Danijel Stojičić iz Požarevca se u Zvezdama Granda predstavio pesmama Saše Matića “Kad ljubav zakasni” i “Opala”. Jelena Karleuša i Ana Bekuta su mu posle prve pesme dale glas, što mu je omogućilo da otpeva i drugu numeru. Do kraja nastupa takmičar je osvojio svih sedam pozitivnih glasova. Žiri je bio oduševljen njegovom interpretacijom, pa nisu hteli da komentarišu kandidata, osim Marije Šerifović koja je dala neke konstruktivne kritike.
Prepoznajući značaj ove kampanje, Srbija već jedanaesti put aktivno učestvuje u njenom obeležavanju.
Ovom Nedeljom prenosimo poruku o značaju dostupnih mera prevencije u našoj zemlji, u cilju sprečavanja obolevanja i umiranja od raka grlića materice.
Osnovna poruka svim ženama je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti. „Dan za zdravlje” je slogan koji će obeležiti potrebu da još jednom apelujemo na naše sestre, majke, ćerke, prijateljice, da u Evropskoj nedelji prevencije raka grlića materice razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju, i da u toku godine odvoje „dan za zdravlje”, kada će posetiti svog lekara i iskoristiti neku od dostupnih mogućnosti prevencije.
Nosilac aktivnosti u zemljama Evrope je ECCA-Evropska asocijacija za rak grlića materice.
U našj zemlji aktivnosti koordinira IZJZ “Dr Milan Jovanović-Batut” uz podršku Republičke stručne komisije za praćenje sprovođenja programa ranog otkrivanja malignih bolesti RS.
Na teritoriji grada Požarevca nosilac aktivnosti je Dom zdravlja Požarevac i ZZJZ Požarevac čiji je cilj unapređenje sprovođenja organizovanog skrininga raka grlića materice.
O raku grlića materice
Rak grlića materice, skoro deceniju, predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem u Srbiji. Svake godine se u našoj zemlji u proseku registruju 1244 novoobolele žene od raka grlića materice, dok 482 žena izgubi život od ove vrste raka, za koju sa sigurnošću znamo da pripada grupi najpreventabilnijih. Naročito zabrinjava činjenica da se Srbija i dalje nalazi u grupi evropskih zemalja sa najvišim stopama obolevanja i umiranja od raka grlića materice. Kada je reč o obolevanju od raka grlića materice, Srbija se nalazi na četvrtom mestu u Evropi, posle Rumunije, Litvanije i Bugarske. Nažalost, naša zemlja se po umiranju od ove vrste raka kod žena, nalazi na drugom mestu u Evropi, odmah posle Rumunije.
Manje od jedne trećine obolelih žena se otkrije u ranoj fazi bolesti-premaligna stanja lake i teške displazije epitela, kada je bolest izlečiva samo operativnim lečenjem. Nažalost u dve trećine obolelih žena u cilju lečenja mora se primeniti postoperativna radikalna zračna terapija.
U Braničevskom regionu stopa icidence je više decenija bila najviša (i do 48/100 00) u Srbiji i regionu, da bi poslednjih godina opadala. U poslednjim godinama stopa oboljevanja je najviša u Borskom regionu, potom Jablaničkom, Srednje banatskom i Pčinjskom.
Obeležavanje Evropske nedelje prevencije
Evropska asocijacija za rak grlića materice je dala preporuke za obeležavanje Nedelje prevencije. Preporučene aktivnosti se odnose na:
distribuciju edukativno-promotivnog materijala na javnim mestima kao što su tržni centri, metro stanice, autobuske stanice, kao i pružanje saveta i informacija o značaju korišćenja dostupnih preventivnih programa,
organizovanje edukativnih seminara za stanovništvo u lokalnoj zajednici, u školama, fakultetima, radnim organizacijama,
organizovanje tribina za roditelje o značaju HPV imunizacije kao mere prevencije,
organizovanje predavanja o prevenciji cervikalnog karcinoma za adolesente u srednjim školama,
održavanje seminara o prevenciji karcinoma grlića materice namenjenih studentima medicine kao i zdravstvenim radnicima,
javne manifestacije, nastupi na medijima, i slično
diskusije na društvenim mrežama na temu prevencije grlića materice.
Jedna od aktivnosti tokom Evropske nedelje prevencije raka grlića materice je i podela broševa „Biser mudrosti”. Broševi, kao simbol prenošenja znanja, tokom nedelje se dele ne samo ženama već i svima koji podržavaju borbu protiv raka grlića materice. Do danas, preko 1,5 milion Bisera mudrosti je distribuirano širom Evrope i oni su postali prepoznatljiv simbol ove kampanje (www.PearlofWisdom.eu).
Primarna prevencija raka grlića materice
Jedna od efikasnih mera pravencije je imunizacija protiv humanog papiloma virusa. Ova intervencija je isplativa, pogotovu u zemljama gde su resursi ograničeni, učestalost HPV infekcije visoka, a obuhvat preventivnim pregledima nizak. Imunizacija ne isključuje potrebu za obavljanjem preventivnih pregleda, budući da postojeće vakcine ne štite od svih tipova HPV. Važno je znati da se skoro svaki slučaj raka grlića materice može sprečiti. Dobro organizovani skrining programi mogu da spreče i do 80% slučajeva raka grlića materice.
Skrining raka grlića materice
Nakon priprema i usvajanja zakonske regulative na teritoriji grada Požarevca od 20.12.2012. sprovodi se organizovani skrining raka grlića materice u organizaciji Doma zdravlja i ZZJZ Požarevac. U Srbiji se organizovani skrining sprovodi u 18 opština.
Teritoriju koji svojim radom pokriva Služba za zdravstvenu zaštitu žena Doma zdravlja Požarevac sa ogrankom u Kostolcu, skrining pregledi se sprovode u ciljnoj grupi žena uzrasta od 25-64 godina,svake treće godine. Ciljnu populaciju čini ukupno 21 066 žena.
Od počinjajna organizovanog skrininga 2012 godine do sada u organizovanom skriningu raka grlića materice pozvano je pozivnim pismom preko 15 700 žena . Odziv na preglede je iznosio preko 50% ,a urađeno je preko 8 000 Papnikolau testova.
U 2016 godini otpočeo je novi trogodišnji ciklus organizovanog skrininga.
Rezultati skrininga u 2016. godini
Pozvano je na pregled pozivnim pismom 2730 žena a na poziv se odazvalo i pregledano je 1 532 žene.
Od toga 1 370 žena je imalo normalan negativan nalaz.
Ukupno 77 žena je imalo pozitivan nalaz (zvanični podaci na sajtu www.skriningsrbija.rs).
Kod više od 77 žena sprovedena su dalja dijagnostička ispitivanja,kolposkopski pregledi i ciljane biopsije sa histološkim pregledom. Rezultati su sledeći:
Ukupno je 5 žena imalo premaligne promene, koje su izlečene jednostavnim operativnim zahvatima u Opštoj bolnici u Požarevcu.
Ukupno je jedna žena skriningom otkrivena da ima rak grlića materice i ona je upućena na dalje lečenje. (www.dzpozarevac.rs)
Rezultat skrininga nije zadovoljavajući u odnosu na evropske standarde jer treba dostići obuhvat ciljne populacije od minimalnih 75%. DZ Požarevac poziva na skrining preglede pozivnim pismom one žene koje su se opredelile za izabranog ginekologa u službi za žene, a to je oko 14 500 žena. Ostale su se opredelile za ginekologa u privatnoj praksi ili OB Požarevac i ne dolaze na preventivne preglede u našu ustanovu. Jedan broj žena se nalazi na privremenom višegodišnjem radu u inostranstvu gde obavlja ovu vrstu pregleda i taj procenat nije zanemarljiv.
Sprovođenje skrininga u 2017. godini
Organizovani skrining se mora kontinuirano sprovoditi dug vremenski period kako bi se icidenca oboljevanja i stopa smrtnosti od raka grlića materice smanjile.
