Javno komunalno preduzeće „Parking servis“ Požarevac postavilo je nedavno brojače slobodnih parking mesta za zatvorena parkirališta „Pijaca“ i „Načelstvo“, a direktorka preduzeća Marija Papović najavila je nastavak ovog projekta, piše Danas.
Brojači su postavljeni na dve lokacije u gradu, u Ulici Moše Pijade, ispred Centralne apoteke i u Drinskoj ulici.
Na projektu brojača parking mesta radilo se skoro godinu dana kako bi se pronašla što ekonomičnija i istovremena efikasnija informatička rešenja, po čemu je Požarevac trenutno jedinstven primer u Srbiji.
Foto: Urban City
– Informacino-tehnološki tim JKP „Parking servis“ Požarevac osmislio je znatno jeftiniji način slanja informacija iz baze podataka prema displejevima brojača. Primera radi, u Beogradu takvi brojači rade preko senzora koji su ugrađeni u svako parking mesto, što je jako skupa investicija, objasnila je direktorka Marija Papović, i precizirala da je u tom smislu JKP „Parking servis“ Požarevac trenutno jedinstven u Srbiji u sferi parkinga.
– Cilj njihovog postavljanja jeste da se skrati vreme traženja slobodnog parking mesta u gradu i da se maksimalno iskoriste kapaciteti uređenih parking prostora kojima trenutno raspolažemo, kaže Papovićeva. – Na primer, parking „Pijaca“ u prepodnevnim satima svakog dana je popunjen, dok na druga dva zatvorena parkinga, „Načelstvo“ i „Dom omladine“, koja su u neposrednoj blizini parkinga „Pijaca“, uvek ima mesta. Brojači će vozačima pružiti informaciju o raspoloživim mestima i uštedeti im vreme, a parkirališta će imati pun efekat.
U daljim planovima požarevačkog JKP „Parking servis“ Marija Papović najavljuje nastavak postavljanja brojača. Sledeća je lokacija kod Višeg suda, kako bi se vozači iz Ulice Moše Pijade, iz pravca Autobuske stanice, preusmerili i na parking „Dom omladine“, koji je takođe u centru grada, a na kojem kapaciteti nikad nisu popunjeni, saopštavaju iz ovog preduzeća.
Ovogodišnja „VII Požarevačka biciklijada“ koja je održana u subotu 30. septembra sa početkom u 11 časova od strane Udruženja rekreativnog ekološkog biciklizma “ECO BIKE“ iz Požarevca, imala je za cilj da okupi sve zaljubljenike u rekreativni biciklizam i da time pokaže snagu i volju svih ljudi u nastojanju da promene svest građana o opasnostima koji nam dolaze iz motornih vozila i time zavole svoju prirodu i cikloturizam.
Foto: ECO BIKE
Biciklisti su počeli da se okupljaju već od 10 časova kod gradske fontane, a kako je vreme otmicalo njihov broj se povećavao. Među biciklistima se moglo videti ljudi svih uzrasta, a svakako i najbrojnija su bila deca. OŠ “Desanka Maksimović ” je došla sa najvećim brojem učenika u pratnji svojih nastavnika, pedagoga škole i učiteljica.
Cilj manifestacije je da se masovno privuče pažnja ka biciklizmu kao rekreaciji, koja budi duh i održava telo, a uz to čuva životnu sredinu i štedi novac. Poznato je da je fizička aktivnost čuvar zdravlja, a biciklizam kao takav predstavlja idealnu rekreaciju jer pomaže u regulaciji telesne mase, poboljšavanju vitalnog kapaciteta pluća, smanjuje rizik za oboljenje i pruža kvalitetniji život.
MILOŠ PANIĆ, Foto: ECO BIKE
“Veliku zahvalnost dugujemo Gradu Požarevcu, Centru za Kulturu, Saobraćajnoj policiji, OŠ ” Desanka Maksimović ” i svim članovima Udruženja „ECO BIKE“, bez koje ovakva manifestacija ne bih mogla da se održi. Nakon ove biciklijade, Udruženje će biti aktivno i u narednom periodu sa svojim raznovrsnim aktivnostima u prirodi”, istakao je Predsednik i osnivač Udruženja dipl. inž. Miloš P. Panić.
U Srbiji će danas tokom dana u većem delu zemlje biti pretežno sunčano i malo toplije, samo na istoku i jugoistoku će biti umereno oblačno.
Vetar će biti slab i umeren, u košavskom području i jak, jugoistočni. Najniža temperatura od 5 do 12, najviša od 17 do 23 stepena Celzijusa, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
U Požarevcu će biti pretežno sunčano i malo toplije. Vetar slab i umeren, jugoistočni. Najniža temperatura će biti 10, a najviša dnevna oko 22 stepena Celzijusa.
Zbog sanacije kvarova na mreži bez vode će biti potrošači u sledećim ulicama: Bože Dimitrijevića – od “LUK oli” pumpe do novog groblja (sa bočnim ulicama), Radmile Trifunović, Skojevska, Jelene Ćetković, Ivana Gorana Kovačića, Đure Jakšića, Žikice Jovanovića Španca u periodu od 11:30 do 13:00 časova.
I ove školske godine Erasmus+ projekat „Evropski školski sportski dan“ nije zaobišao škole u Braničevskom okrugu.
Projekat koji je izvorno krenuo u Mađarskoj pre desetak godina, brzo je prerastao lokalne okvire i proširio se širom Evrope. Ove godine je preko 25 zemalja učesnica, u svojim školama, u okviru Evropske nedelje fizičkih aktivnosti, organizovalo različite fizičke aktivnosti za svoje učenike u trajanju od 120 minuta.
Foto: MILJAN MILOJKOVIĆ
Škole u Srbiji su i ovoga puta bile na zavidnom nivou i uz puno kreativnosti animirale svoje učenike da se uključe u neku od fizičkih aktivnosti. Bilo je tu i masovnih demonstracija borilačkih veština, Zumbe plesa, sportskih turnira u kolektivnim sportovima, igara bez granica…
Foto: MILJAN MILOJKOVIĆ
I osnovne i srednje škole Braničevskog okruga su bile na visokom nivou ove godine. Predstavnici ovog dela Srbije u ovom projektu su bile škole iz Požarevca, Smoljinca, Malog Crnića, Velikog Gradišta, Golupca, Rabrova, Klenja, Braničeva… Sve te škole su dale veliki doprinos da naša zemlja i ove godine ima predstavnike u ovom projektu a svojim učenicima priuštile svojim đacima prelep sportski dan uz „druženje“ sa svojim vršnjacima širom cele Evrope. Posebnu draž dali su poznati sportski treneri, nagrađivani igrači, osvajači zlatnih olimpijskih medalja koji su sa učenicima podelili svoja iskustva i lično se uključili u organizaciju aktivnosti zajedno sa nastavnicima i profesorima fizičkog vaspitanja u školama.
