Stari Kostolac dobio je nov asfaltni sloj u dužini od 1500 metara. Tokom 2017. godine se očekuje nastavak radova (trotoari i nastavak asfaltiranja) na ovoj lokaciji što najviše zavisi od saradnje sa EPS-om.
Foto: Urban City
Pored Starog Kostolca završeni su radovi (dve ulice) u Klenovniku u vrednosti od 8 miliona dinara, u Ostrovu su radovi u toku u vrednosti od 4 miliona dinara, dok će u Petki tek početi radovi u vrednosti od 5 miliona dinara za dve ulice.
Foto: Urban City
Gradonačelnik Požarevca Bane Spasović napomenuo je još jednom da je teritorija Požarevca jedno veliko gradilište, a naročito da se u sve radove na samoj teritoriji Gradske opštine Kostolac ulaže ukupno 60 miliona dinara.
Foto: Urban City
Planira se da se na teritoriji Grada Požarevca u izgradnju puteva uloži ukupno oko 600 miliona dinara (zajedno sa EPS-om), a od toga je Grad Požarevac odvojio oko 300 miliona dinara.
Na teritoriji Grada Požarevca će ukupno biti urađeno oko 40km puteva, što predstavlja skoro 10% od ukupne revitalizacije putne infrastrukture za teritoriju cele Srbije.
– Oprema za tu rudarsku mašinu, ukupne težine 1.460 tona, isporučuje se sukcesivno i u skladu je sa dinamikom montaže. Naredni veći kontingent opreme i delova najavlјen je za septembar –kaže Danko Beatović, vodeći inženjer za realizaciju projekta montaže odlagača.
Uporedo sa montažom odlagača, u toku su i radovi na montaži četiri pogonske stanice, a dobro napreduju i poslovi na montaži rotornog bagera „SRs 2000“ nemačkog proizvođača „Tisen Krup“, koji su počeli krajem januara. Trenutno se izvode radovi na montaži konstrukcije donjeg stroja bagera, a do sada je završeno oko 20 odsto ukupnog posla.
Montaža nove rudarske opreme i mehanizacije je u funkciji povećanja proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno“ na 12 miliona tona uglјa godišnje, što je potrebno za obezbeđivanje uglјa za izgradnju novog termokapaciteta snage 350 megavata.
Značaj
Projekat povećanja kapaciteta kopa „Drmno“ sprovodi se na osnovu međudržavnog sporazuma Republike Srbije i Narodne Republike Kine, u okviru realizacije druge faze modernizacije TE „Kostolac B“. Projekat realizuje EPS u saradnji sa kineskom kompanijom CMEC (China Machinery Engineering Corporation).
Ukupna vrednost projekta, u koji „Elektroprivreda Srbije“ ulaže i sopstvena sredstva, iznosi 123 miliona dolara.
Vetar će biti slab do umeren, severnih pravaca. Jutarnja temperatura kretaće se od 15 do 20, a najviša dnevna od 30 do 34 stepena Celzijusa.
U Požarevcu će danas biti pretežno sunčano i toplo. Posle podne i uveče na širem području grada moguća je kratkotrajna kiša ili pljusak sa grmljavinom. Vetar će biti slab do umeren, severnih pravaca. Jutarnja temperatura će biti oko 20, a najviša dnevna oko 32 stepena.
Biometeorološka prognoza za četvrtak, 17. avgust 2017.
Usled očekivane biometeorološke situacije osobe sa srčanim problemima mogu osetiti izvesne tegobe, a u večernjim satima i astmatičarima se savetuje izvesna opreznost. Osećaj malaksalosti i glavobolјa su mogući kod meteoropata.
Gradonačelnik Požarevca Bane Spasović sa svojim saradnicima obišao je u sredu nekoliko gradilišta u gradu.
Pored radova u Lenjinovoj i Takovskoj ulici, radi se trenutno i u Čede Vasovića.
Završetkom Lenjinove i Takovske ulice očekuje se da se reše problemi u saobraćaju u centru grada, a ono što je za većinu vozača novina i predstavljaće olakšanje za vožnju je da će posle rekontrukcije Lenjinove ulice biti dve kolovozne trake u smeru od centra ka Gradištanskom putu, dok će u suprotnom smeru biti jedna traka.
Takođe pored uređenja kolovoza očekuje se i sređivanje trotoara, a pre ovih radova svoj deo posla su odradile JP „Toplifikacija“ i ED Požarevac.
Radovi su završeni u ulici Lole Ribara, a vrednost izvedenog posla je 6,5 miliona dinara.
U ulici Čede Vasovića na levoj strani rade se trotoari, od benzinske pumpe do kružnog toka na izslasku iz grada, vrednost radova je 16 miliona dinara a izvodiće se u dve faze od škole Kralj Aleksandar I do kružnog toka, dok će drugi deo biti urađen nakon Ljubičevskih konjičkih igara.
Ono što je nađeno u Lepenskom viru ne samo da daleko prevazilazi sve ono što je u arheološkom pogledu pronađeno u Jugoslaviji za ovih 20 godina, već to ide u red najvećih evropskih i svetskih otkrića.
Na današnji dan, pre pola veka, ovo je obznanio legendarni direktor Narodnog muzeja Lazar Trifunović, otkrivajući prvi put rezultate istraživanja na gradilištu hidroelektrane na Dunavu, koji će potom kao senzacija odjeknuti ne samo u domaćoj javnosti, već i u naučnim krugovima širom planete. O pronalaženju naselja podignutog 6.000 godina pre nove ere, koje “prevazilazi do sada najpoznatije arheološke spomenike ljudske civilizacije iz tog perioda”, već sutradan izvestile su “Večernje novosti” u tekstu “Đerdap menja istoriju sveta”.
Lepenski Vir je jedno od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta. Smešteno je na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri, u Srbiji, u centralnom delu Balkanskog poluostrva. Ovaj lokalitet, koji je ime dobio po dunavskom viru, bio je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije. Između 1965. i 1970. otkriveno je ribarsko lovačko naselje sa začecima kultivacije i domestifikacije. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sakralnih) izgrađenih u ranom mezolitu, u periodu od oko 9500. do 7200. godine pre naše ere (Proto Lepenski vir 1 i 2), a zatim u ranom i srednjem neolitu, od oko 6250. do 5500. godine pre naše ere (Lepenski Vir I-III). Glavni rukovodilac istraživanja ovog lokaliteta je bio profesor dr Dragoslav Srejović, arheolog, akademik i profesor Univerziteta u Beogradu.
Buđenje kulture Lepenskog Vira i uspostavljanje njene svojevrsne umetnosti, otpočinje oko 7000. godine stare ere. Tri faktora – izolacija, promena klime i uvećanje lokalne populacije – bili su odlučujući za ovaj preobražaj. Stvaraoci ove kulture pripadaju starom evropskom stanovništvu, populaciji mlađeg paleolita. Antropološki tip je Brno-Pšedmost, oberkaselska varijanta kromanjonskog tipa. Njih odlikuju mezokefalna glava, široko lice, visok rast i robusna građa. Usled mikroevolucionih promena (smatra se da su trajale 100 do 200 generacija) došlo je do gracilizacije, ali je zbog izolovanosti ipak očuvan stari antropološki izgled.
Klima i reljef
Đerdap – najveća klisura Evrope – predstavljala je izolovani svet, posebno u ranom holocenu kad su opustela sva okolna ravničarska područja. Velika reka se neposredno vezuje za planinski reljef zbog čega se na malim rastojanjima naglo menjaju nadmorske visine (od 50 do 800 m) i otuda na ograničenim prostorima sučeljava i po nekoliko ekoloških zona. Veliki broj mikroekoloških staništa, raspoređenih u „spratove“ između reke i obližnjih planinskih površina, omogućava da se brzo, na kratkom putu nađe sve što je potrebno za život: u vodi – obilje ribe, na obali – najraznovrsnije stene i minerali, a u šumi – divljač, plodonosno drveće i gorivo. Ova prirodna bogatstva još više su se uvećala u prvim vekovima 7. milenijuma stare ere, kad je otopljenje opšte klime (početak boreala) izazvalo novo bujanje vegetacije, a čoveku omogućilo stalni boravak pod vedrim nebom.