U 2017 godini nastavljamo novi trogodišnji ciklus.
Na teritoriji koju obuhvata DZ Požarevac nastavlja se organizovano pozivanje žena na skrining preglede pozivnim pismom i cilj je da dostignemo obuhvat ciljne populacije za trogodišnji period od 75%.
U 2017 godini pozivaće se sledeća godišta :
1953,1956,1959,1962,1965,1968,1971,1974,1977,1980,1983,1986,1989 i 1992.
Na besplatan pregled se mogu odazvati i osigurana i neosigurana lica zakazivanjem kod izabranog ginekologa.
Pozivamo sve žene da se odazovu na poziv za skrinig a svim drugim ženama da se odazovu na preventivni pregled Papanikolau testa kojim se rano može otkriti i na vreme izlečiti rak grlića materice.
Ovo je prvo “Drvo interneta” u Požarevcu – otvorena zona bežičnog interneta. Projekat „Drvo interneta“ ima za cilj da se na javnim prostorima u gradovima širom Srbije, građanima omogući besplatan pristup internetu bežičnim putem.
Mesec dana kasnije poklopci za punjenje telefona nažalost nedostaju i bilo bi dobro što pre rešiti ovaj problem kako vlaga ne bi prodirala u USB portove.
Konektovanje na ovu Wi-Fi mrežu je zaista lako, a kada to učinite zabava može da počne.
Mi smo merili ukupno 5 puta u kratkom vremenskom razmaku brzinu interneta i prijatno se iznenadili. Za surf sa vašeg laptopa, tableta ili najčešće telefona, brzina download-a (preuzimanje podataka) je i više nego solidnih 10Mb/s (megabita po sekundi), a ono što je još bitnije isto tolika je i brzina upload-a (slanja podataka) 10Mb/s. Ovo je onaj idealan i najbolji odnos download/upload 1:1 što se retko viđa.
Sve ovo pokazuje da se nove tehnologije koje su tu oko nas mogu koristiti i što je za većinu Požarevljana, ali i gostiju našeg grada najbitnije POTPUNO BESPLATNO i pouzdano pre svega.
Prisutnim predstavnicima požarevačkih medija obratio se prvo direktor Centra za kulturu Požarevac Dragi Ivić /audio/:
Posle najave direktora Centra za kulturu nešto više o ZIP-ZOP-u rekao Dejan Krstić član Gradskog veća grada Požarevca zaduženog za kulturu /audio/:
Bojan Gačević, izvršni producent programa /audio/:
Zimski omladinski program u organizaciji Centra za kulturu požarevac, osnovnih i srednjih škola u Požarevcu počinje 30. januara i trajaće do 12. februara. Ulaz za sve sadržaje je besplatan.
Jučerašnjoj konferenciji za medije prisustvovali su i Zorica Miladinović iz OŠ Dositej Obradović i Jelena Aranđelović iz Poljoprivredne škole “Sonja Marinković”, koje su pozvale sve zainteresovane da dođu i proprate program.
Učenici Doma Poljoprivredne škole na kraju konferencije priredili su muzički program i izveli nekoliko pesama u akustičnom izvođenju iz Ex-Yu repertoara.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od ponedeljka je krenulo u terensku proveru svih jedinica lokalne samouprave na teritoriji RS kako bi se popis svih nezakonito izgrađenih objekata završio do 1. marta 2017.godine. Zakonski rok istekao je 27. novembra 2016. godine, međutim, popis nezakonito izgrađenih objekata jeste nešto što cela država i sve opštine i gradovi zajedno sa ministarstvom moraju da okončaju.
“Cilj Vlade je da u naredne tri godine u celini završi ozakonjenje, da za svaki objekat na teritoriji Srbije znamo tačnu strukturu i da svaki objekat kao takav bude zaokružen da konačno u Srbiji završimo jednu svojinsku transformaciju”, zaključila je Đuran prilikom današnje posete. Veliko Gradište je okončalo popis a očekuje se da se taj posao završi i u drugim opštinama.
Kako je istakla, Požarevac za potrebe ozakonjenja je dobio saglasnost da dodatno uposli 37 ljudi koji će obavljati te poslove. Požarevac je takođe jedan od gradova koji je pokazao dobre rezultate što se tiče popisa i jedan je od onih koji će uskoro da okonča popis nezakonito izgrađenih objekata u narednom periodu.
Pozdravivši prisutne Aleksandar Đokić, načelnik Braničevskog okruga rekao je da je mali broj ljudi bio radno angažovan na ovom poslu, ali da je sada dobijen dovoljan broj ljudi.
Većina građana dobila je veće decembarske račune iz “Elektroprivrede Srbije”. Nekima su oni veći tek za desetak odsto, ali ima i domaćinstava gde su se na uplatnicama našli i duplo veći iznosi.
Dok su potrošači šokirani brojkama na svojim “nalozima” za električnu energiju, u EPS-u kažu da je verovatno “ledeni talas” razlog veće potrošnje, pa da su zato i mogući uvećani računi, ali da na njihovim šalterima nema više potrošača s reklamacijama nego što je uobičajeno.
To potvrđuju i u Nacionalnoj organizaciji za zaštitu potrošača, čiji predsednik Goran Papović kaže da dosad nije bilo žalbi na decembarske račune za struju.
U EPS-u tvrde da prosečne temperature u decembru nisu dostizale ni prvi stepen iznad nule na Celzijusovoj skali, a da je prosečna temperatura u decembru 2015. iznosila 4,33 stepena.
“Svaki stepen povećava za šest odsto potrošnju električne energije u domaćinstvima koja struju troše za grejanje”, kaže Slobodan Ružić, doktor elektrotehničkih nauka. – U Srbiji struju za grejanje koristi između sedam i osam odsto domaćinstava, a toliko ih se i dogreva električnom energijom. Uvećani računi mogu da se objasne greškom u očitavanju, što se dešava jednom u stotinu slučajeva, a drugo objašnjenje je veća potrošnja.
Međutim, anketa među Beograđanima pokazala je da je gotovo svako drugo domaćinstvo dobilo “deblji” decembarski račun. Veći iznosi na računima stizali su i onima koji ne koriste kilovate za grejanje i onima u čijim domovima je toplo zahvaljujući struji. Vukici Vujović iz Ulice antifašističke borbe na Novom Beogradu stigao je račun od 5.700 dinara, odnosno za 3.000 više nego u novembru. Kaže da se poslednjeg meseca 2016. nije dogrevala, niti je više kuvala i prala.
“Živim sa momkom u 25 kvadrata u naselju Braća Jerković i za decembar za struju moram da pripremim 9.100 dinara”, rekla nam je Milena Stanimir, student. – Koristim TA peći, ali i u novembru sam se grejala na struju, a račun je bio 6.000.
Nada Mitrović, iz Žarkova, uobičajeno zimi plaća 4.000 dinara za struju, a sada joj je stigao “ceh” od 6.100 dinara. Tvrdi da se nije dogrevala, jer joj je centralno grejanje sasvim dovoljno, pa ne zna šta bi mogao da bude razlog za veći račun. Objašnjenja nema ni Dragoslava Ivić, koja je iz EPS-a dobila duplo veću obavezu.
“U novembru mi je račun bio 12.000, a u decembru 22.000 dinara”, požalila nam se Marijana Petrović, sa Zvezdare. – U decembru smo potrošili 500 kilovata više. Stan od 56 kvadrata grejemo sa dve TA peći i dva norveška radijatora, a sve to uključujemo samo noću, pišu Večernje novosti.
Upravo ovu bojazan izneo je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je rekao da bi, ukoliko se led ne kanališe pravilno, mogli biti ugroženi mostovi.
Danas su iz preduzeća “Vode Vojvodine” saopštili i da je razbijen prvi led iz daljske krivine gde je prethodnih dana bio ledeni čep dugačak čak 15 kilometara.
