Koštala je dvadeset miliona evra, koristi je oko 16 miliona ljudi, ali ona, ničemu ne služi. Iako zvaničnici govore o velikom uspehu, u praksi se ne vidi da korona-aplikacija pomaže suzbijanju epidemije u Nemačkoj.
Kad god se dva korisnika nemačke korona-aplikacije nađu blizu, njihovi telefoni putem blututa razmenjuju i pohranjuju šifrovane podatke. Ukoliko neko od njih kasnije sazna da ima korona-virus, on taj podatak unosi u aplikaciju koja odašilje upozorenje svim korisnicima koji su bili u njegovoj blizini u prethodne dve sedmice.
Lični podaci ostaju potpuno zaštićeni, ali bi tako ljudi ipak bili upozoreni i mogli da bolje motre da li imaju simptome ili preventivno odu da se testiraju.
To je sve lepo zvučalo u teoriji. Međutim, mesec dana od lansiranja, pitanje je da li uopšte ičemu služi ova aplikacija koju je na pametne telefone instaliralo oko 16 miliona ljudi u Nemačkoj i tako je učinilo najuspešnijom novom aplikacijom ikada.
Softver mora da se poboljša
Do sada se pokazalo da aplikacija izaziva pogrešne uzbune ili šalje obaveštenja poput “aplikacija nije podržana u vašem regionu”. Otpočetka se zna da stariji telefoni ne podržavaju aplikaciju – ona kod Androidovih sistema radi tek od verzije 6, a kod Eplovih od iOS 13.5, a te operativne sisteme imaju uređaju proizvedeni 2015. godine i noviji.
“Nijedan softver nikada nije bio perfektan kada je pušten u promet”, kaže Linus Nojman iz Haos kompjuter kluba, udruženja bivših hakera koje se bavi zaštitom podataka. “Ali onda mora da se poboljša. A mesec dana je velikodušan period za to, posebno jer lažne uzbune nerviraju i čude korisnike.”
Programeri koji su razvili aplikaciju za potrebe države, pak, odgovaraju da je za neka poboljšanja potrebno sačekati globalnu aktualizaciju Gugla i Epla, jer aplikacija ne može sve sama. I oni i vladajući političari su hvalili aplikaciju kao veliki uspeh.
Međutim, još jedna nevolja je što je tek oko 60 odsto laboratorija digitalno umreženo. Ideja je da nadležne laboratorije direktno javljaju korisniku da li je njegov nalaz pozitivan ili negativan, kako bi on to, uz poseban kod, mogao da unese u aplikaciju. To je važno kako ne bi svako mogao po nahođenju da upiše da je pozitivan na koronu i tako izazove paniku.
Postoje još neki problemi: aplikacija ne funkcioniše u inostranstvu, za sada postoji samo na nemačkom i engleskom jeziku (mada stiže turski, a zatim i drugi jezici kako bi i turisti mogli da je koriste), a ljudi koji su bili pozitivni, pa zatim preležali koronu, imaju problema da unesu da su opet negativni.
No sve su to greške i greškice koje se daju otkloniti i mnogo je važnije pitanje da li sama aplikacija pomaže u bržem suzbijanju epidemije, to jest otkrivanju ljudi koji su pozitivni pre nego što oni sami to primete na osnovu simptoma.
Ne deluje da pomaže
Diseldorfski list Handelsblat piše da je efekat do sada – nevidljiv. Tako je uprava milionskog grada Diseldorfa saopštila da se do sada osmoro ljudi javilo zavodu za javno zdravlje jer ih je aplikacija upozorila na mogući rizični susret, ali da su svi ti ljudi bili negativni na koronu.
U prevodu: u gradu u kojem je virus natprosečno prisutan aplikacija nije doprinela da bude otkriven nijedan jedini slučaj.
Tamo gde pak izbiju velika žarišta, kao što je to bio slučaj u klanici firme “Tenis” u Reda-Videnbriku gde se zarazilo preko 1.500 radnika, aplikacija je beskorisna. Jer, kada je žarište tako veliko i jasno povezano sa jednim mestom kao što je pogon za preradu mesa, onda će ionako iz predostrožnosti svi biti testirani.
Operatori aplikacije su saopštili da neće biti objavljivano koliko je ljudi do sada aplikacija upozorila niti koliko od njih je zatim testirano pozitivno na virus. Kažu, to je zbog zaštite podataka. Tako će i posmatračima i novinarima biti teško da analiziraju koliki je zapravo doprinos aplikacije u borbi protiv pandemije.
Kako dalje piše Handelsblat, iako brojka od oko 16 miliona downloada zvuči impresivno, to zapravo nije previše na 83 miliona stanovnika. Nepoznato je, dodaje list, koliko ljudi je skinulo aplikaciju na više svojih uređaja, na koliko telefona aplikacija funkcioniše bez problema ili koliko često se dešava da ljudi isključe blutut ili telefon ili ga ostave kod kuće.
Poznato je da je do sada centralni sistem poslao nešto više od pet stotina kodova ljudima koji imaju aplikaciju, a pozitivno su testirani na virus. No ne zna se koliko njih je zbilja onda to prijavilo putem aplikacije jer je taj korak dobrovoljan.
Jedno je sigurno – na osnovu ukupnog broja novozaraženih u poslednjih mesec dana, ne bi se moglo reći da je aplikacija značajno doprinela suzbijanju epidemije.
Upravo su dobrovoljnost korišćenja aplikacije i čuvanje privatnosti hvaljeni od strane boraca za zaštitu ličnih podataka. Neki, poput tabloida Bild, pišu upravo suprotno da “zaštita podataka čini korona-aplikaciju beskorisnom”.
Aplikaciju su po nalogu Vlade razvili nemački softverski gigant SAP i Telekomova kćerka-firma T-Sistems. Razvoj je koštao 20 miliona evra, a proizvođači će dobiti još novca za održavanje.
