objavljenih u pojedinim medijima od 11. septembra 2017. a u vezi sa Obaveštenjem šefa Odseka za sanitarni nadzor Požarevac u Odeljenju za sanitarnu inspekciju, Vere Jonović od 23.avgusta 2017., koje se poziva na Stručno mišljenje o higijenskoj ispravnosti vode za piće na PPV Mlava Drmno i u mreži u selu Drmno, selu Stari Kostolac i delu naselja Kanal u Kostolcu broj 2070 od 21.avgusta 2017., JKP „Vodovod i kanalizacija“ Požarevac dostavlja sledeće saopštenje:
1. JKP „Vodovod i kanalizacija“ i Grad Požarevac su upoznati sa svim relevantnim informacijama od značaja za kvalitet i količinu vode koja se plasira sa postrojenja PPV Mlava i u mreži u selu Drmno, selu Stari Kostolac i delu naselja Kanal u Kostolcu i tom smislu održava redovno praćenje analiza uzoraka, stanja mreže, izveštaja stručnih službi i primedbi korisnika. Pored toga, predstavnici JKP ViK održali su ovim povodom sastanke, najpre sa ZZJZ Požarevac 19.8.2017., a potom i zajednički sastanak sa Verom Jonović i predstavnicima ZZJZ Požarevac 21.8.2017., kako bi nadležni organi i ustanove imali punu i adekvatnu informaciju o tehničkoj ispravnosti postrojenja i mreže i aktivnostima koje se sa tim ciljem trenutno preduzimaju.
2. Analizom izveštaja o kvalitetu uzoraka koje je obradio ZZJZ Požarevac, nedvosmisleno je utvrđeno da se voda koja se plasira sa PPV Mlava o kome se stara ViK PO SVIM PARAMETRIMA IMA SMATRATI ISPRAVNOM ZA PIĆE i da se kao takva dalje distribuira mrežom do potrošača u selu Drmno, selu Stari Kostolac i u delu naselju Kanal u Kostolcu.
3. Analizom stanja mreže, rezultata analize uzoraka i režima dnevne i noćne proizvodnje na PPV Mlava, nedvosmisleno je da je uzrok povremenog incidentnog proboja štetnih materija u sistem vodosnabdevanja postojanje paralelnih sistema za vodosnabdevanje sa hidropakom u domaćinstvima koja plasiraju vodu iz bunara u iste instalacije po privatnim objektima u koje se isporučuje voda sa PPV Mlava. Svaki pad pritiska u instalacijama hidropak kompenzuje svojim uključivanjem, usled čega se tačkasto i incidentno dešava proboj aerobnih mezofilnih bakterija, nitrata i drugih polutanata, koji u vodi sa PPV Mlava i u mreži nikad nisu detektovani. Dodatno onečišćenje vode dolazi iz instalacija u kojima je došlo do taloženja jedinjenja mangana tokom dugog perioda u kome je postrojenjem i mrežom gazdovao TE-KO i koji se usled naglih promena pritiska i neumereno velike potrošnje, uzburka i ispira iz cevi i vodi daje slabu obojenost.
4. JKP „Vodovod i kanalizacija“ savesno, odgovorno i održivo obavlja povereni mandat javnog vodosnabdevanja na području Grada Požarevca i u tom smislu, samo na osnovu odluke Gradskog Štaba za vanredne situacije, a bez rešenih imovinsko pravnih odnosa i okončanog procesa preuzimanja PPV Mlava i mreže od EPS, upravlja i održava taj sistem. Zaključkom Vlade RS br.1201.285920/1-16 od 20.jula 2016. Republika Srbija preuzela je vlasništvo nad PPV Mlava i distributivnom mrežom od EPS i u toku je njegovo predavanje Gradu Požarevcu na korišćenje. Raniji ugovori između JKP „Vodovod i kanalizacija“ i TE-KO Kostolac kao i Aneksi više nisu na snazi. U tom smislu JKP „Vodovod i kanalizacija“ nalazi se u teškoj ali i nezahvalnoj situaciji u kojoj preduzima sve zakonom dozvoljene aktivnosti da sistem koji nije deo sistema JKP „Vodovod i kanalizacija“ održava u funkciji u cilju vodosnabdevanja građana.
JKP „Vodovod i kanalizacija“ je u prethodnih šest meseca, postupajući po primedbama građana i predstavnika MZ informacijama od stručnih službi sproveo sledeće aktivnosti na identifikaciji i rešavanju problema:
– kontinuirano dovozi vodu za piće do ovih naselja putem cisterni, tokom poslednjih mesec dana i održava konstantnu komunikaciju za zvaničnicima ZZJZ Požarevac na rešavanju ovog problema o čemu su izdata dva Saopštenja za javnost (4.8. i 7.8.2017.)
– pripremljen predračun na zameni filterske ispune i mernih uređaja na PPV Mlava,
– obavljene pripreme na izradi čvorišta neophodnih za mehaničko čišćenje magistralnih i distributivnih cevovoda,
– nabavljen deo materijala za izradu čvorišta, raspisao JN i sklopio Ugovor za dobijanje izvođača radova na poslovima čišćenja cevovoda koji počinje u petak 15.9.2017.
– izrađena kalkulacija na zameni vodomera i ugradnji nepovratnih ventila na priključcima u ovim naseljima kako bi se sprečio dalji prodor bunarske vode iz domaćinstava i sistem javnog vodosnabdevanja.
Pored toga , JKP „Vodovod i kanalizacija“ je privremeno i do okončanja svih aktivnosti na čišćenju mreže prebacio sve korisnike na režim snabdevanja na PPV „Lovac“ u Kostolcu i snabdevanje je u ovom trenutku stabilno.
Danas svežije, oblačno i moguća kiša
Vetar će biti slab i umeren, južni i jugozapadni u skretanju na severozapadni, u Vojvodini i na planinama povremeno jak. Najniža temperatura kretaće se od 12 do 18, a najviša dnevna od 20 stepeni na severu do 30 stepenina istoku.
U Požarevcu će danas biti svežije, promenljivo oblačno, rano ujutru u pojedinim delovima grada kiša, tokom dana uglavnom bez padavina. Uveče i noću biće novo prolazno naoblačenje sa kišom. Vetar će biti slab i umeren, uglavnom zapadni, severozapadni. Najniža temperatura kretaće se oko 18, a najviša dnevna 25 stepeni Celzijusa.