Foto: MILJAN MILOJKOVIĆ
Veliki podstrek i jaka osnova stvorena je za dalju nadogradnju razvoja ovog projekta u našoj zemlji sa velikom željom da se još veći broj učenika uključi u ovo masovno druženje kroz fizičke aktivnosti.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu uhapsili su dve osobe zbog postojanja osnova sumnje da su 27. septembra ove godine u Knežici kod Petrovca na Mlavi izvršili krivično delo teško ubistvo.
Kako se sumnja, N.M. (1975) je na lokalnom putu Knežica-Ranovac, gde ga je dovezao osumnjičeni M.D. (1962), drvenim predmetom zadao više udaraca 66-godišnjem muškarcu koji je od zadobijenih povreda preminuo. Oni su, kako se sumnja, od žrtve oduzeli 20 evra i 300 dinara.
Osumnjičeni su privedeni Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu
U subotu, 29. septembra u 10:30 časova sa platoa ispred Doma kulture u Kostolcu stazama nekada moćne rimske imperije krenulo je 405 trkača iz cele zemlje i tako je počeo 2. Kostolački polumaraton. Sama manifetsacija obuhvata tri trke.
Foto: CZK Kostolac
„Trka maratončića“ u kojoj učestvuju deca do 6 godina, i gde smo imali 60 prijavljenih trkača, „Trka zadovoljstva“ na pet kilometara koja je imala 90 ljubitelja trčanja i glavna trka, polumaraton u kom smo imali 255 legionara koji su hrabro istrčali 21 kilometar i svoju trku završili u popularnom arheološkom parku „Viminacijum“. Trku Maratončića otvorila je direktorka Kulturno sportskog centra „Kostolac“, Jelena Šamanc, a proglašenje starta glavne trke ove godine pripalo je predsedniku Gradske opštine Kostolac, Serdžu Krstanoskom koji je propratio celu trku i dočekao svakog trkača u arheološki park „Viminacijum“.
Foto: CZK Kostolac
Kao i prošle godine pred sam početak imali smo malo zagrevanje koje je vodila Nevena Janderka.
Trkačima su najveća podrška bili volonteri koji su se trudili da na razne načine olakšaju put do cilja, kako okrepnim stanicama, tako muzikom uživo, elektonskom muzikom, biciklistom koji muzikom prati trkače i naravnom širokim osmehom i aplauzom podrške. Volonteri su pretežno bili učenici osnovne i srednje škole u Kostolcu, i bilo ih je oko stotinak koji su dali sve od sebe da ova manifestacija prođe bez ikakvih problema. Vreme je poslužilo trkače, nije bilo vetra, niti kiše a temperatura je bila oko 20 –og podeoka što su bili odlični uslovi za trčanje.
Foto: CZK Kostolac
Plasman na 2. Kostolačkom polumaratonu „Trka legionara“:
Trka Maratončića
Muška kategorija:
1. mesto – Bogdan Đokić
Ženska kategorija:
1. mesto – Vera Pajkić
Trka zadovoljstva:
Muška kategorija:
1. mesto – Miroslav Pešić
2. mesto – Filip Nacrović
3. mesto – Sebastijan Diljaj
Ženska kategorija:
1. mesto – Mila Rankovski
2. mesto – Anastasija Nađaj
3. mesto – Sofija Đurović
Trka Legionara:
Muška kategorija:
1. mesto – Velimir Bojović
2. mesto – Nenad Živković
3. mesto – Aleksandar Krstić
Ženska kategorija:
1. mesto – Nevena Jovanović
2. mesto – Aleksandra Marinkov
3. mesto – Verica Đorđević
Organizatori ovog polumaratona su Kulturno sportski centar „Kostolac i „Maraton tim Požarevac“ u saradnji sa arheološkim nalazištem „Viminacijum“, a pod pokroviteljstvom Gradske opštine Kostolac.
U većem delu Srbije danas će biti umereno oblačno i suvo, samo ujutru i pre podne na severozapadu pretežno sunčano.
Do kraja dana doći će do delimičnog razvedravanja. Najniža temperatura od 3 do 12, a najviša od 15 do 20 stepeni Celzijusa.
U Požarevcu će veći deo dana biti umereno oblačno i suvo. Kasnije po podne i uveče doći će do razvedravanja. Najniža temperatura oko 11, najviša oko 19 stepeni Celzijusa.
Gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović u petak je sa saradnicima obišao radove na asfaltiranju i rehabilitaciji puteva i ulica na teritoriji mesnih zajednica Drmno i Kličevac.
Opšte je poznato da su ova dva naselja jedna od najugroženijih usled eksploatacije uglja na kopovima, pa je samim tim i potreba za ulaganjem u njihovu infrastrukturu i veća.
Foto: Grad Požarevac
Kada su u pitanju aktuelni radovi na infrastrukturi u mestu Drmno, ukupna dužina puteva i ulica koje se upravo asfaltiraju iznosi preko 4 kilometara, odnosno 25.072 m2 novih površina pod asfaltom vrednosti 54.367.292 dinara sa pdv-om.
Dragan Ivić, Foto: Grad Požarevac
Gradonačelnika i njegove saradnike tamo je dočekao predsednik Saveta Mesne zajednice Dragan Ivić. On je u obraćanju medijima pohvalio aktuelno gradsko rukovodstvo na pomoći pri osnaživanju infrastrukture u selu, ali i na konačnom skidanju blokade sa računa ove mesne zajednice. Tako je ovaj problem koji je postojao još od 2012. godine a u visini od čak 60 miliona dinara, prevaziđen, te mesna zajednica sada može normalno da funkcioniše.
U Požarevcu se danas, 30. septembra, održava sedma “Biciklijada”, u kojoj se očekuje učešće preko 200 rekreativaca.
Predvođeni vozilom saobraćajne policije, biciklisti će i ove godine izvozili svoju etapu, čiji je cilj i start u 10.30 kod gradske fontane, u centru grada.
Organizatori ove sportske manifestacije – Udruženje rekreativnog ekološkog biciklizma “Eko bajk” iz Požarevca, kao i njeni učesnici, ovom vožnjom žele da istaknu značaj biciklizma i njegove zdravstvene i bezbednosne prednosti.
Jedan od osnivača, pevač i gitarista američkog rok benda “Džeferson erplejn” (Jefferson Airplane) Marti Bejlin umro je u 77. godini.
Kako je navedeno, Bejlin je umro u četvrtak u Tampi, na Floridi, a uzrok smrti nije saopšten, navodi Independent.