Arhitektura
Jedini „materijal“ za arhitektonsko stvaralaštvo kojim je populacija Đerdapa raspolagala u trenutku naseljavanja prostorno ograničenih dunavskih terasa bio je naviknutost na pećinski prostor u vidu polulopte ili polulevka sa ukošenim zidovima i svetlošću koja se od ulaza probija prema suženom, mračnom dnu. U svim fazama ove kulture grade se isključivo staništa čije su osnove izvedene iz kruga ili trougla (zarubljeni kružni isečak) s ukošenim „zidovima“, tj. krovom koji neposredno naleže na osnovu. To znači da je populacija ove kulture živela u staništima šatorskog izgleda, odnosno da je stambeni prostor uvek shvatala kao pećinu. Arhitektura je izrazito matematička. Građevinski materijal i tehnike gradnje se ne menjaju. I dalje se grade kamena ognjišta. U ovom periodu se javljaju
svetilišta
šatori
kružne platforme od kamena
Građevinski materijal i tehnike gradnje na Lepenskom Viru se ne menjaju. Osnove staništa zadržavaju oblik zarubljenog kružnog isečka, a takođe i kamena ognjišta su prisutna u više slojeva. Svi elementi „enterijera“ (ognjišta, kameni stolovi, skulpture) su zaliveni u čvrstu masu poda napravljenu od crvenog krečnjaka. Postavljeni su u određenom odnosu na primarni jednokraki trougao. Na mestu gde se seku simetrale strana ovog trougla, stavljan je oblutak (žrtvenik), a oko njega monumentalne kamene skulpture
U Stambenom horizontu na lokalitetu Vlasac II, otkriveno je 15 staništa i 5 posebnih ognjišnih konstrukcija, kao i 5 osnova šatora sezonskog karaktera, sa platformama od krečnjaka, koja su verovatno predstavljala mesta za spavanje. Istog karaktera su i staništa Vlasac III, gde su otkriveni ostaci 6 šatora, 4 ognjišta na otvorenom i 4 solidno građena staništa. Ognjišne konstrukcije su nemarno urađene. Novinu predstavljaju niske kamene ograde koje zatvaraju kameni prostor i moguće je da su ostaci šatora kvadratne osnove i piramidalnog izgleda.
Skulptura
Lepenski Vir:Praroditeljka, skulptura iz svetilišta XLIV
Monumentalna skulptura se javlja kad i prva svetilišta, kao element enterijera. Javlja se samo na onim lokalitetima gde su postojala svetilišta, u Lepenskom Viru, Hajdučkoj vodenici, Padini. Skulpture se postavljaju iza ognjišta i žrtvenika i učvršćuju se u pod.
Veličina skulpture zavisi takođe od veličine svetilišta. Najveća je 62 cm, pronađena u svetilištu najprostranijeg staništa od 42m2, a najmanja 16 cm u staništu od 8m2.
Skulpture se modeluju tehnikom iskucavanja, a ređe klesanjem. Mogu se podeliti u 3 grupe:
modelovane u naturalističkom stilu
skulpture sa apstraktnim arabeskama
skulpture akonične forme
Ikonografija skulpture:
ljudski lik
životinjski lik
Najstarije skulpture prikazuju ljudsku figuru u celini, ali samo je glava oblikovana – obrve, dugi nos, velika usta. Već skulpture iz sloja Lepenski Vir Ic imaju predstavljene samo oči, uvojke kose ili šare na kapi, vrlo su brojne i kvalitetne. Iz ovog perioda su prve skulpture životinja (ribe i jeleni). Od Lepenskog Vira Ig počinje opadanje, obrada je nemarnija i ova tendencija traje do Lepenskog Vira Ie.
Skulptura doživljava izvestan preporod u Lepenskom Viru II, kada se javlja veći broj detalja, a prioritet se daje tehnici klesanja. Ovo je arhaizirajući stil. Ljudska figura se prikazuje u celini, javljaju se i prvi detalji poput ruku, grudi, kičme… Prvi put se modeluje ljudska glava u natprirodnoj veličini. Akcentovanjem pojedinih crta lica raniji naturalizam prerasta u apstraktno ekspresionistički stil.
Istraženi su stavovi u vezi sa upotrebom sigurnosnih pojaseva, vožnjom pod uticajem alkohola, prekoračenjem brzine, u vezi sa kažnjavanjem učesnika u saobraćaj i dr. U cilju praćenja promena stavova i ažurnosti podataka u toku 2017. godine ponovo se realizuje istraživanje stavova učesnika u saobraćaju u Republici Srbiji. U skladu sa tim, u toku je realizacija projekta istraživanje stavova učesnika u saobraćaju, koju za potrebe Agencije za bezbednost saobraćaja realizuju MHM-projekt d.o.o. Novi Sad i Fakultet tehničkih nauka Novi Sad.
Stavovima stanovništva o bezbednosti saobraćaja i rizicima u drumskom saobraćaju se u zemljama Evropske unije daje veliki značaj, kada je u pitanju analiza trenutnog stanja bezbednosti saobraćaja i planiranje budućih mera i aktivnosti za unapređenje stanja bezbednosti saobraćaja. Dosadašnja istraživanja na ovom polju su pokazala da većina učesnika u saobraćaju zna da je određeno ponašanje u saobraćaju nebezbedno ili zakonski nedozvoljeno, ali ima pogrešan stav o tome. Česti su slučajevi da učesnici u saobraćaju smatraju da neće dovesti u opasnost sebe i druge učesnike ako se ponašaju nebezbedno u saobraćaju ili ne poštuju pozitivne zakonske odredbe i sl. Zbog toga je važno istražiti stavove stanovništva i uočiti koje su oblasti najurgentnije, kada je u pitanju preventivno delovanje i promena svesti stanovnika o značaju bezbednog učešća u saobraćaju.
Kako bi se dobili što pouzdaniji podaci potrebno je da se ispita što veći uzorak stanovništva i da se obuhvati stanovništvo svake lokalne samopurave na teritoriji Republike Srbije. Stoga vas molimo da pružite podršku i uzmete aktivno učešće u ovom istraživanju.
Predviđeno je da se anketno istraživanje (popunjavanje Upitnika) sprovede do kraja avgusta.
U petak i subotu 18. i 19.08.2017. na terenima iza Sportskog centra u Kostolcu održava se turnir u basketu 3X3.
Organizator turnira je Kulturno sportski centar Kostolac, pod pokroviteljstvom Gradske opštine Kostolac, a uz podršku košarkaškog kluba “Požarevac” iz Požarevca.
Ocena sa kontrolnog testa upisana plavom, a sa pismenog crvenom hemijskom, plusevi i minusi napisani grafitnom – u mnogim školama otići će u prošlost. U 60 škola širom Srbije, od 1. septembra više neće biti dnevnika sa kojima nastavnici ulaze u učionicu, upisuju nastavnu jedinicu i odsutne učenike. Uvode se elektronski dnevnici, koji će postojati na posebnom portalu, a različite nivoe pristupa imaće nastavnici, roditelji, direktori, ali i učenici.
Tokom školske godine, projektu će se priključivati i ostale škole, a za najviše dve godine svi podaci u školama trebalo bi da budu isključivo elektronski. Za uključivanje u projekat e-dnevnika školama ne treba ništa osim običnog računara i veze sa internetom.