– Reč je o manjim santama koje za sada bez problema prolaze deonicu kod Novog Sada koja je inače problematična zbog krivina, uskog korita i mostova. U slučaju da se prilikom lomljenja leda u daljskoj krivini, što upravo radi veći lodolomac, odlomi veća ledena santa, još od jutros kod Novog Sad dežura potiskivač “Sloga”, koji će te sante bezbedno usmeriti nizvodno– navode u “Vodama Vojvodine”.
U ovome je najveći problem
Problem mogu predstavljati i manje sante koje tokom puta ubrzavaju, što pri udaru može da izazove pucanje stuba.
Stručnjak za odbranu od poplava Mirko Galonja kaže da se jedan most može srušiti zbog leda tako što se sante zaglave na stubovima, a voda ih konstantno gura.
Najopasnije na manjim rekama u Centraloj Srbiji
Kako obajšnjavaju stručnjaci led može da ugrozi mostove, ali su daleko manje šanse da se to dogodi sa mostovima koji imaju monolitne masivne stubove.
Makartnijevi advokati se pozivaju na zakon iz 1976. godine, koji nalaže da se prava na radove snimljene pre 1978. godine moraju vratiti njihovim stvaraocima 56 godina nakon datuma prvobitnog autorskog prava – što će za muzičara biti 2018. godina. Tada će se navršiti 56 godina od kada je počeo da piše pesme sa Lenonom, 1962. godine.
„Kompanija ‘Soni/ATV’ ima najveće poštovanje prema Polu Makartniju, sa kojim smo imali dugu i međusobno vrednu saradnju. Blisko smo sarađivali i sa Polom i decenijama čuvali zaostavštinu pokojnog Džona Lenona, očuvavali i unapređivali katalog dugoročne vrednosti. Razočarani smo što je podneta tužba za koju verujemo da je nepotrebna i preuranjena“, rekao je portarol „Sonija“.
“Dosije Iks” je serija za koju možemo da kažemo da je obeležila jednu generaciju. Kada se posle više od decenije pauze, prošle godine baš u ovo vreme pojavila 10. sezona, okupili su se stari fanovi, ali i novi obožavaoci. Zato su čelni ljudi Foksa odlučili da ozbiljno promisle o nastavku. Ali, “Dosije Iks” ne bi bio to što jeste da njegova realizacija nije komplikovana.
– Dogovori sa glavnim glumcima, Džilijen Anderson i Dejvidom Duhovnim, kao i autorom i producentom Krisom Karterom, pravi su izazov – iskren je bio Njuman. – I tu ne mislim na volju za nastavak snimanja, nje ima, ali mnogi drugi detalji moraju da se slože da bi sve teklo kako treba.
Zbog toga nastavak ne bi trebalo da očekujemo, prema rečima Njumana, pre kraja naredne godine.
– Na jesen 2018. ili na proleća 2019. možemo da pričamo o premijernim epizodama – smatra Njuman. – Opet, televizija je takva da su svakakva čuda moguća. Znam da smo svi spremni za obnovu saradnje, ali doneti takvu odluku nije baš lako.
Čelnici Foksa svesni su da Džilijen Anderson živi u Londonu i da ima troje dece, pa bi joj višemesečno snimanje u Vankuveru bilo optrećujuće.
– Uz obaveze oko porodice “agentkinja Skali” ima i poslovnih obaveza, pa sve to treba uskladiti – realan je Njuman. Duhovni (agent Modler) trenutno nije zauzet, ali može da se dogodi da mu u međuvremenu ponude nešto što se ne odbija. – I pored svega toga verujem u nastavak kultne serije, ako ni zbog čega drugog onda zbog armije njenih poštovalaca, ali i novih ljubitelja.
Dok se ugovori ne potpišu, ostaje nam samo da se nadamo da Moldera i Skali vanzemaljci neće odvesti na drugu planetu i da ćemo ponovo čuti čuvenu krilaticu serije – “Istina je negde tamo”.
Britanski “Independent” je filmu dao maksimalnih pet zvezdica, uz konstataciju da je u pitanju “divlje živ film u kome se može uživati i koji je pravi naslednik svog prethodnika”.
“Deni Bojl je opisao Trainspotting kao škotski Star Wars. To govori o pritisku pred izlazak nastavka. Da je ovog puta voz kasnio, osećaj antiklimaksa bi bio ogroman. Ono što je posebno impresivno kod T2 jeste kako vešto uspeva da zadrži duh prethodnika, usput prihvatajući sve što se promenilo tokom godina”, piše kritičar “Independenta”.
Kako se dodaje, Renton (Juan Megregor), Sikboj (Džoni Li Miler), Begbi (Robert Karlajl) i Spad (Juen Bremner) su ponovo tu, a ako je bilo sranje živeti u Škotskoj 1996. godine, deluje da nije ništa bolje ni dve decenije kasnije.
“Gardijan” je tek nešto blaži u hvalospevima i nastavku je dao četiri zvezdice uz naslov “Izaberi nastavak koji neće razočarati”.
“Bojlov film nije brz i izuzetan kao original, ali je duhovita i dirljiva oda razočaranjima koja muškarcima nose srednje godine. Film je strašan, smešan, očajno tužan uz hrabru fotografiju. Ono što je rođeno kao odmetničko divljanje u duhu vremena nekul Britanije devedesetih se sada rodilo ponovo je brutalna crna komedija”, navodi kritičar lista.
“Telegraf” je dao samo tri zvezdice ovom filmu, ali priznaje da je u pitanju “ipak film vredan gledanja”.
Za razliku od “domaćih” novinara, u SAD nisu svi toliko oduševljeni, pa iako “Rep” piše da je film “često sjajan, mada ponekad razvučen i utopljen u sopstvenu melanholiju”, kritičar “Holivud reportera” navodi da je u pitanju “razočaravajuće nepotreban nastavak”.
Film će u britanske bioskope stići 27. januara.
Slučaj majke koja je uhapšena u ponedeljak posle pokušaja da sinu u zatvoru u KPZ Zabela u Požarevcu prokrijumčari heroin u telesnoj šupljini, samo je jedan u nizu nesvakidašnjih načina unošenja narkotika u zatvor.
Ova žena je planirala da drogu izvadi u toaletu zatvora. Njen sin je trebalo da je proguta, a zatim izbaci iz svog probavnog sistema da bi je koristio.
Najdramatičniji primer pokušaja unošenja droge u zatvor je kada je majka stavila narkotik u bebinu pelenu, ocenjuje Zorana Vučićević, portparol Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.
Zatvorsko obezbeđenje je drogu nalazilo i u đonovima cipela, originalnim pakovanjima paste za zube, hrani, u porubu na stvarima…
Nema pravila u kojim se zatvorima najviše diluje droga. To zavisi od broja osuđenika. Ipak, tvrdi Vučićevićeva, najveća količina narkotika nikada ne dospe u zatvor.
„Što je ustanova veća, tu postoji više pokušaja krijumčarenja droge. To su beogradski Okružni zatvor, i tri najveća KPZ-a – Niš, Požarevac i Sremska Mitrovica”, navodi Vučićevićeva.
Prema poslednjim podacima u vozilu se nalazilo 55 putnika, mahom dece iz Mađarske koja su se vraćala sa ekskurzije.Poginulo je najmanje 16, a povređeno 39 koji su prebačeni u bolnice u Veroni.Najteže povređeni, njih deset, primljeno je u bolnice u Borgo Trento i Borgo Roma. Petnaest manje ozbiljno nalazi se u bolnici San BonifaciU autobusu koj su većinom bili mađarski srednjoškolci, od 14 do 18 godina, naveli su vatrogasci.
Autobus se vraćao iz Fracuske gde su đaci bili na ekskurziji.Francuz, vozač autobusa, mogao bi biti među žrtvama kao i članovi njegove porodice, javila je italijanska agencija Agi.Italijanska agencija Ansa navela je da je jedan broj đaka ispao iz autobusa kada je naleteo na stub, a neki su bili zarobljeni u olupini kada se zapalila.
