SNEG VEJE u POŽAREVCU, putevi prohodni, saobraćaj usporen
Sneg jačeg inteziteta od rano jutros pada u Požarevcu. Svi putevi su prohodni. Saobraćaj je usporen. Današnja temperatura kretaće se između -6 i -11 stepeni.
Brend Homolja – homoljski med
Zahvaljujući donacijama koje su dobijene višegodišnjim zalaganjem lokalne uprave i pčelara Homolja, otvoreni pogon za pakovanje meda zaokružiće projekat plasiranja ovog homoljskog brenda na tržište. Prema rečima koordinatora projekta pokretanje pogona za pakovanje meda od velikog je značaja za pčelare žagubičke opštine.
“Sve to smo uradili zahvaljujući ogromnim naporima opštine Žagubica i velikoj podršci predsednika Safeta Pavlovića. Stvorili smo uslove koji ce rešiti ogroman problem – plasman meda na tržištu po svim standardima.” rekao je za RTV Homolje Vlada Todorović, koordinator projekta Brend Homolja – homoljski med.
Redizajnom etikete omogućeno je komercijalno plasiranje homoljskog meda na tržište, a u pogonu je moguće i pakovanje drugih vrsta meda i pčelinjih proizvoda.
“Danas od homoljskih pčelara zavisi njihova budućnost, od toga koliko će oni uložiti da proizvedu visokokvalitetan med. Mi imamo stvorene uslove da taj med i otkupimo i plasiramo, a i da radimo uslužno pakovanje.” istakao je Todorović.
Da su ispunjeni svi uslovi i standardi za rad, potvrdio je menadžer Pčelarskog centra.
“Po dobijanju veterinarskog broja HASAP standarda izvršeno je probno pakovanje i ustanovili smo da možemo da ispunimo sve uslove koje tržište traži, obezbeđen je i plasman robe na tržište, na nama je sada samo da radimo,” kazao je Zoran Kerić, menadžer Pčelarskog centra.
Kako kažu homoljski pčelari, ono što homoljski med izdvaja od drugih jeste posebno podneblje i način obrađivanja meda, a sada će više od 200 pčelara žagubičke opštine imati priliku da svoj proizvod po svim standardima plasira na tržište.
“Moram da kažem da sam izuzetno srećan što je proizvodnja napokon krenula. Ono što homoljski med čini posebnim jeste vrcanje koje se izvodi jednom godišnje. Uslov je, dakle, da pčelaranje bude stacionirano na teritoriji Homolja i da vrcanje meda bude jednom godišnje, što znači da homoljski med čine bagremski, livadski i voćni med zajedno.” naglasio je Maško Tomić, žagubički pčelar.
LED OKOVAO DUNAV: Sibirska zima zavladala Velikim Gradištem i Golupcem!
Površina Dunava podseća na nepomičnu ledenu ploču, a brodovi usidreni uz obalu u potpunosti su zamrznuti.
Vanredna situacija proglašena je na teritorijama nekoliko opština, a pripadnici Sektora za vanredne situacije evakuisali su više od 113 ljudi.
Iz RHMZ, nažalost, ne stižu lepe vesti – i u narednom periodu nastavljaju se ledeni dani sa jutarnjom temperaturom od -18 do -10 stepeni, a lokalno i niže, dok će temperatura u planinskim predelima pasti na oko -25 stepeni.
Koncert GABRIJELE UBAVIĆ za pamćenje
Koncert koji je počeo u nedelju u 19 časova i pored krajnje loših vremenskih uslova i temperaturom od 15 stepeni ispod nule nije sprečio Požarevljane da na pravi način pokažu da su kulturne manifestacije u Požarevcu i dalje jako posećene.
Solistički koncert Gabrijele Ubavić održan je u pratnji istaknutih umetnika:
SNEŽANA TINTOR FAVAZZA – VIOLINA,
MIMA VRBANIĆ – VIOLONČELO,
NEVENA ŽIVKOVIĆ – KLAVIR.
Muzička pratnja koncerta bio je hor “Barili”, a specijalni gost koncerta BECHARA MOUFARREJ -TENOR iz Libana.
Gradonačelnik grada Požarevca Bane Spasovićsa saradnicima ovom prilikom ugostili su ambasadore Austrije, Ukrajine i Palestine.
Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan
Stefan je bio Jevrejin, i to pripadnik onog dela jevrejskog naroda koji su živeli u grčkim oblastima i govorili grčkim jezikom. Bio je u srodstvu sa apostolom Pavlom, koji u vreme Stefanovog mučeništva još uvek nije spoznao istinu Hristovog učenja.
Stradanje svetog Stefana zbilo se godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole, odnosno iste godine kada se Gospod Isus Hristos vazneo na nebo. Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenikom. Njegovo mučeništvo potresno je opisano je na stranicama Svetog Pisma Novog Zaveta.
Sveti Stefan se naziva Arhiđakonom, jer je bio prvi od sedam đakona koje su sveti apostoli postavili na službu oko pomaganja sirotinji u Jerusalimu.
Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva ta njegova dobra dela pominju se u Svetom Pismu Novog Zaveta. U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je ogromnom snagom svoje vere, svojih reči i dela podsećajući na reči zakona i proroka Starog Zaveta, dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova. Zbog toga je među svojim bližnjima imao mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao svoji jasnim i istinitim rečima. Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, pribegli su, uz pomoć lažnih svedoka, kleveti da je hulio na Boga i Mojsija, baš kao što se zbilo i sa Isusom Hristom. Tako su narodne duhovne strešine protiv Svetog Stefana pobunile narod. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili. Posle hapšenja, usledilo je suđenje.
Na suđenju Sveti Stefan je odlučno i razložno pobijao jednu po jednu klevetu lažnih svedoka. Izložio je, jasno i sa velikim poštovanjem, celu istoriju Izrailja od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku Mesije do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem i uvažavanjem. No, istina o Mesiji još više je razgnevila svešteničke i narodne polavare. U tom uzavrelom trenutku, Arhiđakon Stefan pogleda u nebo i to što je ugledao objavi svima prisutnima: „Evo, vidim nebesa otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga.” To je razjarilo sve njegove sudije te Arhiđakona Stefana izvedoše iz grada i ubiše kamenjem.
Među prisutnim mučiteljima bio je i Stefanov rođak Savle, koji je kasnije, iskreno se pokajavši, spoznao istinu o Gospodu Isusu Hristu, primio njegovo učenje i sveto krštenje, i ostatak zemaljskog života proveo propovedajući, kao apostol Pavle, jevanđeljsku istinu, šireći Hristovu reč i osnivajući crkvene zajednice.
A toga dana, kada su Jevreji kamenovali arhiđakona Stefana, stajala je podaleko, na jednoj uzvišici Presveta Bogorodica, sa svetim Jovanom Bogoslovom, gledajući mučeništvo ovog prvog mučenika za istinu njenog Sina i moleći se usrdno Bogu za njegovu dušu.
Poslednjereči svetog arhiđakona Stefana su bile: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj”.
Samim primer mučeništva i bezpogovornog stradanja, arhiđakon Stefan je dao i, dan danas, daje primer svim hrišćanima. Njegov primer najbolje objašnjava reči da je „krv mučenika seme Crkve”.
Mošti svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine Gospodnje.
Velika Morava zaledila posle 22 godine /FOTO/
Reka i čamci privezani uz vrbe okovani su ledom, sante leda plutaju uz obalu i po sredini reke. 
