Foto: Pixabay / ilustracija

Grejna sezona je počela. Na evropskom tržištu situacija sa strujom i gasom je stabilna, struje ima dovoljno, i u protekle dve nedelje došlo je do neznatnog rasta cene struje, kaže za RTS stručnjak za energetiku Željko Marković. U Srbiji se na struju greje između 15 i 20 odsto građana. Od novembra struja je skuplja, ali EPS će davati popuste za štednju i do 50 odsto.

Energetska kriza i rekordne cene struje naterale su Brisel da pokrene reformu tržišta električne energije koja će obezbediti stabilno snabdevanje kroz dugoročne ugovore po prihvatljivim cenama i uz povećanje udela zelenih kilovata.

Ali gotovo dve godine nije bilo saglasnosti članica o rešenju, u Lukseburgu je prošle sedmice napravljen kopromis koji su nazvali “opšti pristup novom dizajnu tržišta električne energije”.

Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je situacija na evropskom tržištu struje poprilično stabilna i da struje ima.

“Došlo je do malog rasta cena u prethodnih 15 dana, tako da se trenutno na tržištu cena električne energije kreće od 140 do 145 evra po megavat-satu. Prvi kvartal sledeće godine, od januara do marta, prodaje se po 175 evra po megavat-satu“, kaže Marković.

Što se tiče tržišta gasa, i tu je situacija stabilna, navodi Marković i dodaje da se ugovori kreću od 56 do 58 evra po megavat-satu.

To je više nego što je bilo na početku meseca. “Kreće zimski period, pa malo i cene reaguju, odnosno rastu“, objašnjava Marković.

Preporuke za štednju

U Srbiji se na struju greje između 15 do 20 odsto naših građana, neki se greju, neki samo dogrevaju. Od novembra struja će biti skuplja, ali istovremeno EPS će davati popuste za štednju – umanjenje računa može biti i do 50 odsto.

Marković kaže da što se tiče štednje, uvek su isti saveti, prvo da budemo racionalni u potrošnji električne energije, da je koristimo onda kad nam treba, da je ne rasipamo, a naravno ukoliko smo u mogućnosti i da smanjujemo potrošnju zamenom uređaja za energetski efikasnije uređaje.

Prema njegovim rečima, primena svih tih mera bi trebalo da se odrazi na račun.

Marković kaže da se ušteda ne odnosi na prošlu godinu gde smo takođe apelovali na štednju, već se ta ušteda može ostvariti u odnosu na ono što je bilo pre dve godine.

Gleda se ono što je povoljnije za kupca, da li je to taj isti mesec pre dve godine ili taj isti mesec prošle godine. Gde je napravljena veća ušteda, ta ušteda će se računati za popust“, objasnio je Marković.

Novi dizajn tržišta električne energije

Evropska unija napravila je opšti dogovor oko novog dizajna tržišta električne energije. Međutim, te reforme tržišta struje kočila je nuklearna energija.

“Poenta je u tome da, kao i kod nas što je primenjeno, postoje aukcije za obnovljive izvore energije i tzv. ugovori za razliku, koji garantuju cenu onim proizvođačima i to je jedan vid državne pomoći, odnosno subvencija, da bi se razvijalo to tržište”, kaže Marković.

Ono što je bilo traženo jeste da se u okviru toga i nuklearna energija tretira kao izvor obnovljive energije, čemu su se protivile određene države, predvođene naročito Nemačkom. Ona je ugasila svoju nuklearnu energiju i prosto je smatrala da će to napraviti nelojalnu konkurenciju kod onih država koje su bazirane na nuklearnoj energiji kao što je Francuska, navodi Marković.

Međutim, sada je postignut kompromis, tako da će se moći raditi i aukcije i za nuklearnu energiju, ne samo za obnovljive izvore, moći će da se subvencioniše i nuklearna energija kroz formulaciju “nefosilna goriva”.

Da li se ugalj opire dekarbonizaciji i po koju cenu

Uglja se ne odriču svi, Nemačka ih recimo čuva u rezervi. I Rumunija je tražila prolongiranje zatvaranja svojih termoblokova do 2032. godine.

Prema njegovim rečima, one države koje se baziraju na proizvodnji električne energije iz uglja, kao što je i naša država, a u Evropi je najveći proizvođač iz uglja Poljska, naravno da se opiru jer žele da proizvode više električne energije.

“Prosto nemaju dovoljno vremena da zamene proizvodnju iz uglja. To opet rezultuje visokim taksama za emisiju ugljen-dioksida koja ide kroz EU”, kaže on.

Kod nas je kao pandan tome uveden “sibam“, odnosno prekogranična kontrola ugljen-dioksida, gde ćemo i mi biti kažnjavani, tako da i mi moramo da isto razmišljamo o dekarbonizaciji, podvukao je Marković.

Ove godine je uveden nadzor, ali u budućnosti će biti uvedena i ta taksa kod nas. “Jedan od načina da izbegnemo tu taksu jeste da i mi uvedemo sistem trgovine emisijama”, objasnio je Marković.

Međutim, mi smo tu u malo nepovoljnijem položaju jer Evropa kada je uvodila imala je i besplatne emisije, pa su polako smanjivali, a mi bismo odmah morali da plaćamo te emisije što bi bilo skupo za nas, ukazuje Marković.

EU priprema novi paket za energiju iz vetra

Marković kaže da je problem u proizvodnji energije iz vetra u tome što je došlo do stagnacije, ali ne samo stagnacije nego i do konkurencije koju prave kineski proizvođači evropskim proizvođačima opreme iz vetra.

Sličan problem je sa solarnom energijom, samo što sa solarnom energijom imamo drugi problem, gde se 90 odsto komponenti za solarne panele uvozi iz Kine kod evropskih proizvođača, pa postoji opasnost velike zavisnosti i od kineskog tržišta.

“Evropa sada pokušava da nađe načine i put kako da u slučaju vetroelektrana napravi da se ta oprema koja se proizvodi u Evropi koristi za izgradnju vetroelektrana, pa se predlaže da se ne ide uvek na najnižu cenu, nego da se da šansa kroz neke druge načine toj opremi da ona bude ugrađena”, napominje Marković.

Što se tiče solara, tu postoji opasnost uvođenja carina, kaže Marković i dodaje da ako se carine uvedu onda će biti manja proizvodnja opreme pa samim tim i manji broj instaliranih elektrana.

KOMENTARIŠI