Lekar se izjasnio da je smrt nastupila najverovatnije zbog smrzavanja, u MUP-u.
Na mestu događaja izvršen je uviđaj. Lekar se izjasnio da je smrt nastupila najverovatnije zbog smrzavanja.
O događaju je obavešteno Više javno tužilaštvo u Smederevu. Nije naložena obdukcija.
Kako su preneli beogradski mediji, beživotna tela je pronašao komšija.
U vreme tržišne konkurencije i tehničko-tehnološkog razvoja veoma je važno brzo se prilagoditi novim okolnostima i uslovima savremenog načina poslovanja.
Na Površinskom kopu „Drmno“ mnogo je primera koji ilustruju konstataciju da se osavremenjuje proizvodni proces, kako u organizacionom tako i u tehničko-tehnološkom smislu.
Stručnost i profesionalnost se podrazumevaju, ali da li je to dovolјno za uspešnu realizaciju proizvodnih cilјeva, pitali smo radnike koji su u neposrednom proizvodnom procesu iz nekoliko različitih službi PK „Drmno“.
Živorad Vesić, diplomirani inženjer elektrotehnike, šef elektroodržavanja, grupe za merenje, zaštite i dijagnostiku, na PK „Drmno“ efektivno radi 33 godine, od čega je 16 proveo u smeni. Vesić kaže da su stručnost i profesionalni odnos prema poslu preduslov za ostvarivanje dobrih rezultata, ali i da se ne može bez timskog rada.
„ Vremena se menjaju, napreduje tehnika, postavlјaju se novi proizvodni standardi. Od dana kada sam počeo da radim do sada mnogo toga je unapređeno i osavremenjeno. To je posebno izraženo u našoj elektroslužbi, ali generalno i u drugim službama kopa „Drmno“. Tehnika kao tehnika, ne može da da velike rezultate ako nema obučenih lјudi. U elektroslužbi veliki broj lјudi išao je na obuke i usavršavanja kako bi mogli iskoristiti tehnička dostignuća. Dobro je što se u službi u kojoj radim stalno podižu kvalitet rada i postavlјaju novi, viši standardi. U poslu je izražen timski rad jer smo upućeni jedni na druge. Prisutna je i kolegijalnost i još postoji drugarstvo, što se posebno oseća kod lјudi u smenskom radu, bez obzira na to što se često može čuti da se lјudi danas otuđuju jedni od drugih. Primera posvećenosti, kolegijalnosti u odnosu prema poslu ima mnogo, ali mislim da su u vreme poplava ove vrednosti bile najizraženije. Nije se gledalo ko je koje struke, zanimanja. Svi su bili angažovani i spremni da učine sve kako bi se posledice sanirale što je moguće brže i kop nastavio normalno da radi“, ističe Vesić.
„Nema dileme, lјudi su stručni za poslove koje rade, ali bez timskog rada, drugarstva i kolegijalnosti nema uspeha“, smatra Saša Gavrilović, prvi bagerista na bageru „SChRs 800“, koji 29 godina radi u smeni.
Da nije tako, kako kaže Gavrilović, sigurno da ne bi uspevali da realizuju proizvodne planove. To je posebno izraženo kod radnika u smeni. Svako vodi računa o svom poslu, ali kad zatreba, svi rade sve, od čišćenja do zanošenja kablova.
„ Drugačije se i ne može raditi. Moram da istaknem da lјudi posebno vode računa jedni o drugima, jer je naš posao opasan i smatram da se generalno stalno povećavaju standardi u oblasti bezbednosti i zdravlјa radnika na radu. Malo je za nas starije komplikovanije da savladamo obuke za korišćenje savremenih tehničkih sredstava u odnosu na mlađe kolege, ali uspevamo, što znači da nismo još „za bacanje“, kaže Gavrilović.
Bojan Ninkov, rukovalac jednostavih građevinskih mašina, u grupi je mlađih radnika i pored radnog staža od 16 godina.
Od početka svog radnog veka pokazivao je interesovanje za posao, tako da je brzo stekao simpatije starijih kolega u službi pomoćne mehanizacije. Uz rad, omogućeno mu je bilo i da se usavršava, tako da su mu u ruke poveravane savremene i vredne mašine.
„ Istina je da su stručnost i profesionalnost na prvom mestu, ali smatram da su za ostvarivanje projektovanih proizvodnih cilјeva potrebna i savremena sredstva, timski rad, kolegijalnost i drugarstvo, barem kada je reč o rudarskom poslu. U mojoj službi mnogo toga je unapređeno i osavremenjeno i lakše je raditi. Međusobno uvažavanje i poštovanje radnika različitih zanimanja i struka koji su uklјučeni u jedninstveni proizvodni proces od velikog su značaja za ostvarivanje dobrih rezultata. Toga na PK „Drmno“ ima i zato smatram da se i postižu planirani rezultati proizvodnje. U našem poslu sve je nekako lakše i bezbednije kada znate da radite i sa drugarima. Drugarstvo na poslu daje elan i podstiče radnika na to da bude još bolјi, savesniji i produktivniji“, kaže Ninkov.
Zvezdan Vuletić, poslovođa u službi mašinskog održavanja, radi na kopu „Drmno“ od 1984. godine. Kaže da su zaposleni obučeni i stručni za poslove koje rade, da su posvećeni i da je u odnosu na vreme kada je počeo da radi znatno olakšan i osavremenjen rad.
„ Eksploatacija uglјa je složen posao i za ostvarivanje cilјeva proizvodnje, pored stručnosti, zahtevaju se timski rad, kolegijalnost i visok stepen poverenja, što je posebno važno u pogledu bezbednosti lјudi. Lične sposobnosti svakog pojedinca i te kako doprinose uspešnoj organizaciji i realizaciji posla“, kaže Vuletić.
„Timski rad je ono što motiviše svakog radnika pojedinačno. Znatno je pobolјšana komunikacija, ali obraća se pažnja i na racionalno angažovanje lјudi.U vanrednim situacijama kao što su bile poplave jasno se videlo koliko su lјudi posvećeni poslu, ali i šta za njih znači kop „Drmno“. Tada su se lјudi nesebično stavlјali na raspolaganje u svakom trenutku. Stručnost jeste na prvom mestu, ali sama po sebi nije dovolјna za postizanje želјenih cilјeva“, rekao je Zvezdan Vuletić.
ZA dvadeset dvoje mladih autora iz celog sveta, večeras je bilo vreme za strepnju, uzbuđenje i radost, prestižne nagrade festivala “Kustendorf” Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, našle su se u rukama troje najtalentovanijih: pobednik je Mihael Alalu iz Jerusalima sa filmom “Trn”, dok su drugu i treću nagradu osvojili Tone Otili iz Danske za “Lulu u stvarnom životu”i Mateo Gariljo iz Švajcarske za ostvarenje “Niz grlo”.
Osnivač “Kustendorfa” je dodelio i nagradu za najpoetičniji film i ona je pripala Nikolaju Todorovu za ostvarenje “Pre sna”. Specijalno festivalsko priznanje pripalo je filmu “Tišina” reditelja Ali Ašgari i Farmuš Samadi, dok je se priznanje za najbolju fotografiju našlo u rukama Andree Maiki za film “Prvi”.
– Izdvojio bih još filmove Saše Karanovića “Oj Krajino” i “Smrzavanje” Nelisije Lou – rekao je Kusturica tokom svečanosti u “Prokletoj avliji”, nakon čega je usledilo zatvaranje 10. izdanja prestižnog festivala.
Možda su sve velike priče već ispričane, ali se, po rečima koselektora filmske smotre Marka Milosavljevića, tražio specifičan, autorski pogled na svet, a među 500 pristiglih filmova odabrani su i prikazani oni koji su ove domete dostigli.
