Tribinu je vodila Valentina Stanković, diplomirani pedagog koji se bavi prevencijom socijalizacijom i resocijalizacijom lica sa poremećajima u društvenom ponašanju.
Tribini su pored žena, odbornika Skuštine opštine, članova Opštinskog veća, direktora i predstavnika javnih preduzeća i ustanova prisustvovali predstavnici lokalne samouprave: predsednik Opšten, Mališa Antonijević, zamenik predsednika Opštine, Goran Dačić i predsednica Skupštine Opštine, Goranka Stević, Posle uvodne reči Valentine Stanković, prisutnima se obratio predsednik opštine Malo Crniće, Mališa Antonijević.
„Država Srbija je na inicijativu organizacija, ”Žene protiv nasilja“ i Udruženje žena „Peščanik“ proglasila 16. 17. i 18. Maj Danima sećanja na ubijene žene žrtve porodičnog nasilja. U tim danima sedam žena su ubijene u roku od 72 sata, 2015. godine u Srbiji. Ubili su ih, ili partneri, ili drugi muški članovi pordice. Nasilje nad ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje nad ženama je jedan od osnovnih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce. 
Zato se naša Opština priključuje borbi protiv nasilja nad ženama i na ovaj način preventivno reaguje i ohrabruje žene da prijavljuju svaki vid nasilja nadležnim institucijama. Da mi kao lokalna samouprava imamo obavezu i odgovornost da zaštitimo svakog sugrađanina, posebno osetljive kategorije žene i decu. Jer porodično nasilje nije samo stvar i problem porodice, već šire socijalne sredine. Zato što su posledice svakog nasilja, pa i porodičnog, reflektovane na čitavo društvo, na posredan ili neposredan način. U porodicama sa nasilnikom trpe i ostali članovi porodice, posebno deca kod kojih takav kontinuirani vid delovanja utiče na stvaranje loših obrazaca ponašanja kao i na pataloške psihičke manifestacije u toku odrastanja. Niko ne sme da trpi nasilje, bilo koje vrste i zato mi kao odgovorno rukovodstvo želimo da pošaljemo poruku da ćemo svim zakonodavnim mehanizmima delovati u sankcionisanju takvih pojava, kao i delovanjem edukativnim i preventivnim metodama. Prevencija nasilja u porodici trebala bi da deluje na različitim društvenim nivoima: na nivou države, zajednice i pojedinca. Prevencija podrazumeva tri kategorije: primarnu, sekundarnu i tercijarnu prevenciju nasilja u porodici.
Primarna prevencija koja podrazumeva sprečavanje pojave nasilja podizanjem svesti, kampanje, edukacije o ljudskim pravima, edukativni materijal za decu i adolescente i sl. Sekundarna prevencija odnosi se na identifikaciju faktora rizika i rizičnih grupa, osiguravanje pomoći takvim porodicama, otvaranjem SOS telefona, pravnim savetovanjem i sl. Tercijarna prevencija odnosi se na sprečavanje daljeg nasilja. Upravo je ovaj skup jedan od tih načina delovanja, gde šaljemo poruku ženama, koje trpe nasilje – NISTE SAME“, rekao je predsednik Mališa Antonijević.