E-dnevnik omogućiće analizu učeničkih uspeha po odeljenjima, generaciji, na nivou jednog predmeta, a roditelji će svakog dana imati uvid u školske rezultate svog deteta.
– Prema preporuci psihologa, nastavnici će moći da vide samo ocene iz svog predmeta, a razredne starešine sva postignuća – objašnjava, za “Novosti”, Bojan Radić iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. – Roditelji će moći da vide sve ocene i izostanke učenika. Još jedna preporuka psihologa bila je da roditelji dobiju uvid u ocene tek nakon 48 sati, kako bi deca imala vremena da objasne kako su zaradila određenu ocenu.
Većina podataka koje će videti zaposleni u prosveti biće u vidu procenata, bez personalnizacije – koliko učenika je odlično, koliko izostaje. Podaci dobijeni u realnom vremenu pomoći će, na primer, da se u vreme epidemije gripa, prema broju dece koja nisu na nastavi, proceni ima li osnova za prekidanje nastave.
Direktori će moći da porede uspehe svoje škole sa drugima, ali samo na nivou anonimnih brojki. Neće raspolagati podacima o konkretnim školama. Učenici će videti sve podatke o ocenama, izostancima i komentarima nastavnika.
– Svaki učenik, roditelj, nastavnik ili direktor dobiće svoju šifru, a pristup podacima je podeljen na tri nivoa – kaže Radić. – Elektronski dnevnici nalaziće se na internet stranici eprosveta.rs, ali ona će svoj pravi izgled imati tek od 22. avgusta, kada počinje obuka za nastavnike iz škola koje su uključene u pilot-projekat i koje će prve dobiti e-dnevnik.
Naš sagovornik objašnjava da je e-dnevnik deo šireg projekta e-prosvete, u koji je uključeno 200 škola. Reč je o projektu potpune digitalizacije prosvete, putem nekoliko portala.
U pojedinim školama već postoje elektronski dnevnici, koji su škole same plaćale i koji se vode paralelno sa papirnim. Novi e-dnevnik za škole je potpuno besplatan, u potpunosti zamenjuje klasični dnevnik, a Ministarstvo prosvete garantuje bezbednost podataka.
E-LEKTIRA
Osim pristupa ocenama, izostancima i komentarima nastavnika, učenici će moći da pristupe i elektronskoj lektiri. Tako će svi oni koji ne uspeju da pronađu potrebnu knjigu u biblioteci moći da je pročitaju “logujući se” na e-dnevnik.
Ministar je u pratnji državnog sekretara u Ministarstvu odbrane Aleksandra Živkovića na tom poligonu pratio polaganje završnog ispita 11. klase i iz taktike obuke rodova i služba KoV – pešadije, artiljerije, OMJ, inženjerije, ABH, logistike i veze.
Ministru odbrane se u obilasku naknadno pridružio potpukovnik Milan Rajić, zamenik komandanta Centra za obuku KoV Požarevac, organizatora tog stacionarnog logorovanja.
„Mi smo danas u nenajavljenoj poseti da vidimo kako se naše jedinice obučavaju, da li sve rade u skladu sa propisima, kakav je kvalitet obuke“, rekao je ministar Vulin i istakao da je obučenost u našoj vojsci na prvom mestu.
„Mogu druge armije da budu bolje opremljene od nas, ali ne mogu da budu bolje obučene i ne možemo ni na koji način da ove momke pošaljemo na izvršenje zadataka da nisu prošli najbolju i najsavremeniju obuku“, istakao je Vulin.
On je ukazao da je napor i trud koji ulažu starešine za svaku pohvalu i oni svakako daju rezultate, napominjući da kad god se naši vojnici nalaze na vežbama sa najmoćnijim i najsnažnijim vojskama na svetu, uvek donesu sve pohvale za obučenost, za osposobljenost i naravno za entuzijazam, kojim pristupaju u ispunjavanju svojih svakodnevnih zadataka.
„Mi ćemo kao ministarstvo nastaviti da insistiramo na procesu obučavanja, nastavićemo da insistiramo da obuka mora da bude ono što opredeljuje našeg vojnika i ono što razlikuje našeg vojnika od svih ostalih. A svakako posebno insistirajući na bezbednosti našeg vojnika i da sve što se radi bude u skladu sa najvišim mogućim standardima“, rekao je Vulin.
Ministar odbrane je rekao da se naše jedinice opremaju sve boljim i sve savremenijim oružjem ali to, kako je istakao, nikada nije dovoljno ako nemate obučenog i spremnog vojnika.
„A mi to imamo na ponos naše zemlje“, istakao je ministar Vulin.
Kako se navodi, posle podne su mogući razvoj oblačnosti i kratkotrajni pljuskovi na jugu i istoku zemlje.
U Požarevcu se očekuje sunčano i toplo vreme, uz slab severozapadni vetar i najvišu dnevnu temperaturu od oko 32 stepena. Biometeorološka prognoza za Srbiju za utorak, 16. avgust.
Danas se očekuju relativno povoljne biometeorološke prilike za većinu hroničnih bolesnika, izuzev srčanih, kojima se savetuje izvestan oprez. Meteoropatske reakcije su moguće u vidu poremećaja sna i glavobolje. Zbog povišenih vrednosti UV indeksa, neophodna je adekvatna zaštita i izbegavanje direktnog izlaganja suncu.
Urban City je u ponedeljak objavio da će 20. avgusta i 25. avgusta na Trgu oslobođenja u Požarevcu biti održani koncerti Kerbera i Riblje čorbe, što predstavlja uvertiru u zvaničan program LjKI koji će oovih dana biti predstavljen.
Jedan deo “paketa” iznenađenja i novina je i brendiranje poznatog piva u znak 54. LjKI koje sada počasno nosi ime Požarevca!
Opširnije tokom dana u sredu, 15. avgusta, kada će i Apatinska pivara zvanično posetiti Urban City radio.
MUP je objavio konkurs za obuku vatrogasaca, a da bi neki kandidat prošao, mora, između ostalog, da ima između 19 i 30 godina života, završenu srednju školu i polozen vozački ispit “C” kategorije, rečeno je Tanjugu u MUP-u.
Na konkursu, koji je raspisan 11. avgusta i traje 30 dana, biće izabrano 100 polaznika, a oni će, kažu iz Ministarstva unutrašnjih poslova, proći obuku nakon koje će postati vatrogasci.
Kandidati mogu da podnesu prijave policijskoj stanici u mestu prebivališta.
Da bi se neko prijavio na konkurs, kažu iz MUP-a, mora da ispuni uslove među kojima su obavezno državljanstvo Srbije, odnosno prijavljeno prebivalište na srpskoj teritoriji najmanje četiri i po godine.
Kandidat mora da ima prebivalište najmanje godinu dana na teritoriji organizacione jedinice za koju se raspisuje konkurs, do dana zaključenja konkursa.
Najmanji potreban broj godina za ovaj konkurs je 19, a najviši 30.
Što se stručne spreme tiče, kandidat mora da ima završenu srednju školu, ali i položen vozački ispit “C” kategorije.
Ne smeju da postoje bezbednosne smetnje za zasnivanje radnog odnosa u MUP-u, a moraju se ispunjavati i posebni uslovi što se tiče zdravstvene, psiho-fizičke i bazične motoričke sposobnosti.
Nakon predaje dokumenata, kažu iz MUP-a, selekcija kandidata će se obaviti prema ispunjenosti kriterijuma koji zavise od lekarskog pregleda, provere psiholoških i motoričkih sposobnosti ali i inetrvjua koji ce biti obavljeni sa svakim kandidatom posebno.
Kandidati mogu biti eliminisani u svakom delu procesa selekcije, ukoliko ne zadovolje uslove iz tog dela procesa.