– Za proteklih 10 godina festival je pohodilo oko 200 mladih autora. Oni su širili priču o “Kustendorfu” i ona je sada svetska. Događa se nešto neobično, sve je više mladih koji u svet filma ulaze, a ne pohađaju filmske škole, baš kao na počecima ove umetnosti. Tematski filmovi su šaroliki i uglavnom prate društvene tokove – kaže Milosavljević. – Njima i ostvarenim autorima festival donosi, kao što Gordan Mihić reče, duh među sabraćom, to je neprocenjivo vredno filmsko bratstvo.
Nova iskustva, poznanstva, uzbuđenje i mogućnost da vide gde su među drugima, sve to je ovih dana privilegija najtalentovanijih mladih autora iz Bugarske, Danske, Izraela, Irana, Libana, Mađarske, Moldavije, Nepala, Portugalije, Rusije, Singapura, Republike Srpske, Srbije, Ukrajine, Hongkonga, Crne Gore, Čilea, Švajcarske i sa Filipina.
– Uzbuđen sam, ali sam dolazak kod Emira Kusturice je nagrada po sebi, i to će vam potvrditi svaki učesnik. Ja dolazim iz Švajcarske, tamo ima novca, ali neetablirani autor dokumentaraca ni tamo ne može živeti od svog posla – objašnjava Mateo Gariljo (30), autor filma “Niz grlo”, o tapkarošu ulaznica za čuvenu “Marakanu” u Buenos Ajresu.
Ukrajinka Hana Džalali, reditelj, i njen suprug iz Irana, direktor fotografije Mejnudin Džalali, na “Kustendorfu” su s filmom “Posle”, pričom o haosu koji iza sebe ostavlja smrt jednog člana porodice.
– Ja sam dokumentarista i stvaranje kratkog igranog filma za mene je bilo potpuna novina. Sada planiram da u Teheranu snimim film o ženi koja je ostala bez supruga i bori se za život sina obolelog od raka – kaže Hana. – Iskustva sa “Kustendorfa” su takva da nam se ne odlazi iz Srbije.
DOBA DIGITALNOG FILMA
– DIGITALNA tehnologija je omogućila dve stvari. Prva je da danas svako može da snimi film. Druga je da svako može da shvati da nije lako snimiti dobar film. Tako je profesija filmskog režisera postala prominentnija – poručio je mladim stvaraocima reditelj Anti Jokinen, autor filma “Cvetovi zla”, jednog od najboljih na ovogodišnjem “Kustendorfu”, a radionice su držali i Emir Kusturica, Gordan Mihić, Lav Dijaz, Viržini Efira, Liu Đije, Džang Jang…
Upis u vojnu evidenciju obavlja se u svim centrima Ministarstva odbrane pri lokalnim samoupravama (nekadašnji vojni odseci), radnim danima od devet do 15 časova. Sa sobom treba poneti ličnu kartu ili drugi dokument na osnovu kojeg se može utvrditi njihov identitet. Državljani Srbije koji žive u inostranstvu treba da se obrate ambasadama ili konzulatima Srbije.Iako je reč o proceduri koja se sprovodi svake godine, ovog puta ona je privukla pažnju javnosti jer se u poslednje vreme sve češće govori o mogućnosti za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka. U Ministarstvu odbrane su izričiti: uvođenje u vojnu evidenciju ne znači odlazak u kasarnu, odnosno služenje vojnog roka. Ali, nisu u pravu ni oni koji su, kada je pre nekoliko godina suspendovano obavezno služenje vojnog roka, zaključili da više nikad neće imati bilo kakav dodir sa sistemom odbrane.
“Uvođenje u vojnu evidenciju je danas, kada postoji isključivo dobrovoljno služenje roka, jedini kontakt mladića na koje se ovo odnosi sa vojskom”, kaže za Politiku načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Petar Bošković.
Kazna do 50.000 dinara ili 60 dana zatvora
Do kraja februara na snazi je opšti poziv za uvođenje u vojnu evidenciju, koji je Ministarstvo odbrane “pokrilo” i odgovarajućim spotom koji se može videti na njihovom sajtu, a posle toga slaće se pojedinačni pozivi onima koji se nisu odazvali. Nadležni ističu da nema razloga za izbegavanje upisa u vojnu evidenciju, ali i upozoravaju da, pošto je reč o zakonskoj obavezi, propisane su i kazne za neodazivanje. Reč je o prekršajnoj odgovornosti zbog kršenja Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, za šta je zaprećena kazna od 10.000 do 50.000 dinara ili kazna zatvora do 60 dana.
Bošković kaže da neće biti sankcionisani mladići stariji od 1999. godišta, koji nisu uvedeni evidenciju, ako se sada odazovu na opšti poziv.Onima koji nisu upisani, Ministarstvo odbrane ne može izdati uverenje o regulisanoj vojnoj obavezi (u šta spada upis u vojnu evidenciju), a koje je neophodno za ostvarivanje nekih prava.Pri upisu, mladići se izjašnjavaju i da li su zainteresovani za dobrovoljno služenje vojnog roka koje traje šest meseci. Zainteresovanima za oblačenje uniforme, odlazak u kasarne i vojničku obuku ovo se omogućava uz, ako to žele, kasniju mogućnost zasnivanja radnog odnosa u Vojsci Srbije.Detaljnije informacije o uvođenju u vojnu evidenciju mogu se pronaći na sajtu Ministarstva odbrane (deo Obaveze odbrane), gde se mogu preuzeti Upitnik za uvođenje regruta u vojnu evidenciju, kao i Prijava podataka o regrutu vojnom obvezniku koja se odnosi na mladiće koji žive u inostranstvu.
Prolazeći kroz selo Bare naišli smo na jednu ČUDNU banderu, koja ima merdevine i tv antene na njoj.Nije čudno za nekoga ko želi da tv signal po svaku cenu “uhavati” ali jeste čudno što sve to stoji a godišnja doba se smenjuju. Ipak mislimo da bandere treba da služe svojoj svrsi, jer nose energetske kablove i da je bezbednost na prvom mestu.
Pogledajte slike pa sami procenite.
N. K. ima 15 godina i živi u Užicu. On je pošten i vredan dečak koji ne želi da bude na teretu svojim roditeljima, već želi da zaradi svoj dinar.Štampao je oglase koji su privukli dosta pažnje javnosti, pa su ljudi dobre volje krenuli da ih šeruju na društvenim mrežama kako bi mu bar malo pomogli.Za razliku od svojih vršnjaka, on ne želi samo da ide u školu i da se zabavlja, već želi da privređuje. Pozvali smo ga kako bi videli zašto se odlučio na taj korak.
– Želim da radim i voleo bih da nađem posao. Želim da zaradim džeparac, a ne da uzimam novac od roditelja. Oni mogu da mi daju određenu svotu, ali ne želim više da im budem na teretu, kaže N. On trenira košarku i veoma je dobar u tome. Kako kaže, novac mu najviše treba da bi platio treninge u kojima posebno uživa. Od para koje bi zaradio, odmah bi kupio patike, a ostatak bi dao bratu.Ne beži od posla i nije izbirljiv. U oglasu je naveo kako bi održavao baštu, cepao drva i konobarisao. Ipak, juče mu se dogodila nezgoda.N. je polomio ruku, pa bi sada mogao da radi neke poslove u kojima ne mora preterano da je upotrebljava. Pre svega, čuvao bi decu, ali svaki posao koji je u mogućnosti da radi, ne bi odbio.N. je sasvim običan dečak. On želi da trenira košarku, da kupi patike, pomogne porodici i bratu. Ono što ga razlikuje od vršnjaka je to što ne mora da radi, već može da se školuje i zabavlja. Ipak, on ne beži od posla, nije izbirljiv i vrlo je vredan.
Iako bi deca trebalo da budu deca, i da ne misle na egzistencijalne brige, u današnje naopako vreme, ovaj dečak je zlato i primer svima!
U vremenu od 11,00 do 17,00 časova je planirana zamena 4,2 m predizolovane cevi fi100 na primarnom priključku za TPS Privredni sud čime bi se završila intervencija započeta juče i pustilo grejanje.