Na mestima, na reci gde nema leda, jata kormorana, love ribu.
Morava se zaledila zbog vema niskih temperatura. Jutros je u ovom delu Pomoravlja izmeren minus 21 stepen, a situaciju dodatno pogoršava košava.
Meštani tvrde da je, Morava poslednji put zaledila, pre 22 godine.
Danas je NAJHLADNIJI DAN u novijoj istoriji Srbije, pogledajte kako to izgleda IZ SVEMIRA
– Jutros je bilo veoma hladno i na planinama i u nižim predelima. Ova ledena epizoda počeće da popušta u sredu. Najvažnije je da neće duvati vetar jer se neće stvarati veliki snežni nanosi – objašnjava meteorolog.
Koliko je u Srbiji hledno vidi se i na satelitskom snimku NASA. Naša zemlja našla se usred belog pojasa koji je ovih dana doveo do totalnog zimskog kolapsa u Evropi. Obilne snežne padavine i dvocifrena temperatura ispod nule doveli su do smrtnih slučajeva i poremetili saobraćaj širom Evrope.
U Poljskoj, gde je temperatura 20 stepeni ispod nule, najmanje desetoro ljudi je umrlo zbog hladnoće tokom proteklih nekoliko dana.
Na Kopaoniku je danas, sa minus 25, najhladniji dan od 1961. godine, od kada se na toj planini vrše merenja.
Portal “Infokop” ukazuje da su danas u funkciji žičare Sunčana dolina, Malo jezero, Krst, Karaman greben, Mali karaman, Marine vode, Karaman, Jaram, Gobelja relej, Kneževske bare, Gvozdac, Mašinac, Vučak 1 i 2, bob na šinama i pokretna traka u ski vrtiću.
JP “Skijališta Srbije” trenutno rade na osposobljavanju ostalog dela skijališta koji ne radi kao posledica kombinacije jakog vetra (12-17 m/s) i izuzetne hladnoće (-25C).
Prilazi ka Kopaoniku su prohodni iz svih pravaca ali je saobraćaj otežan i obavezna je upotreba zimske opreme.
Sneg koji je padao tokom prethodnih dana i noći dostigao je visinu od 56 santimetara.
ZIMSKE RADOSTI NA ČAČALICI (FOTO)
Iako je na snazi crveni meteo alarm,deci nije smetalo da sa svojim roditeljima izađu na gradsko brdo Čačalica i ponesu svu opremu za sankanje.
Crvenih obraza ali sa osmesima na licu nisu marili za hladnoću i nadamo se da su se lepo proveli.
CRVENI ALARM Ledeni talas parališe Srbiju
Vanredna situacija proglašena je na teritorijama opština Sjenica, Medveđa, Aleksinac i Blace, a pripadnici Sektora za vanredne situacije evakuisali su više od 113 ljudi, rekao je načelnik Uprave za upravljanje rizikom Sektora za vanredne situacije Živko Babović.
U Srbiji će do srede biti veoma hladno, nastavljaju se ledeni dani sa jutarnjom temperaturom od -18 do -10 stepeni a lokalno i niže, u planinskim predelima i oko -25 stepeni.
Danas će na severu i zapadu zemlje biti pretežno sunčano, u ostalim krajevima umereno i potpuno oblačno, na istoku i jugoistoku ponegde provejavanje slabog snega.
Vetar slab i umeren, severozapadni, na istoku i u planinskim predelima jak. Jutarnja temperatura biće od -18 do -13 stepeni, u planinskim predelima oko -25 C, a najviša dnevna od -12 do -7 stepeni, saopštio je Republički hidrometerološki zavod.Uveče i u toku noći postepeno naoblačenje sa istoka, mestimično sa slabim snegom, uglavnom u brdsko-planinskim predelima.
U Požarevcu će tokom većeg dela dana biti pretežno sunčano i veoma hladno uz slab i umeren severozapadni vetar.Jutarnja temperatura od -16 do -13 C, najviša dnevna oko -7 stepeni. Uveče postepeno naoblačenje, a u toku noći u pojedinim delovima grada slab sneg.Prema prognozi za narednih nedelju dana, u ponedeljak će biti oblačno, mestimično sa slabim snegom.Do četvrtka u vecini krajeva suvo, samo se u utorak i sredu na jugoistoku i istoku ocekuje provejavanje slabog snega.Od petka oblačno, mestimicno sa snegom.Do srede veoma hladno – ledeni dani – u jutarnjim satima sa umerenim i jakim mrazem, zatim postepeni porast temperature.
Kada je u pitanju prohodnost puteva, Babović kaže da se stanje popravilo u odnosu na petak.”Stanje se popravilo u smislu prohodnosti puteva prvog i drugog prioriteta, dok imamo problema na putevima trećeg i četvrtog prioriteta, a to su obično putevi koji vode ka selima, seoskim putevima pogotovo u Nišavskom, Zaječarskom, Pčinjskom, Sjeničkom okrugu”, rekao je Babović.
Crveni meteoalarm
Podsećajući da je RHMZ za subotu proglasio crveni meteoalarm za celu teritoriju Srbije sa temperaturom od minus 15 stepeni, a u planinskim predelima i više od minus 20 stepeni, on je istakao da će to značajno usporiti aktivnosti na probijanju puteva tamo gde su trenutno neprohodni.
Što se tiče ugroženosti stanovništva, Babović kaže da tu nema nekih značajnih problema.Prema njegovim rečima, snage Sektora za vanredne situacije i MUP-a, policije i Žandarmerije, uz pripadnike Vojske Srbije i njihove mehanizacije na terenu pomažu ljudima u nevolji.”Danas su pripadnici Sektora za vanredne situacije evakuisali, pomogli ljudima u nevolji, odnosno sklonili ih na bezbedno mesto, od 113 do 115”, rekao je Babović dodajući da su evakuisani ljudi iz jugoistočne i jugozapadne Srbije.
„Majkrosoftova“ konzola pretekla „Soni plejstejšen 4“
Put ka liderskoj poziciji ove platforme za video-igre je doveo do toga da ona pretekne i nadaleko čuvenu „Sonijevu“ konzolu „Plejstejšen 4“.
Već treći mesec uzastopno ova platforma zauzima prvo mesto po prodaji u SAD, a „Majkrosoft“ nije mogao da odoli iskušenju da ovu činjenicu iskoristi u svrhu reklamne kampanje i na taj način zabije klin u „Sonijeve“ točkove. Kompanija je pokrenula reklamnu kampanju sa vrlo slatkorečivim nazivom: „Najprodavanija konzola u Americi“, piše „Lajf“. Pored toga što Majkrosoft naglašava lidersku poziciju na američkom tržištu, kompanija se u videu fokusira na prednosti novog modela Xbox One S. Konzola podržava 4K blu-rej 4K-striming i HDR tehnologiju, a na tržištu SAD košta samo 299 dolara.
https://youtu.be/NcEKYqRqx_Y
Festival ledenih skulptura na severoistoku Kine
Festival koji je prošle zime privukao više od milion posetilaca, prikazuje tradicionalnu izradu figura od leda i snega kao i plivanje u ledenoj reci Songhua. Temperature u Harbinu mogu pasti i do -25 stepeni Celzijusa.
Najbolji harbinski majstori za rezbarenje dovršili su svoje skulpture, napravljene od ogromnih komada leda koje dovlače iz obližnje reke da bi ih zatim oblikovali, uglačali i osvetlili.