Oni će biti rangirani na osnovu zbirnog rezultata posebnih kriterijuma, nakon čega ce komisija utvrditi konačnu rang listu.
Stručna obuka onih polaznika koji budu izabrani trajaće 17 radnih nedelja.
Oni koji prođu na konkursu, nakon završene obuke, bice raspoređeni u vatrogasno-spasilackim odeljenjima u 46 opština u Srbiji, među kojima su Novi Sad, Donji Milanovac, Majdanpek, Ub, Bosilegrad, Senta, Kruševac…
Iz MUP-a ističu da kandidati uz prijavu obavezno moraju da prilože original izvod iz matične knjige rođenih, original uverenje o državljanstvu koje nije starije od šest meseci, uverenje osnovnog i višeg suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak, overenu fotokopiju diplome o o završenoj srednjoj školi, očitanu ličnu kartu ili overenu fotokopiju lične karte koja nije čipovana i overenu fotokopiju vozačke dozvole „C“ kategorije.
Kule i bedemi nekadašnjeg srednjovekovnog grada Ždrelo leže na nekoliko mesta pokraj reke Mlave, a tu su i srednjovekovne crkve Blagoveštenje, Reskovica, Mitropolija i manastiri Vitovnica i Gornjak. Srednjovekovna Mitropolija, od koje su danas sačuvani ostaci, bila je i stan za 400 kaluđera koji su se bavili prepisivanjem rukopisa i pisanjem, a radili su u okviru manastira Manasija, pri čuvenoj Resavskoj školi. U blizini Mitropolije nalazi se isposnica Blagoveštenje, uzidana u stene, za koju se kaže da je u njoj boravio Sveti Grigorije. Nedaleko od Blagoveštenja je čuveni manastir Gornjak.
Podigao ga je 1378. knez Lazar Hrebeljanović, da bi učvrstio vlast u ovim krajevima, a pošto je skršio pobunjeničku vlast velikaša Radiča Rastislavića, neposredno pred Kosovski boj 1389. godine, knez Lazar je manastir predao Grigoriju Sinatiju Mlađem. Da bi osigurao opstanak manastira i bratstva, srpski knez je čitava sela, od Podunavlja do Homolja, darivao Gornjaku.
U doba osvajanja, ovu srpsku svetinju nisu štedeli ni Turci, ni Bugari u Prvom svetskom ratu, ni Nemci u Drugom. Iz Gornjaka su pljačkane neprocenjive dragocenosti, koje su čuvane u riznicama i biblioteci: povelje Lazareve i patrijarha Spiridona, barjak cara Dušana, čaše kneza Lazara, zlatan putir, originalna crkvena zvona… U maloj kapeli, iznad manastirske crkve, uzidanoj u steni, što podseća na manastir Ostrog u Crnoj Gori, položene su mošti svetog Grigorija Sinaita. Sveti Grigorije prozvan je Sinaitom zato što se zamonašio na Sinajskoj gori u današnjem Egiptu, a prema Starom zavetu, mestu na kojem je Mojsije primio Deset božjih zapovesti. Sveti Grigorije živeo je u pećini iznad manastira Gornjak. Narod veruje da molitva pročitana nad njegovim moštima pomaže ženama da začnu.
Topla voda
Čuvene lekovite vode banje Ždrelo imaju stalnu temperaturu od oko 40 stepeni tokom cele godine, pa su banjski bazeni otvoreni tokom cele godine. Voda je blagotvorna za reumatske, ginekološke i kožne bolesti.
Zbog sanacije kvara, bez vode će biti potrošači u ulici Trg Radomira
Vujovića, Čede Vasovića od broja 2 do Vardarske, Mačvanska i Vardarska u periodu od 11:00 do 15:00 časova.
Nacrt je prošao vladu 4. avgusta i zakon će biti usvojen u parlamentu po hitnoj proceduri.
Taj zakon će sprečiti potpunu liberalizaciju prometa poljoprivrednim zemljištem, što je bilo predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
Predviđeno je bilo da 1. septembra počne primena odredbi S SP-a koje izjednačavaju prava građana Srbije i EU pri kupovini poljoprivrednog zemljišta.
Srbija je potpisala S SP 2008. i jedina je zemlja koja je tokom pregovora o pridruživanju EU prihvatila obavezu da liberalizuje tržište poljoprivrednog zemljišta pre nego što postane punopravna članica.
S SP je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine i predviđeno je bilo da u periodu od četiri godine od stupanja na snagu tog sporazuma Srbija postepeno uskladi svoje zakonodavstvo koje se odnosi na sticanje svojine nad nepokretnostima u Srbiji, kako bi državljanima članica EU osigurala isti tretman kao i svojim državljanima.
Predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji treba da bude usvojen u skupštini do 1. septembra predviđa uslove za promet poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini.
Državljanin članice EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini može steći pravnim poslom uz naknadu ili bez naknade pod uslovima propisanim tim zakonom.
Poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini može se steći ako je najmanje deset godina stalno nastanjen u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet poljoprivrednog zemljišta, obrađuje najmanje tri godine poljoprivredno zemljište koje je predmet pravnog posla uz naknadu ili bez naknade.
Takođe, ako ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa zakonom kojim se ureduje poljoprivreda i ruralni razvoj bez prekida najmanje deset godina, kao i ako ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.
Predmet pravnog posla može da bude poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini ako: nije poljoprivredno zemljište koje je u skladu sa posebnim zakonom određeno kao gradevinsko zemljište, ne pripada zaštićenim prirodnim dobrima, ne pripada ili se ne graniči sa vojnim postrojenjem i vojnim kompleksom i ne nalazi se u zaštitnim zonama oko vojnih postrojenja, vojnih kompleksa, vojnih objekata i objekata vojne infrastrukture, niti pripada i ne granici se sa teritorijom Kopnene zone bezbednosti.
Može steći u svojinu najviše do dva hektara poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, ako su ispunjeni uslovi propisani tim zakonom.
Odredbe se ne primenjuju se u slučaju povraćaja imovine koja se vrši u skladu sa zakonima kojima se uređuje vracjanje oduzete imovine bivšim vlasnicima.
Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini.
Pravo preče kupovine odobrava Vlada na predlog Komisije.
Komisiju obrazuju zajednički ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove finansija.
Ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove finansija sporazumno propisuju uslove, rok, način i postupak prava preče kupovine.
Izmene i dopune zakona će stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.
Druge zemlje su se izborile u pregovorima za pridruživanje za višegodišnju zabranu prodaje zemlje strancima i nakon ulaska u EU.
U subotu 12. avgusta od 9 do 15 časova u organizaciji Instituta za transfuziju krvi Srbije, Crvenog krsta Malo Crniće, OO SNS Malo Crniće i veliku pomoć lokalne samouprave u Zaovi je održana letnja akcija dobrovoljnog davanja krvi.
Preko 50 davalaca krvi pokazalo je svoju humanost.Nemanja Džodić iz Instituta za transfuziju krvi Srbije pozvao je sve humane ljude da u petak, 1. septembra dođu i u Požarevac kada će biti organizovana još jedna letnja akcija dobrovoljnog davanja krvi.Svoju humanost su u subotu pokazali i domaćini akcije dobrovoljnog davanja krvi, predsednik opštine Malo Crniće Mališa Antonijević, kao i predsednica Skupštine Malo Crniće Goranka Stević koji su ujedno i pozvali sve humane ljude da se i u buduće odazovu akciji i zahvalili Crvenom krstu Požarevac koji su dali ručak svim dobrovoljnim davaocima krvi u Zaovi.
Od 11. do 13. avgusta na Dunavu kod Golupca. je održana tradicionalna jedriličarska regata Kup Golupca i prvenstvo Srbije u organizaciji Jedriličarskog kluba Golubac.