On je 2016. imao hitnu operaciju srca, a ranije ove godine je tužio jednu njujoršku bolnicu, tvdeći da mu je traheotomija koju su mu uradili paralizovala glasne žice i izazvala druge probleme.
Gitarista Jorma Kaukonen, član originalne postave “Džefersona”, rekao je da je Bejlinova smrt “iznenadna i iznenađujuća”.
“Svakako je bio jedan od najboljih vokala mog vremena. Njegova intenzivna posvećenost pesmi i muzici nikada nije oslabila”, naveo je on.
Bejlin se bavio folk muzikom pre nego što je 1965. osnovao “Džeferson erplejn” i u roku od dve godine se našao u srcu talasa koji se jedno kratko vreme nadmetao za uticaj s “Bitlsima” i čak inspirisao njihov album “Sgt Pepper’s Lonely Hearts Club Band”.
Bend se probio na sceni San Franciska, uz “Grejtful ded” (Grateful Dead) i Dženis Džoplin, pored ostalih. Mnogi od njih su svoje prve nastupe imali u dvorani “Matriks”, koju je Bejlin vodio i koja je za “Erplejn” bila takoreći domaći teren. Novonastali “Zvuk San Franciska” bio je psihodelična mešavina bluza, folka, roka i džeza i muzički izraz novog hipi stila života.
Bejlin je bio najpoznatiji po svom tenoru u pesmama “Today”, “It’s No Secret” i političkoj himni “Volunteers”. Sredinom sedamdesetih, kada je “Erplejn” prerastao u mejnstrim bend “Džeferson staršip”, Bejlin se istakao u hitovima “Miracles”, “With Your Love” i “Count On Me”.
“Džeferson erplejn” je 1996. uveden u Kuću slavnih rok en rola, ali je Bejlin dugo gajio pomešana osećanja prema tome.
Ponos zbog dostignuća benda bio je zasenjen njegovim raspadom i Bejlinovom poznatom ljubomorom prema pevačici Grejs Slik. Slik se priključila grupi u jesen 1966, samo malo pre objavljivanja kultnog drugog albuma “Surrealistic Pillow”.
Kao jedna od najharizmatičnijih pevačica i izvođača rok muzike, Grejs Slik je u očima javnosti zauzela mesto vođe grupe, kako na sceni tako i u najpoznatijim pesmama “Erplejna”, “Somebody To Love” i “White Rabbit”.
“Kad god bih nešto uradio, uvek je bilo ‘Grejs Slik i Erplejn’ i ‘Grejs Slik i Staršip’. Čak i kada je to bio moj glas. Nekad sam radio sopstvene pesme sam i ljudi mi prilaze i kažu ‘Iznenađen sam da ti pevaš tu pesmu, uvek sam mislio da je Grejs’. Neko vreme me je to povređivalo, ali ništa ne mogu da uradim povodom toga”, rekao je Bejlin u intervjuu iz 1993.
Jorma Kaukonen je juče rekao da sam Bejlin snosi bar deo odgovornosti za to jer nikada nije voleo da skreće pažnju na sebe. “Bio je dobar tip, prijateljski tip, samo nije bio otvoreno društven”, naveo je Kaukonen i dodao da su drugi članovi benda često bili “brbljivi”.
Dečija nedelja je ove godine prilika da se skrene pažnja najšire javnosti na problem nasilja nad decom, a svi odgovorni akteri pozovu na čvrsto i umreženo delovanje u cilju nulte tolerancije prema nasilju i zaštite svakog deteta u našem društvu.
U tom svetlu, ovogodišnja Dečija nedelja se održava pod sloganom
MOJE JE PRAVO DA ŽIVIM SREĆNO I ZDRAVO – za odrastanje bez nasilja.
Dečija nedelja se svakog oktobra realizuje u cilju poboljšanja položaja deteta u Srbiji. Ova nacionalna manifestacija predstavlja uspešan model saradnje države, različitih civilnih i strukovnih organizacija, i povezivanja svih važnih aktera u zaštiti dečjih prava. Dečiju nedelju prepoznaju sve relevantne institucije obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, kulture, pa se njena uloga iz godine u godinu unapređuje, a izbor najaktuelnijih tema od važnosti za položaj deteta u našem društvu doprinosti tome da se njeni rezultati prepoznaju na nacionalnom nivou.
Na našim prostorima Dečija nedelja se obeležava od 1934. godine, i od tada se menja i razvija prilagođavajući svoje programske ciljeve stvarnim potrebama i problemima dece. Od 1987. godine je na predlog organizacije Prijatelji dece Srbije uvedena u Zakon o društvenoj brizi o deci.
Uz tradicionalnu podršku i pokroviteljstvo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u realizaciji aktivnosti Dečije nedelje na nacionalnom i lokalnom nivou učestvuju mnogobrojne vladine institucije, udruženja građana, kao i ugledni pojedinci posvećeni deci. Ukazujući na najaktuelnije izazove i senzibilišući javnost na potrebe dece u ostvarivanju svojih prava, Dečija nedelja podstiče dalji razvoj uslova za bolji položaj deteta, i podseća sve relevantne društvene aktere na neophodnost usmerenog i konstantnog pružanja obrazovne, socijalne, zdravstvene, kulturne i finansijske podrške svakom detetu u našem društvu. Ova manifestacija je od posebne važnosti i zbog toga što podstiče i promoviše punu participaciju dece, odnosno njihovo direktno učešće u društvenom životu kroz slobodno formiranje i izražavanje mišljenja o svim pitanjima koja ih se tiču, u skladu sa godinama života i zrelošću.
U godini u kojoj se očekuje početak primene nove Nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, u Dečijoj nedelji će biti objedinjeni svi akteri u cilju zaštite i sprečavanja svih postojećih i potencijalnih oblika nasilja nad decom. Ovo je prilika da se čitavo društvo i sama deca osnaže da različite oblike nasilje prepoznaju i odmah reaguju svim postojećim mehanizmima zaštite, a u cilju stvaranja okruženje u kome će se svako dete osećati sigurno i zaštićeno.
Programske aktivnosti Dečije nedelje, njeni ciljevi i teme, zasnivaju se na relevantnim međunarodnim i nacionalnim dokumentima i propisima, kao i zadacima u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, a realizuju se na republičkom i lokalnom nivou, uz puno učešće dece i mladih.
Osnovni dokument za planiranje i realizaciju aktivnosti u toku Dečije nedelje je Konvencija o pravima deteta Ujedinjenih nacija (UN), usvojena 1989, a stupila na snagu 1990. godine. Generalna skupštine UN 2002. godine, usvojila je i završni dokument ,,Svet po meri dece”, koji je kao ključna veza sa Milenijumskim ciljevima razvoja UN, dao jasne smernice za priznavanje, zaštitu i promovisanje prava deteta, kao i razvoj uslova za za njihovo ostvarivanje i zaštitu.