Skulpture prikazuju životinje i likove iz crtanih filmova, poznate svetske gradjevine i prirodne pojave. Tu je i tobogan dug 340 metara, na kome je prema zvaničnim informacijama radilo 500 osoba.
Lu Fu je pomagao da se završi veliki ledeni zamak na prometnom kružnom toku u Harbinu.
“Srećan sam. Posebno nakon što završimo, osećam uzbudjenje kada pogledam ledeni zid i svetla u daljini. Izrada figura od leda je ponos stanovnika Harbina”, rekao je Lu Fu koji rezbari led više od 20 godina.
“PAKAO” NA BUBANJ POTOKU Pred rampom čeka se više od 80 minuta
“Pakao” je počeo već u popodnevnim satima kada su vozači krenuli sa prazničnog okupljanja u unutrašnjosti u pravcu ka prestonici.
Kako javlja AMSS, prema poslednjim informacijama povećalo se vreme čekanja na naplatnoj rampi Bubanj potok u smeru ka Beogradu, trenutno zadržavanje je i preko 80 minuta.
VLAŠKIM IGRAMA DIŽU PUBLIKU NA NOGE
Imamo i petočlani narodni orkestar, kao i žensku i mušku pevačku grupu, koje čine sami igrači folklora – predstavlja nam ansambl Marija Vlajović, umetnički rukovodilac GANIP-a od 2012.
Poslednji nastup članovi ovog ansambla imali su 23. i 24. decembra, kada su za svoje sugrađane izveli tradicionalni novogodišnji koncert. – Prezadovoljna sam nastupom, a naročito reakcijama publike. Ovi koncerti glavni su nam podsticaj i obaveza da svoje naredne nastupe podignemo na još viši nivo – kaže Marija, koja u folkloru igra još od svoje desete godine. Nastupi GANIP-a uvek su poslastica za publiku, jer izvode atraktivne, dinamične koreografije, koje su radili najeminentniji domaći autori.
– Od ukupno 40 koreografija koje smo imali tokom godina, najčešće izvodimo 20. Nastup započinjemo spletom igara iz Šumadije, a nastavljamo vlaškim igrama, koje uvek izazovu najveće oduševljenje publike. Potom izvodimo igre iz Leskovca, Pirota, Vranjskog Polja, Bosilegrada, zapadne Srbije, Bačke i sa Kosova i Metohije. Po tome se vidi da naš repertoar predstavlja pravu Srbiju u malom – smatra Marija.
Igračko umeće požarevačkog ansambla upotpunjuju živopisne nošnje. Iako su zasada dobro opremljeni, kroz neku godinu više neće moći da nabave originale, jer njih najviše odnose oni koji za njih mogu najviše da plate, a to su kulturno–umetnička društva naše dijaspore.
ZAPAŽENI NASTUPI
GANIP je redovni učesnik manifestacija u celom Braničevskom okrugu, naročito u Požarevcu, gde su njihovi nastupi posebno zapaženi tokom Ljubičevskih konjičkih igara. Svake godine, u više navrata, nastupaju i van granica naše zemlje. Ove godine gostovali su u Crnoj Gori, Austriji i na prestižnom Međunarodnom festivalu folklora u Olštinu, u Poljskoj.
Norveška gašenje FM na nacionalnim frekvencijama
FM radio stanice širom Norveške postepeno će se prebaciti na standard digitalnog audio emitovanja, DAB.
Proces gašenja, koji počinje na severu Norveške, trebalo bi da se završi do 13. decembra.
Vlada je saopštila da je FM radio-mreža veoma skupa za održavanje zbog topografije Norveške – dubokih fjordova, visokih planina i rasutih naselja.
Parlament je odluku o tome doneo još u maju 2011.godine.
Gašenje će biti primenjeno samo na nacionalne i pojedine regionalne radio-stanice, dok će većina lokalnih radio-stanica nastaviti da emituje FM program.
Po zvaničnim podacima, ušteda će iznositi 200 miliona kruna (22,2 miliona evra).
KO UPRAVLJA DRONOVIMA U SRBIJI
Cvetičanin ističe da svako slobodno može da kupi bespilotnu letelicu, čim se nalazi u slobodnoj prodaji, međutim, raspolaganje njom predstavlja nadležnost Direktorata civilnog vazduhoplovstva, pa dronovi mogu da se koriste, ukoliko se to radi saglasno važećim propisima.
Prvenstveno, objašnjava Bojan Cvetičanin, ko želi da legalno upravlja dronom, mora da položi ispit, koji se bazira na odgovornosti korisnika i Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima. Kada se taj teorijski ispit položi, dobija se potvrda o osposobljenosti za upravljanje dronom.
Za neovlašćeno ili neprijavljeno upravljanje dronom kazne
Tehničke karakteristike dronova omogućuju velike visine leta i veliku udaljenost od operatera, navodi Bojan Cvetičanin, ali dodaje da je Pravilnikom predviđeno da prostor odobren za korišćenje iznosi 500 metara u prečniku od operatera na zemlji, a da je maksimalna predviđena visina leta drona 100 metara.
„Kada se dron želi koristiti, podnosi se zahtev Direktoratu civilnog vazduhoplovstva za letenje, izdaje se rešenje u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima kojim se odobrava korišćenje i suština je da nam se kaže gde se planira da se ‘digne’ dron, na koji način, a sledeće, kada se dobije odobrenje Direktorata, kod Kontrole letenja Srbije i Crne gore (SMATSA), traži se alokacija vazdušnog prostora za let“, navodi Cvetičanin.
Ističe da je poenta procedura da se svi korisnici vazdušnog prostora upoznaju sa aktivnostima ostalih, kao i da je po Pravilniku, operater drona na zemlji dužan da uvek bude dostupan službi kontrole letenja, odnosno da mu je uključen mobilni telefon.
„Na primer, neko ko će leteti malim sportskim avionom, da može da ima informaciju da će tu i tu, na toj i toj visini imati bespilotni vazduhoplov tada i tada, pa će saglasno tome ili modifikovati svoj let, ili će se javiti kontroli leta, ali potrebno je da svi znaju za sve“, objasnio je Cvetičanin.
Sve što je rađeno u Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima, kaže Cvetičanin, urađeno je tako da se uzmu u obzir rizici koji se javljaju, moguće opasnosti, najgori scenariji i da je bitan aspekt zaštita vazdušnog saobraćaja, pošto, kako ocenjuje, dronovi brzo napreduju, ima ih koji lete brže od 100 kilometara na sat, teži od 20 kilograma, imaju male mlazne motore ili slično i veoma visoke performanse.
Prema važećem Pravilniku, ističe Cvetičanin, potreban rok za alokaciju vazdušnog prostora između pet i deset dana, tako da let treba planirati, jer nije moguće dobiti dozvolu za let i alocirani vazdušni prostor istog dana, te da su procedure jedan od problema u radu s kojim se Direktorat susreće, kao i da se radi na smanjenju rokova.
Cvetičanin navodi i da je tokom prošle godine bilo više od 1.000 zahteva za alokaciju vazdušnog prostora i posebno naglašava da je odobravanje bilo kakvog snimanja iz vazduha u isključivoj nadležnosti Ministarstva odbrane, od koga se mora tražiti saglasnost kada god postoji želja za snimanjem iz vazdušnog prostora.