Nepovolјna biometeorološka situacija biće za većinu hroničnih bolesnika. Oprez se savetuje astmatičarima i osobama sa kardiovaskularnim tegobama. Reumatski bolovi i nesanica su mogući kod meteoropata.
FIBA ne priznaje medalje Srbiji: Kao da nikada nismo igrali košarku
Zanimljivo je da FIBA kao najveći uspeh Srbije na kontinentalnim prvenstima računa drugo mesto u Poljskoj 2009. godine.
Ako medalje SFRJ ne ubraja sa razlogom, čudi da kao sukcesor nekadašnje Jugoslavije – Srbija ne može da ubroji medalje osvojene između 1995. i 2005. godine kao svoje.
Ni tri zlata sa Evrobasketa (1995, 1997. i 2001) osvojena pod imenom Srbija i Crna Gora, ni dva osvojena na svetskim prvenstvima (1998. i 2002), ni olimpijsko srebro (2016), a ni bronzu sa kontinentalnog šampionata (1999.) FIBA nam – ne računa. Čudno, najblaže rečeno.
Završena izgradnja drenažnog sistema na PK „Drmno“: Rešenje za stabilnost
Svi radovi predviđeni projektom za izgradnju drenažnog sistema su završeni, a cilj je da se postigne trajna stabilnost unutrašnjeg odlagališta na kopu „Drmno“. U radove na izgradnji ovog složenog i tehnički zahtevnog objekta uloženo je oko 132 miliona dinara.
Drenažni sistem na kopu „Drmno“ sastoji se iz 700 vertikalnih drenova ispunjenih šljunkom, objekata horizontalne drenaže od 24 kanala, u koji su postavljene cevi adekvatnog prečnika, drenažnog kolektora i drenažnog odvodnog kanala u dužini od 150 metara. Izgrađeni sistem drenaže urađen je po metodi koja se dosad koristila samo u građevinarstvu za stabilizovanje terena.
Posle elementarnih nepogoda iz 2014, kada je deo kopa „Drmno“ bio poplavljen, usledila su snimanja i ispitivanja. Zaključeno je da u odlagalištu i na padini postoji količina vode koja izaziva nestabilnost tla.
Nakon sprovođenja kompletne procedure i svih postupaka, na osnovu kojih su dobijeni potrebni podaci o tome kakva je situacija ispod površine tla na delu unutrašnjeg odlagališta, Rudarski institut iz Beograda napravio je projektnu dokumentaciju i omogućen je početak radova.
Radovi su izvedeni na prostoru dimenzija 100 sa 300 metara. Prvo je skinut sloj materijala debljine jednog metra, a nakon toga su počela bušenja i postavljanje drenova. Drenažni sistem se sastoji iz vertikalnih drenova ispunjenih šljunkom, a od objekata horizontalne drenaže izgrađena su 24 kanala, u koje su postavljene cevi određenog prečnika, drenažni kolektor, drenažni odvodni kanal dug oko 150 metara, kanal koji će vodu odvoditi do postojećeg vodosabirnika, kao i drenažni tepih. Na prostoru od tri hektara urađeno je 700 bušotina, ukupne dužine 7.700 metara. Prosečna dubina bušotina kreće se od 10 do 12 metara.
Drenažni objekat je na najnižem delu unutrašnjeg odlagališta, gde je tokom poplava 2014. bilo najviše mulja i vode.
U ovom delu odlagališta odnos odložene jalovine i one koja treba da bude odložena je jedan prema dva i više. Kompletan sistem funkcioniše po metodi preopterećenja. Po završetku radova na izgradnji drenažnog sistema, na ovom prostoru odlagaće se nove količine jalovine. Odložena jalovina pritiskaće tlo pod drenažnim sistemom. Voda će pod pritiskom ulaziti u vertikalne i horizontalne drenažne objekte i dalje će kanalima do vodosabirnika, a odatle će se voda adekvatnim pumpama ispumpavati iz kontura kopa.
Kontrola
Prvi efekti novog sistema drenaže na „Drmnu“ biće uskoro vidljivi, jer će se jalovina sa prvog sistema odlagati preko objekta koji je kompletno prekriven iberlaufom i geotekstilom. Zato je planirano i uspostavljanje sistema nadzora, kojim će se pratiti funkcionisanje drenažnog sistema, dinamika isušivanja terena i ukupni efekti. Na realizaciji projekta bili su angažovani „Autotransport“ iz Kostolca i „Novkol“ iz Beograda, a svi poslovi završeni su početkom avgusta.
Zbog kvara jedna ulica u Požarevcu bez vode
Zbog sanacije kvara, bez vode će biti potrošači u ulici Danila Kiša od 08:00 do 12:00 časova.
Prodajna izložba slika Sanje Jotić u Požarevcu: Ljudi kao najveća inspiracija
Izložba slika pod nazivom “La vida como arte” u nedelju je okupila pristalice umetnosti sa modernijim pristupom u drugačijem ambijentu.
Slikarka je poželela dobrodošlicu svim dragim ljudima i otvorila izložbu. Njen uzor je čuveni slikar Pikaso. Ljudi su joj najveća inspiracija.
Njihove karakteristične crte su za nju simbol lepote, a njihov karakter kompozicija.
Pikaso je rekao:,,Slikarstvo je samo drugi način da vodite dnevnik.”
Sinoć je svoj dnevnik, poklonila svojim sugrađanima.
Izložba je bila prodajna, a cene slika su bile od 15 evra.
JOŠ JEDNO HAPŠENJE! Policija u jednom stanu u Požarevcu pronašla “spid”, ekstazi, marihuanu, vagicu, novac
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu uhapsili su D. B. (1976) iz okoline Petrovca na Mlavi, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Policija je u pretresu stana i drugih prostorija osumnjičenog pronašla 225,5 grama sasušenih listova biljne materije nalik na marihuanu, kesicu sa 70,5 grama praškaste supstance za koju se sumnja da je “spid”, više komada tableta „ekstazija”, vagicu za precizno merenje i veću količinu novca za koji se sumnja da je stečen prodajom droge.
Osumnjičeni je, uz krivičnu prijavu, u zakonskom roku priveden Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu.
Hapšenje u Požarevcu zbog tri kesice marihuane (402,4 grama)
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu uhapsili su M. Š. (1988) iz Smedereva, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Prilikom pregleda vozila osumnjičenog, policijski službenici su pronašli tri kesice sa 402,4 grama sasušene biljne materije nalik na marihuanu.