Predlog aktivnosti tokom Dečije nedelje na nivou Grada
Ove godine Dečija nedelja je najbolja prilika da se skrene pažnja na sve postojeće, ali i nedostajuće mehanizme prevencije i zaštite dece od nasilja, da se o ovoj temi govori, da se pokrenu konkretne aktivnosti, da se uz primereno rešavanje ovog problema pruži doprinos daljem razvoju multikulturalnog i društva odgovornijeg prema svakom pojedincu i sopstvenoj budućnosti.
Organizacija Prijatelji dece opštine Požarevac prihvata usvojen program i dopunjuje ga nekim specifičnostima okruženja. Naša organizacija će nastojati da osim aktivnosti koje će se odvijati unutar institucija, organizuje neke akcije na nivou Grada i tako skrene pažnju javnosti na potrebu poštovanja Konvencije o pravima dece, tj. dokumenta koji je usvojen u Ujedinjenim nacijama pre 29 godina. Te aktivnosti obuhvatile bi decu i odrasle i bile bi namenjene kako deci tako i odraslima.
Zadatak svih instutucija koja se bave vaspitanjem i obrazovanjem dece je da kreiraju svoj plan aktivnosti i sprovode ga u najboljem dečjem interesu. To treba da rade ne samo u toku Dečje nedelje, već i u toku školske godine.
U subotu 22. septembra, dodelom nagrada i predstavom „Obično veče“ sa Milanom Lanetom Gutovićem, zvanično je zatvoren, četvrti po redu ŠIK festival.
Od 19 do 22. septembra, Kulturni centar je okupio veliki broj umetnika iz sveta amaterizma i ljubitelja pozorišne umetnosti. Kroz četiri dana Festivala amaterskih pozorišta „Štap i kanap“ predstavila su se amaterska pozorišta iz Boljevaca, Blaca, Prokuplja, Kragujevca i Starog sela. Na repertoaru su bili kvalitetni pozorišni komadi različite tematike.
Prvi dan festivala obeležilo je svečano otvaranje festivala. Tom prilikom, obraćanjem direktorke Kulturnog centra, Branislavke Veličković, otvoren je četvrti ŠIK festival, nakon čega je domaćin festivala – Amatersko pozorište „Žanka Stokić“ izvelo predstavu „Profesionalac“. Takmičarski program festivala otpočeo je predstavom „Kovači“ u režiji Bore Nenića koju su izveli glumci BAG Teatra iz Boljevaca.
Drugog dana festivala i takmičarskog programa, izvedena su dva pozorišna komada. Glumci Teatra 13 iz Blaca izveli su predstavu „Buba u uhu“ u režiji Zorana Cvetkovića, a nakon toga odigrana je predstava „Evropejci“ u režiji Jugoslava Jovanovića, kojom su se predstavili glumci Varoškog pozorišta „Histrion“ iz Prokuplja.
Trećeg festivalskog i poslednjeg takmičarskog dana na programu su bila dva pozorišna komada. Prva predstava bila je „Tačka “ u režiji Ilije Stepanovića, u izvođenju Pozorišta mladih „Abrašević “ iz Kragujevca. Predstava koja je zatvorila takmičarski program bila je „Kraj vikenda“ u režiji Đokice Miljkovića koju su izveli glumci Doma kulture „Vlada Marjanović“ iz Starog Sela.
Četvrti i finalni dan festivala obeležilo je svečano proglašenje i zatvaranje festivala. Sve predstave takmičarskog programa vrednovao je žiri u sastavu Zoran Krivokapić, dugogodišnji pozorišni reditelj i glumac amater Dramskog studija Doma kulture u Čačku, Mirko Jenić, glumac Amaterskog pozorišta „Žanka Stokić“ Veliko Gradište i Svjetlana Stokić, vaspitač u penziji i poštovalac pozorišne umetnosti. S obzirom na visoki kvalitet ovogodišnjih predstava, žiri je imao težak zadatak da donese odluku o najboljima i to ih je navelo na odluku da se, osim glavnih, dodele i nagrade za najbolju glavnu i sporednu žensku i mušku ulogu.
Po odluci žirija dodeljene su sledeće nagrade. Specijalna nagrada za najbolju scenografiju, pripala je predstavi „Kovači“ BAG Teatra iz Boljevaca. Predstava koja se izdvojila po scenskom izrazu je “Tačka” koju je izvelo pozorište mladih „Abrašević“ iz Kragujevca.
Kako su se na festivalu svojim glumačkim umećem i ulogama izdvojili pojedini glumci, žiri je odlučio i dodelio glavne nagrade za glumačka ostvarenja. Za najbolju glavnu žensku ulogu proglašena je Aleksandra Veljković za ulogu Ona u predstavi „Kraj vikenda“, dok je nagrada za sporednu žensku ulogu pripala Ani Pavlović za ulogu Lujze u predstavi „Kovači“. Za najbolju glavnu mušku ulogu proglašen je Milan Milošević za ulogu Petera u predstavi „Kovači“, a nagrada za nabolju sporednu mušku ulogu otišla je u ruke Saše Savića za ulogu Kamia u predstavi „Buba u uhu“.
Po oceni žirija, za trećeplasiranu predstavu kojoj je pripala simbolična nagrada – kanap, proglašena je predstava „Buba u uhu“ Teatra 13 iz Blaca. Drugo mesto na ovogodišnjem festivalu pripalo je Bag Teatru iz Boljevaca, za predstavu „Kovači“ kome je uručena simbolična nagrada – štap.
Predstava koja se u celini teatralno izdvojila od ostalih i koja je ostavila veliki utisak na publiku bila je „Evropejci“ Varoškog pozorišta „Histrion“ iz Prokuplja koja je i proglašena najboljom predstavom na ovogodišnjem festivalu. Nagradu “štap i kanap“ uručio je zamenik predsednika opštine, Slađan Marković, koji je nakon dodele nagrada svojim obraćanjem zatvorio ovogodišnji festival.
Nakon protokolarnog dela programa, maestralni Milan Lane Gutović izveo je predstavu „Obično veče“. Navedena predstava je izazvala veliko interesovanje kod građana i u potpunosti opravdala očekivanja što se potvrdilo velikim smehom, ovacijama i aplauzima.
Ovogodišnji program festivala izazvao je veliko interesovanje kod publike što se i potvrdilo dobrom posetom. Opšti utisak je da je festival uspešno realizovan , a sve zahvaljujući podršci opštine Veliko Gradište i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije koji su imali sluha da prepoznaju značaj jednog ovakvog festivala u čijem je fokusu pozorišna umetnost satkana od samog amaterizma.