Do ponedeljka nisu planirane nove intervencije.
Jovan je u reci Jordanu krštavao svakoga ko se pokajao. Živeo je jednostavno i asketski hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.
Praznik Sveti Jovan Krstitelj kog 20. januara slavi Srpska pravoslavna crkva, posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča. Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak.
Sveti Jovan je primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. To je i bio uzrok njegovog stradanja, jer je javno govorio o nemoralu i bludu cara Iroda, koji je živeo u grehu sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.
Narodni običaji i verovanja
Jovan je ubijen za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava. U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.
Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.
Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail.
Jovan Krstitelj se smatra zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, krštenika, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.
Bio je takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom, kako ga Sveto Pismo i naziva, nego smrtnikom.
U ponoć, kada nastaje dan Svetog Jovana, odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu.
Jovanova ruka
Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine, na dan, svetiteljev arhijerej iznosio pred narod.
Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.
U ponoć, kada nastaje dan Svetog Jovana, odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu. Ovo je samo delić narodnog verovanja u moć zametka života i njegovu duhovnu vezu sa Bogom, Hristom i Svetim Jovanom.
Podsetimo, vernici SPC u septembru obeležavaju i praznik Usekovanje glave Svetog Jovana i uz taj dan vezali su mnoge lepe običaje. Verovali su da na taj dan mogu saznati kakva ih sudbina čeka pa da se pomole svecu da im usliši želje. Na dan Usekovanja glave Svetog Jovana Srbi se ne vesele i, ako je moguće, nož u ruke ne uzimaju i to u znak sećanja na stradanje Jovanovo.
Na taj septembarski dan Srbi ne jedu i ne piju ništa crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv. Hercegovci na ovaj dan ne obavljaju teže poslove i vode računa da ne rade ništa oko semenja. Paze na koji je dan palo Usekovanje i u toku cele godine izbegavaju da tog dana imaju bilo šta sa semenom. Ni deci se ne daje ništa što je crvene boje – ni jabuka, ni paradajz, ni breskva, ni crveno grožđe. Ali na taj dan valja brati lekovite trave: kantarion, nanu, konjsku čuburu, lincuru.
Kako srpski domaćin dvori slavu
Kada je već reč o slavama, red je da se podsetimo i na jedan lep srpski običaj – domaćinovo dvorenje slave. Domaćin, na dan slave, obučen u svečano odelo, gologlav, vedar i raspoložen, dočekuje goste i ceo dan ne seda dok sveća gori. Ne seda iz poštovanja prema svetitelju kog toga dana slavi, i koji je glavni gost u njegovoj kući, i on stoji pred njim kao u crkvi na molitvi.
Ukoliko je domaćin u starijim godinama, i fizički nije u stanju da prestoji ceo dan, po njegovom dopuštenju slavu dvori neko od mlađih muškaraca, sin ili unuk. On ujedno brine o posluženju i rasporedu gostiju. Domaćin na isti način ispraća goste, sa željom da se dogodine opet sastanu u još boljem zdravlju i raspoloženju.
Srpska kompanija Ehting tvorac je Informacionog sistema koji smanjuje gubitke vode i povećava efikasnosti vodovoda. Jedini su koji se time bave u Srbiji, ali od 2010. godine, njihov sistem primenio je samo vodovod u Požarevcu. O metodama za efikasnije korišćenje voda, i uslovima za njihovu primenu, govorio direktor Ehtinga, Momčilo Bikički.
“Najveći problem je ustvari instalacija softvera koji omogućava da se upravlja vodovodnim sistemom, odnosno višcima vode. Dobar deo sredstava je neophodan da bi se uspostavile takozvane zone potrošnje, jer većina vododova nemaju uopšte merenja ispravna, niti koliko zahvataju vodu, niti je sam sistem kontrole potrošnje dovoljno dobar da bi mogao da se uspostavi bilans”, objašnjava Bikički.Ehting, kako kaže, koristi metodologijumeđunarodne organizacije za vode, koja podrazumeva formiranje manjih zona potrošnje i na granicama svih tih zona postavljaju se merni uređaji koji onda omogućavaju da se postavi bilans za pojedinu zonu od kojih je svako merno mesto smešteno u betonski šaht.
“Tu je veoma kvalitetna oprema, precizna merna oprema, tu je napajanje besprekidno koje je ili iz javne elektromreže, pa čak i iz solarnih panela i to je jedan skup projekat”, ističe on.
Glavni uzroci gubitka vode, prema rečima Bikičkog, su procurivanje, odnosno starost cevovoda, ali jedan deo otpada na “divlju potrošnju”.
“Znači na divlje priključke, one potrošače koji nisu registrovani i koji praktično ne plaćaju vodu. Takođe je i jedan od uzroka neracionalno trošenje vode, odnosno veliki gubici. Naveo bih primere odrđenih industrija koje su u situaciji da nisu privatizovane, preduzeća raznorazna, zapušteni su ti sitemi interni”, upozorava on.
Direktor Ehtinga dodaje i da JVP Srbijavde, nakon poplava 2014, i u 2017. ima nula dinara iz budžeta za projektovanje.
Čuvena serija “Dosije iks” Krisa Kartera u kojoj su glumili Dejvid Duhovni i Džilijan Anderson, emitovana je od 1993. do 2002. godine i trajala je devet sezona.
Osvojila je čak 15 prestižnih Emija i pet Zlatnih globusa i svojevremeno je važila za jednu od najdužih naučnofantastičnih serija u istoriji televizije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Nastavljena je 2016. u vidu minu-serije, pa su njeni obožavaoci imali priliku da uživaju u novim epizodama u kojima čuveni agenti Molder i Skali istražuju paranormalne fenomene.
1. Ideju za “Dosije iks”, producent Kris Karter dobio je nakon što je pročitao izveštaj u kojem je 3,7 miliona ljudi tvrdilo da su ih oteli vanzemaljci. Takođe, na razvoj serije značajno su uticala ostvarenja “Alfred Hitchcock Presents”, “Tales from the Darkside”, “The Twilight Zone”, “Night Gallery”, a najviše od svih “Kolchak: The Night Stalker”.
2. Lik agenta Ef-Bi-Aja Dejne Skali inspirisan je likom Klaris Sterling iz filma “Silence of the Lambs“. Inače, prezime je dobila po Vinu Skaliju, Karterovom omiljenom sportskom komentatoru, dok je Molder devojačko prezime njegove majke.
3. Vilijam B. Dejvis, glumac poznat po ulozi “Pušača”, zapravo je prekinuo da puši 70-ih godina. U seriji je pušio biljne cigarete.
4. Prepoznatljivo zviždanje iz muzičke teme zasnovano je na gitarskom rifu pesme “How Soon Is Now?” britanskog alternativnog rok benda “The Smiths“.
5. Mič Piledži (zamenik direktora Ef-Bi-Aja, Volter Skiner) je bio gostujući glumac u prvoj epizodi serije. Kasnije je zamoljen da se vrati na nekoliko epizoda u drugoj sezoni, a kako je vremenom postao najbitniji lik pored Moldera i Skali, ostao je u seriji sve do njenog kraja 2002. godine.
6. Osim toga, na snimanju je upoznao svoju suprugu Arlin Voren, dublerku Džilijan Anderson. Međutim, to nije sve. Na venčanju im je kum bio Dejvid Duhovni, a Arlin je kasnije glumila Skinerovu sekretaricu.
8. Budući da je protivzakonito napraviti lažnu Ef-Bi-Aj značku, one upotrebljene u ”Dosijeu” su modifikovane pa na njima, ukoliko ste možda primetili, piše “Federal Bureau of Justice, United States Department of Investigation”.
10. Prvih pet sezona serije snimljeno je u Vankuveru. Kasnije je snimanje preseljeno u Sjedinjene Američke Države, jer je Dejvid Duhovni počeo da negoduje zbog klimatskih uslova i prevelike odvojenosti od svoje tadašnje supruge Tee Leoni.