Odlično takmičenje i druženje mladih jedriličara iz cele Srbije, kojima se ove godine pridružio i takmičar iz Australije, možda jedan od budućih najboljih svetskih jedriličara, pokvarilo je nevreme praćeno olujom u subotu uveče, pa su tako ekipe učesnika regate i njihovih porodica, koje su boravile u kampu Jedriličarskog saveza Srbije, bukvalno spavale u vodenim krevetima.
Ako se zanemari ovaj peh sa vremenom, na koje organizatori ne mogu da utiču, ali mogu da pokušaju da stvore kvalitetnije uslove za boravak dece i njihovih porodica u ovom predivnom ambijentu, za pamćenje ostaju rezultati.
Pobednik u klasi Fin je Zemunac Srđan Volarević, Aleksandar Petković (AJK) bio je najbolji u klasi Laser standard, Nikola Banjac (Gemax) u klasi Laser radial i Petar Kovačević (AJK) u klasi Laser 4,7.
Kod dečaka i devojčica uzrasta do 15 godina u klasi Optimist, najuspešniji je bio gost iz Australije, Blejk Vilson, koji je došao da odmeri snage sa novim prvakom Evrope, srpskim jedriličarem Stefanom Juilom, koji je morao da se zadovolji drugim mestom na golubačkoj regati u ukupnom plasmanu.
U Golupcu su u istoj klasi, u kojoj se takmiče najmlađi jedriličari, podeljena odličja i za devojčice u ukupnom plasmanu, od kojih je prva bila Ana Jovanović (Gemax), kao i za mališane do 12 godina. Kod dečaka najuspešniji je bio Relja Milovanović i kod devojčica Aleksandra Vujošević, oboje iz AJK-a.
Smederevci nisu blistali na ovom takmičenju, ali nisu imali ni posebno loše rezultate, moglo bi se reći, zlatna sredina. Luka Rakić je u klasi Laser 4,7 ostvario solidan rezultat osvajanjem devetog mesta od ukupno 18 takmičara, Milica Milović je bila 16, a najbolje plasirani smederevski takmičar u klasi Optimist je Nikola Pavić koji je zauzeo 30. poziciju u konkurenciji 42 mališana
Nakon nešto više od dva meseca remonta, bager 2000 na petom BTO sistemu u kopu „Drmno“, počeo je da radi. Na ovoj najmlađoj rudarskoj mašini uspešno je zamenjen reduktor radnog točka.
Vreme od skoro dva i po meseca iskorišćeno je i za mnogobrojne radove na osvežavanju mašine i za pripremu bagera za rad. Time će se sada pobolјšati kapacitet otkrivanja ležišta uglјa u skladu sa bilansnim cilјevima za ovu godinu.
Inače, samoj opravci prisustvovali su i predstavnici isporučioca opreme „Takrafa“ iz Nemačke jer je bager i dalјe u garancijskom roku.
Ujutro će po kotlinama biti kratkotrajna magla. Jutarnja temperatura biće od 12 do 18 stepeni, a najviša dnevna od 27 do 32 stepena.
U Požarevcu će danas biti pretežno sunčano i toplije, uz slab vetar. Jutarnja temperatura biće oko 17, a najviša dnevna oko 30 stepeni.
Nastavlјa se relativno povolјan uticaj biometeorološke situacije. Izvestan oprez se savetuje astmatičarima i kardiovaskularnim bolesnicima. Meteoropatske reakcije moguće su u vidu razdražlјivosti i glavobolјe.
Prema izgledima vremena za narednih sedam dana, do subote će biti pretežno sunčano. U sredu malo, od četvrtka u većini mesta osetno toplije sa maksimalnom temperaturom iznad prosečnih vrednosti.
Tokom noći u subotu na nedelju doći će do osveženja, mestimično sa kišom, pljuskovima i grmljavinom. Početkom naredne sedmice pretežno sunčano i toplije.
Meštani Trnovča kod Petrovca na Mlavi nedeljama su se borili protiv suše i visokih temperatura. Ranili zorom i vraćali se po mraku, uložili para i truda da sačuvaju hektare paradajza, paprike, kupusa, lubenica i ostalog povrća od čijeg uzgoja žive. Taman je stiglo na rod, a grad je odneo sve.
“To je sve isečeno kao da je prošao dreš u papriku. Nema jedna paprika da je zdrava, da može da se obere, da se ostavi za zimu. Nemamo ništa. Čak i ja kao proizvođač moram da kupim papriku da bih ostavio preko zime“, kaže Zoran Marković za RTS, povrtar iz sela Trnovče.
“Očekujete neki prinos, očekujete prihod da preživite vi i vaša porodica i za petnaest minuta sve to nestane. Postali smo od pravih domaćina socijalni slučaj”, kaže Slaviša Jovanović, povrtar iz sela Trnovče.
Preživelo je nešto povrća u plastenicima, ali svi najloni su izbušeni i moraju da se menjaju. Mnogi meštani još uvek nisu skupili hrabrost da obiđu svoje njive.
U protivgradnom centru Oreškovica kažu da su ispaljene sve funkcionalne rakete sa njihove teritorije, više od stotrideset, ali selo Trnovče nema protivgradnog strelca. Mada stručnjaci kažu da ih ni to ne bi spasilo od oblaka kakav je bio.
Grad je pogodio 2.000 hektara u ukupno šest sela opštine Petrovac na Mlavi.
“Već smo formirali komisije koje će izaći na lice mesta na teren da svu ovu štetu evidentiraju. Proglasili smo već vanrednu situaciju na delu teritorije koja je pogođena gradom”, kaže Goran Ristić zamenik predsednika opštine Petrovac na Mlavi.
Trnovčani se povrtarstvom bave više od sto godina. Ovakav grad i štetu ne pamte od 1969. godine.
U susret 54. Ljubičevskim konjičkim igrama, grad Požarevac, Turistička Organizacija Požarevac i Jelen Pivo predstavljaju koncert grupe Riblja Čorba na Trgu oslobođenja u Požarevcu.
Nedelja 20. avgust 2017. od 21h ULAZ BESPLATAN!!!
Riblja čorba je jedna od najpopularnijih srpskih i jugoslovenskih rok grupa, koja je osnovana u Beogradu 1978. godine.