Festival su pomogli: STR Pasaž, STR Kiki, Kompanija Stokić, VIV produkt, UR Gonik, Dicić promet, Elektron, Grafopapir Beograd, Internistička ordinacija dr Amin, Apoteka Zdravlje, Nele komerc, Ivanović prevoz.
Danas ujutru i pre podne iznad većeg dela pretežno sunčano, samo na jugu i istoku umereno do pretežno oblačno i uglavnom suvo.
Posle podne naoblačenje sa severa i zapada će se proširiti i na većinu ostalih krajeva uslovljavjući tek ponegde slabu kratkotrajnu kišu. Vetar slab i umeren, posle podne i jak, severni i severozapadni. Jutarnja temperatura od 2 do 10, najviša dnevna od 18 do 24 stepena Celzijusa.
U Požarevcu danas ujutru i pre podne pretežno sunčano, posle podne prolazno naoblačenje. Vetar slab i umeren, posle podne povremeno jak, severni i severozapadni. Jutarnja temperatura oko 6, najviša dnevna oko 22 stepena Celzijusa.
Gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović u petak je sa saradnicima obišao radove na asfaltiranju i rehabilitaciji puteva i ulica na teritoriji mesnih zajednica Drmno i Kličevac.
Opšte je poznato da su ova dva naselja jedna od najugroženijih usled eksploatacije uglja na kopovima, pa je samim tim i potreba za ulaganjem u njihovu infrastrukturu i veća.
Obilazak je krenuo iz Kličevca. Tamošnji radovi obuhvataju zamenu ili ojačanje kolovozne konstrukcije u zavisnosti od stanja kolovoza u ulicama pojedinačno, kao i izradu kolovoznog zastora od asfalta. Kolovozna konstrukcija se sastoji od donjih nosećih slojeva od rastresitog kamenog materijala i gornjih nosećih slojeva od asfalta, odnosno ravnanje i zamenu površinskog sloja kamenog agregata novim slojem, asfaltiranje i uređenje bankina.
Govoreći o unapređenju infrastrukture na čitavoj teritoriji Grada Požarevca, gradonačelnik Spasović je naveo da je investicija u toj oblasti mnogo, i da je veliki posao pripremiti ih, te zamolio građane za strpljenje. Lokalna samouprava se do sada trudila da ravnomerno rasporedi radove u svim mesnim zajednicama, a to će biti slučaj i u budućnosti, naveo je Spasović.
Pomenuti radovi su u ukupnoj dužini od preko 3 kilometara, što će činiti oko 10.000 m2 novih površina pod asfaltom ukupne vrednosti 23.530.098,38 dinara sa pdv-om, istakao je gradonačelnk Požarevca Bane Spasović.
U Kličevcu se medijima obratio i Jovica Milenković, odbornik Skupštine grada Požarevca i zamenik predsednika Saveta ove mesne zajednice. On je podsetio na neke od ulica i puteva koje se trenutno rade a koje finansira EPS, a logističku podršku daje grad.
Milenković se gradskom rukovodstvu zahvalio i na angažovanju na izgradnji atarskih puteva, koji su od velike važnosti za meštane ovog ali i okolnih sela. To se naročito ogleda u povezivanju sa mestom Kurjače, čime se ojačala veza i sa opštinom Veliko Gradište.
Prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu i nekadašnji upravnik Predrag Ejdus preminuo je posle duge i teške bolesti u 72. godini, saopštilo je Narodno pozorište.
Ejdus rođen je 24. jula 1947 godine u Beogradu, završio je 14. beogradsku gimnaziju, a glumu diplomirao 1972. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Od 1985. do 1989. godine bio je predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, 1993. godine se priključuje Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Od 2000. godine je vanredni profesor glume na Akademiji umetnosti.
Odigrao je oko 200 dramskih uloga i snimio više od 50 filmova, učestvovao je u 50 televizijskih drama i 30 tv-serija, ostvario preko 200 uloga u radio-dramama snimljenim za Radio Beograd.
Dobitnik je više nagrada i priznanja.
Predrag Ejdus je iza sebe je ostavo suprugu Milicu i dvoje dece.
Poslednju izjavu za medije, Ejdus je dao za portal Azra.ba, kada je na pitanje novinara kako se oseća, kratko odgovorio:
“Onako sam. U pitanju je jedna hematološka bolest”, rekao je on, te se “u maniru istinskog gospodina, zahvalio što se interesujemo za njegovo stanje”.
On je za Azru dao izjavu i u martu ove godine prilikom njegovog gostovanja s predstavom “Govorna mana“ u sarajevskom Kamernom teatru 55. Tada je govorio o gostovanju, ali i o načinu na koji se brine o svom zdravlju.
“U jednom periodu života sam imao ozbiljnih zdravstvenih problema i bio sam u komi. Tog perioda se ne sećam, ali kada sam nakon toga shvatio da ću 95 odsto ostati paralizovan, a da ću ostati živ, govorio sam: ‘Pa ništa. Predavaću studentima, uostalom može da se glumi i u kolicima’. Gluma me nije napuštala ni onda kada sam bio očajan. Tada sam razmišljao da je bolje da sam umro nego što sam ostao paralizovan, ali ne zbog sebe nego zbog porodice i tereta koji bih bio mojim bližnjima. Srećom, nauka i odlični doktori su me izvukli i jedan sam od retkih koji je uspio da preživi tu bolest”, rekao je tada Ejdus.
U najnovijem klipu YouTube kanala Auto analiza saznajte da li jeftin auto od 400 evra može da služi svrsi, da vas odveze od tačke A, do tačke B, ali i da se registruje.
U Požarevcu se u prethodnih mesec i više dana obeležavaju ulice novom horizontalnom signalizacijom, ali postavljaju i novi saobraćajni znakovi.
Pešački prelaz kod pijace na raskrsnici između Jug Bogdanove i Lole Ribara obrisan je i premešten na desnu stranu.
Foto: Urban City
Po našem mišljenju ovo će dosta olakšati vozačima koji iz Jug Bogdanove žele da skrenu levo prema centru grada, jer je ovaj pravac opterećeniji nego prema Partizanskoj ulici.
Podsećamo da po najnovijem ZOBS-u prelaženje van pešačkog prelaza, a korišćenje “zebre” je obavezno ako nije udaljena više od 100 metara, koštaće počinioca prekršaja 5.000 dinara, a ako sa sobom vodi dete mlađe od 12 godina biće mu izrečena kazna od 10.000 do 20.000 dinara.
Advokatska komora Srbije i Advokatska komora Beograda stupiće u ponedeljak 1. oktobra u jednodnevni štrajk na celoj teritoriji Srbije izražavajući nezadovoljstvo zbog izostanka vidljivih pomaka i konkretnih rezultata u rasvetljavanju krivičnih dela napada na advokate, saopštile su danas advokatske komore Srbije i Beograda.