Potrebno je razgraničiti dronove, u zavisnosti od načina, svrhe, za koju se koriste, pa tako postoje mali bespilotni vazduhoplovi do 20 kg, koji se koriste isključivo za sport, rekreaciju i razonodu, bez komercijalne delatnosti, a da se ostali bespilotni vazduhoplovi primenjuju u neke privredne svrhe, odnosno za finansijsku naknadu se vrši neki rad.
U zavisnosti od toga šta se želi raditi sa dronom, različit je i tok koraka koje treba preduzeti da bi se bilo u saglasnosti sa pravilnikom i sa zakonom, kaže Cvetičanin i navodi da, za sportske namene i razonodu, može da se leti u reonima jedan i dva, koji su Pravilnikom definisani kao nenaseljena područja, udaljena od privrednih objekata, kako bi se izbegla svaka moguća šteta i u vazdušnom saobraćaju i opasnost po ljude i imovinu na zemlji.
„Za privrednu delatnost, koju smo svakako uzeli u obzir kao novu granu, određeni vid zarade i privrednu aktivnost, malo su stroža pravila, ali su otvoreni neki drugi prostori, pa, tako, dron za privrednu delatnost može se koristiti i u gradskoj sredini, što su reoni tri i četiri, naravno, ukoliko su preduzete sve mere sigurnosti i bezbednosti“, rekao je Cvetičanin, koji je i inspektor za upravljanje vazdušnim saobraćajem.
Bitno je pomenuti, ističe Cvetičanin, da se mora nabaviti i osiguranje od odgovornosti, ukoliko se dron koristi u privredne svrhe, a da se svakako dron ne sme dizati bliže od 500 metara od određenih državnih institucija, što podrazumeva škole, kasarne, bolnice, policijske stanice, energetska postrojenja, kaznene ustanove i da je jedino izuzetak ukoliko se radi uz odobrenje ili za račun neke ustanove.
Legalnih korisnika 99 odsto
Cvetičanin kaže i da većina vlasnika registrovanih dronova ne samo da traže alokaciju vazdušnog prostora, nego su prošli kroz kompletan proces odobravanja, upisali dron u evidenciju, platili osiguranje, njihova namera nije da na nelegalan način koriste svoj vazduhoplov, nego da ga koriste u legalnim okvirima.
„Prema našim saznanjima, 99 odsto su legalni korisnici, što je nama značajno“, naglašava Cvetičanin.
Međutim, podvlači, svakako da postoje građani koji na nesavestan način i protivno zakonu koriste svoj bespilotni vazduhoplov, što ističe da predstavlja bezbednosni rizik, kako za vazdušni saobraćaj, tako i za građane na zemlji.
Cvetičanin kaže da se i dalje na evropskom nivou radi na izradi ujednačenog propisa koji bi svim državama uskladio pristup toj materiji i da se i dalje vodi debata gde je granica između igračke i bespilotnog vazduhoplova.
„Pravilnik nije predviđen da traje 100 godina, nijedan propis ne traje toliko dugo. Ovde su stvari jako dinamične, menjaju se, tehnologija i tehnika idu napred, standardi se menjaju, tehničke mogućnosti, performanse rastu. Ovo je nova oblast i trenutno imamo procvat korišćenja“, zaključio je Cvetičanin.
Sabor Presvete Bogorodice
Danas, sva Crkva Hristova odaje slavu i hvalu Presvetoj Bogomateri, koja je rodila Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista. Njenim Saborom se naziva ovaj praznik zato što se danas sabiraju svi verni, da proslave Nju, Mater Bogorodicu, i što se toržestveno, saborno, služi u Njenu čast.
Cela priroda i sva tvar poklonila se Hristovom rođenju, a prvi od ljudi, koji su mu prišli, bili su pastiri. Čuvajući stražu kod stada svojih, iznenadili su se pojavom anđela i slavom Gospodnjom, koja ih je obasjala. I gle, nebeski blagovesnik im reče: „Ne bojte se, jer vam, evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas, u gradu Davidovu, rodi Spasitelj, koji je Hristos Gospod”.
I odjednom se pojavilo mnoštvo anđela koji hvaljahu Boga najlepšom pesmom koja se ikada čula: „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!” Iznenađeni i uplašeni pastiri, su odlučili da pođu do Vitlejema i vide šta se dogodilo. „Hajdemo do Vitlejema da vidimo taj događaj o kome nas je Gospod obavestio.” Kada su stigli, ugledali su dete gde leži u jaslama i poklonili mu se.
Ovaj susret sa Hristom, označio je preokret u njihovom životu. Novim ritmom zakucala su njihova srca i neiskustvenom toplinom zagrejale su se i obradovale njihove duše. „I pastiri se vratiše slaveći i hvaleći Boga za sve što su čuli i videli kako je bilo rečeno.”
Drugi pak koji su se poklonili Novorođenom Hristu, bili su učeni i slavni mudraci sa Istoka. Ovi „zvezdočitači” posmatrali su nebeska tela i ugledali novu, Mesijinu zvezdu, koju su proroci nagoveštavali. Odmah su pošli Novorođenome da mu se poklone. “I gle, zvezda koju videše na istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade nad mestom gde beše dete” Ugledavši Hrista, poklonili su mu se kao Bogu i darivali ga: zlatom, tamjanom i smirnom. Istinu koju su do tada tražili među zvezdama, pronašli su u novorođenom detetu, u Onome koji je došao sa neba: Suncu Pravde, Istoku sa visine, Onome koji jeste od pre nastanka vremena i pre stvorenog sveta. „I pošto su u snu poučeni da se ne vraćaju Irodu, vratili su se drugim putem u svoju zemlju.”
Mudraci, dakle, nisu hteli da se vrate istim putem i sretnu sa Irodom, koji je hteo pogubiti Bogomladenca, već su, kako svedoči Sveto Jevanđelje, u svoju zemlju otišli drugim putem i na taj način omeli Irodove zle namere. Ali oni su promenili ne samo put već i način života. Ova njihova duhovna promena bila je istinita pouka i poruka svima, pa i nama danas – da svi koji se odluče da pođu Hristu i da mu se poklone, odlaze dalje kroz svoj život drugim, lepšim, boljim, istinitijim, i bezbednijim putem, od onoga kojim su Mu došli. Odlaze preobraženi, preporođeni, pokajani. Jednom rečju, bivaju novi ljudi.
Zato i mi pođimo u susret Hristu i poklonimo mu darove svoga srca: veru, nadu i ljubav, a On će ih preobraziti i umnožiti u nama. Veru će učiniti još čvršćom, nadu pouzdanijom, a ljubav iskrenijom, čistijom i plodotvornijom. Ako ovako postupimo, onda ćemo i mi, poput pastira i mudraca, kao i svih drugih koji su se Gospodu poklonili, osetiti radost ovog susreta, sreću i lepotu koju nam niko i nikad neće moći uzeti. Jer On, živi i istiniti Bog, biće sa nama.
Hristos, Sin Božiji, Car ljubavi, ovaplotio se da svojom većnom mladošću podmladi svet, da svojom neizmernom ljubavlju zagreje hladna srca, da plamenom Svetog Jevanđelja osvetli naš rod i da svojim rečima spali carstvo Satane, oca laži, i svakog zla na zemlji.
Rođenjem Tvojim, Hriste Bože naš, zasija svetu svetlost razuma, u kojoj, oni koji se zvezdama klanjahu, od zvezde naučeni behu da se poklone Tebi – Suncu Pravde, i da poznaju Tebe sa visine Istoka; Gospode, slava Ti!
Talking Tom prodat za milijardu dolara!