Bora Đorđević je pre razlaza sa grupom Rani mraz i Đorđem Balaševićem 1978. nekoliko godina proveo u grupi Suncokret, svom prvom velikom bendu, u kome su još bili Gorica Popović, Nenad Božić, Snežana Jandrlić, Bilja Krstić i Miodrag Bata Sokić. Na pustom beogradskom doku odlučio je da oformi novi bend sa tvrđim zvukom. Povezuje se sa prijateljima iz grupe SOS (Miša Aleksić, Rajko Kojić i Miroslav Milatović Vicko) i osniva Riblju Čorbu. Grupa je zvanično nastala u restoranu Šumatovac 15. avgusta 1978. godine. Prvobitno je trebalo da se zove Bora i Ratnici, a onda su se odlučili za Riblja Čorba.[4] Bio je to beogradski sleng za menstruaciju. Prvi koncert Riblja Čorba je održala u vojvođanskom mestu Elemir 26. avgusta 1978. godine, posle čega su usledile i svirke u Subotici i Sarajevu, gde su stekli novu publiku. 22. decembra objavljuju prvi singl sa pesmama “Lutka sa naslovne strane” i “On i njegov BMW”, koji je odmah postigao veliku popularnost. Nakon objavljivanja singla, Bora Đorđević zaključuje da mu je potrebna još jedna gitara da učvrsti zvuk i time ga definitivno odvoji od poređenja sa Bijelim dugmetom. Tada je Rajko u grupu doveo 19-godišnjeg gitaristu, Momčila Bajagića Bajagu, kojeg je poznavao iz sastava Glogov kolac. Prvi koncert u novoj postavi održali su 7. januara 1979. godine u Jarkovcu. U Domu omladine održali su 28. februara prvi beogradski koncert. Početkom marta su otišli da odsviraju dvadesetak koncerata po Makedoniji. Turneja je bila veliki uspeh, ali je u finansijskom pogledu bila neuspeh. Na koncertu u Dalovu, Miša je u zanosu promašio binu, pao i slomio nogu, pa ga je na koncertima po Sandžaku menjao Miroslav Cvetković (kasnije u Bajagi i instruktorima). 19. marta 1979, posle nekoliko svirki na kojim su promovisali pesme koje će se kasnije naći na debi albumu, objavljuju i drugi singl sa pesmama „Rokenrol za kućni savet“ i „Valentino iz restorana“. Pesmu „Valentino iz restorana“ je komponovao Rajko na tekst Marine Tucaković. Pesmu su izveli i na Večeri slobodnih formi Festivala zabavne muzike u Opatiji. 1. septembra održana je i promocija debi ploče na Tašmajdanu. Želeći da napravi dobru zabavu za posetioce, Bora je koncert reklamirao parolom: „Riblja čorba neće da vam otima lovu – ulaz dva soma“, što je u to vreme bila jako popularna cena. Kao predgrupa nastupile su grupe Bulevar u kome je tada pevao Dejan Cukić, a gitaru svirao Nele Stamatović i Formula 4 iz Sarajeva. Iznenađujuće je bilo da je publika znala sve pesme napamet, iako je album izašao tek deset dana posle koncerta. 1979, Bora i Rajko su otišli na služenje vojnog roka. Grupa nije odmah uzela predah, pošto su 28. novembra 1979. godine svirali na maratonskom koncertu u Sarajevu. Nastupali su bez Bore, Rajko je svirao u uniformi, a Miša je, budući da nije znao sve tekstove, inicijativu prepuštao publici. Ubrzo je i on otišao u vojsku. Debi album „Kost u grlu“, snimljen je 1979. godine. i tada je Bajaga prvi put sa njima radio u studiju. Doduše, zbog efikasnog korišćenja vremena, njegove deonice je odsvirao Rajko Kojić. Ploču je producirao Enco Lesić, a pored Bore, kao autori se potpisuju Miša, Rajko i Nenad Božić iz Suncokreta koji je bio koautor muzike za pesmu „Mirno spavaj“. Sve pesme na ploči nastale su kao plod Borinog novog interesovanja za teme koje obrađuju svakodnevnicu, a neuvijen jezik je u startu izazvao probleme. Tako je u pesmi „Mirno spavaj“, sporan stih „popij svoje sedative“ jer asocira na drogu, zbog čega je jedan čitav deo tiraža morao biti povučen. Prvih stotinak prodatih primeraka ploče sa originalnim tekstom danas imaju status rariteta. Bora je preventivno promenio ime pesme „Još jedan usran dan“ u „Još jedan šugav dan“. Osim nje, na albumu su se našle i pesme „Ostani đubre do kraja“, „Zvezda potkrovlja i suterena“, „Egoista“, „Pozajmila je pare, poludela je skroz, kupila je kartu i sela na voz“ itd. Konačni tiraž ploče Kost u grlu se zaustavio na oko 120.000 prodatih kopija. U muzičkim novinama Boru su proglašavali za rok ličnost godine, a njihov hard rok zvuk sa bluz elementima nije smetao, iako su pank i novi talas već počeli da postižu popularnost.
U susret 54. Ljubičevskim konjičkim igrama, grad Pozarevac, Turistička organizacija Požarevca i JELEN PIVO predstavljaju koncert grupe KERBER na Trgu oslobođenja u Požarevcu.
Petak 25. avgust 2017. od 21h ULAZ BESPLATAN!!!
Kerber je jugoslovenska i srpska hard rok grupa, osnovana u Nišu 1981. godine.
Kerber je nastao 1981. godine od članova grupe Top, koja je tada imala solidnu lokalnu karijeru, ali koja do tada nije bila stabilna, jer su članovi često privremeno svirali za tada popularnije bendove. Naziv grupe je ime bića iz grčke mitologije, troglavog psa sa zmijskim repom koji čuva ulaz u podzemni svet. Na vrata jugoslovenske rok scene grupa je ušla 1983. godine pobedom na čuvenom Omladinskom festivalu u Subotici, gde su pre njih afirmisali bendovi poput „Idola”, „Filma” i drugih.
Prve koncerte grupa je održala u niškim klubovima, a često je bila i predgrupa Galije. Prvi album „Nebo je malo za sve” je snimila polovinom 1982. godine. Njihovi koncerti u to vreme su bili karakteristični po Sosi, koji je svirao gitaru u obliku sekire, a na bini je gutao i bljuvao vatru. Na koncertu u Novom Sadu je zadobio opekotine drugog stepena, ali je ipak završio koncert. Nekoliko narednih koncerata je nastupao sa zavojima i maskom pa je prestao da izvodi ove atrakcije.
Svoje učešće grupa je imala i na YU rok misiji održanoj na stadionu Crvene zvezde u Beogradu. Kao predgrupa su početkom osamdesetih svirali na koncertima grupa Nightwing i Uriah Heep u Jugoslaviji. Najintenzivnije su nastupali tokom 1987. godine, kada su održali više od 200 koncerata u zemlji. Posebno su bili popularni u Srbiji, Bosni i Makedoniji. Tokom karijere grupa je imala nastupe u klubovima u Grčkoj i Britaniji. Dvogodišnju pauzu napravili su posle albuma objavljenog 1989. godine.
Po povratku objavljuju dva albuma, ali usledila je još jedna, mnogo duža pauza koja traje i danas. Povodom 30 godina postojanja, grupa je napravila mini turneju, obeležavajući svoj rođendan u Novom Sadu, Nišu i Beogradu, na posletku. Početkom 2014. godine, Kerber počinje sa radom na novom albumu koji se očekuje najkasnije do kraja leta.
U otežanim uslovima, Gradištanac je ove godine skuvan sa mnogo više entuziazma i upornosti. U 15 časova startovalo je 135 kotlića a u 18 i 30 kuvanje je završilo 40 najhrabrijih.
Pasuljijada je počela u 9 časova kada je žiri izabrao najlepšu baštu i najcvetniji balkon grada. Ova akcija traje od aprila, i sastavni je deo akcije uređenja grada. Komisija je obilazila cvetna dvorišta naših sugrađana, ocenjivala angažovanje na uređenju bašti i balkona, zelenila i cvetnih sadnica. Sva dvorišta su fotografisana, a fotografije su izložene u gradskom parku na velikim panoima.
U ovu aktivnost, svake godine uključuje se sve veći broj građana, koji se motivišu ne samo na uređenje svojih dvorišta, već i na sređivanje malih zelenih površina u okviru svojih zgrada i malih skverova koji od neuglednih ćoškova postaju prave male zelene oaze.
U konkurenciji mnoštva lepih,pa i prelepih bašti i balkona, suočen sa mnogim dilemama,koja je zaista najbolja, žiri je za najbolju proglasio baštu Stanković Zorana, drugo mesto pripalo je Petrović Ljiljani , a treće mesto osvojila je Slobodanka Milovanović.
Najlepši balkon ove godine imala je Jovanović Branka, drugo mesto pripalo je Živković Slavici . Ove godine imali smo i nagradu za najcvetniji balkon koju dobija Simić Vlastimir. Nagrade za najlepše bašte i balkon obezbedila je grnčarija Pavlović iz Češljeve Bare.
U gradskom parku, u 15 časova, komesar takmičenja dao je znak za početak kuvanja najpoznatijeg pasulja Gradištanca. Turistička organizacija obezbedila je drva za vatru, kuvao se čist Gradištanac, u predhodno pripremljenom kotliću, a sve ostalo je bilo na umešnosti kuvara. Nekoliko časova ranije, učesnici su sređivali svoje štandove, koje je svaka ekipa brižno uređivala, najbolje što ume.
Štandovi su bili u etno stilu, a jedna od nagrada dodeljuje se za najuređeniju kuhinju. Pri odlučivanju žiri je odabrao štandove ekipa „Lovačka sekcija Makce, Udruženje žena Topolovčanke i ekipa folklora iz Velikog Gradišta“.
Ekipe su brižljivo smišljale jedinstvena, šaljiva imena a nagrađen je i najoriginalniji naziv. Pobedila je ekipa sa nazivom „Pet kobasica sa jajima“.
U isto vreme, u gradskom parku, krčkao se pasulj kome su se svi posetioci najviše radovali, zato što su ovaj pasulj degustirali besplatno. Pasulj za narod kuvala je vojska Srbije- Garnizon iz Požarevca.
Kada se upalila vatra, i pasulj stavio na krčkanje, oko kotlića je vladala vesela atmosfera. Olujno nevreme prekinulo je Pasuljijadu u 16 časova. Velika količina kiše uz jaku grmljavinu uzburkalo je usijanu atmosferu na stazi gde se krčkao najpoznatiji pasulj Srbije. Učesnici su zaklon potražili u obližnjim kafanama, a na stazi je ostao jedan takmičar, koji je sve vreme dok je trajalo nevreme kuvao svoj pasulj i u potpunom miru posmatrao ljude koji su gasili vatre i bežali od kiše. Ovaj čovek je dobio nagradu za najhrabrijeg učesnika Pasuljijade, a mi ga pozivamo da dođe u TO Veliko Gradište radi uručenja nagrade za najhrabrijeg kulinara.
Po završetku oluje, koja je trajala oko pola sata, četrdeset učesnika vratilo se na stazu, raspalilo vatre i nastavilo kuvanje pasulja. Takmičenje je nastavljeno, a takmičari sa još više žara i energije nastavili svoje nadmetanje. U 17 časova, vojska Srbije- Garnizon iz Požarevca podelio je 500 porcija vojničkog pasulja okupljenim posetiocima, koji su degustirali i veselo tražili suvu klupicu da na miru pojedu najpoznatiji vojnički specijalitet. Vojsci je u podeli pasulja pomoglo Udruženje žena Topolovčanke.
Bikica Kikica iscrtavala je lica dece od 17 do 18:30 časova, a veseli mališani, i pored malo hladnijeg vremena strpljivo su stajali u redu kako bi dobili svoju šarenu masku.
U 18:30 časova kapiteni ekipa dali su volonterima uzorak u pripremljenim činijama, a uzorci su pokupljeni 2 minuta pred drugo olujno nevreme. Žiri je ocenjivao izgled pasulja, njegov ukus, gustinu, raskuvanost i zaljućenost. Kako kiša nije stala cele noći, proglašenje pobednika odigravalo se u sportskoj hali pre koncerta grupe Legende. Trće mesto osvojio je Dragan Tišanović, drugo mesto bila je ekipa kojom je rukovodio Slavoljub Prvulović a najuspešniji ove godine bio je kulinar iz Kučeva, Pešinović Dragan.
Nagrađeni u svim kategorijama nagrade mogu preuzeti u prostorijama TO Veliko Gradište.
Veliki koncert grupe Legende, oduševio je sve prisutne. Koncert je prigodnim govorom otvorio Saša Živković, zamenik predsednika skupštine. Puna dva sata ređali su se najveći hitovi grupe, koja je svojim kvalitetom traje već 40 godina. Koncert je počeo pesmom „Ne veruj“ publika je veselo igrala i pevala, a najveće oduševljenje svakako su izazvale pesme „Stižu i četrdesete“ kao i „Tamburaši“ pesma kojom je koncer završen u velikom stilu.
Ove godine na manifestaciji poraženih nema, svi odlaze bogatiji za jedno novo iskustvo, za jedan novi ukus Gradištanca i za bar jedno novo prijateljstvo.
Škripa, a potom tresak i udar metala o metal – tako prilikom pomeranja odzvanja velika zatvorska kapija jedine srpske kaznionice za žene. A iza kapije – tišina. Da nije visokog betonskog zida i pravougaone, dvospratne zgrade smeštene stotinak metara dalje, bliže drugom kraju zida, po malo čemu bi moglo da se zaključi da je ovo zatvor. I to jedinstven po mnogo čemu.
Jedini je u našoj zemlji u kojoj kazne izdržavaju maloletnice i žene, one koje odgovaraju prekršajno i one kojima je zbog izvršenja krivičnog dela izrečena zatvorska kazna… Specifičan je, sigurno, po tome što u njemu kaznu izdržavaju i žene sa bebama, one koje su se porodile neposredno pred upućivanje u zatvor, ali i one koje su rodile u toku služenja kazne…
Od izlaska iz porodilišta bebe su sa majkama u nevelikoj, ali čistoj i urednoj prostoriji, u zgradici koja je fizički odvojena od drugih u zatvorskom krugu. Tu su dok ne navrše dve godine života. Ni dana duže, jer tako piše u zakonu.
Trenutno su u ženskom zatvoru četiri bebe. Ovoga puta, ni jedna od majki nije želela da govori za novine. Dosta im je, valjda, muke koja ih je snašla…
Radojica Šutović, upravnik KPZ za žene u Požarevcu, kaže da deca te dve godine žive kao svi njihovi vršnjaci van zatvorskih zidina. – Ovde im ništa ne nedostaje. Sve je obezbeđeno: maksimalna higijena, hrana, odeća za bebe, pelene, kozmetika, šetalice, kolica… Ipak, tužno je da odrastaju u ovakvoj sredini –kaže Šutović.
Na pitanje kako izgleda rastanak majki i beba posle propisane dve godine, upravnik uzdahnu, pa sleže ramenima.
– Od mog postavljenja krajem januara ove godine, video sam dva takva slučaja. Jedna majka je dobrovoljno predala dete Centru za socijalni rad, dok je za drugu utvrđeno da mentalno nije sposobna da se brine o bebi, pa je i ona predata centru. Verujem, naravno, da postoje i drugačiji slučajevi. Ako je suditi po statistici, više od 70 odsto osuđenica kada izađe sa izdržavanja kazne decu daju hraniteljskim porodicama ili centru – navodi upravnik ženskog zatvora.
Njegove reči, na indirektan način, potvrđuje i Aleksandra Pešić, v. d. načelnika za tretman, tvrdnjom da „mnoge osuđenice dete koriste kao instrument za ostvarivanje raznih pogodnosti”. Jer, objašnjava, trudnice su u zatvoru oslobođene svih obaveza.
Godinama je ženski zatvor imao oko 150 „stanovnica”. Poslednjih pet-šest meseci taj broj je gotovo dupliran, sada ih je oko 280. Po evropskim standardima, navodi Šutović, ima kapaciteta za 250.
– Početkom juna počela je izgradnja novog paviljona. Na taj način, smeštajni kapaciteti biće povećani na 320 mesta. Deo sredstava, 85 odsto, obezbeđen je iz IPA fondova, dok ostatak novca ide iz republičkog budžeta. Po projektu, osuđenicama će u novom paviljonu biti na raspolaganju i frizerski salon koji će koristiti za obuku da bi mogle da se bave ovim zanatom kada izađu– otkriva Šutović.
U zatvoru je najviše žena koje „okajavaju” grehe zbog krađa i teških krađa (od 23 do 25 odsto), zbog droge (od 21 do 23 odsto), dok ih je za razbojništva sa teškim posledicama oko 11 odsto. Mnogo je, priznaje upravnik, i onih koje su tu zbog najtežih krivičnih dela, mada ih je u poslednje vreme sve više zbog zloupotrebe službenog položaja.
– Trudimo se na sve načine da radno angažujemo što više osuđenica. Trenutno je takvih oko 70 odsto. Koja god hoće da radi – može bez obzira na tretman u kom se nalazi. Imamo tri plastenika, krojačku radionicu, izrađuju se ukrasni predmeti. Organizovali smo i opismenjavanje osuđenica. Pre dve nedelje je njih 18 dobilo sertifikate. Organizovali smo i školsku nastavu, pa tako osuđenice koje nemaju završenu osnovnu školu, ovde to mogu da urade. Iz donacija ćemo dobiti nekoliko računara, pa ćemo organizovati i kurs za kompjutere. U planu je da se organizuje i sekcija za odvikavanje od besa i agresije– kaže Šutović.
Pokušaji manipulacije, kaže načelnica za tretman, postoje. Na zaposlenima u ovoj službi je da ih prepoznaju i spreče.
– Nas je deset u službi za tretman. Trudimo se da budemo multidisciplinarni tim i da radimo zajednički. Svaki dan je novi profesionalni izazov – kaže Pešićeva.
Veliki je broj povratnica, naročito onih iz narkomanske populacije. Zajednički imenitelj im je, kaže naša sagovornica, da im je zatvor neka vrsta garancije za mir i stabilnost.
U periodu od 07. do 14. avgusta 2017.godine na teritoriji policijske uprave u Požarevcu, evidentirano je 18 saobraćajnih nezgoda. Dva lica su teže, a 13 lakše povređena. U pet saobraćajnih nezgoda pričinjena je samo manja materijalna šteta.
Zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača, jedan sa 2,09 promila alkohola u krvi.
Policija je podnela 28 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 211 prekršajnih naloga, uglavnom zbog neprilagođene brzine.
U okviru kulturnog leta opštine Malo Crniće, u porti Crkve „Sveti Nikola“ u Velikom Crniću, na inicijativu sveštenika Nenada Vojinovića i Crkvenog odbora uz podršku lokalne samouprave Malo Crniće, organizovana je duhovna svečanost kojoj su prisustvovali: otac Nenad Vojinović, predstavnice Kola Srpskih sestara iz Požarevca, na čelu sa predsednicom Jasminom Živković, Mališa Antonijević, predsednik opštine Malo Crniće; Goranka Stević, predsednica Skupštine opštine; pomoćnik predsednika Opštine, Toplica Đorđević; zamenik načelnika Opštinske uprave, Dragan Mitić; direktorka biblioteke „Srboljub Mitić“ Malo Crniće, Danijela Božičković Radulović; članovi MZ Veliko Crniće; građani naselja Veliko Crniće i drugi gosti.
Prisutne je pozdravila Višnja Ognjanović i podsetila prisutne na početak izgradnje Crkve „Sv.Nikola u Velikom Crniću:
„Božjom promisli bračni par Vesna Nestorović Ognjanović i njen suprug Siniša Ognjanović dogovorili su se da poklone Braničevskoj eparhiji, a crkvenoj opštini Salakovačko – Trnjanskoj – deo porodičnog placa površine 25 ari. Tetka Nadežda Nestorović, koja je radila u parizu više od 33 godine, za vreme svog života je bila upoznata sa ovom idejom, i odlučila da finansijski pomogne i podrži početak izgradnje Crkve Sv.Nikola u Velikom Crniću. Svi radovi na hramu su zahvaljujući blagoslovu njegovog preosveštenstva gospodina Ignjatija i građana Velikog Crnića, koji su ovu ideju o izgradnji Crkve zdušno prihvatili i od početka finansijski pomagali. Uz blagoslov Episkopa Požarevalko-Braničevskog, prof. dr Ignjatija, leta gospodnjeg 03.08. 2008. godine, a po projektu arhitekte Aleksandra Jankovića iz Požarevca, osvešteno je mesto za početak radova. Nakon četiri godine, 30.09.2012. godine, na dan Svetih mučenica Vere, Nade i majke Sofije, Episkop dr.prof. Ignjatije sa sveštenstvom i građanstvom u oltaru Crkve je položio mošti Sv. mučenika kneza Lazara i osveštao našu Crkvu. U toku su radovi na freskopiranju koje će uz božji blagoslov odobrenje i blagoslov preosvećenog vladike Ignjatija privesti kraju gospodin Slobodan Janićijević iz Jagodine ….“ rekla je Višnja Ognjanović.
Prisutnma se obratio i predsednik malocrnićke opštine gospodin Mališa Antonijević: „…Poznato je da je kulturno leto u opštini Malo Crniće bogato manifestacijama raznovrsnog sadržaja i da su zastupljeni svi aspekti kulture, tradicije i stvaralaštva. Mnogi gosti koji su bili na našim anifestacijama izražavaju svoju zahvalnost i divljenje što su uvek tako srdačno i toplo primljeni u jednoj tako maloj i skromnoj opštini poput naše, a često ne budu tako udostojeni u većim i mnogo razvijenijim opštinama. Meni je čast da se naša Opština izborila za taj prestižni ugled u kulturi i umetnosti. Ali, toga ne bi bilo da se za to nismo izborili zajedno. Večeras smo ovde sa velim razlogom. Crkva je zajednica, oslonac i veliki štit našoj kulturi i tradiciji. Čovek je stvoren i predodređen za zajednicu, koja se ogleda kroz porodicu, rodbinu, prijatelje i od uspha pojedinaca zavisi uspeh zajednice u celini. I u našoj Opštini se neguje jedinstvo, prijateljstvo, uvažavanje i podsticanje novih ideja. U čast zajedništva i kulture, večeras ćemo se približiti jednoj posebnoj vrsti poezije – duhovnoj poeziji. Želim toplu dobrodošlicu gostima i učesnicima. Otvorimo srca i raširimo ruke zajedništva, i dozvolimo duhovnosti da nas ispuni i učini mudrijim i boljim ljudima“,rekao je predsednik Mališa Antonijević.
Potom su predstavnici lokalne samouprave i građani sa sveštenikom Nenadom Vojinovićem pogledali unrašnjost Crkve.
Prigodnim rečima, skupu se obratio i sveštenik Nenad Vojinović.
Besedu o značaju Crkve, koju je pripremio Dragan T. Jović, govorila je Nikolija Stojković.
U okviru kulturno umetničkog programa izveden je recital duhovne poezije, koju su govorili Dragan T. Jović, Jelena Manojlović i Zorka Stojanović. Etno –pesme pevale su : Jovana i Anđela Naumović, Nikolija Stojković a pesmu „Marijo slavna“ čuli smo u interpretaciji dueta predivnih devojčica Naumović – Stanković.
U programu je učestvovao i folklorni ansambl KUD-a „Đura Jakšić“ iz Velikog Sela. Na kraju se Dragan Jović, zahvalio svim prisutnima i pročitao imena građana koji su pomogli organizaciju ove svečanosti.
Post traje 14 dana, posti se na vodi i ulju, izuzev praznika Preobraženja Gospodnjeg 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu.
Ono što čak ni mnogi vernici ne znaju jeste da je Gospojinski post strožiji od Božićnog i Apostolskog, pa pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki Vaskršnji post.
Prema narodnom verovanju, svi običaji na današnji dan vezuju se za vodu i bosiljak za koji se veruje da je božja biljka. Zato običaji nalažu da se na taj dan u jelo stavi malo ove biljke i posluži ukućanima, kako bi vas Presveta Bogorodica zaštitila od zla.
Gospojinski post se prvi put spominje u spisima Teodora Studita 826 godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166, u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla i Komnina.
Treba imati u vidu i da post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od jela životinjskog porekla. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.
Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju. Oslobađanje duha i tela od pogrešnih misli i dela uz molitve predstavlja suštinu hrišćanskog posta.