Osumnjičeni je, uz krivičnu prijavu, u zakonskom roku priveden Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu.
Svetski dan prve pomoći – Javnim časom obeležen u OŠ “Dositej Obradović” u Požarevcu(FOTO)
U OŠ “Dositej Obradović” u Požarevcu, đaci srednje Medicinske škole iz Požarevca, izveli su situacije u kojima se mogu desiti bilo kada, na bilo kom mestu i svako može biti pogođen.
Foto: Urban City
Oni su izveli pokaznu vežbu u pružanju prve pomoći a učenici trećeg razreda OŠ „Dositej Obradović“ su demonstrirali upotrebu trougle marame.
Foto: Urban City
Prva pomoć je prva karika u lancu spasavanja života u nesrećama
Obuka građana za pružanje prve pomoći čini društvenu zajednicu bezbednijom i snažnijom, odnosno spremnijom za različite vrste izazova u smislu prirodnih nepogoda ili drugih vrsta nesreća koje se dešavaju u savremenom dobu.Tema se odnosi na sve iznenadne i neočekivane događaje koji se mogu dogoditi kod kuće i mogu izazvati povredu ili smrt.
Foto: Urban City
Ovom prilikom želja je da se poveća svest naših sugrađana o mogućim opasnostima sa kojima se mogu suočiti u svom svakodnevnom okruženju, kao i jednostavnim koracima koje mogu preduzeti u tim situacijama kako bi pomogli sami sebi ili članu svoje porodice.
Foto: Urban City
Direktorka OŠ “Dositej Obradović” Ivana Joksimović, napomenula je – Da će u svakoj školi biti organizovane ekipe za ukazivanje prve pomoći, to će biti doprinos i podrška svima onima koji žele da se edukuju u tom pravcu i to će biti učenici starijih razreda”.
Foto: Urban City
Sekretar Crvenog Krsta Požarevac Saša Obradović je napomenuo da su sve škole u našem okrugu u okviru projekta „Sigurnije škole i otpornije zajednice“, koji sprovode Crveni krst Srbije i austrijski i kanadski Crveni krst, dobile potrebnu opremu za pružanje prve pomoći u svojim objektima.
Zaista neverovatno! Požarevljanin vozio sa 2.64 promila alkohola, zadržano još pet osoba na trežnjenju
U periodu od 03. do 11.septembra 2017. godine na teritoriji Policijske uprave u Požarevcu, evidentirano je 10 saobraćajnih nezgoda. Tri lica su zadobila teške telesne povrede, dok je u četiri saobraćajne nezgode pričinjena samo manja materijalna šteta.
Zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola zadržana su šest vozača, jedan sa 2,64 promila alkohola u krvi.
Policija je podnela 117 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 565 prekršajnih naloga, uglavnom zbog neprilagođene brzine.
Jedanaesta sednica Skupštine opštine Malo Crniće
Na dnevnom redu je razmatranje izveštaja o izvršenju budžeta opštine Malo Crniće za period januar – jun 2017. godine.
Takođe su na dnevnom redu razmatranje plana i programa rada Biblioteke „Srboljub Mitić“ Malo Crniće za 2018. godinu i program rada Centra za kulturu opštine Malo Crniće za 2018. godinu.
Na današnjoj Skupšini opštine Malo Crniće govori se i o odlukama:
Odluka o prestanku mandata člana Opštinskog veća Draganu Stankoviću iz Crljenca,
Odluka o prestanku mandata člana Opštinskog veća Dejanu Ivanoviću iz Kule,
Odluka o maksimalnom broju zaposlenih u 2017. godini,
Odluka o davanju saglasnosti na cene iznošenja smeća na teritoriji opštine Malo Crniće,
Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Statuta Turističke organizacije Malo Crniće,
Odluka o određivanju prostora na teritoriji opštine Malo Crniće na kojem nije dozvoljeno javno okupljanje.
Kao i rešenje o izmenama Rešenja o obrazovanju Komisije za sprovođenje konkursa za izbor direktora javnih preduzeća čiji je osnivač opština Malo Crniće.
Sednica će se održati u sali Skupštine opštine, sa početkom u 13,00 časova.
Dan koji je promenio svet – 11. septembar, Njujork 2001
Pre 16 godina na tlu SAD dogodio se teroristički napad koji je zauvek promenio svet.
Teroristi su oteli komercijalne avione i srušili ih u Svetski trgovinski centar u Njujorku, Pentagon i u polje u Šanksvilu u saveznoj državi Pensilvanija.
Veliki broj ljudi je nastradao, a tokom kasnijih godina mnogi policajci i vatrogasci koji su se zatekli na mestu događaja i pomagali povređenima i izvlačili tela poginulih, umrli su od raznih bolesti. Svet više nikada nije bio isti, a ovaj događaj je pokrenuo serije terorističkih napada koji su se kasnije dešavali svuda.
GDE SU TELA POGINULIH?
Više od polovine poginulih u Kulama bliznakinjama 11. septembra nikada nije pronađeno. U Njujorku je poginulo 2.753 ljudi. Oko 1.100 ljudi nikada nije identifikovano, a njihova tela nikada i nisu pronađena.
Do danas, gradska Kancelarija za medicinsku obradu pokušava da formalno identifikuje ostatke, korišćenjem najsavremenije tehnologije.
Ovog meseca su identifikovani ostaci čoveka koji je umro u jednoj od Kula bliznakinja i to je prva osoba koja je identifikovana od 2015. godine.
Američki autor Kevin Baret, poznati teoretičar zavere, raspitivao se zašto je tako malo tela pronađeno.
Tokom 2013. godine je napisao: “U svakoj zgradi koja se ikada srušila, sva tela žrtava su pronađena u boljem ili lošijem stanju. To je zato što zgrada pada na ljudska tela. Žrtve ne mogu da se pretvore u prah ili da nestanu same od sebe. Šta se dogodilo sa gotovo 3.ooo ljudskih tela koja su ostala zatrpana kada su se srušile kule od 110 spratova. Odgovor je – isto što i kancelarijskom nameštaju, ormarima, telefonima, kompjuterima i ostalim stvarima. Ništa od ovih predmeta nikada nije pronađeno – kaže on.
