FOTO: Joanne Finnegan // fiercehealthcare

Ministarka zdravlja Danica Grujičić predložila je da se deo tih ustanova u Kruševcu, Novom Sadu i Batajnici pretvori u palijativne centre. Iako se palijativno zbrinjavanje ne odnosi samo na kancer, najčešće je potrebno upravo tim pacijentima.

Najteži pacijenti u poslednoj fazi bolesti negu u bolnici mogu imati 14 dana. Potom se otpuštaju na kućno lečenje. Tada, u prvu pomoć često pozovu dobrotvornu organizaciju čiji lekari besplatno pomažu i odraslima i deci, u kući i u dnevnom centru.

Tokom protekle godine, u Centru za palijativno zbrinjavanje “Belhospis” oko 700 najteže obolelih pacijenata potražilo je podršku i pomoć u lečenju.

Direktorka “Belhospisa” Vera Madzgalj naglašava da je, uz zdravstveni sistem, važno uključiti i druge institucije.

“Smatram da je važno da promenimo pristup da pre svega svi shvatimo koliko je važno da unapredimo usluge palijativnog zbrinjavanja i to ne samo na nivou zdravstvenog sistema nego je važno da se uključi i lokalna samouprava, institucije socijalne zaštite, šira društvena zajednica”, istakla je Vera Madzgalj.

Korona je uticala i na porast broja onih kojima je potrebno palijativno zbrinjavanje.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek procenjuje da bi plan o transformaciji kovid bolnica bio spreman do kraja godine.

“Naveo sam tri vrlo važna koraka da bi se sve to sada institucionalizovalo, da bi se kadar spremio, da bi odredili opremu, mesto, ja to očekujem pre Nove godine. Ne možemo ovako teške probleme rešavati preko noći, ali je bitno da imamo volju, plan i viziju kako da rešimo ovaj problem”, navodi Đerlek.

U rešavanje se krenulo još 2009. godine usvajanjem Strategije za palijativno zbrinjavanje, naveo je Đerlek, ali nije bilo pomaka. Za palijativu kažu da je zapostavljena oblast srpskog zdravstva, u prilog tome i podatak da je u celoj Srbiji samo šest lekara specijalista palijativne medicine.

KOMENTARIŠI