Bračni par Iza i Samo Login, prema nepotvrđenim informacijama, prodali su svoj udeo u kompaniji Outfit7 Kinezima, pa je čuvena igra i aplikacija Talking Tom i zvanično dobila novog vlasnika i učinila ih milijarderima.
Njihov najpoznatiji proizvod je globalno uspešna aplikacija za decu Talking Tom. Loginovi su svoj udeo prodali kineskoj kompaniji Zhejiang Jinke Entertainment Culture Co. koja je već ranije bila zainteresovana za preuzimanje.
Prema informacijama slovenačkih medija, ostvarena je cena od 100 evra po deonici, čime je vrednost cele kompanije oko milijardu evra. Outfit7 je osnovan 2009. godine, centrala je u Londonu, a u vlasništvu ima još 14 manjih sestrinskih kompanija u Sloveniji, Švajcarskoj, Južnoj Koreji, Hong Kongu, Kini, SAD-u i Kipru.
“Talking Tom and Friends” je najpopularnija aplikacija Outfit7 kompanije. Animirani mačak Tom ponavlja ono što korisnik izgovori, a postoje i druge verzije ove igre u kojem korisnici sastavljaju slagalicu i vode likove kroz prepreke.
NASA: Misteriozni objekat se kreće prema Zemlji i nemamo pojma o čemu je reč!
Objekat koji je nazvan „2016 VF9“ uočen je u novembru prošle godine, tokom projekta NASA „Niovajz“. Naučnici veruju da je objekat širok jedan kilometar, a najbliže Zemlji, na daljini od 51 milion kilometara, naći će se 25. februara.
Objekat „2016 VF9“ je prilično zbunio naučnike NASA koji nemaju odgovor na pitanje da li je reč o kometi, asteroidu, ili nečemu trećem. „Ne zna se da li je taj objekat možda nekad bio kometa, ali nas uči tome da je granica između komete i asteroida vrlo nejasna… Ko zna, možda je vremenom izgubio svoje prave karakteristike koje se možda nalaze ispod njegove površine“, otkrio je Džejms Bauer, zamenik direktora Laboratorije NASA za raketnu propulziju Džejms Bauer. Prema generalnom pravilu, asteroidi su stenoviti ili imaju više metala, dok su komete „ledenije“. Objekat „2016 VF9“ je taman i nema refleksiju, što je odlika komete, ali nema prašinu i oblak gasa koji su karakteristični za komete.
Duo KLF se vraća na scenu – Zašto su nam sada potrebniji no ikad?
Glasine da će se Bili Dramond (63) i Džimi Koti (60) vratiti na scenu posle 25 godina pauze izgleda da su istinite. Nikada nam nije bilo potrebnije da se pojavi neko poput njih i uzdrma ustajalu muzičku industriju, piše Piter Robinson na svom blogu na sajtu “Gardijana”.
Ova godina je počela lepim vestima: duo KLF, kojeg su 1987. osnovali Bil Dramond i Džimi Koti – poznat i pod imenom “Justified Ancients of Mu Mu” – vraća se na scenu. Radost je bila kratkog veka. Vesti o povratku bile su zasnovane na osrednjem jutjub kolažu od prethodnih spotova, za koji se potom ispostavilo da je nastao još 2015.
Bil Dramond lično pokvario je svima zadovoljstvo, izjavivši:
“Džimi i ja smo zadržali bliske odnose ali nemamo planove da obnovimo KLF niti na bilo koji drugi način da eksploatišemo do sada objavljeni materijal”.
Ovaj citat, ispostaviće se, imao je semantičku začkoljicu. Za manje od 24 sata na društvenim medijima pojavila se fotografija koja potvrđuje da “Justified Ancients of Mu Mu” (a ne KLF) radi na novom materijalu (umesto na “eksploatisanju već objavljene muzike”) i da će on biti dostupan javnosti 23. avgusta.
Zvanična potvrda ubrzo je stigla sa Kotijevog naloga na Tviteru.
Oni koji su već umorni od raznoraznih muzičkih oživljavanja možda će se zapitati zašto svetu treba još jedan povratak benda iz devedesetih, ali stvar nije samo u tome da je bend KLF bio jedinstven već da, tokom 25 godina od njegovog nestanka, niko drugi se nije ni približio izvanrednoj karijeri ovog dua.
Za samo pet godina oni su bili pioniri semplovanja na dva albuma (koja su objavili pod imenom “Justified Ancients of Mu Mu”), izdali dva ključna albuma rejva i ambijentalnog hausa (kao “KLF”), lansirali spinoff ženski bend “Disco 2000”, napravili međunarodni hit kao “Timelords”, napisali knjigu, imali razne singlove, dva kompilacijska albuma, snimili film (komponovali muziku za isti) i napravili neobjavljen treš metal album. Našli su i vremena da se oblače kao džinovski sladoledi i da nose ogrtače i rogove. Bili su jedinstveni čak i u vremenu kada je ekscentričnost bila više na ceni nego danas.
Sami su bili svoji menadžeri i vlasnici sopstvene izdavačke kuće. To je značilo da su mogli da uživaju u kapricima koje im inače ne bi bili dozvoljeni. Na primer, kada je njihova trilogija “Stadium House” sa numerama “What Time Is Love?”, “Last Train to Trancentral” i “3am Eternal” postala svetski hit 1991, umesto da odrade uštogljenu konferenciju za medije, oni su pozvali svetske novinare na jedno škostko ostrvo, konfiskovali im pasoše i obukli ih u žute ogrtače. Vrhunac događaja bila je eksplozija strašila visokog 18 metara.
https://youtu.be/frIUgilfsWA
I kada su se rugali i podsmevali, to je izgledalo spektakulrano. Kada je došlo vreme da prerade “What Time Is Love?” za američko tržište, ponašali su se na granici iživljavanja.
“America: What Time Is Love?” je bila devetominutna ekstravaganca, mešavina stadionskog hausa i tehno metala, sa Glenom Hjuzom (ex Deep Purple) kao gostujućim muzičarem. U prvih 90 sekundi objašnajvali su kako su, 1000 godina pre toga (i 500 godina pre Kolumba), “Justified Ancients of Mu Mu” otkrili Ameriku. (Časopis NME je odlučio da naslov Singl nedelje nije dovoljan pa su pesmu prozvali Singlom milenijuma).
Kada su ih zamolili da daju jednu numeru za kompilacijski album koji je organizovala Kampanja za nuklearno razoružanje, oni su doprineli pesmom “What Time Was Love?”, ekplozijom posle koje je usledilo 99 sekundi postnuklearne tutnjave.
Čak je i samodestrukcija benda bila spekatkl svoje vrste. Na dodeli Brits nagrada 1992. (gde su na binu poslali kurira na motoru da uzme nagradu za najbolju britansku grupu), izveli su treš metal verziju “3am Eternal”, pucali ćorke u publiku iz puške i završili objavom: “Dame i gospodo, KLF je napustio muzički biznis”.
Na žurci posle dodele nagrade izbacili su mrtvu ovcu sa porukom: “Umrla sam zbog vas – prijatno”. Tri meseca kasnije i zvanično su objavili svoj kraj u oglasu na zadnoj strani časopisa NME.
Budući da su bili vlasnici sopstvene muzike, njihovo zbogom je bilo konačnije od većine drugih – čitav katalog sa pesmama je izbrisan i do dan danas komercijalno nedostupan – ali su i dalje bili aktivni.