On naglašava da su ljudi unutar Kula bliznakinja razneseni eksplozivom koji je bio podmetnut, što prema njegovom mišljenju objašnjava zašto tela nikada nisu pronađena.
Forenzičar Mečthild Princz koji je vodio proces identifikacije žrtava, objasnio je šta se dogodilo, prenosi Dejli Star.
– Bilo dosta destruktivne sile, ogromne količine goriva za avion su zapaljene, zgrada se srušila, ali je mesto gde su bile ruševine tinjalo tokom narednih nedelja. Ljudsko telo je veoma krhko, pa je došlo do takozvane masovnog kremiranja – rekao je on.
PRAVI RAZLOG ZAŠTO SE NAPAD DOGODIO 11. SEPTEMBRA
Brojni stručnjaci su izjavili da nije slučajno što je Al Kaida izabrala baš 11. septembar za napad, već da taj datum ima određenu simboliku.
U svojoj knjizi za koju je dobio Pulicerovu nagradu 2008. godine, Lorens Rajt tvrdi da su se džihadisti sa razlogom okrenuli protiv SAD.
– Krstaški ratovi su za Al Kaidu bili kontinuiran proces koji se nikada neće rešeti do konačne pobedi islama. Godine 1683. 11. septembra, poljski kralj je započeo bitku koja je uspela da poremeti najbolji napredak muslimanskih vojnika prilikom osvajačkih ratova. U narednih 300 godina islam je bio zasenjen rastom zapadnih hrišćanskih društava. Ipak, Osama bin Laden i Avganistanci su verovali da se u Avganistanu stvorila plima da islam ponovo krene u marš – rekao je on.
Poznati pisac i filozof Kristofer Hičens je takođe podržao ovu teoriju. Pišući za Gardijan nekoliko nedelja nakon napada, on je rekao da za razliku od hrišćanskih i zapadnih sila, muslimanske zemlje nikada nisu zaboravile taj datum.
– U islamskom svetu, a posebno među ekstremistima, on se pamti kao poniženje i uvod u sve kasnije događaje – objašnjava on.
Nakon napada se pojavala teorija da je teroristički akt dogodio pa na taj datum jer je to broj (9/11) za hitne slučajeve u SAD.
Mediji smatraju da je izabaran baš zbog toga što označava da se dogodila katastrofa, što je bio razarajući događaj za ovu zemlju, prenosi Dejli Star.
TUŽBA PROTIV SAUDIJSKE ARABIJE
Članovi porodica 1.400 žrtava su podneli tužbu protiv vlade Saudijske Arabije da su platili dvojicu svojih državljana, koji su se predstavljali kao studenti u SAD, da putuju od Finiksa do Vašingtona, kako bi proverili bezbednost u avionima pre 11. septembra.
Saudijska vlada odbija da prizna da je imala bilo kakve veze sa teroristima, a njeni advokati su podneli su zahteve za odbacivanje potražnje novčanih sredstava. Podnosioci tužbe moraju da odgovore na predlog do novembra.
Slučaj onda može da ode na sud zahvaljujući Zakonu o pravu protiv sponzora terorizma, koji je kontgres izglasao u septembru prošle godine, uprkost vetu bivšeg predsednika Baraka Obame i lobiranju vlade Saudijske Arabije, prenosi Independent.
Zakon dozvoljava porodicama žrtava da tuže strane vlade pred saveznim sudovima SAD.
Prve zvanične utakmice selekcija Braničevsko-Podunavskog regiona u rukometu
Snagu i umeće prelepe rukometne igre devojčice su pokazale u tri starosne kategorije 2004/2005,2002/2003 i 2000/2001. Samo nadmetanje je proteklo u fer i sportskoj atmosferi gde je rezultat bio manje bitan.
Na svim utakmicama je pokazan kvalitetan rukomet, a sve je posmatrao koordinator RSS Živojin Maksić koji je imao šta da vidi i da zapiše u svoju beležnicu, gde je i on sam bio zadovoljan prikazanim.
Pored koordinatora RSS bili su prisutni i svi treneri sa ova 4 regiona kao i koordinator RSCS, pod budnim okom i organizatorom ovog okupljanja generalnog sekretara RSBO Ristić Dalibora.
Naredni mečevi su zakazani za 28.9.2017. takođe u Petrovcu na Mlavi kada će gostovati naša seniorska reprezentacija Srbije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.
Gde je pečat? Od 1. oktobra privrednim subjektima nije potreban pečat u platnom prometu
Narodna banka Srbije saopštila je da je usvojila izmene podzakonskih akata iz oblasti platnog prometa i tako precizirala odredbe koje se odnose na neobaveznost upotrebe pečata privrednih subjekata.
Iako je, kako je navedeno, Narodna banka Srbije još 2014. godine, donošenjem Zakona o platnim uslugama i usvajanjem pratećih podzakonskih akata, i faktički ukinula obaveznu upotrebu pečata privrednih subjekata u vezi s platnim uslugama, uočeno je da u bankarskoj praksi često i dalje preovlađuju rešenja na osnovu kojih privrednici u svakodnevnom poslovanju upotrebljavaju pečat (npr. za overu obrazaca platnih naloga na šalteru), kada ne koriste prednosti elektronskog i mobilnog bankarstva.
Kako bi se unapredila i ujednačila praksa banaka i otklonile sve nedoumice među privrednim društvima i preduzetnicima, usvojenim rešenjima jasno je naglašeno da banke ne mogu odbiti pružanje platnih usluga samo zbog toga što klijent u svom poslovanju s bankom ne želi da koristi pečat.
Kako se ističe, najpre privredni subjekti koji su do sada imali otvorene račune i na šalteru koristili pečat za overu platnih naloga u zemlji i sa inostranstvom mogu jednostavno od 1. oktobra banci predati pisani zahtev da više ne koriste pečat i banka je dužna da im bez aneksiranja ugovora već narednog dana obezbedi predaju potpisanih platnih naloga bez obaveze da ih klijent overi pečatom.
Pravna lica i preduzetnici koji otvaraju nove račune nisu dužni da od 1. oktobra overavaju zahtev za otvaranje računa, karton deponovanih potpisa, naloge za platni promet, menice i druga dokumenta koja se odnose na platni promet, osim ako to nisu izričito zahtevali od banke i ugovorili s njom.