Advokati protestom skreću pažnju da „tužilaštvo i policija, koji su isključivo odgovorni za sprovođenje istrage i otkrivanje izvršilaca krivičnih dela, već duži niz godina nemaju odgovarajući učinak i pokazuju veliku inertnost pri preduzimanju istražnih radnji“ za krivična dela počinjena prema advokatima.
Advokatura je, kako se navodi, nezadovoljnja jer je Republičko javno tužilaštvo, zbog navodne zaštite interesa istrage ubistva advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, prekinulo komunikaciju sa predstavnicima Advokatske komore Srbije.
„Ovakvo postupanje ocenjujemo kao pokušaj prikrivanja izostanka rezultata i nepoštovanje postignutog dogovora da se advokatura redovno obaveštava o toku ove istrage“, naglašeno je u saopštenju.
Najavljenim protestom advokati Srbije žele da podsete javnost koliko je neophodna delotvorna zaštita advokata u obavljanju advokatske službe, „što je pretpostavka za funkcionisanje pravosuđa u svakoj pravnoj državi“.
Dve komore pozdravljaju rad Stalnog tela za praćenje napada na advokate u delu koji se odnosi na rad na unapređenju krivičnopravne zaštite advokata uvođenjem novog krivičnog dela „Napad na advokate“, kao i na donošenju Opšteg obaveznog uputstva svim tužilaštvima za hitno postupanje povodom krivičnih dela učinjenih na štetu advokata, navedeno je u saopštenju AKS i AKB.
U Biblioteci u Kostolcu, Odeljenju Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac, u utorak 25. septembra, otvorena je izložba slika zavičajnog umetnika Gorana Stevića.
Foto: Biblioteka Kostolac
O slikaru i njegovom delu govorili su: Snežana Milošević, predsednica LU “Spektar”, Slađana Milovanović, predsednica LU “Milena Pavlović Barili” i Biljana Milosavljević Pićurić, istoričarka umetnosti. Svojim stihovima veče su upotpunili: Boban Paunović, Dragan Milosavljević i Slađana Stošić. Izložba će biti otvorena za posetioce do 9. oktobra 2018. godine.
Vlasi su narod koji je romanskog porekla i najviše ih ima u Istočnoj Srbiji.. To je narod koji je došao pre mnogo godina iz Rumunije i zadržao svoju kulturu, običaje i veru. Njihova narodna nošnja kao i i igre i rituali su veoma karakteristicni i neobični i privlače pažnju mnogih ljudi.
U vlaškoj magiji ima bezazlenih bajalica i rituala kod kojih se primenjuje ”alat” kao što je crveni konac, bosiljak, ogledalo, metla… Ali ima i onih gde se koriste daleko bizarniji predmeti tipa menstrualne krvi, sedmog rebra mrvog čoveka, kao i voda kojom je mrtvak bio okupan.
Smatra se da su simptomi vlaške magije česte glavobolje, depresija, poseta vlaškom kraju, iznenadan susret sa Vlajnom, odavanje porocima, svađa sa bližnjima itd.
Svi rituali se izvode uz bajanje i pevanje na vlaškom jeziku. U vlaškoj magiji se prostor ispred vrata smatra kultnim mestom gde borave duše predaka. Drumovi se smatraju prebivalištem snažnih magijskih moći.Vlaška magija i govori o tome da raskrsnice predstavljaju najveći rizik da se navuče crna magija.
Vlaška ljubavna magija
Vlaške ljubavne čini su glavna karakteristika vlaške magije. Ljubav je duboko utkana u vlašku kulturu i religiju i veoma povezana sa magijom i obredima. Poseta ljudi Homoljskom kraju uglavnom je vezana zbog čini ljubavne magije. Hoće da povežu sebe ili razdvoje sa nekom osobom ili da nekog vežu za sebe kako bi ta osoba bila samo njihova.
Vlaške vradžbine se najčešće prave od delova tela životinja, konaca, tkanina, delova odeće, kose, noktiju i sl.
Ljudi koji su pod magijom i kod kojih se otkrije da su pod Crnom magijom odmah umesto da gledaju kako da se oslobode što pre i zaštite od opasne magije oni žele da znaju ko im je to uradio i da napakoste toj osobi.
Ovaj tekst objavljen je osnovu projekta o sufinansiranju medijskih sadržaja opštine Veliko gradište pod nazivom “VLAŠKI DA SE RAZUMEMO”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Skoro cela Srbija se, za svega nekoliko dana, digla na noge da pomogne dvojici radnika NIS. Zahvaljjući donorima, povređeni uspešno operisani. Podršku nudili i oni koji ih ne poznaju.
Srbija je ovih dana dobila petoricu heroja koji su spremni da daruju svoju kožu dvojici teško povređenih radnika NIS-a iz Kikinde. Jedan od njih je Jovan Mijatović (22), momak iz Banatskog Despotovca. On je donirao kožu kolegama koje i ne poznaje, Dejanu Jerinkiću (30) i Goranu Belančiću (34), koji su teško povređeni prošlog četvrtka u požaru, na naftnoj bušotini “Bramalj 3” u Bradarcu kod Požarevca. Jerinkić je zadobio opekotine drugog i trećeg stepena na 60 odsto tela, a Belančić ima isti stepen oštećenja na 45 odsto kože, pišu Novosti.
U utorak su operisani davaoci Jovan Mijatović i Sava Zorić iz Kikinde i njihova koža je bila melem na rane Dejana Jerinkića. A, u sredu je novu kožu dobio i Goran Belančić.
Posle operacije Jovan se dobro oseća i istog dana je bio spreman da razgovara s nama.
– Odlično se osećam, sve je dobro prošlo i ništa me ne boli. Mislio sam da ću imati veće bolove, ali je, zasada, hvala bogu, sve dobro. Nadam se da će i povređene kolege biti dobro i da će se dobro oporaviti. Malo je nezgodno jedino što moramo da ležimo na leđima i da se ne pomeramo. Odlučio sam da darujem kožu, jer sam radnik NIS-a oko dve godine i ovako nešto se moglo i meni dogoditi – kaže Jovan, za koga kod kuće brinu roditelji, ali još više brat blizanac Predrag, stariji od njega svega deset minuta.
Istog dana operisan je i drugi donor Sava Zorić iz Kikinde, koji nije zaposlen u naftnoj kompaniji, ali je njegova želja da pomogne povređenim sugrađanima velika “ko banatska ravnica”.
– Sava je u krevetu pored mog i dobro je. Trenutno spava. Jedino mu nedostaju cigarete, ali će se sada odvikavati od pušenja– našalio se hrabri Jovan Mijatović.