O podršci projektu koji štiti žene od nasilja, govorila je i predsednica Skupštine Goranka Stević.„……Želim da svojim obraćanjem ohrabrim žene i istraju u borbi protiv nasilja. Žene ne smeju da prećutkuju nasilje. Moraju da progovore i bore se za sebe, jer žena je stub porodice, a porodica se definiše kao osnovna družtvena ćelija i kao jedna od najslo+ženijih, najstarijih i najtrajnijih društvenih grupa. Ona predstavlja primarno područje socijalizacije i sveukupnost intraporodičnih interakcija i odnosa sa okolinom, što je čini dosta složenom mrežom odnoisa. Zdrava i usklađena porodica omogućava besmetan razvoj pojedinca i predstavlja čvrstu osnovu za pravilan razvoj društva. Međutim, kako porodica nije otporna na uticaje i procese koji se događaju izvan nje,dolazi do disfunkcionalnosti porodice. Jedna od sociopatoloških pojava, koja se javlja kao posledica jeste nasilje među njenim članovima. Nasilje u porodici je pojava koja prati porodicu od njenih najprimitivnijih oblika. Ovaj oblik sociopatoloških pojava nije problem samo njenih članova nego celog društva i predstavlja odraz njegovog stanja. Bez obzira koje vrste i prema kojem članu porodice bilo usmereno, nasilje u porodici utiče na funkcionisanje cele porodice, posebno dece. Večeras govorimo o ženi kao žrtvi. Za mene ta etiketa „žrtva“ nosi i neku vrstu srama. To se dešava mnogim ženama koje poznajete. A kada se to desi u vašem domu, iza zatvorenih vrata, sa nekim koga volite, situacija je još komplikovanija. Da neka nepoznata osoba to uradi, ne biste ni razmišljali o tome da treba da bude kažnjena. U društvu se nasilje nad ženama trivijalizuje, što dovodi do toga da mnoge žene koje koje trpe nasilje ne žele i ne smeju da pričaju o tome. Mehanizmi kojima se održava nevidljivost nasilja nad ženama su različiti, ali posebno izdvajaju društveno konstruisane uloge polova, koje utiču na to da se održi mit o nasilju. Nasilje utiče na naše živote, naše domove, naše društvo, Treba da budemo svesni razmera ovog problema. Statistike nam pokazuju koliko i na koji način nasilje prožima naše društvo. Zato problem nasilja nad ženama ne smemo igronisati. Žena treba da se oseti osnaženom a ne bespomoćnom. Time što govorimo o ovom važnom pitanju, prekidamo tišinu, koja obavija zlostavljanje i zlostavljača. Sve srećne porodice liče jedna na drugu, a svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način. U porodicama gde vlada ljubav, nema mesta moći, dok tamo gde preovladava moć – ljubav nestaje“, rekla je predsednica Skupštine opštine Malo Crniće, Goranka Stević.
Prisutnima se obratila književnica Danijela Božičković Radulović:
„….Mi smo narod koji je sklon krajnostima. Ili volimo, ili ne volimo; ili šapućemo ili vrištimo, ili pevamo ili psujemo. Kako su se kroz istoriju ljudskog društva smenjivala razne epohe, periodi, društveni sistemi i uređenja, zakoni, smenjivao se i odnos društvene zajednice prema ženi. Ali, ona je uvek bila podređena. Ta koja ćuti, čuva porodicu i kuću. Ta koja „sme“ a kojoj se dozvoli i „ne sme“ ako muškarac kaže – „ne“. U novijoj istoriji, taj položaj se promenio. Žene su dobile pravo glasa i postale ravnopravni članovi društvene zajednice. Stale su rame uz rame sa muškarcima. One su danas na rukovodećim funkcijama, i često imaju važnu i odlučujuću ulogu. Poslednjih godina, u ovom vremenu, čiji smo i mi savremenici, i Zakon je veoma naklonjen ženama, jer ih štiti od svake vrste nasilja. Ipak, ostali su „tragovi“ u vaspitanju, u „kolketivno nesvesnom“ u zloupotrebi muškarčeve muške snage, Ono što nedostaje je edukacija i upoznavanje našeg stanovništva sa pravima žena…..“
Direktorka Centra za socijalni rad opštine Malo Crniće, Dijana Mirković, govorila o nadležnosti i postupcima koji se preduzimaju u Centru za socijalni rad, kada su žene žrtve u partnerskim odnosima.
Učesnice tribine bile su Živojka Milić, koja je svim ženama – žrtvama nasilja darivala stihove pesme „Ma nedam se ja“ i Zorka Stojanović koja je govorila pesu Vesne Parun „Robinja“.