Usvojenim rešenjima, dodaje se, dat je pun doprinos i ispunjenju jednog od zadataka koji je Vlada utvrdila u svom programu, a radi čijeg sprovođenja je obrazovana međuinstitucionalna Radna grupa za ukidanje obavezne primene pečata i izdavanje papirne fakture, u čijem radu učestvuju i predstavnici Narodne banke Srbije. Glavni ciljevi koji se žele postići su, između ostalog, smanjivanje troškova privrede i unapređenje pozicije Srbije na listi uslova poslovanja (Doing Business) koju objavljuje Svetska banka.
Istovremeno, iz NBS ohrabruju privredne subjekte da u punoj meri koriste mogućnosti i prednosti elektronskog bankarstva i poslovanja.
Opština Golubac dobila preko 800.000 dinara za rešavanje problema populacione politike
Opština Golubac je jedna od 15 komuna u Srbiji koje su iz Republičkog budžeta dobila sredstva namenjena za podsticaj rađanja, ostanak mladih parova na selu i podizanje zdravstvene kulture koje realizuje Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku.
Za sprovođenje mera populacione politike država je izdvojila 150 miliona dinara. Radi se o nepovratnim sredstvima.
Kriterijumi po kojima se odlučivalo ko će dobiti sredstva bili su materijalni status stanovnika i kvalitet projekta. Imajući u vidu lošu populacionu politiku, rukovodstvo i građani opštine Golubac zajednički su pokrenuli inicijativu za sprovođenje mera na snižavanje psihološke cene roditeljstva i edukaciju građana za poboljšanje mlade populacije.
– Ove godine je Kabinet za demografiju i populacionu politiku Republike Srbije raspisao konkurs na kome je opština Golubac aplicirala i dobila preko 800 hiljada dinara za rešavanje problema populacione politike, jedna je snižavanje psihološke cene roditeljstva, a druga edukacija građana za poboljšanje mlade populacije, kaže koordinator za projekte opštine Golubac, Aleksandar Đukić.
Kroz aktivnosti rešavanja psihološke mere roditeljstva opština Golubac je sprovela zapošljavanje tri starije ženske osobe koje će pomagati porodicama sa više dece, odnosno za mlade majke, u obavljanju svakodnevnih kućnih poslova. To su poslovi pranja, peglanja, čišćenje prostorija u kome borave deca, održavanje prostora za higijenu i drugih poslova u kući.
– Najbolji efekti svih ovih sprovedenih mera može se videti posle nekoliko godina, ali mi se nadamo da ćemo edukacijom građana i prestavljanjem rezultata rada na snižavanju psihološke cene roditeljstva doći do toga da već naredne godine proširimo na još neka naselja kao što su Miljević, Krivača, Dobra i još nekoliko naselja koja budu zainteresovana za ovu vrstu usluga. Ovaj projekat sada se sprovodi u Golupcu, Braničevu, Bikinju i Bariču, dodao je Đukić.
Predstavnici Kabineta za demografiju i populacionu politiku u naselju Braničevo obišli su tri porodice u kojima se sprovodi ovaj projekat.
– Opština Golubac je aplicirala za meru suzbijanja, odnosno smanjenja psihološke cene roditeljstva i mi smo danas obišli tri porodice u naselju Braničevo gde smo se na licu mesta uverili kako taj servis funkcioniše i videli smo te žene koje rade taj posao kao i zadovoljne majke kojima olakšavamo svakodnevne poslove u kući, naglasio je Marin Jovanović, savetnik u Kabinetu. Znači ove žene će pomagati majkama u čuvanju dece, pranju i peglanju veša, i svim drugim poslovima, što će omogućiti da majke imati više slobodnog vremena da provode sa svojom decom. Marin Jovanović je rekao i da je otvaranje odeljenja srednje škole u Golupcu dobra mera koja će doprineti da mladi ostanu u svom mestu i da tu zasnuju porodicu.
– Želim da pohvalim rukovodstvo opštine Golubac koje je u ovim teškim vremenima prepoznalo problem populacione politike i svim nezaposlenim majkama koje koje dobiju treće dete, da u narednih 15 godina dobijaju mesečno po 25 hiljada dinara, što je dobar i jedini primer u Srbiji. Bilo bi dobro da i ostale i mnogo razvijenije opštine u Srbiji slede primer Golupca i ovaj projekat sprovode u svojim sredinama i tako doprinose boljoj demografskoj slici Srbije, dodao je Jovanović.
U nekim mestima godišnje samo jedna-dve bebe
Osnovni uzroci “bele kuge'”, kako procenjuju stručnjaci, jesu nedovoljna privredna razvijenost opštine, sporo rešavanje stambenih pitanja, veliki broj nezaposlenih, narušena polna struktura stanovništva, odlazak mladih na privremeni rad u inostranstvo, spora urbanizacija i teški uslovi života i rada na selu. Za decu kao da je sve manje vremena, pa tako u nekoliko naselja iz kojih su većina meštana na privremenom radu u inostranstvu, godišnje se rodi od jedne do dve bebe, za razliku od pre četiri decenije kada se u svakom selu ove podunavske opštine čuo glas novorođenih beba u pedesetak porodica. Uz sve ovo, na širenje “bele kuge'” u znatnoj meri utiče i poremećaj sistema vrednosti. Jer, danas mladi teško dolaze do nekog posla, a oni koji su imali sreće da se zaposle mnogo su više zainteresovani da se provode, nego da formiraju porodicu.
Čupković se vratio u Mladi radnik
Trener Dragan Bonić je najavio da se pored već angažovanih pojačanja vodi razgovor i sa jednim internacionalcem.
Reč je Konstantinu Čupkoviću koji je trenirao sa igračima sadašnje ekipe, ali se čekala konačna, odnosno međusobni dogovor.
Poznati internacionalac je igračku karijeru počeo u Mladom Radniku koji mu je matični klub.
Kako nas je obavestio predsednik kluba Lazar Ristić dogovor je postignut, tako da je Čupković najzvučnije igračko ime koje još više jača redove ekipe trenera Bonića.
Inače, Konstantin Čupković je posle Mladog radnika igrao za Vojvodinu, postao reprezentativac i iskusni internacionalac koji je zatim igrao u klubovima iz Poljske, Francuske, Italije, a poslednje sezone nastupao je u dresu grčkog Olimpijakosa.
Dogovor između Mladog radnika i Čupkovića je da igra na „otvoreni ugovor” sve dok ne dobije neku primamljivu inostranu ponudu.
