PODELI
Konferencija "Vidimo se u Srbiji"

“Vidimo se u Srbiji” naziv je konferencije održane u Opštini Malo Crniće, a posvećene unapređenju saradnje Srbije i dijaspore u cilju uspostavljanja stabilnog i dugoročnog modela ekonomske, kulturne i poslovne saradnje između građana u dijaspori i lokalnih zajednica na izgradnji lokalnih potencijala.

Ivan Ninković, iz naselja Šapine u opštini Malo Crniće, na konferenciji Vidimo se u Srbiji posvećenoj saradnji matice i dijaspore, predstavio se kao gastarbajtersko dete i poručio da na Srbiju gleda kao na majku, ali i da otadžbina njega mora da vidi kao svoje dete.

Poruka ovog mladog čoveka bila je i osnovna nit izlaganja svih povratnika koji su učestvovali na ovom vrlo posećenom skupu, ali i ukazivanje državi na glavne probleme rasejanja u komunikaciji s maticom.

Ninković je elektroinženjer koji je odlučio da se vrati na dedovinu. On smatra da bi već i samo zaustavljanje iseljavanja stanovništva iz Srbije bilo veliki uspeh.

– Poljoprivreda je velika šansa našeg kraja, ali je neophodno pomoći i manje obrazovanim ljudima i ukazati im šta bi i kako trebalo da rade i privređuju – poručio je Ivan na konferenciji kojoj su prisustvovali predstavnici Privredne komore Srbije, nevladin sektor, nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ), a predstavljena je i strategija razvoja saradnje države i dijaspore koju su podržali Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Međunarodna organizacija za migracije (IOM) i druge internacionalne organizacije.

Konferencija “Vidimo se u Srbiji”

Pravo glasa na papiru

Dragan Nikolić izneo je zamerke i u pogledu izbora u Srbiji.
– Dijaspori je u praksi uskraćeno glasanje. To pravo predviđeno zakonom, očito je ostalo samo na papiru – ukazao je Nikolić.

Od Srbije ni lečenje

Ljiljana Milošević se posle dve decenije rada u Italiji i Švajcarskoj vratila u otadžbinu s najmlađim detetom, dok je dvoje starije dece ostalo. Kaže da je spakovala kofere kad je najmlađi sin učio švajcarsku umesto srpske istorije, ali takva odanost u domovini je uzvraćena problemima od kojih je najveći zdravstvo.

Počela sam da se raspitujem kako stvari funkcionišu u Srbiji, ali nisam znala kome da se obratim. Dete nije moglo da se leči u ovdašnjim zdravstvenim ustanovama, a ni ja jer sam dugo bila van zemlje. Zar treba da se odreknem svega što sam u inostranstvu stekla da bi mogla da se lečim u Srbiji?! Zato pitam zašto očekujete da se neko vrati i ulaže u rodni kraj kad ljudi ne znaju ni šta ih čeka, ni kome da se obrate – kazala je Ljiljana.

Pola Crnića u belom svetu

Među brojnom srpskom dijasporom zavidno mesto zauzima ona iz Braničevskog kraja. Popis je pokazao da je samo od 13.852 stanovnika Malog Crnića u inostranstvu njih oko 3.000, odnosno 21 odsto. Međutim, čak i država priznaje da ih je makar dva puta više otišlo preko granice, što je oko 6.000 duša. Najviše ih je Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj i Austriji.

Treća generacija blago

Isti problem je po dolasku iz Italije imala i Marica Miličić, iz naselja Batuša u Malom Crniću.

– Imam u Srbiji firmu, uplaćujem penziono i zdravstveno osiguranje i plaćam sve poreze, ali sam morala nekoliko meseci da provedem na lečenju u Italiji – ispričala je Marica Miličić.

Ti problemi povratnika podstakli su predstavnika opštine Kučevo Predraga Nikolića da predloži da opštine otvore kancelarije za rad sa dijasporom.

– Treba uložiti u te kancelarije da bi se državi vratilo – zaključio je Nikolić.

Radomir Jović je 46 godina proveo u Nemačkoj, gde su ostali njegova deca i unuci. On je ukazao na potrebu da se država više povezuje sa trećom i četvrtom generacijom koja vodi poreklo iz Srbije.

Posao stoji godinu dana

Predsednik opštine Malo Crniće Mališa Antonijević pomenuo je da Kontinental turs već godinu dana čeka dozvolu Ministarstva saobraćaja za prevoz putnika u Austriju.
Emina Mladenović iz Kontinental tursa ispričala je da je poslušala srce kad se vratila iz Italije u u domovinu, gde je počela porodični biznis.

– Uložili smo nekoliko stotina hiljada evra u ovaj posao. Ja, suprug i njegovi roditelji koji su više od 40 godina radili u Austriji – kazala je ova žena čija se porodica posle povratka srela s nekoliko problema.
Ona je objasnila da ima dobre ideje za turizam i razvoj ovog kraja Srbije, ali da u to ne može sama.

Zavičaj u srcu, posao u glavi

Advokat Dragan Nikolić jedan je od onih koji je u rodni kraj doveo biznis iz Italije. On je iz ličnog iskustva objasnio da dijaspora može da bude od pomoći u privlačenju investicija i da to Srbija treba da prepozna. To je, kako je kazao, možda i značajnija i krupnija pomoć od povratka rasejanja u domovinu.

– Visokopozicionirani ljudi iz Srbije koji žive i rade u inostranstvu teško da će ulagati ovde. Jer, iako im je domovina u srcu, posao im je u glavi, pa tako i saznanje da Srbija nema pravila u poslovanju – ukazao je Dragan Nikolić šta država treba da menja.

On je predložio i konkretan način povezivanja države sa dijasporom.

– Dijaspora može da se poveže putem internet mreže nalik poslovnoj linkdin, što nije teško u eri digitalizacije – kazao je Nikolić i državu kritikovao što nema bazu ljudi iz dijaspore, pa tako ne zna koliko ih je i gde žive.

On je ukazao da je veliki problem dijaspore dugo čekanje na granici pri dolasku u domovinu i zatražio da država to reši.

KOMENTARIŠI