PODELI

Ovaj podatak je utoliko više obeshrabrujući ako se zna da ta svojevrsna fabrika na otvorenom raspolaže velikim potencijalom. Naime, Srbija ima 321 ustanovljeno lovište, čija ukupna površina premašuje sedam miliona hektara, a na listi najpoznatijih lovnih destinacija svakako su Karađorđevo, Golija, Stara planina, Apatinski rit, Deliblatska peščara, Morović, Cer, Deli Jovan, Rtanj…

U Javnom preduzeću Vojvodinašume, čija se lovišta prostiru na više od 109.000 hektara, ističu da su najvažnija karika u ovom lancu, pa samim tim i preduslov za razvoj lovnog turizma, uzgajališta životinja.

– Razvoj lovnog turizma baziran je ne samo na brojnom stanju, već i na vrsti lovne divljači, kao i na trofejnoj strukturi. Naše preduzeće gazduje sa 17 lovišta posebne namene i ukupne površine od 109.824 hektara, od čega lovišta u slobodnoj prirodi, takozvana otvorena, zauzimaju 82.377 hektara, ili 75 odsto površina. Na ograđena lovišta otpada 27.446 (ili 25 odsto) hektara. Od ukupnog broja lovišta, 16 su ravničarska, a jedno brdsko-planinsko. Kad je reč o brojnom stanju matičnih fondova krupne divljači kojim gazdujemo to je 10.400 grla, odnosno više od devet jedinki na 100 hektara – objašnjava za Danas Branislav Stankov, pomoćnik direktora za lovstvo i ribarstvo u JP Vojvodinašume.

U Vojvodini najviše jelena i divljih svinja

U vojvođanskim lovištima najviše se uzgajaju jelen i divlja svinja, zatim srneća divljač – kao autohtone vrste, kao i dve alohtone vrste – jelen lopatar i muflon. Gazduje se takođe i sitnom divljači, pri čemu dominiraju fazan, divlja patka i divlja guska. A gde je divljač, tu su i lovci. Posebno su zanimljivi oni koji u naša lovišta dolaze iz drugih zemalja.

Pošto lovni turizam zahteva stroga pravila ponašanja to, kad je reč o strancima, podrazumeva bezbedan prelazak granice, prevoz do lovišta, obezbeđivanje dozvola za oružje i municiju, stručnih vodiča, kao i veterinarskih dozvola i svih uslova za izvoz divljači. Taj posao poveren je ovlašćenim agencijama. O tome koliko je lov skup sport govori i podatak da za lovni vikend treba izdvojiti, u proseku, oko 2.800 evra.

Prihod od lovstva i lovnog turizma koji ostvarimo u našim lovištima kreće se u proseku oko 1,6 miliona evra na godišnjem nivou. JP Vojvodinašume u okviru svojih lovišta ima 15 lovačkih kuća koje svojim smeštajnim kapacitetima i pratećim sadržajima zadovoljavaju potrebe, pre svega, inostranih lovaca – kaže Stankov.

Osim JP Vojvodinašume, na području Vojvodine korisnici lovišta posebne namene su Nacionalni park Fruška Gora i Vojna ustanova Karađorđevo. Takođe, ustanovljena su lovišta kojima gazduju lovačka udruženja, ima ih 94, i upravo preko tih udruženja naši ljudi upražnjavaju ovaj skup i prestižan sport. Treba pomenuti i još 53 lovačka društva, dok broj lovaca registrovanih u Lovačkom savezu Vojvodine premašuje 1.970.

Među najpoznatija ograđena lovišta u sistemu JP Vojvodinašume Petrovaradin, u kojima se intenzivno uzgaja krupna divljač, spadaju: Kozara – Bački Monoštor (oko 11.507 hektara pod ogradom) gde se uzgaja oko 1.300 grla jelenske divljači i oko 700 divljih svinja, zatim Apatinski rit (pod ogradom oko 6.335 hektara) a uzgaja se oko 400 grla jelenske divljači i oko 300 divljih svinja.

Treba pomenuti i Posavsko lovište Karakuša – Sremska Mitrovica u kome se, na ograđenoj površini od 2.257 hektara, uzgaja oko 200 grla jelenske divljači i oko 500 divljih svinja, kao i lovište Deliblatska peščara ukupne površine oko 31.036 hektara, dok je pod ogradom 2.410 hektara.

Najpoznatija lovišta u Srbiji

Na listi najpoznatijih lovišta u Srbiji su: Deliblatska peščara, Karađorđevo, Golija, Crni Lug, Deli Jovan i Alija kod Negotine, Stara planina, Zlotske šume kod Bora, Apatinski rit, Bosut i Bosutske šume Apatin, Bođanski rit Bač, Donje podunavlje, Jaruge, Kamarište, Karakuša, Karaula, Koviljak, Koviljski rit, Krivaja, Neoplanta i Gornji Srem, Plavna i Ristovača, Stara Tisa i Ajlaš, Subotičke šume, Varoški rit, Vršačke planine, Beogradski rit, Trešnja, Cer – Vidojevića, Boranja, Zapadno-Moravsko lovište Čačak, Južni Kučaj, Kukavica, Kacer-Zeleničje i Valmište, Sokobanjska lovišta, Veliki Jastrebac, Severni Kučaj, Timočke šume, Rtanj, Toplica, Sokolovica i Sumata, Šargan i Južna Morava.

Najviše lovaca – turista iz Austrije i Nemačke

Za vreme lovne sezone u lovištima JP Vojvodinašume boravi više od 2.500 lovaca. Treba naglasiti da 70 odsto od ukupnog broja lovaca-turista, koji učestvuju u lovu na krupnu divljač, čine gosti iz zemalja Evropske unije. Tradicionalno već, najbrojniji su lovci iz Austrije i Nemačke, zatim Italije, Velike Britanije, Španije, Francuske i Slovenije. Domaći lovci su u manjini i oni pretežno love, i to u grupnom lovu, cenovno pristupačnije divlje svinje. Znatno veći broj domaćih lovaca učestvuje u lovu na sitnu divljač, pre svega na fazana – komentariše za Danas Branislav Stankov, pomoćnik direktora za lovstvo i ribarstvo u JP Vojvodinašume.

KOMENTARIŠI