Sunčano i toplo danas u Požarevcu, temperatura do 33°C
Jutarnja temperatura kretaće se od 12 do 17 stepeni, u košavskom području do 21, a najviša dnevna od 30 do 34 stepena Celzijusa. Uveče na zapadu, jugozapadu i jugu, a tokom noći u ostalim krajevima biće naoblačenje sa kišom i pljuskovima sa grmljavinom.
U Požarevcu će danas biti pretežno sunčano i toplo uz umeren i jak jugoistočni vetar. Jutarnja temperatura biće oko 21 stepen, a najviša dnevna oko 33 stepena. Uveče će biti postepeno naoblačenje, tokom noći sa kišom i pljuskovima sa grmljavinom.
Nastavlјa se period sa nepovolјnim uticajem meteoroloških prilika na osobe sa cerebrovaskularnim i psihičkim obolјenjima. Reumatski bolovi, glavobolјa i pojačana nervoza su očekivane meteoropatske reakcije.
Ulica u centru Požarevca bez vode do 12 časova
Zbog sanacije kvara, bez vode će biti potrošači u ulici 15. Oktobra
Od 10:00 do 12:00 časova.
EUROBASKET 2017: Prokletstvo iz 1995. i dalje traje za Hrvatsku, Rusija u četvrtfinalu
Izabranici Aleksandra Petrovića držali su se do prvog poluvremena i bili ravnopravni protivnik, ali su Rusi u nastavku meča potpuno preuzeli inicijativu i kontrolisali igru do kraja meča.
Hrvatska nije mogla da odgovori na sjajne napade ’Zbornaje’ predvođene neverovatnim Švedom, dok na drugoj strani Bogdan Bogdanović nije mogao sam protiv prejake Rusije.
Hrvati od 1995. i silaska s postolja nemaju nijednu medalju, a neće je imati ni ove godine.
Selekcija Rusije graće protiv reprezentacije Grčke koja je savladala Litvaniju.
Grad Požarevac na reprezentativnom sajtu Ruske federacije „Prezident“
Bliži se godišnjica obeležavanja 15. oktobra dan na koji je Požarevac oslobođen u oba svetska rata. Na prostoru parka Čačalica nalazi se Spomen kosturnica palim borcima Crvene armije, koji su poginuli u borbama za oslobođenje Požarevca.
Na tom prostoru su pre 50 godina posađene 441 sadnica breza, u čast poginulih crvenoarmejaca koliko ih je i poginulo na ovom prostoru.
Ove godine pored obeležavanja 50 godina od sadnji breza, obeležava se i 55 godina od otkrivanja spomenika borcima Crvene armije, 10 godina od restauracije, odnosno ponovnog sađenja breza (300 breza se osušilo kao posledica bombardovanja 1999. godine) i bratimljenja Požarevca i Volokolamska i 550 godina od prvog spominjanja Požarevca u turskim knjigama.
Grad Požarevac je pripremio bogat kulturno-umetnički program za proslavu 15. oktobra na kome će pored brojnih zvanica gosti biti i iz Rusije, tačnije Volokolamska, Moskve i veteranskih organizacija iz te države.
Preveden tekst sa sajta „Predsednik“ iz Rusije možete pročitati u daljem tekstu.
O ČEMU ŠUME BREZE NA ČAČALICI
Jedistven, van predela Rusije, memorijalni park u čast ruskih ratnika popunjen je Alejom Slave. Postoji u srpskom gradu Požarevcu, nekih osamdeset kilometara od Beograda, unikatni park breza, zasađen na brdu Čačalica u sećanje na poginule vojnike i oficire Radničko-seljačke Crvene Armije u Jugoslaviji u vreme Drugog svetskog rata. Taj, van naše držae, jedinsven kompleks posvećen podvigu ruskih ratnika, postao je najsvetliji simbol prijateljstva ruskog i srpskog naroda. Vrlo brzo će on, 15. oktobra proslaviti svoj poluvekovni jubilej i dopuniti novu Aleju Slave.
Posle oslobođenja Požarevca od fašističkih okupatora , 15. oktobra 1944. godine na Čačalici su , u bratskoj grobnici, bili sahranjeni ostaci vojnika i oficira RKKA (Crvene Armije), poginulih pri oslobobađanju grada , ali i mrlih od rana u okolnim bolnicama. U oktobru 1962. godine kraj bratske grobnice podignut je i svečano otkriven spomenik. Na njemu se nalaze reči: “ Herojima ruske Crvene armije, palim zha slobodu bratske Jugoslavije. 15. oktobra 1944. godine“. Pet godina posle toga, pored bratske grobnice pojavila se mlada brezova šuma. Po slovenskom običaju u sećanje na svakog poginulog borca sade po brezu. Većina tih crvenoarmejaca pozvana je na front od strane vojnih vlasti Podmoskovlja, zato je i rešeno da se sadnice dovezu iz njihove postojbine. S takvom inicijativom jugoslovenski novinar Dragoslav Bogdanović Bucić obratio se sovjetskom piscu Borisu Poljevovom koji je tu ideju vatreno podržao. Uz saradnju sa herojem Sovjetskog Saveza, borbenog pilota Alekseja Marosejeva u Požarevac su dovezene sadnice breza iz podmoskovskog sela Povarovo u reonu Volokolamska. Po broju poginulih to je bila 441 sadnica sa tehničkom rezervom. Jugoslovenski učenici, studenti, radnici, vojnici, tri dana su sadili ruske breze u svoju rodnu zemlju, a svečana ceremonija završne sadnje dogodila se 15. oktobra 1967. godine. Jednu od tih breza zasadio je i legendarni sovjetski pevač Mark Bernes.
Sadnice su se primile. Kako smatraju srpski zavičajni kustosi, zemlja pod svakom brezom bila je u toku borbi zalivena od trećine do polovine litre ratničke krvi. Primećeno je da su listovi na tom drveću listali po mesec dana kasnije nego na balkanskim brezama: genetsko sećanje im nije dalo da zaborave svoju postojbinu. Stabla mnogih breza godinama su se razdvajala, račvala i umnožavala prirodno. Ljudi su ih smatrali simbolima dva naroda – ruskog i srpskog, sa zajedničkim korenom.