Zanimljivo je da su i njegov brat blizanac Predrag i njihov najstariji brat Marko (30) takođe želeli da budu davaoci kože, ali to, zasad, nije bilo potrebno.
– Niko od nas trojice ne poznaje povređene kolege. Možda smo se sretali s njima, ali ih lično ne poznajemo. Nadam se da će se oporaviti i da će biti dobro. Nas sva trojica radimo u NIS-u i znamo kako je naš posao rizičan. Svakome može da se desi ovo što se desilo njima – kaže Marko, najstariji od braće Mijatović.
Možda se davaoci kože za teško povređene radnike NIS-a iz Kikinde ne bi tako brzo javili da se od srca nije angažovao još jedan mladi čovek, Damir Komlenić, kum povređenog Dejana. On je preko društvenih mreža i medija upoznao javnost sa težinom povreda svojih kolega iz NIS-a i pozvao potencijalne donore da im pomognu. Javilo se čak 19 mogućih davalaca, a na kraju je odabrano pet najzdravijih i najpogodnijih za transplantaciju.
– Dejan Jerinkić je moj kum, krstio mi je sina, poznajemo se pola života, mnogo toga smo prošli zajedno i odlučio sam da mu pomognem kako znam i umem. Na sreću, nađeni su adekavtni davaoci. I ja sam hteo da dam kožu, ali nisam mogao – kaže Damir Komlenić, radnik NIS-a koji je pre nekoliko godine i sam doživeo povredu na poslu.
Damir je za naš list rekao da će, ako budu potrebne dodatne transplantacije kože, o čemu će ih lekari na vreme obavestiti, uputiti još jedan apel svim humanim ljudima.
Povređeni radnici leče se na Klinici za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u Beogradu, gde su dovezeni nakon požara. Treći povređeni radnik Miroslav Radujko (45) iz Kikinde je na kućnom lečenju.
POŽRTVOVANOST
Osim Jovana Mijatovića i Save Zorića, donori kože su i Đorđe Čičulić, Radovan Gavrančić i Stojan Mišković, sva trojica iz Kikinde. Samo je Jovan radnik NIS-a, dok su Čičulić i Mišković nezaposleni.
– Više bi me bolelo da ovo nisam uradio – izjavio je Stojan Mišković, koji se oporavlja na Klinici za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u Beogradu.
Za povređene Jerinkića i Belančića odabrano je pet donora, po dva za svakog i jedan kao rezerva.
Inače, transplantacija se obavlja tako što se koža donora presađuje na najkritičnije delove tela povređenih radnika.
PODRŠKA NIS
Damir Komlenić ističe da povređeni radnici, njihove kolege i prijatelji imaju svu pomoć i podršku NIS-a, na čemu su im neizmerno zahvalni. Inače, tačan uzrok požara na bušotini “Bramalj 3” u Bradarcu kod Požarevca zvanično još nije poznat.
ODAZVALO SE 3.500 LjUDI
Akciji pokrenutoj prošlog petka na inicijativu Damira Komlenića, za pomoć povređenim kolegama, za samo tri dana odazvalo se oko 3.500 ljudi. Za Dejana i Gorana bilo je neophodno obezbediti donore kože, ali i donore 0 i B pozitivne krvne grupe. Svi koji su hteli da pomognu, u ponedeljak, 24. septembra, u dva autobusa prevezeni su u Beograd. Krv je dalo oko 50 ljudi.
Stihovima Dobrice Erića u interpretaciji učenika područnog odeljenja Osnovne škole “Ivo Lola Ribar“ Veliko Gradište u Biskuplju, u nedelju 23. septembra, počela je manifestacija “Povratak izvoru”.
Manifestacija je prvi put održana u slikovitom predelu guste šume, kraj izvora kristalno čiste vode koji je posvećen Trnovoj Petki, u narodu poznat i kao “Daščara”. Događaj je organizovalo Udruženje žena Biskuplje uz podršku opštine Veliko Gradište, Turističke organizacije i Kulturnog centra “Vlastimir Pavlović Carevac“.
Živopisnu pozornicu na brdašcu iznad svetog izvora, okružili su panoi sa izloženim ručnim radovima četiri udruženja žena susednih sela. Šarenilo rane jesni obojili su i različiti vezovi veštih ruku članica udruženja Topolovčanke iz Topolovnika, Ramskog cveta iz Rama i Zlatne ruke iz Đurakova. Na izloženim panoima dominirao je vez, koji je nekada smatran najvećim dostignućem u narodnoj umetnosti i kulturi Srbije. Šare koje su krasile izložbu poznate su u narodnoj tradiciji, a motivi su preuzimani iz prošlosti. Ručni radovi poznati su po tome što se prilikom njihove izrade daje lični pečat osobe koja izrađuje elemente, tako da su oni uvek autentični i inovativni.
Manifestaciju je otvorio zamenik predsednika opštine, Slađan Marković, nakon čega je usledio bogat kulturno umetnički program. Igrama iz Srbije i igrama Vlaha predstavili su se KUD-ovi “Stiški biseri” iz Majilovca i “Moj zavičaj” iz Topolovnika kao i Ansambl narodnih igara i pesama “Vlastimir Pavlović Carevac” iz Velikog Gradišta. Vesela melodija narodnih kola zagrejala je atmosferu. Igre i pesme koje su se našle na repertoaru, uzete su iz autentičnih predela Srbije, i na najbolji način predstavljaju i reflektuju duhovnost i veliko kulturno nasleđe naroda koji vekovima žive na ovim našim prostorima.
U toku programa uručene su zahvalnice opštini Veliko Gradište, Turističkoj organizaciji, Kulturnom centru “Vlastimir Pavlović Carevac“, i svim udruženjima koja su izlagala ručne radove. Stručni žiri u sastavu Slađan Marković, Violeta Perić i Kristina Zarvić, ocenjivao je izgled štandova, a na ovoj izložbi najuspešnije je bilo udruženje “Zlatna ruka” iz Đurakova.
Po završetku zabavnog programa, domaćice iz Biskuplja pripremile su svečani ručak za sve goste. Uz muziku, igru i pesmu, kako i dolikuje ovakvoj manifestaciji, zaključak je da je pobedilo prijateljstvo i srpsko gostoprimstvo, kao najjače kulturno nasleđe Srbije.
Predivni predeli Đule i okoline u četvrtak su od strane Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije iskorišćeni za održavanje vežbe traganja i spasavanja punog kapaciteta SAREX 39-18.