11. Robert Patrik (Džon Doget) je brat Ričarda Patrika, frontmena rok benda “Filter“. Njihova pesma “Thanks Bro” bila je korišćena u seriji.
12. Očevi Moldera i Skali zovu se istim imenom – Vilijam, koje je takođe i srednje Foksovo ime, ali i ime Dejninog brata i sina.
13. Rebeka Tulan, poznata po ulozi Molderove majke, u stvarnom životu je samo godinu dana starija od Dejvida Duhovnog.
14. “Usamljeni revolveraši”, trio teoretičara zavere protiv vlade koji su svojevremeno pomagali Molderu i Skali, takođe su imali svoju kratkotrajnu seriju. Prva epizoda je bila prikazana u martu 2001. godine, ali je uskoro prekinuta (poslednja epizoda je prikazana nekoliko meseci kasnije). Mnogi ljudi su bili začuđeni zbog toga, jer je gledanost te serije bila mnogo veća od gledanosti prve sezone “Dosijea”.
15. Sudeći po “Njujork tajmsu”, “Dosije iks” je verovatno prva serija koja je za ogroman broj obožavalaca mogla da zahvali internetu. U seriju su od samog početka bile uključene nove tehnologije – Molder i Skali su često komunicirali mobilnim telefonima, putem mejla i tome slično, a “Usamljeni revolveraši” su prikazani kao poklonici interneta još od 1994. godine. Takođe, mnogi ljubitelji “Dosijea” imali su pristup internetu i postali su poznati kao “X-Philes” (termin proizilazi iz grčkog korena “phil”, što znači ljubav ili opsesija). Oni su po međusobnom dogovoru diskutovali o epizodama serije na nezvaničnim sajtovima, formirali zajednice sa ostalim fanovima širom sveta i pisali svoje vlastite priče (tzv. “fanfikšn”).
Za razliku od mitskog “švedskog TV detektora”, tim mladih naučnika, studenata Kraljevskog instituta KTH razvili su funkcionalan uređaj koji “zauzima” širok spektar frekvencija i šalje glasovno upozorenje kroz radio-uređaje u vozilima u blizini, kao i tekstualnu RDS poruku koja se ispisuje na displeju.
Signal prekida i veze ostvarene preko blutut tehnologije između bilo kog muzičkog uređaja i ozvučenja u kolima.
“Vozači obično imaju samo nekoliko sekundi da odreaguju i da se sklone, dok je optimalno vreme 10 do 15 sekundi”, kaže jedan od autora projekta Mikael Edberg.
Mladi naučnik kaže da podaci pokazuju da je sve više vozača koji zbog preglasne muzike ne reaguju na zvučne signale ambulantnih kola i da je zbog toga na putevima i više stresa.
“Želimo da privučemo njihovu pažnju mnogo ranije nego sada, to smanjuje i stres koji dodatno ugrožava bezbednost. Sistem ima tri funkcije – olakšava posao hitnim službama, povećava bezbednost na putu i poboljšava uslove u saobraćaju za ranjive kategorije”, kaže Ernberg.
Sistem u zavisnosti od gustine saobraćaja prilagođava koliko daleko šalje svoju poruku.
Osim Hitne pomoći, sistem će u pilot-fazi koristiti i neka vatrogasna vozila u Stokholmu, a ukoliko se pokažu rezultati, plan je da se njegova upotreba raširi po celoj zemlji.
Predsednik Odbora za Bogojavljenske svečanosti Damir Kovačević kaže da je Dunavom u Zemunu za Časni krst plivalo više od 200 ljudi.
video: RTS
“Krst je poneo Slaviša Ivanović, koji već 20 godina pliva tom prilikom. Ove godine ni led ni sneg nisu sprečili plivače da plivaju za Časni krst”, ističe Kovačević.
Dodaje da je prvo bogojavljensko plivanje održano 1787. godine.
Plivači su ove godine, zbog hladnoće i leda, u vodu ulazili u manjim grupama, tako da su svi proglašeni pobednicima, a krst je poneo Slaviša Ivanović, profesionalni kaskader, jer učestvuje u plivanju na Zemunskom keju svih 20 godina, koliko se organizuje.
Među učesnicima bogojavljenskog plivanja bile su i pripadnice lepšeg pola, a jedna od njih, Snežana Basikić, rekla je Tanjugu da već drugi put pliva za Časni krst, da je ove godine mnogo hladno, ali da je bez obzira na to želela da učestvuje.
“Ovo se ne doživljava svaki dan, već samo jednom godišnje. Ko nije probao, ne može da zna kakav je osećaj”, rekla je Basikićeva.
Patrijarh Irinej je pre plivanja za Časni krst otkrio i osveštao spomenik “Bogojavljenski plivač”, koji je postavljen povodom 20 godina organizovanja tradicionalnog plivanja u Dunavu, i osveštao vodu.
Patrijarh je služio i liturgiju u Hramu Svetog oca Nikolaja u Zemunu i poručio da će pravoslavni hrišćani osvećenom bogojavljenskom vodom uneti u sebe i svoje domove blagodet Božju.
“Neka sa vodicom koju ćemo danas piti, kojom ćemo se umiti, poškropiti se i uneti je u svoje domove uđe u nas i blagodet Božja da nas štiti i vodi onim putem koji je Gospod otkrio i sve pozvao da idemo k njemu”, poručio je patrijarh nakon osvećenja vode u tom hramu, a uoči litije i tradicionalnog bogojavljenskog plivanja.
Podsetio je na to da se na današnji praznik obeležava uspomena na Hristovo krštenje na reci Jordan, kada se, po hrišćanskom verovanju, javio Bog u vidu goluba i glasa: “Ovo je sin moj i njega poslušajte”.
Nakon liturgije, zemunskim ulicama prošla je i litija.
Plivanje za časni krst širom Srbije
Studentkinja Tijana Sič (19) iz Zrenjanina je u konkurenciji 33 učesnika prva doplivala do bogojavljenskog krsta u zaleđenom jezeru u centru tog grada.
Zbog leda koji je okovao Dunav, danas u Sremskoj Kamenici nije održano tradicionalno plivanje, već su plivači pristupili svetom činu vađenja krsta iz Dunava.
Pravnik Stevan Gašević (26) pobedio je na bogojavljenskom plivanju za Časni krst u Prokuplju. To je Gaševićeva treća pobeda na plivanju.
Takmičenje je prvi put organizovano u zatvorenom bazenu Centra za rekreaciju prokupačke bolnice, zbog leda na Rastovničkom jezeru.
U takmičenju plivanja u zaleđenoj Zapadnoj Moravi u Čačku učestvovalo je oko 70 muškaraca, a do krsta je prvi doplivao Čačanin Anđelko Kovačević (23).
Pored Čačana, za bogojavljenski krst plivali su i pripadnici Vojske Srbije iz garnizona u Lađevcima kod Kraljeva, kao i mladići iz Gornjeg Milanovca.
Student mašinstva Petar Kostić (19) prvi je doplivao do Časnog krsta na otvorenom bazenu Sportskog centra “Čair” u Nišu.
Kostić, kome je to bilo drugo nadmetanje u bogojavljenskoj trci, bio je brži od 18 drugih učesnika, među kojima se nalazio i po jedan pripadnik Vojske, policije i Žandarmerije.
Oficir policije iz Pirota Dejan Mijalković prvi je od 70 mladića doplivao do Časnog krsta na Gradskom kupalištu u Pirotu i krstonosac je za ovu godinu.
“Osmi put plivam za Časni krst, bilo je izuzetno hladno. Tri puta sam bio drugi i nisam odustajao, tako da sam veoma srećan što sam danas bio najbrži”, rekao je Mijalković novinarima.
Više od 20 mladića i dve devojke učestvovali su u plivanju za bogojavljenski krst, prvi put organizovanom na Vlasinskom jezeru, od strane opštine Surdulice.
