Klimatolog Vladimir Đurđević kaže za RTS da se u prognozama ne vidi prava zima ove godine, kao i da su probijeni temperaturni rekordi – 30. decembar i 1. januar bili su najtopliji ikada, a decembar najtopliji mesec u Beogradu od kada se vrše merenja.
Ako se nastavi trend povećanja temperature, u naredne dve, tri godine proživećemo “najtopliju godinu ikada”, upozorava Đurđević. Međutim, čak i takva godina će u budućnosti biti “jedna od najhladnijih” koju ćemo doživeti, jer nas čeka sve toplija klima, dodaje Đurđević.
Čuvena rečenica sneg je iznenadio putare, izgleda će važiti i za planine, a ne samo za niže predele, kaže Vladimir Đurđević.
“Nažalost, sneg postaje sve ređi u našim krajevima i svake godine deluje da ga sve duže i duže čekamo. I ovih prethodnih godina je zaista bilo neuobičajeno u tim smislu, tako da i trenutno stanje je prilično neuobičajeno i nestandardno da u januaru nema tih akumulacija i ozbiljnijih količina snega”, navodi Đurđević i dodaje da zbog toga trpi i zimska turistička sezona.
Ukazuje da će ovih dana biti nešto malo snega. “Biće do 30 centimetara možda maksimalno, a u nižim krajevima par centimetara snega koji će se zadržati nekoliko dana”, dodaje.
“Već za vikend možemo da očekujemo temperature oko 10 i iznad 10 stepeni, tako da posle ovog kratkog relativno zimskog vremena, ponovo ćemo da budemo u nekom toplijem režimu u narednih desetak dana”, objašnjava Đurđević.
Decembar u Beogradu najtopliji ikada
Ističe da se klima na planeti promenila, a ta promena se prvenstveno odnosi na to da je danas cela planeta u proseku toplija za 1,2 stepena u odnosu na period pre početka Industrijske revolucije.
Ukazuje da je decembar u Beogradu bio najtopliji mesec ikada, kao i da je prosečna decembarska temperatura bila za oko četiri stepena viša od proseka.
“Gledana cela teritorija Srbije ovo je bio drugi najtopliji decembar ikada”, naglašava Đurđević.
Ističe i da su u zapadnoj, istočnoj, čak i u severnoj Evropi probijeni mnogi rekordi. “Cela 2022. godina je bila najtoplija ikada izmerena i u Francuskoj, Engleskoj, Irskoj, Nemačkoj, a probijeni su rekordi za neke unutar mesečne rekorde kao što je maksimalna temperatura izmerena u decembru u nekim zemljama i to za pet do šest stepeni”, navodi Đurđević.
Ističe i da je u Beogradu 30. decembar bio najtopliji ikada, kao i 1. januar, dok je 31. decembar izjednačio rekord sa 31. decembrom 2009. godine.
“Ove godine koje smatramo toplijima će biti neke od najhladnijih godina u kojima smo živeli”
Navodi da širom planete imamo sve više rekorda.
“Često se u poslednje vreme probijaju velike vrednosti, čak za po nekoliko stepeni. To je slika današnje klime. Nažalost, to će se nastaviti, tako da neke moje kolege se šale da će biti vest da je sneg pao i da treba da razumemo da ove godine koje smatramo toplijima će biti neke od najhladnijih godina u kojima smo živeli. Kada budemo na sredini 21. veka, 2022. godina će da bude jedna od nahladnijih godina koja se desila”, upozorava Đurđević.
Naglašava da je jedini način da se sve zaustavi u granicama koje su prihvatljive prestanak korišćenja fosilnih goriva.
“Treba da prestanemo da koristimo ugalj, naftu i gas. Da prestanemo da dodajemo ugljen-dioksid u atmosferu i u tom smislu će se klima stabilizovati i ostaćemo u toplijem režimu, ali se on neće pogoršavati i nećemo ići ka sve toplijem”, navodi.
“U naredne dve, tri godine proživećemo najtopliju godinu ikada”
Na pitanje postoje li prognoze kakva će biti ova godina, Đurđević kaže da nemaju procene za celu godinu.
“Ako se nastavi trend povećanja temperature u naredne tri godine će biti probijen rekord najtoplije godine ikada globalno. Trenutno to prvo mesto dele 2016. i 2020. godina, ali u naredne tri godine možemo skoro sigurno očekivati probijanje tog rekorda, odnosno proživećemo tu najtopliju godinu ikada”, upozorava Đurđević.
Ipak, dodaje, to će biti jedna od najhladnijih godina koju ćemo doživeti, jer u budućnosti u periodu od 10 i 20 godina možemo očekivati još topliju klimu.
Kada je reč o kratkoročnijim prognozama, Đurđević navodi da se u njima ne vidi neka prava zima kod nas u zemlji.
“Dešavalo se 2012. i 2017. godine da je neki hladniji period bio na prelazu između januara i februara. Trenutno se u prognozama to ne vidi da će se desiti ove godine, ali to je možda najrizičniji period, tako da ako prođemo 10. februar bez nekih ozbiljnih zahlađenja, to bi značilo kraj zime koje ustvari skoro pa i da nije bilo”, navodi Đurđević.