Učesnici vežbe, njih preko 200, bili su, sem iz Spasilačko-koordinacionog centra Sektora za traganje i spasavanje navedenog Direktorata još i iz Ministarstva odbrane i to iz 119 mešovito helikopterske eskadrile (Niš) i 714 protivoklopne helikopterske eskadrile (Lađevci) 98. vazduhoplovne brigade Vojske Srbije, Vojnomedicinske akademije (VMA) i 63. padobranskog bataljona Specijalne brigade VS; iz MUP-a Helikopterska jedinica (HJ) + Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ), Sektor za vanredne situacije – Odeljenje za vanredne situacije Kučevo, Policijska uprava Požarevac,Odeljenje tetra i radio komunikacije Sektora za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije i Vatrogasno spasilačka jedinica Kučevo sa VSJ Petrovac; iz Ministartsva zdravlja Klinički centar Srbije, Klinički centar Niš i Dom zdravlja Kučevo, Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA doo Beograd, Gorska služba spasavanja, Crveni krst.
Cilj vežbe je bio da se proceni spremnost Spasilačko-koordinacionog centra i subjekata angažovanih u traganju za vazduhoplovima i spasavanju lica u civilnom vazduhoplovstvu. Vežbi su ispred lokalne samouprave prisustvovali predsednik opštine Novica Janošević, članovi Opštinskog veća Miloš Petrović i Ljubiša Vojić (zamenik komandanta Štaba za vanredne situacije opštine Kučevo), direktorka Doma zdravlja dr Emina Perić.
Sama vežba imala je više segmenata, od lociranja vazduhoplova koji su doživeli nesreću, do spasavanja povređenih iz različitih situacija (padobranac zakačen na stablo, povređeni na zemlji, lica čiji se vazduhoplov pao na zemlji i zapalio se itd). Kako je to na kraju vežbe rekao Nikola Šarančić koordinator događaja na terenu, iako će obimna analiza tek uslediti, može se smatrati da je vežba uspela jer su ispunjeni svi zahtevi scenarija iste.
U svojoj izjavi, prvi čovek opštine Kučevo Novica Janošević je izneo impresije stepenom uspešnosti izvršavanjlja poverenih zadataka svih učesnika vežbe, i zadovoljstvo što je vežba izvršena na teritoriji naše opštine, koja je time dobila zvaničnu lokaciju za heliodrom.
U Srbiji jutro vedro i hladno, na jugu i sa slabim mrazom, a u dolinama i kotlinama i sa maglom. Tokom dana u svim predelima Srbije biće sunčano i toplo. Duvaće slab do umeren jugoistočni vetar. Minimalna temperatura od 0°C na jugu do 8°C na severu Srbije, maksimalna dnevna od 20 do 24°C.
U Požarevcu nakon vedrog i veoma hladnog jutra, tokom dana sunčano i toplo. Duvaće slab do umeren jugoistočni vetar. Minimalna temperatura 7°C, maksimalna dnevna 23°C.
U Srbiji u subotu povećanje oblačnosti, a vetar u skretanju na jak severozapadni. Na istoku i jugu Srbije biće uslova za kišu. Maksimalna temperatura od 16°C do 22°C, posle podne u padu. U nedelju promenljivo oblačno i hladno, ponegde sa slabom kišom. Maksimalna temperatura od 12 do 18°C. U ponedeljak toplije sa sunčanim intervalima.
U Požarevcu u subotu povećanje oblačnosti, a vetar u skretanju na jak severozapadni. Maksimalna temperatura do 20°C. U nedelju promenljivo oblačno i hladno. Maksimalna temperatura do 14°C. U ponedeljak toplije.
Zbog redovnog godišnjeg remonta 35 kv objekata, dana 28.09.2018. godine u vremenu od 08:00 do 15:00 časova bez električne energije ostaće sledeći potrošači:
Zabela, Dubravica, Batovac, Živica, Brežane, Ćirikovac, potrošači na Brežanskom i Zabelskom putu, Ratarska i Moravska ulica sa svim bočnim ulicama, Borska, Petrovačka, Cerska, V. Vlahovića, Nušićeva, Triše Kaclerovića, Pionirski Trg, Dunavska sa svim bočnim ulicama, Kosančićeva od početka do Ćebine ulice, deo Nemanjine (od Dunavske pa do kraja), Bratstva i jedinstva od broja 26 do kraja, Vojske Jugoslavije od kasarne prema Kostolcu, Stiška i Neimar naselje, Stanovi solidarnosti u Ratarskoj i Dunavskoj, Isidore Sekulić, Vlajka Pavlovića, Rudarska, Partizanska (od škole Vuka K. do groblja), Ohridska, Skadarska.
Jesen u Azbukovici slika predele najlepšim bojama. Drinska rivijera u jesenjim mesecima odiše posebnom energijom, pitominom i mirisima.
Smeštajni kapaciteti na obali Drine i ljubazni turistički radnici spremni su za jesenju turističku sezonu. Bogata gastronomska ponuda, splavarenje Drinom, obilazak brdskih i planinskih visova, Bobija, kanjoni, manastiri i crkve smešteni u izuzetnim ambijentalnim celinama učiniće da provedete izuzetan vikend ili produženi vikend u našem kraju.
Mirisi zrelog voća, povrća, iz dvorišta dopire vesela vreva domaćica koje pripremaju zimnicu, domaćini peku rakiju na selu tako da je ugođaj potpun.
Sve ovo možete degustirati i uživati u bogatim ukusima. Jesen sa prijatnim dnevnim temperaturama idealna je za putovanja i boravak u prirodi.
Apple-ovi najnoviji i najskuplji telefoni su napokon u rukama brojnih korisnika, a sa odlaskom prvih uređaja stigli su i prvi prigovori. Ovaj put korisnici se žale na slab signal.
Ako je verovati stotinama nezadovoljnih kupaca, Apple-ov najnoviji i najskuplji telefoni iPhone XS i XS MAX imaju problem sa pronalaženjem mreža. Uređaj, prema rečima brojnih korisnika Apple Support foruma i Reddita, naglo gubi Wi-Fi signal, kao i mobilni signal – i to bez očiglednog razloga.
Ovo je zaista zanimljiv bag koji stvarno nismo očekivali, s obzirom na to da novi iPhone čak estetski “pati” zbog ugradnje još jedne “crte” za antenu, ali prema svemu sudeći, ni ona nije dovoljna. Tehno stručnjaci pretpostavljaju da je za pometnju i slab signal odgovoran sam uređaj, a ne lokalna mreža (kao što se prvobitno pretpostavljalo).
Po njima ovaj problem uzrokuje ili softver ili sam hardver antene. Ako je reč o softverskoj grešci, Apple će je rešiti jednostavnim updateom. Ako je reč o neispravnoj anteni, pred nama bi mogla da bude prava mala katastrofa za Apple koja uključuje veliki broj vraćenih telefona.
Šta god bilo, Apple trenutno mudro ćuti, ali nekako nam se čini da na odgovor nećemo morati da čekamo dugo. U svakom slučaju, postoji šansa da se zaista ne radi o prevelikom problemu.