Mladić iz Surdulice je prvi doplivao do časnog krsta, ali su pobednici svi koji su učestvovali u plivanju u zaleđenom jezeru na 1.200 metara visine, izjavio je predsednik Skupštine opštine Surdulica Novica Tončev.
Za bogojavljenski krst privalo se i u Banjaluci. Iako je Vrbas bio izrazito hladan, plivalo je oko 40 mladića. Pobedio je 20-godišnji Đorđe Rađenović, koji je na poklon dobio zlatnik.
Bogojavljenje je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika. Tada su se prvi put zajedno pojavili Otac, Sin i Sveti Duh. U hramovima se osvećuje voda, koju vernici nose kućama.
Krstić se zbog teške povrede u septembru povukao iz košarke, ali je odlučio da pomogne bivšem klubu u teškom periodu.
Bivši NBA centar će potpisati ugovor sa crno-belima za simboličan iznos, ali ostaje otvoreno pitanje da li će on moći da igra ove sezone jer ima tešku povredu kolena. Nema sumnje da mu je jedan od motiva povratka u Partizan želja da se penzioniše u crno-belom dresu.
Bio je u drugom timu najboljih rukija NBA lige 2005, dva puta u najboljem timu Evrolige, te po tri puta šampion tada SR Jugoslavije i Rusije.
Krstić ima 33 godine, u junu prošlog leta je doživeo povredu ligamenata desnog kolena kao igrač Anadolu Efesa, zbog čega je propustio celu sezonu. Drugog septembra se vratio treninzima posle 445 dana pauze, ali je brzo doživeo novi peh, na trening kampu tima u Italiji.
Krstić je rođen u Kraljevu gde je ponikao u lokalnom Mašincu, a profesionalnu karijeru počeo je u Partizanu 2000. godine. Posle četiri sezone u crno-belom dresu otišao je u NBA ligu gde su ga kao 24. pika dve godine ranije izabrali Nju Džerzi Netsi.
Četiri godine je igrao u predgrađu Njujorka, nakon čega je tri sezone proveo u Oklahoma Siti Tanderu, te kratko bio i u Boston Seltiksima. U Evropu se vraća 2011. i postaje član CSKA, a posle tri godine prelazi u Efes.
Sa reprezentacijom Srbije je tokom deset godina (2004-2014) bio vicešampion Evrope 2009. i sveta 2014. godine.
Škole su u obavezi da plan nadoknade dostave nadležnoj školskoj upravi na saglasnost najkasnije do 24. januara 2017. godine, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Ministarstvo je predložilo da se nadoknada realizuje skraćenjem trajanja zimskog raspusta, ukoliko ne postoje druge ograničavajuće okolnosti (problemi sa grejanjem, nedostatkom energenata i drugim instalacijama, problemi sa prevozom učenika i nastavnika i slično).
Prva mogućnost je da nastava u drugom polugodištu počne u četvrtak 9. februara 2017. godine, umesto u ponedeljak 13. februara, a da se ostali nerealizovani nastavni dani nadoknade subotom.
Druga opcija je da se nastava prvog polugodišta produži do 30. i 31. januara, a da drugo polugodište počne prema kalendaru 13. februara, a ostali nerealizovani dani nadoknade subotom.
Takođe, nastavni dani se mogu nadoknaditi i samo subotom, tako što će se iskoristiti preostale subote u prvom polugodištu i/ili subote u drugom polugodištu.
Škole kojima predstavljeni predlozi ne odgovaraju, u pripremi svog plana nadoknade treba da imaju u vidu ravnomerno opterećenje učenika u predstojećim mesecima i druge školske aktivnosti i obaveze, a pre svega probni završni ispit, navodi se u saopštenju.
Da podsetimo, školski praznični raspust je bio produžen zbog velikog broja obolelih od gripa i on je trajao do 11. januara. Međutim, zbog snega koji je napravio velike probleme, u pojedinim opštinama nije bilo nastave do 16. januara.
Zabranjuje se kretanje, zadržavanje i boravak ljudi, stoke, motornih vozila i stočnih zaprega u označenom prostoru u navedenom vremenu.
Poligonski – vežbovni prostor u kojem će se izvoditi vežbe sa bojnim MЕS biće obeležen crvenim barjačićima i tablicama sa natpisom: „NЕ IDI DALJЕ – MINЕ“ i obezbeđen stražarima.
U toku izvođenja aktiviranja MЕS, u datim rejonima dolaziće do doleta delova materijala koji se ruši, zemlje i kamena i predstavljaju stalnu opasnost za lica koja se ne pridržavaju ovog obaveštenja, jer mogu da izazovu pogibiju ili teško povređivanje lica koja su u blizini.
Sve informacije o realizaciji gađanja, mogu se dobiti u Komandi CO KoV u Požarevcu.
Osumnjičenog četrdesetosmogodišnjeg muškarca policija je zatekla u žbunju u blizini vikendice, sa torbom u kojoj je bio alat za izvršenje provala.
Zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teška krađa u pokušaju, krivična prijava protiv osumnjičenog Požarevljanina podneta je Osnovnom javnom tužilaštvu.
Izložbu je otvorio predsednik Skupštine grada Požarevac Bojan Ilić koji je naglasio značaj kulturnih dešavanja u gradu kao i podršku grada u oblasti kulture.
Na početku otvaranja izložbe prisutni gosti su imali prilike da uživaju u muzici gospodina Kirila Dimitrova – Kira koji je takođe i član ovog udruženja.
Posetioce je najpre pozdravila u ime Narodnog muzeja Marina Radosavljević, istoričar umetnosti koja govorila o značaju kolonija i tom prilikom kazala:
„Važne su i kao turistička ponuda mesta u kojima se održavaju. Otuda one često nastaju u živopisnim predelima, uz prirodne lepote ili spomenike kulturne baštine. Danas se često dovodi u pitanje smisla osnivanja i postojanja umetničkih kolonija. Ipak, ako su u intresu kulture i likovne umetnosti, onda njihov značaj ne treba dovoditi u pitanje, već se samo usresrediti na njihov koncept i dobar odabir učesnika“.
Zatim se prisutnim gostima obratila Snežana Milošević, predsednik Udruženja likovnih stvaralaca SPEKTAR iz Kostolca koja je kazala:
„Deset slika je nastalo na prvoj likovnoj koloniji „Boemska četvrt“, koja se održala u septembru u okviru manifestacije Ljubičevskih konjičkih igara u ulici Draže Markovića pod pokroviteljstvom Skupštine grada Požarevca. Slike su posle kolonije poklonjene Skupštini grada Požarevca. Tema je bila grad Požarevac i okolina. Ostale slike su deo radova sa osme likovne kolonije „Kostolac 2016“ koja se održala pod pokroviteljstvom Gradske opštine i Centra za kulturu Kostolac i EPS-a, tj. ogranka TE-KO Kostolac. Ova kolonija je tradicionalna i održava se povodom Dana rudara u avgustu mesecu. Selektor na koloniji bio je Đorđe Stanić. Tema je bila slobodna.“
Nakon toga o slikama je govorila Julija Bašić, istoričar umetnosti i predsednik Udruženja „Art Distrikt“ iz Požarevca i kazala:
„Estetika predstavljenih radova dakako taji reminiscencijeri citate prošlosti, posebno u segmentima pejzažnog slikarstva (Bato Đokin, Đorđe Dumitru, Đorđe Stanić, Nikola Čuturilo, Pavle Đajić, Snežana Milošević), ili pak u radovima Mihajla Jovanovića i Tanje Ristić, gde je pre svega istaknuta individualnost umetničkog idioma. To je još jedan dokaz da vekovima poznati pejzaž kao žanr još uvek nije ispričan do kraja…Drugi, pak slikari imaju perfektan odnos linije i ekspresionističkog crteža, koji seže do apstraktnih, pre svega, lirskih konotacija, kakvi su radovi Nevene Kostić i Filipa Stamenkovića, Vladimira Vlaića ili pak Strahinje Popovića“.
Izložba je otvorena do 23. januara. Ulaz je slobodan.