Već sledeće, 1993, pojavili su se kao K Foundation, sa Horom Crvene armije snimili miks “Que Sera Sera” i “Happy Xmas (War is Over)” i sabotirali Tarnerovu nagradu (za najboljeg mladog britanskog umetnika) dodelom Nagrade K Foundation uz novčanu sumu od 40.000 funti (duplo više od Tarnerove) koju su dali Rejčel Vajtrid za “najgoreg umetnika godine”.
1994. spalili su milion funti na škostskom ostrvu Džura i to snimili kamerom. Tri godine kasnije rebrendirali su se kao 2K za jedan 23-minutni nastup u umetničkom centru Barbikan u Londonu.
Sve ovo nagoveštava da, ukoliko se KLF vrati 2017, možda će izabrati da to uradi na neki malo uzbudljiviji način nego običnom Jutjub kompilacijom. I Koti i Dramond su svih ovih godina bili zauzeti, ali su radili individualno: Džimi Koti je trenutno na turneji sa umetničkom instalacijom Banksy-goes-Airfix, a Bil Dramond se bavio pisanjem knjiga, slikanjem i proizvodnjom sopstvenog brenda slikarskih boja.
Prošla godina završila se Dramondovim esejom na temu zaostavštine panka. Mnogi će se složiti da je pank opomena kako bi neki eksplozivni muzički trenci, ma kako uzbudljivi bili, trebalo da ostanu u prošlosti. Sa druge strane, Bredli Volš je bio najprodavaniji novi britanski umetnik u 2016. a Rag’n’Bone Man je nazivan spasiocem 2017.
Da, u 2017. nam i te kako treba KLF. Ako ne originalni KLF onda barem neka verzija KLF-a.
BOŽIĆNA POBEDA! Novak srušio Marija!
Srpski teniser je u epskom finalu savladao prvog igrača sveta sa 6:3, 5:7, 6:4.
Novak je imao dosta problema već u prvom gemu koji je trajao skoro šest minuta, ali se nije suočavao sa brejk loptom Marija i poveo je sa 1:0.
U drugom gemu Novak je imao polupriliku na 15:30, ali ritern je zakazao, pa je Mari dobio nekoliko jeftinih poena posle drugog servisa. Još veći pritisak izvršio je Mari u trećem gemu na Novakov servis.
Pri rezultatu 30:30 Novak je na kratko napravio pauzu kako bi sanirao malu povredu prsta, a Mari je u nastavku došao do brejk lopte. Usledio je odličan servis Đokovića koji je dobio i naredna dva poena i poveo je sa 2:1.
Mnogo bolje Novak je odigrao na svoj servis u petom gemu kada je bez izgubljenog poena došao do 3:2, ali falila je konstantnost. U šestom gemu je odigrao nekoliko briljantnih poena, ponovo je imao 15:30, ali je ponovo napravio nekoliko jeftinih grešaka i Škot se izvukao – 3:3.
To srpskog igrača nije poremetilo je je dobio i drugi uzastopni servis gem bez izgubljenog poena za vođstvo od 4:3. Igrao je Novak sve bolje što je meč višpe odmicao, a najbolje je odigrao u finišu seta.
Prvo je u osmom gemu napokon stigao do brejk lopte koju je i iskoristio, a onda je podsetio na svoje najbolje dane odigravši fantastičan gem koji je okončao laser forhend paralelom – 6:3.
Pokušao je Novak da odmah na startu drugog seta naparvi dodatni pritisak, ali je Mari odoleo. Igrao je prvi teniser sveta veoma dobro i uspevao je da sačuva svoje servise.
Veliku priliku Mari je imao u šestom gemu. Odigrao je nekoliko agresivnih poena i izborio se za brejk loptu, ali ponovo nije napravio brejk. Đoković je uspeo da se izbori sa umorom i odličnom igrom rivala, izjednačio je na 3:3, ali je potom u prvom poenu narednog gema nezgodno pao i udario je glavom o pod. Brzo se ipak pridigao i nastavio je meč bez posledica.
Štaviše, Đoković je upravo u sedmom gemu i napravio drugi brejk na meču iako je izgubio početni poen. Mari je podsetio na neka ranija izdanja portiv Novaka, mentalno je pao i napravio je seriju grešaka koja je donela srpskom igraču 4:3.
Uspeo je Đoković i da povede sa 5:3 iako je Mari imao 0:30 u osmom gemu, ali ipak nije priveo meč kraju. Mari je smanjio na 5:4, a onda je usledio najduži gem na meču. Đoković je imao 30:0, ali je olako dopustio protivniku da se vrati.
Srpski teniser je spasao još jednu brejk priliku, ali je onda propustio tri meč lopte i Mari je zasluženo izjednačio. Usledio je novi udarac za Novaka u 11. gemu. Pri rezultatu 40:30 slomio je reket iznerviran promašajem, a s obzirom da mu je to bila druga opomena Mari je dobio poen i gem za vođstvo od 6:5.
Potpuno logičan ishod posle svega viđenog dogodio se u 12. gemu. Novak je potpuno ispao iz ritma, a Mari je to iskoristio i izjednačio je na 1-1 (7:5).
Srpski teniser je uspeo da se koliko toliko konsoliduje početkom trećeg seta i zadržao je prva dva servis gema. Uspeo je da dobije i treći iako je Mari imao brejk šansu, a onda je odigrao sjajan sedmi gem. Napravio je brejk bez izgubljenog poena i ponovo je bio bliži pobedi.
Dobio je Novak bez većih problema i osmi gem i našao se u istoj situaciji kao u drugom setu – 5:3.
SREĆAN BOŽIĆ – HRISTOS SE RODI
Rođenje Bogomladenca je najavila zvezda, kojom su se rukovodili mudraci bila je, u stvari, jedna posebna pojava (pojavivši se, po svetom Dimitriju Rostovskom, još na Blagovesti). Sveti Teofilakt Ohridski veli: „Kada iđahu mudraci, iđaše i zvezda, kada oni odmaraše, ona stajaše.“ Nijedno nebesko telo se ne kreće iz pravca sever-jug (pravac Jerusalim-Vitlejem) već samo istok-zapad, stoga Vitlejemsku zvezdu i ne treba objašnjavati prirodnim putem, astronomijom. Dolazak mudraca od istoka samo je dokaz da su Mesiju očekivali svi narodi, a ne samo Jevreji, i da je Mesija došao da spase sve ljude o čemu govori psalmopojac David, proroci Isaija i Mihej, kao i apostol Pavle u poslanici Rimljanima.
Simbolika rođenja Bogomladenca Hrista na popis stanovništva sazvanog na zahtev cara, jeste da će i Hristos, Car slave, popisati u Knjigu Života, Knjigu Jagnjetovu, sve verne podanike svoje. U porti Saborne crkve Hristovog Rođenja nalazi se pećina-paraklis gde se čuvaju mošti 14.000 vitlejemskih mladenaca koje krvožedni car Irod pobi ne bi li među njima ubio i Bogomladenca Hrista. U Starom zavetu za Boga ginu pravednici, a u Novom zavetu, vidimo, prvo deca, ali i oni koji su čisti srcem kao deca, kaže Sveti vladika Nikolaj Srpski.