Tako je stvoren, jedinstven u svetu, “živ“ spomenik u kome centralno mesto ne zauzimaju mramor, bronza ili granit, nego brezova šuma, posađena na večno sećanje i za pokoj duše slovenskih boraca, a koju pažljivo Požarevljani čuvaju. Budući da se zatekla na gostovanju u Požarevcu u maju 2007. godine i saznavši da je, kao rezultat varvarskog bombardovanja Jugoslavije 1999. godine usled zračenja i isparenja posle bombardovanja petrohemijskog kompleksa u Pančevu, postradao veći deo brezove šume, pozorišni radnik i producent Nadežda Kuzina pokrenula je međunarodnu akciju za obnovu brezove šume. Akciju su podržali javne i državne organiacije obe zemlje. Na dan memorijalnog kompleksa, 15. oktobra 2007. godine u Požarevac je, na molbu žitelja grada, iz istog rasadnika, Povarova, kao i pre četrdeset godina, stiglo i posađeno 300 breza kao zamena za svelo drveće usled bombardovanja.
U svečanoj akciji nove sadnje učestvovali su predstavnici ambasada Rusije, Belorusije i Ukrajine, delegacija Volokomamska, rukovodstvo Ruskog centra nauke i kulture u Republici Srbiji (Ruski dom) i brojni građani, veterani, i nekadašnji gorani. Da bi sve breze bile zasađene u jednom danu, uključili su se i vojnici Vojske Srbije. Jednu brezu zasadio je i legendarni pevač i kompozitor Đorđe Marjanović, zvezda jugoslovenske estrade od šezdesetih do devedesetih godina. Kada je on dolazio kod nas na gostovanja, bilo je nemoguće dobiti kartu. On je mnogo uradio za učvršćivanje i ovekovećenje sećanja na poginule sovjetske vojnike u Srbiji koji su sahranjeni na groblju u Beogradu. Još jednu svoju brezu, kao i četrdeset godina ranije, posadio je novinar i istoričar Dragan Bogdanović – Bucić, graditelj i čuvar, održavalac tog memorijala. Brezu je posadila i autor ovih redova. Ruska delegacija položila je venac na obližnji spomenik srpskim ratnicima i nevinim patriotama. Služen je i parastos, grmeli su i plotuni počasnog voda, kao i praznični vatromet. Preporod brezove šume postao je tako međunarodna humanitarna akcija koja je simbolizovala prijateljstvo naših naroda.
Mi smo veoma zahvalni i odajemo priznanje našim , srpskim prijateljima za gako osećajno, blagodarno odnošenje prema podvigu naših boraca, ka istorijskom pamćenju, ka Rusiji. Veza vremena i poklolenja u Srbiji je veoma osetljiva. Srbi pamte da su im Rusi, ne jednom, pomogli: i u oslobađanju petovekovnog turskog ropstva, i od nemačko-fašstičkog jarma, i podržali razrešenje kosovskog konflikta. Za prošlih deset godina prijateljski odnosi među našim državama obogaćeni su novim iskustvom saradnje. Sve ove godine park-mermorijal na Čačlici nalazi se pod stalnom brigom Srba. U predvečerje ovog jubileja patriotske organizacije Rusije, pod inicijadivo Međuregionalnog koordinacionog Saveta idustrijalaca , privrednika i preduzetnika zajedno sa rukovodstvom Grada Požarevca, dogovorili su se da realizuju međunarodnu akciju – na Dan oslobođenja Požarevca od fašističke okupacije, iskazati poštovanje sahranjenima na Čačalici, kako crvenoarmejcima, tako i srpskim patriotama, odajući dužne počasti herojima. Predstojeće svečanosti nesumnjivo će dati zamajac još većem jedinstvu naših naroda i jačanju prijateljstva između Rusije i Srbije, pokazujući tako rastresenoj i prigušenoj evropskoj raspravi i druge modele međunarodnih odnosa i “narodne diplomatije“ kojima je cilj saradnja, dobrosusedstvo i svet bez ratova i nasilja.
Lidija Kudikova
EUROBASKET 2017: “Orlovi” u četvrtfinalu u kome će igrati protiv Italije
Nije bilo lako. Ni najmanje. Iako je isprva delovalo idealno: na mađarsko vođstvo od 2:3 odgovoreno je serijom od 14 uzastopnih poena, od čega šest Kuzmićevih. I, tu, sredinom prve četvrtine, sve je nagoveštavalo laganu košegetersku rapsodiju “orlova”, ali se suparnik sa time nije složio.
Dobro pivotiranje Kelera, pa trojka Ferenca i dva koša plemjkera Perla, pokrenuli su ekipu našeg severnog komšija, a ta serija od 9:0 podigli su joj samopouzdanje upravo na način koji ume da bude koban po rivala.
“Orlovi” su na momenat bili zatečeni, selektor Đorđević ih je okupio na tajmautu i tražio veću probojnost, ali i od Kuzmića da uočenu dominaciju u reketu još više koristi.
On je to i poslušao, uz pomoć spoljnih saigrača brzo je došao do 13 poena, prednost je počela da se vraća, ali… Mađare je tada krenuo šut sa distance. Perl i Ferenc su produžili svoj rafal, primicavši ekipu čak na “-3”, čas na “-4”. Novi Đorđevićevi tajmauti, kako na kraju prve, tako i sredinom druge četvrtine, samo su na momente urodili plodom. U napadu je, naime, išlo sasvim dobro, sa preko 50% uspešnosti šuta za dva, i tačno 50% za tri poena, no u odbrani je škripalo.
Obraćajući pažnju na opasnog Hangu, naša defanziva je imala veliki problem sa brzinom drugih, suparničkih spoljnih igrača koji su se veštim korišćenjem blokova lako oslobađali čuvara i, što je važnije, pogađali. Sedam naših izgubljenih lopti, a samo dve mađarske, davale su nagoveštaj koliko ne uspeva srpski pritisak “na loptu”, kada je ona u posedu rivala. Dobijena bitka u reketu (20-10 u skokovima) nije u prvom poluvremenu značila mnogo, jer su sve propušteno tamo – Mađari nadoknađivali “spoljnom igrom”, uz raspoložene Perla i Vojvodu. Košgeterski su im isprva parirali samo Kuzmić i Bogdanović, koji su postigli 15, odnosno 11 poena u prvih 20 minuta.
Povratak iz svlačionica na parket je izveo daleko rešenije, koncentirsanije “orlove”. Trojka Bogdanovića, pa tri uzastopno dobre odbrane, razmrdale su naš nacionalni tim, a onda se na to nadovezala i trojka Mačvana, koji je time upotpunio svoju raznovrsnu igru, a Srbiji doneo 56:45 u 23. minutu.
Ta serija je narasla na 14:4, za velikih 62:45, koja je uz sve bolji Jovićev nastup, kako u odbrani, tako i u vidu asistencija, unela nervozu u tabor suparnika.
Stvari su tako, sasvim zasluženo, imajući u vidu odličan nastup naše nacionalne selekcije, prilično brzo došle “na svoje”. Serija 14:4 kojom je otvorena treća deonica u mnogome je odredila naredne minute, u kojima je Mađare “izdao” šut, ali se nisu predavali, pa su gledali da što pre i što više nadoknade “-18” (64:46) koje ih je snašlo. Kada bi i napravili neki mini-nalet, to bi Aleksandar Đorđević “sasecao” tajmautom, pa bi se sve vratilo na pravu, stazu uspeha “orlova”.
A čim je počelo završnih deset minuta, u koje se ušlo sa sa 69:53 u korist Srbije, Đorđević je bio prinuđen da zatraži predah jer je rival ubacio tri trojke u nizu, preko Vojvode i Ferenca. Odjednom je kao godinama udaljeno izgledalo onih 64:46, jer je semafor pokazivao 69:62.
Jovićeva aistencija Mačvanu prekinula je taj nalet, njegova “krađa” u sledećoj mađarskoj akciji, pokrenuli su Srbiju, čije su centre, do tada Kuznića, a tada Marjanovića, suparnici prilično “izubijali” po rukama, sprečavajući poene. Kada se na sve nadovezala Bogdanovićeva trojka, ponovo se činilo “Evo, gotovo je”, jer je bilo 78:63, ali su i tada Mađari vratili u život, predvođeni izuzetno raspoloženim plejmejkerom Perlom.
Njihov najnoviji nalet Lučić je prekinuo lepim zakucavanjem, ali se Vitman pobrinuo da se sa samo devet poena razlike (80:71) uđe u poslednjih 150 sekundi utakmice, a Rujan svojom trojkom naterao Đorđevića na tajmaut kada je semafor pokazao 84:77 na minut i po do kraja. U završnici su “orlovi” odigrali mirno: Lučić je bio nepogrešiv sa linije penala, dobrim građenjem Kuzmić obezbedio “dabl dabl” učinak, a naši igrači – prolazak u četvrtfinale. Ovaj izazov jeste bio težak, ali sledeći, italijanski, biće daleko teži.
Tropski letnji dani su za nama, a kakva će biti zima?
Prema dugoročnoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, leto se nastavlja i tokom ovog meseca, koji će biti čak dva stepena topliji nego što je to višegodišnji prosek za septembar. Tako će doneti prosečnu temperaturu u intervalu od 17 do 20 stepeni, dok će na planinama biti nešto hladnije, te živa u termometru neće prelaziti 15. podeok. Iako je preko potrebna, kiša će u septembru padati samo osam do deset, a na planinama od deset do 12 dana.
– Septembar u narednom periodu zadržava toplo vreme, iznad proseka. Očekujemo smenu sunca i oblaka, ali ostaje toplo. U narednom periodu, temperature će nas podsetiti na tropske vrućine pa će sutra biti oko 30 stepeni Celzijusa, a u ponedeljak živa u termometru će stići do 34 podeoka – rekao je Đorđe Đurić, meteorolog.
Te visoke temperature, ipak, ne bi trebalo da nam “podgreju” nadu, jer je, prema rečima našeg sagovornika, tropski deo godine ipak završen.
– Nakon ta dva “tropska” dana, dolazi nam kratko osveženje sa kišom i grmljavinom, temperatura će opasti, ali će biti u skladu sa normalnim vrednostima, bez jačeg zahlađenja – objašnjava Đurić.
Pretežno suvo i toplo vreme u septembru donosi i prosečne maksimalne temperature od 24 do 36 stepeni Celzijusa.
– S obzirom na to da nema jačeg zahlađenja u narednom periodu, leto će nam i kalendarski zvanično potrajati – kaže Đurić.
Ipak, kako je objasnio, već sada po osetno hladnijim i prijatnijim noćima i jutrima možemo zaključiti da je kraj leta sve izvesniji.
Prosečno topao i vlažan oktobar sa sobom donosi i takozvano miholjsko leto.
– Na samom početku oktobra možemo očekivati nekih tri do pet dana kada će vreme biti sunčano, jedno pravo miholjsko leto sa temperaturama od 23 do 27 stepeni – priča Đurić.
Srednja maksimalna temperatura vazduha u oktobru biće iznad proseka i to za oko 0,6 stepeni.
Letnje suše nastaviće se tokom rane jeseni, a osveženje u vidu padavina možemo očekivati početkom oktobra.
– Uticaj visokih temperatura tokom letnjeg perioda osetiće se mesecima koji slede, pa će tako tokom jeseni biti čak od 19 do 26 letnjih dana, dok će mraza biti najviše 14 dana. Kiša će padati umereno, a samo se u novembru očekuje više padavina u odnosu na prosek u većem delu zemlje – stoji u izveštaju RHMZ-a, dok predviđaju maksimalnih 12 stepeni u novembru.
U odnosu na prošlu zimu, kada su se ekstremno niske temperature zadržale sve do početka proleća, ove godine nas očekuje blaga zima sa srednjim temperaturama od dva do pet stepeni, a na planinama od minus tri do jedan stepen. Mraz će se na tlu zadržati skoro dva meseca, dok će u brdsko-planinskim predelima ta brojka iznositi oko 80 dana. Kiša i sneg će padati od 32 do 42, a na planinama do 50 dana. Zato, iako blaga, ostaje daleko od rekordera među toplim zimama – 1989. godine kada je izmereno čak 26,4 stepena.
Ekstremna hladnoća iza nas
U analima hidrometerološke lične karte Srbije, prethodna zima ostaće upisana kao četvrta najsušnija i dvanaesta najhladnija. Zabeležena su četiri talasa hladnoće, a prevaziđeni su brojevi ledenih, mraznih i dana sa jakim mrazom. Tako je na Sjenici zabeležena najniža temperatura u toku zime 27,6 stepeni ispod nule. Jedna od najhladnijih zima u većem delu Srbije bila je 1954. godine, kada je u Srbiji izmerena temperatura od minus 38 stepeni.