U Vitlejemu je danas i crkva podignuta iznad Bogorodičinog bunara sa koga je sveta porodica čudesno zahvatila vodu i posle Sretenja Gospodnjeg krenula put Egipta. U blizini Vitlejema, gde su pastiri čuli od anđela da se u gradu Davidovom rodio Spasitelj sveta, crkvu je podigla carica Jelena, 326. godine, posvetivši je obručniku Josifu. Preko puta je polje Voaz, na kome je car David čuvao svoja stada kao dečak, bio pomazan za cara od proroka Samuila, i na megdanu ubio filistejskog diva Golijata. Na ovom polju je i starozavetni patrijarh Jakov čuvao svoja stada. Nedaleko je i manastir posvećen Svetom Teodosiju Velikom u Jerusalimskoj, Judejskoj pustinji, gde su Mudraci sa Istoka prenoćili tri noći, vrativši se drugim putem, izbegavši tako susret sa cerem Irodom u Jerusalimu.
Vitlejem je danas grad pod palestinskom upravom ograđen od Jerusalima desetometarskim betonskim zidom. Ipak poklonika nikada više nije bilo nego sada. U Svetu Zemlju se ne ide zbog geografije i istorije, mada i toga tamo ima, već se na sveta mesta ide zbog sabornosti Crkve pravoslavne i liturgičkog jedinstva.
Domaćin i svi ukućani na Božić oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!” Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja.
Položajnik – Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik. Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: “Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj”.
Položajnik simvolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.
Rano ujutro na Božić posle Svete Liturgije, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Peva se božićni tropar i čita se “Oče naš”. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.
TRPEZA ZA BOŽIĆ : Šta domaćice spremaju za Božić
Mala i ona malo veća deca obično sa nestrpljenjem iščekuju da prođe Badnji dan (mada to ova druga kategorija nerado priznaje) zbog opojnog mirisa koji se širi iz rerne – pečenju je teško odoleti, to znamo svi. Onim najmlađima se “progleda kroz prste” pa mogu malo i da “čapnu” od te gozbe spremljene za sutra, dok stariji samo maštaju o tome. Ipak ima i onih malo lukavijih koji kažu: “Omrsih se slučajno, a samo sam hteo da probam da li je dovoljno slano”.
Dakle, pečenje je nezaobilazan deo Božićne trpeze. Pored njega se na stolu obavezno mora naći i česnica u koju domaćica sakrije novčić, pa onaj kome on zapadne u poštenoj deobi, po verovanju, tokom cele godine ima pun novčanik para.
Šake od testa za dečake i pletenice za devojčice se nalaze na trpezama onih koji neguju staru srpsku tradicju. Njih domaćice brižljivo pripremaju na Badnji dan, a da porodica bude složna i jedinstvena, u pripremi pomažu i deca.
Dobra supa je uvek simbol pravog porodičnog ručka, tako da ni za Božić nema razlike.
Raznovrsne đakonije su uvek dobrodošle: pitice, rolati, kiflice u različitim kombinacijama. Raznovrsni deserti su takođe prisutni: baklave, torte, kolači… ko kako voli. Flaša crnog vina ili belog mora biti tu da se sve to lepo zalije.
Dekoracija stola treba da bude svečana, ali jednostavna. Neizostavni običajni detalji su žito, sveća, vino. Kao ukrasi mogu da posluže orasi u ljusci, klasje žita, lišće i grančice badnjaka, a preko stolnjaka možete posuti malo slame.
PALJENJE BADNJAKA U PORTI SABORNE CRKVE U POŽAREVCU
Nekoliko stotina ljudi okupilo se ispred Saborne crkve oko 16 sati u Požarevcu, kako bi zajedno zapalili badnjake, a zajedno sa njima bio je Episkop Braničevski Ignatije.
Gde su danas i šta rade zvezde “Mućki”
Više od 24 miliona ljudi gledalo je božićni specijal „Mućki“ iz 1996. kada je Delboj konačno došao do novca stavivši na aukciju stari sat.
Dvadeset godina nakon „poslednje epizode“ (prikazivani su i sporadični specijali između 2001. i 2003.) neke od zvezda su nas zauvek napustile, a neke imaju nove uloge u britanskim televizijskim programima.
Gde su danas i šta rade?
Derek Delboj Troter (ser Dejvid Džejson)
Ser Dejvid Džejson će zauvek biti povezivan s likom Delboja, ali je ostvario i druge zapažene uloge. Ovaj 76-godišnjak igrao je detektiva inspektora Džeka Frosta u krimi-seriji „A Touch of Frost“ od 1992. do 2010. a ranije je imao glavnu ulogu u sitkomu „Open All Hours“. 
Ulogu Grenvila reprizirao je u nastavku „Still Open All Hours“ 2014. čija je treća sezona počela da se prikazuje prošlog meseca.
Ser Dejvid Džejson je dobio titulu viteza 2005. za svoju bogatu karijeru i objavio je autobiografiju 2013. „David Jason: My Life“.
Rakel Troter (Tesa Pik Džouns)
Zahvaljujući uspehu serije, Tesa Pik Džouns postala je najpoznatija po ulozi Delbojeve voljene Rakel, ali je i posle „Mućki“ imala niz uloga.
Pojavila se u serijama „Doctors“, „Doctor Who“, „Casualty“, „Holby City“, „The Demon Headmaster“ i „Midsomer Murders“.
Danas 59-godišnja glumica sada igra kućepaziteljku u seriji „Grantchester“ zajedno sa Džejmsom Nortonom i Robsonom Grinom.
Rodni Troter (Nikolas Lindherst)
Angažman Nikolasa Lindhersta, najpoznatijeg po ulozi Delbojevog mlađeg brata Rodnija, naprosto je cvetao od okončanja „Mućki“.
Danas 55-godišnji Nikolas igrao je Gerija Speroua u popularnoj seriji „Goodnight Sweetheart“ koja je prikazivana od 1993. do 1999.
Takođe, 2010. igrao je u prednastavku „Mućki“ pod nazivom „Rock & Chips” sa Džejmsom Baklijem.
Nedavno se pojavio u detektivskoj drami BBC-ja “New Tricks” kao penzionisani detektiv Den Grifin.
Kasandra Troter (Gvinet Strong)
Gvinet Strong igrala je Rodnijevu veliku ljubav Kasandru, ali je nakon završetka “Mućki” ponovo zaigrala uz Dejvida Džejsona u seriji “A Touch of Frost”. Kasnije je imala manje uloge u serijama “West End” i “Midsomer Murders”. 
Krajem prošle godine vratila se na male ekrane pridruživši se postavi britanske sapunice “Eastenders” u kojoj igra Džeraldin Klou, vođu ženskog pikado tima.
Demijen Troter (Bendžamin Smit)
Ulogu Delbojevog sina igralo je više dečjih glumaca, ali je Bendžamin Smit od 2001. postao “stalni” Demijen. 
Ovaj 27-godišnjak je kasnije imao uloge u “Holby City” i “Doctor Who”, a pojavljivao se i u “Eastenders” i “Skins”.
Dobio je glavnu ulogu u drugoj epizodi BBC programa “Accused”, pojavio se u komediji “No Offence” i igrao vojnika u mini seriji “Native”.
Bojsi (Džon Čelis)
Prodavac automobila Obri Bojsi Bojs u “Mućkama” imao je spinof “Green Green Grass” koji je prikazivan između 2005. i 2009. 
Džon Čelis je objavio i dve autobiografije – “Being Boycie” i “Boycie and Beyond”.
Prošle godine se pojavio kao kapetan Pikok u sitkomu “Are You Being Served”.
Denzil Talser (Pol Barber)
Pol Barber je, pored Denzila, imao niz drugih poznatih uloga, poput Horsa u britanskom filmu “The Full Monty”. 
Ovaj 65-godišnjak glumi i danas u serijama “Coronation Street”, “Casualty” i “Death in Paradise”.
Miki Pirs (Patrik Mari)
Patrik Mari postao je poznat zahvaljujući ulozi Mikija Pirsa u “Mućkama”, ali je ovaj 60-godišnjak imao nekoliko teških godina nakon kraja serije. 
Nakon što je završio sa ulogom Rodnijevog prijatelja sklonog preterivanju, postao je profesionalni igrač pokera. Veliki je ljubitelj i navijač fudbalskog kluba Milvol.
Majk Fišer (Kenet Makdonald)
Kenet Makdonald igrao je vlasnika paba “Ragina glava” Majka Fišera, ali i Ganera Nobija Klarka u “It Ain’t Half Hot Mum”. 
U seriji “The Last Detective” imao je niz pojavljivanja kao Piter Dejvison, ali je pretrpeo jak srčani udar i umro u 50. godini 2001. pre nego što je serija i prikazana.
U “Mućkama” su odsustvo čuvenog Majka opravdali time što je “u zatvoru zbog pronevere”.
Triger (Rodžer Lojd Pek)
Rodžer Lojd Pek bio je jedan od najvoljenijih likova iz “Mućki”, čistač Kolin Triger Bol. 
Glumac je preminuo u 70. godini života nakon borbe sa rakom pankreasa, ali je pre toga imao manju ulogu u filmu “Hari Poter i vatreni pehar”, kao i useriji “Red i zakon”.
Deka (Lenard Pirs)
Lenard Pirs uglavnom je igrao u pozorištu, ali će zauvek biti upamćen po ulozi Deke u “Mućkama”. 
Igrao je u seriji od 1981. do svoje smrti 1984.
Baster Merifild kasnije je ušao u seriju kao ujka Albert.
Ujka Albert (Baster Merifild)
Heri Baster Merifild najpoznatiji je po ulozi ujka Alberta u “Mućkama”, gde je igrao od 1985. kada je njegov lik stvoren zbog smrti Lenarda Pirsa. 
Baster je preminuo u 79. godini zbog tumora na mozgu.
SRBIJA ZAVEJANA! Snežni nanosi na autoputu od Požarevca ka Nišu! LANČANI SUDARI U NIŠU!
Vetar nanosi sneg na autoput i smanjena je vidljivost, pa se vozila kreću usporeno.
Putarske ekipe su u punom kapacitetu angažovane na čišćenju snega sa autoputa i posipanju soli.
NOVI UDES KOD NIŠA: Hitna pomoć na terenu, ima povređenih
Još jedan sudar dogodio se oko dvanaest sati na deonici auto-puta Niš – Istok. Ekipe Hitne pomoći su na terenu, pa još nema podataka od broju povređenih.
Dvoje su teže povređeni, jedna žena koja ima povredu kičme i poremećaj svesti i jedno dete koje ima povredu glave. Kod ostalih preovlađuju povrede grudnog koša, donjih i gornjih ekstremiteta i oni su prebačeni u nišku bolnicu na dalju dijagnostiku – rekla je Svetlana Radivojević, lekar niške Hitne pomoći.
Direktor niške Hitne pomoći Slavoljub Živadinović kaže da će ova služba na teren krenuti sa terenskim vozilom.
– S obzirom na to da je kretanje naših vozila otežano zbog snega, opremili smo jedan “pincgauer” kako bi lakše stizali do onih kojima je sada pomoć potrebna – kazao je Živadinović.
OD PONEDELJKA RADI KLIZALIŠTE U POŽAREVCU
Na konferenciji za medije su pored domaćina Nenada Mitića, direktora ove kuće, bili prisutni i Ana Miljanić, član Gradskog veća zadužena za sport, omladinu i turizam, kao i Zlatan Kostić, predsednik Komisije za sport grada Požarevca.
Klizalište dimenzija 14X30 metara trenutno formira ledenu ploču koja će za klizače biti spremna u ponedeljak, 9. januara. Radno vreme je od 10 do 22 časa a cene su na nivou prošlogodišnjih, 100 dinara ulaz, a iznajmljivanje klizaljki, ukoliko nemate svoje, je takođe 100 dinara.
– Preporuka je, naravno, da ukoliko imate klizaljke ponesete. Za sve one koji žele periodično da klizaju i nisu razmišljali o kupovini, obezbedili smo preko 100 pari klizaljki do broja 45. – kazao je Nenad Mitić i napomenuo da že se klizanje izvoditi po blokovima sa početkom na svaka dva parna sata (10,12,14,16,18,20) kako bi se neposredno pred svaki blok ledena ploča očistila i spremila za naredni termin.
Zahvaljujući velikom broju zainteresovanih građana za ovaj vid sportske zabave, grad Požarevac je u saradnji sa programskom službom KSC Požarevac odlučio da čitav ambijent kao i sadržaje oko samog klizališta ove godine dodatno pojača.
– Pomoćnica gradonačelnika Svetlana Milutinović, koja je najzaslužnija za novogodišnju dekoraciju grada učestvovaće i u ukrašavanju prostora oko klizališta, kako bi posetioci imali što jači doživljaj zimske idile. Takođe, osmišljen je i zabavni program koji će periodično posetiocima priređivati muzičke tematske večeri, nagradne igre i mini takmičenja, sve u cilju da se naši sugrađani što lepše provedu. – kazala je Ana Miljanić.
ZLU NE TREBALO… Ovo su brojevi dežurnih službi u Požarevcu
Ovo su brojevi telefona ako vam ove službe u Požarevcu zatrebaju za vreme praznika:
1. JKP Vodovod i Kanalizacija Požarevac
Telefon: 012/555-946
012/550-187
2. JKP Komunalne službe Požarevac
Telefon : 012/543-750
012/555-650
065/ 3936633
3. Elektromorava Požarevac
Telefon: 012/223-455
012/530-756
4. JP Toplifikacija Požarevac
Telefon: 012/511-975
5. Opšta bolnica „Dr Voja Dulić“ Požarevac
Telefon: Centrala: 012/550-222
6. Dom zdravlja Požarevac
Telefon: -Centrala : 012/222-666
-Hitna pomoć: 194
7. Crveni krst Požarevac
Telefon: 012/223-144
012/213-354
8. Telekom Požarevac
Telefon : 012/540-002
9. Centar za Socijalni rad Požarevac
Telefon: 012/223-681
012/210-677
10. Parking servis Požarevac
Telefon: 012/520-915
11. Vatrogasna stanica Požarevac
Telefon: 012/555-421
12. Komunalna policija Požarevac
Telefon : 012/ 210-899
NARANDŽASTO UPOZORENJE: Sneg veje u Požarevcu! t: -7°C, subjektivni osećaj -16°C /VIDEO/
Očekuje se formiranje snežnog pokrivača oko 10 cm. U Požarevcu danas ledeni dan. Očekuje se oblačno vreme sa snegom tokom dana.
Duvaće umeren do jak severozaapdni vetar. Minimalna temperatura -13°C, maksimalna dnevna -7°C.
ZAPLENJENO 300 KG REZANOG DUVANA
Duvan je pronađen u dva automobila, kojima su upravljali A. T. (1993) i N. B. (1996) iz okoline Šapca, na putu Žabari – Petrovac na Mlavi.
Zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljena trgovina, osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati.
A. T. i N. B. su, uz krivičnu prijavu, sprovedeni Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu.