STOP SHOP će se prostirati na 7200 metara kvadratnih sa 300 parking mesta, a procenjuje se da će podmiriti potrebe od oko 100.000 ljudi. Na samom početku STOP ŠOP u Požarevcu imaće 16 radnji u kojima se očekuje da će se zaposliti oko 300 Požarevljana i meštana Braničevskog okruga.
Foto: Urban City, 08.01.2018.
Završetak radova i zvanično otvaranje požarevačkog STOP SHOP-a planirano je za drugi kvartal 2018. godine.
Predstavnici Kompanije “Dunav osiguranje“, opštine Veliko Gradište i Centra za socijalni rad opština Veliko Gradište i Golubac podelili su pred božićne praznike paketiće deci iz socijalno ugroženih porodica.
Prijem je organizovan u svečanoj sali Skupštine opštine za 18 najugroženijih porodica sa po troje do osmoro dece.
Foto: Opština Veliko Gradište
Direktor Glavne filijale “Dunav osiguranja“, Zoran Debeljković, podsetio je da ta kompanija već tri godine sprovodi ovu akciju kako bi deci ulepšali praznike, a dogodine planira da pokloni još veći broj paketića. Ovom prilikom, on je zahvalio opštini Veliko Gradište na partnerstvu u sprovođenju akcije.
Foto: Opština Veliko Gradište
Predsednik opštine, Dragan Milić, dodao je da će opština pomagati kada god to bude potrebno uz želje da se u ovoj godini rađa što više dece. Za novogodišnje praznike opština je gradištanskim mališanima podelila preko 500 paketića.
Nebojša Stokić (41) je rodom iz Požarevca, živi u Vićenci i radi u fabrici na tehničkom održavanju industrijskih pogona, a u slobodno vreme jezdi nebeskim prostranstvima ultralakim avionima i motornim zmajevima. Jedan je od retkih Srba u Italiji koji imaju licencu za upravljanje takvim letelicima koje s pilotom, saputnikom i gorivom ne prelaze 450 kilograma.
Ispit za sportskog pilota položio je 2006. godine u mestu Santa Marija di Sala, blizu Venecije, jer je tamo bila njemu najbliža škola za ultralaku avijaciju.
– Moja letačka karijera je započela praktično te godine na motornom zmaju, ne toliko iz strasti prema letelicama, koliko zbog radoznalosti i želje da vidim kakav je osećaj imati ono čime priroda nije podarila čoveka – krila! Kao i kod većine pilota odmah posle prvog leta pojavilo se veće i veće interesovanje. Svaki trud je nagrađen neverovatnim osećajem dok letite. Na kraju krajeva, svi mi smo sanjali i maštali kao deca da budemo piloti. Ovo je za mene jedno malo ostvarenje dečjeg sna – priča za “Vesti” Nebojša.
Foto: Privatna arhiva
Nebojša dodaje da je sa istruktorom sam leteo 10 sati praktične obuke pre nego što je počeo samostalno da leti.
– Teoriju i praksu sam radio naizmenično, prvo teorija sat i po pa onda praksa i tako dok nisam poleteo samostalno. Član sam kluba Passione di volo A.S.D, koji je ujedno i škola letenja. Letim avionom koji je vlasništvo kluba, a imati lični avion je želja svakog pilota. Ultralaka avijacija ima malo pravila i ima samo dva mesta u kabini, za pilota i saputnika– kaže ovaj zaljubljenik u avione i letenje.
Prvi put kada je samostalno poleteo bio je toliko uzbuđen da je zaboravio da zatvori vrata pre poletanja.
– Tek kada sam se našao u vazduhu shvatio sam da vrata s moje strane nisu zatvorena kako pravilo to predviđa, tako da sam jednom rukom upravljao letelicom, a drugom brzo zatvorio vrata i odmah sam posle toga bio opušteniji– priča Stokić.
Njegov najviši let bio je na 2.500 metara nadmorske visine.
– Leteli smo preko planine koja je visoka 2.200 metara. Iako smo leteli u maju, bilo je hladno, ali panorama na toj visini vas ostavlja bez daha. Pogledom u horizont imate osećaj kao da je ceo svet ispod vas i to se rečima ne može se opisati, nešto između sreće i straha – prenosi nam svoja letačka iskustva.
Foto: Privatna arhiva
Nebojša kaže da je u vazduhu do sada proveo punih 400 sati, uglavnom leti vikendom, a leti, kad je dan duži, i radnim danima.
Kada je vazduhu, često se seti čuvenog Leonarda da Vinčija i njegovih reči koje je negde pročitao i zapamtio:
“Kada idete putem, vi gledata u nebo, jer želite da odete tamo. Onda kada poletite i sletite, hodajući putem vi opet gledate u nebo, jer ste tamo bili i tamo želite ponovo da odete.”
Roditelji
– Moji roditelji kao i svi drugi roditelji nisu prihvatili hobi dobro na početku. Morao sam malo tajno da letim, pa postepeno da se diskutuje o letenju u našoj kući, da bih u datom momentu rekao da i ja letim kao i oni što ih gledaju na televiziji. Odveo sam ih na aerodrom i objasnio kako to funkcioniše i posle su s optimizmom to prihvatili.
Sigurnosni padobran
– Sam osećaj letenja je fantastičan, a svaki let je drugačiji od onog prethodnog. Adrenalin je uvek maksimalan i bez toga nema letenja. Padobran ne koristimo jer letimo na malim visinama, ali postoji balistički padobran, koji je privršćen za celu letelicu i u slučaju potrebe spušta celu letelicu na zemlju – priča Nebojša.
Strah čuva život
Nebojša kaže da strah uvek postoji i da je garant sigurnosti. – Dok god imaš strah, ti si pažljiv. Kad se izgubi strah, ulazi se u rutinu, a u vazduhoplovstvu to može biti veoma opasno. Imao sam jedno loše iskustvo u proleće kad se na visinama meša topao i hladan vazduh. Poleteo sam po prilično vetrovitom danu i mada nije bilo prigodno za letenje, želja je pobedila meteorološke uslove. Vazduh je bio turbulentan i bacao me na sve strane, ne mnogo, ali dovoljno da ne mogu da sletim odakle sam pošao. Pokušao sam tri puta da se spustim na pistu i nisam uspeo. U takvim momentima pilot mora brzo da donese odluku šta da radi. Pošto sam bio sa dobrim prijateljem u avionu, odlučio sam da odem na drugi veći aerodrom gde je bilo bezbednije da se sleti. Tamo smo ostali do kasno uveče dok se vetar nije malo smirio da bismo mogli da se vratimo odakle smo poleteli– prepičava svoje jedino neugodno iskustvo Nebojša Stokić.
U periodu od 01. do 07. januara 2018. godine na teritoriji Policijske uprave u Požarevcu, evidentirano je 11 saobraćajnih nezgoda. Osam lica su zadobila lake telesne povrede, dok je u tri saobraćajne nezgode pričinjena samo manja materijalna šteta.
Zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola zadržan je i isključen iz saobraćaja jedan vozač sa 1,66 promila alkohola u krvi.
Policija je podnela 52 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata su 203 prekršajna naloga, uglavnom zbog neprilagođene brzine.
Krajem novembra završen je godišnji ciklus eksternih provera integrisanog sistema menadžmenta (IMS) u ogranku „TE–KO Kostolac“. Pojedinačno je proveravana usaglašenost sistema sa zahtevima relevantnih međunarodnih standarda i sopstvenim zahtevima kostolačkog ogranka EPS-a. Potvrđeno je i produženo važenje sertifikata ISO 9001, ISO 14001, OHSAS 18001 i ISO 50001.
Ogranak „TE–KO Kostolac“ je kao strateško opredeljenje uspostavio, dokumentovao i primenjuje, održava i stalno poboljšava četiri sistema menadžmenta: kvalitetom (QMS), životnom sredinom (EMS), zdravljem i bezbednošću na radu (OHSMS) i energijom (EnMS). Ovi sistemi zajedno čine integrisani sistem menadžmenta (IMS).
Foto: EPS Energija
Eksterne provere QMS i EMS sprovedene su prema najnovijim revizijama standarda iz 2015. godine. Konstantno se radi na poboljšanju integrisanog sistema menadžmenta. Za to su zaslužni zaposleni u Službi za IMS: Vladimir Stefanović, šef službe, Miljana Filipović, vodeći inženjer, Tatjana Simić, samostalni inženjer, i Zoran Janković, samostalni inženjer, u saradnji sa predstavnikom rukovodstva za IMS Tijanom Perić, službama za zaštitu životne sredine i bezbednost i zdravlje na radu, kao i sa vlasnicima i menadžerima procesa.
Direktor Hbis grup Srbija Sihai Song uručio je Božićne pakete sa namirnicama domaćinstvima penzionera koji su napustili kompaniju.
Kompanija je obezbedila 130 paketa namenjenih bivšim kolegama koji su se penzionisali u 2017. godini i porodicama radnika koji su preminuli prošle godine.
Božićni paketi su podeljeni 4. i 5. januara u Smederevu i u Šapcu.
“Drago mi je što mogu da pomognem penzionerima naše kompanije da predstojeće praznike i početak godine provedu bezbrižnije i lepše. Praksa darivanja penzionera postoji u Kini i mi smo, vođeni time, organizovali ovu akciju i u Srbiji, gde rade pogoni naše železare”, rekao je Song.
U porodicama nekadašnjih radnika Železare ova akcija izazvala je najpozitivnije emocije.
Jedan broj ovih paketa je, takođe lično, uručio i generalni direktor Hbis grup Srbija Đun Džao.
Direktor Svetske Lovačke Federacije Tamaš Margesku, posetio je opštinu Žagubica, a prijem je upriličen 28. decembra u kabinetu predsednika opštine Safeta Pavlovića.
Na radnom sastanku koji je održan nakon svečanog prijema uvaženog gosta iz Mađarske, dogovorena je dalja saradnja sa opštinkim Lovačkim udruženjem „Jovan Šerbanović“ u cilju izrade projekata na temu lovstva i ruralnog razvoja. Margesku je tom priliko istakao da je prvi put u Žagubici i da mu se veoma dopada Srbija, sa prelepim prirodnim predelima .
Lovačko udruženje „Jovan Šerbanović“ po rečima Margeskua, jedno je od najuspešnih udruženja u Evropi, a upravo taj podatak predstavlja i glavni motiv njegovog dolaska u opštinu Žagubica.
Zbog radova na niskonaponskoj mreži dana 9.1. 2018. od 8:00 do 15:00 časova, bez el. energije ostaće potrošači u delu Ćirikovca od centra prema Klenovniku.
Aktivnost virusa influence je zasad niska, ali to ne garantuje “blagu” sezonu. Prof Tiodorović: Ako se i kod nas, kao na južnoj hemisferi, pojavi modifikovani virus, obolevaće i vakcinisani.
Prvi jači talas gripa epidemiolozi očekuju u februaru. Ako se i na ovoj, severnoj hemisferi, kao što je bilo na južnoj, pojavi mutirani virus A H3N2, među najmlađima, i hronično obolelima, koji “zakače” virus, moglo bi da bude više komplikacija najmasovnije sezonske bolesti nego obično, kad su u opticaju “poznati”, neizmenjeni sojevi virusa.
Na južnoj hemisferi nije bilo većih epidemija, pa se ne očekuju ni na severnoj, ali epidemiolozi, zbog mogućih komplikacija gripa, savetuju da se pojačaju mere zaštite od ove zarazne bolesti.
– Virus gripa tipa B, čije je prisustvo laboratorijski potvrđeno u Institutu “Torlak”, nema potencijal da izazove epidemiju – kaže epidemiolog Branislav Tiodorović. – Veći broj obolelih može da se javi, ako se sledećeg meseca pojavi zaraznija influenca tipa A H3N2. Stručnjaci iz Australije i Južne Amerike skrenuli su pažnju da se ovogodišnji grip tipa A H3N2 pojavio u nešto izmenjenom obliku i uzrokovao je komplikacije među najmlađima i hronično obolelima. To znači, da će, ako se i kod nas pojavi modifikovani AH3N2 u riziku od oboljevanja biti i vakcinisani, jer vakcina ne može u visokom procentu da zaštiti od modifikovanog virusa.
Epidemiolog Tiodorović kaže da se naša sredina već susretala sa infulencom tipa B, koja je trenutno u cirkulaciji, tako da nema razloga za zabrinutost. I ove godine infulenca se širila sa zapada na istok.
– Nevolja je kada grip počne da se širi sa istoka na zapad, kao onda kada se pojavio “ruski grip” – kaže profesor Tiodorović. – Na sreću, takva situacija se dešava dva puta za pola veka.
Sprečavanju masovnijeg širenja virusa gripa ove godine doprineće i veliki broj vakcinisanih. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, utrošeno je više od 90 odsto obezbeđenih vakcina, a u Beogradu gotovo 100 odsto.
Za nedelju dana u Srbiji je registrovano 3.545 pacijenata sa oboljenjima sličnim gripu, što znači da je aktivnost virusa još niska.
POJAČAJTE HIGIJENU
Osnovna zaštita od gripa, pored vakcine, podrazumeva pojačanu higijenu ruku, zdravu ishranu i dovoljno sna, kako bi se osnažio organizam da se sam izbori sa virusom. Izbegavajte mesta masovnog okupljanja jer se virus brzo širi kapljičnim putem. Od drugih respiratornih infekcija, grip se razlikuje po tome što počinje naglo, bolovima u celom telu, malaksalošću i povišenom temperaturom.
Francuska pevačica Frans Gal (France Gall), veoma popularna šezdesetih godina, preminula je danas u bolnici u Parizu od posledica raka, izjavila je Frans presu njena portparolka.
“Frans Gal je preminula danas, 7. januara, posle dve godine borbe protiv raka”, rekla je Ženvijev Salama.
Frans Gal (70) je 19. decembra prebačena u bolnicu zbog ozbiljne infekcije. Pevačica je već godinama imala zdravstvenih problema i retko se pojavljivala u javnosti.
Mediji su primetili da nije bila pristuna ni na sahrani preminulog pevača Džonija Holideja s kojim je u duetu pevala “Quelque chose de Tennessee”.
Frans Gal je bila popularna šezdesetih godina u zemljama francuskog govornog područja. Pobedila je na takmičenju Pesme Evrovizije 1965. sa pesmom “Poupee de cire, poupee de son” kao predstavnica Luksemburga. Njena najpopularnija pop pesma u svetu je “Ella, Elle L’a”.
Bila je poznata po ljubavnim avanturama s pevačima Klodom Fransoa i Žilijenom Klerom.
Odnosno, da li položajnik mora da bude samo muškarac ili dečak, ili može i žena?
Položajnik je onaj specijalni gost koji vam prvi ulazi u kuću na dan Božića. To je najčešće “dogovorena poseta”, ali i ne mora da bude unapred najavljena.
Bitno je da se radi o čestitoj osobi, dobronamernoj, prijatelju kuće koji porodicu koju je došao da poseti voli i želi joj sve najbolje, neko ko donosi sreću za celu narednu godinu.
Položajnik simboliše mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Zato se ta osoba dočekuje sa posebnom radošću, ukazuje joj se naročita čast, a domaćica položajnika daruje prikladnim poklonom.
U pojedinim krajevima Srbije zadatak položajnika je da upali vatru na ognjištu, ili danas u šporetu, i da džarajući izgovori zdravicu: “Koliko varnica, toliko srećica. Koliko varnica toliko parica. Koliko varnica toliko ovaca. Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca. Koliko varnica, toliko gusaka, a najviše zdravlja i veselja, Bože daj”.
Crkveni zakon ne nalaže striktno da položajnik ne sme da bude žena, ali su to ipak većinom muškarci, i to oni za koje se smatra da su zdravi, jaki, uspešni, ugledni. Jer “ko vam prviu kuću uđe za Božić, takva će vam cela godina biti”, kaže narod.
Položajnik je često i dečak, naročito u domaćinstvima u kojima je cilj da mlada zatrudni, ili da se starima donese zdravlje.
Žene nisu položajnici jer je njihov zadatak u patrijarhalnom društvu da budu vredne domaćice koje spremaju ručak za Božić, ne idu u tuđe kuće, već dočekuju goste u svojoj.
Takođe, u davna vremena žena nije bila ravnopravna sa muškarcem, već manje važan član zajednice. Ona nije mogla, kao muškarac, da bude simbol snage, mudrosti, uspeha, zbog čega ni drugima to nije mogla da prenese.
Međutim, u modernom dobu to više nije slučaj i položajnik može da bude žena, mada je to i dalje retkost. Ukoliko vama jedna takva zakuca na vrata na dan Božića, dočekajte je kako dolikuje: uz osmeh i poljupce, neki simboličan poklon, otvorenog uma i srca.
Da se u opštini radi i zimi, čim vremenski uslovi to dozvoljavaju, dokaz je i završetak dve ulice u gradu što će njihovnim stanovnicima obezbediti bolje uslove za život, ali i ulepšati novogodišnje praznike.
Kompletno su asfaltirane ulice Braće Buđoni i Miroslava Tirše, u dužini od 180 i 240 metara, dok su u Braće Buđoni završeni i trotoari.
Asfaltiranje finansiraju Ministarstvo privrede i opština Veliko Gradište dok je izvođač radova PZP „POŽAREVAC“.
Svim vernicima koji danas slave rođenje Hristovo redakcija “Urban City radija” želi srećan Božić. Hristos se rodi!
Crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara Božić obeležavaju 7. januara. Božić po julijanskom kalendaru slave Srpska pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Kopti i neki manastiri na Svetoj gori u Grčkoj.
Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila Devica Marija u gradu Vitlejemu. Za vernike je Božić najradosniji hrišćanski praznik i obeležava se tri dana.
U Srbiji je Božić od jula 2001. godine jednodnevni državni praznik.
Običaj je da se na današnji dan mesi kolač – česnica i u njega stavlja novčić, lomi se na delove, a onaj ko nađe novčić biće srećne ruke tokom cele godine.
Božić je porodični praznik i obeležava se u kući i u crkvama. Pod kuće se po tradiciji posipao slamom da bi se dočarao skromni ambijent pećine u Vitlejemu u kojoj se, po Bibliji, rodio Hrist.
Ljudi se na Božić pozdravljaju sa “Hristos se rodi”, a odgovor je “Vaistinu se rodi”.
Danas 6. januara, na Badnji dan služena je jutarnja Liturgija i time je označen početak Božićnog slavlja.
Foto: Urban City
Kao i prethodnih godina, za Badnje veče organizovano je osvećenje i paljenje badnjaka u Sabornoj crkvi u Požarevcu, gde se ove godine okupio veliki broj vernika na čak 13 stepeni Celzijusa koliko smo mi izmerili oko 16.15h. U 16.30h je usledilo paljenje badnjaka, a sat vremena kasnije i vatromet.
Foto: Urban City
Badnja večera
Badnja večera je posna trpeza, ali je trpeza bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). Večera protiče u miru i tišini.
Foto: Urban City
Većina jela sa badnjedanske večere koriste se i pri daćama tako da je ta večera pre svega žrtveni obred posvećem porodičnim precima. Badnjedanska večera je jedna od najvažnijih večera u čast mrtvima i jedan deo svakog jela se ostavlja za pokojnike.
Foto: Urban City
Bdenje
U badnjedanskoj noći se peče božićna pečenica, namenjena sutrašnjem danu – Božiću.
Foto: Urban City
Tokom noći se pazilo kad će badnjak da pregori. Onome ko prvi spazi pripadala je nagrada od domaćina, a sam trenutak pregorevanja domaćin je oglašavao pucnjem iz oružja.
Foto: Urban City
Znalo se da kad počnu pucnji da se razležu, značilo je da badnjaci prispevaju.
Foto: Urban City
Nekada su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi.
U toku je završetak radova na fasadi Požarevačke gimnazije, radovi na spoljnjem delu zgrade su završeni, a kako smo zatekli u četvrtak, 4. januara, radilo se na delu zgrade u dvorištu škole.
Foto: Urban City
Zamena fasade na zgradi Požarevačke gimnazije podrazumeva TERMOIZOLACIJU FASADE, LIMARSKE RADOVE, KAO I BRAVARSKE RADOVE.
Foto: Urban City
Kriterujum za dobijanje ovog posla bila je najniža ponuđena cena. Firma Decoform, DOO iz Beograda ponudila je 7.091.080 dinara, a maksimalna VREDNOST ove javne nabavke bila je 11,46 miliona dinara.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu, intenzivnim operativnim radom rasvetlili su teško ubistvo osamdesetjednogodišnje starice u Porodinu kod Žabara i uhapsili G.M. (1975) iz Velike Plane, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio ovo krivično delo.
On se tereti da je, 30. septembra 2017. godine, u večernjim satima provalio u kuću u kojoj je starica živela sama u nameri da je opljačka, a potom je fizički napao i nožem naneo smrtonosne povrede.
Po nalogu višeg javnog tužioca u Požarevcu, osumnjičenom je određeno zadražavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužilaštvu.
Popularna glumica Anđelka Prpić je glavni protagonista ove fantastične predstave, nastale iz pera Nebojše Romčevića, jednog od najboljih scenarista današnje Srbije, dok režiju potpisuje proslavljeni glumac i režiser Branko Đurić Đura.
Foto: facebook
Šarmantna Anđelka omiljena širom EX YU prostora, inače Požarevljanka, u ovoj predstavi igra Jovanku Joku Jakovljević, bankarku staru 32 godine. Joka je mlada žena koja gradi karijeru onim što ima (pameti i znanja ponajmanje) u surovom korporativnom svetu. Sasvim slučajno se našla pred dilemom: čast i bračna vernost ili uspon u karijeri? Takvu dilemu ne može da razreši sama: čitava vojska likova (u kojima se našla) joj u tome pomaže stvarajući još veću konfuziju u njenoj praznoj glavici, a direktorov sin samo što nije ušao u njenu sobu… Ovaj je svet skrojen tako naopako da izgleda da je svaka žena bar jednom naletela na svog Harvija Vajnstina. Zadovoljstvo je njegovo, kajanje njeno…
Predstava “Šta me snađe” u kojoj će Požarevljani moći da uživaju biće odigrana u četvrtak, 1. februara 2018. od 20,oo sati u velikoj sali Centra za kulturu Požarevac.
U Srbiji će danas biti pretežno sunčano i toplo za ovaj period godine.
Vetar će biti slab i umeren južni i jugoistočni. Jutarnja temperatura od -2 do 7 C, najviša dnevna od 9 do 16 C, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
U Požarevcu će biti pretežno sunčano i toplo za ovaj period godine. Vetar će biti slab i umeren južni i jugoistočni. Jutarnja temperatura oko 7 C, najviša dnevna oko 16 C.
Izgledi vremena u Srbiji za narednih sedam dana – do 13. januara:
Za vikend i početkom naredne sedmice u većem delu preovlađivaće sunčano i toplo vreme za ovaj period godine, osim u Timočkoj Krajini gde će biti umereno i potpuno oblačno i hladnije.
U utorak u košavskom području jugoistočni vetar biće u pojačanju. Od srede temperatura u padu, mestimično sa kišom, u višim predelima sa snegom.
U petak, 5. januara je u velikoj sali opštine Petrovac na Mlavi obavljeno potpisivanje ugovora sa studentima koji su ostvarili pravo na stipendije opštine Petrovac na Mlavi za školsku 2017/2018 godinu.
Foto: Opština Petrovac na Mlavi
Predsednik opštine Petrovac na Mlavi gospodin Duško Nedinić obratio se studentima i poželeo im da budu uspešni studenti, kao i dobri i uspešni ljudi. Studentima je uručen i prigodan poklon opštine Petrovac na Mlavi.
Fenomen zvani Pokemoni opasno je uzdrmao svet i držao ga u virtuelnim kandžama dobra tri meseca. Međutim, pored zabave, ova igra ostavila je iza sebe prilično veliku štetu, od čak 7,3 milijarde, i to samo u slupanim i oštećenim automobilima.
Dvojica ekonomista sa jednog fakulteta u Indijani izračunali su da su igrači “Pokemona go” napravili ogromnu štetu, i to samo u prvih 148 dana masovnog igranja. Oni su pribavili podatke samo za teritoriju Amerike a koji pokazuju da je načinjena šteta od 7,3 milijarde u automobilskim nesrećama koje su prouzrokovali nepažljivi vozači. Istraživači kažu da su igrači obično vozili presporo, sa telefonom u rukama vrebajući Pokemone, pa ili su ih drugi udarali zbog neprilagođene brzine, ili su sami sletali sa puta.
Da stvar bude još gora, dvoje ljudi je čak poginulo zbog nepažnje dok su oko jurili virtuelne junake. Uz to, zabeleženo je i da su napravljene dodatne štete koje su proračunate na oko 5,2 milijarde dolara.
To međutim nije preterano ugrozilo tvorce igre, koja je nedavno dobila i odličan apdejt, pa sada izgleda realističnije nego ikada. Sada možete maksimalno blizu prići Pokemonu i videti detaljno kako izgleda u realnosti. “Nintendo” i “Pokemon” koji stoje iza igre kažu da su sve bliži planu da simpatične junake pretvore u deo prave realnosti.
Osnovno tužilaštvo u Požarevcu neće otvarati istragu zbog smrti dečaka starog dve i njegove godinu dana mlađe sestre, koji su stradali u požaru koji je izbio u njihovoj kući u žabarskom selu Porodin, jer je ustanovljeno da je u pitanju nesrećan slučaj.
Kako je ustanovljeno istragom, mališani majke Milice i oca Martina Jeremića stradala su ugušivši se ugljen – mokosidom, koji je nastao kao posledica požara, koji je izbio nakon kratkog spoja u radiju, koji je bio ugrađen u krevet.
– U trenutku nesreće, majka je bila u štali– priča jedan od meštana Porodina, koji je prisustvovao tragediji. – Pokušala je da utrči u kuću, koja je gorela, ali od vatre nije mogla.
Milica je istrčala na ulicu i počela da doziva pomoć.
– Sva izbezumljena, Milica je vikala ’’da kuća gori’’ i da su ’’deca u kući’’– nastavlja očevidac. – Pokušao sam da ja uđem u kuću, ali me je gust dim sprečio da uđem u sobu gde su bila deca. Izašao sam napolje, udahnuo vazduh i probao ponovo, ali ponovo bezuspešno.
U međuvremenu, na lice mesta su stigli vatrogasci koji su ugasili požar. Nažalost, deca su već bila mrtva.
Porodica Jeremić Foto: Printscreen/ Facebook/ Marjanović Milica
Nakon targedije, majka Milica je na društevim mrežama postavila fotografiju porodice uz komentar: ’’Sreće naše, ljubavi mamine i tatine, počivajte u miru. Neka vas dragi Bog čuva i na onom svetu’’.
Desetostruki dobitnik nagrade Gremi, Džastin Timberlejk objaviće četvrti studijski album, ”Man Of The Woods”, 2. februara za ”RCA rekords”
Digitalni album će biti u pretprodaji od 5. januara kada izlazi prvi singl. U pesmi “Filthy” Džastin je koautor i koproducent.
”Man Of The Woods” je po svemu sudeći Džastinov najambiciozniji projekat do sada, kako zvučno, tako i tekstualno.
Ovo je takođe i Timberlejkov prvi zaokret ka tradicionalnoj američkoj rok muzici, uz moderne uticaje jakih saradnika kao što su “The Neptunes”, Timbaland, Kris Stejplton i Ališa Kiz.
Džastin Timberlejk je novi album posvetio svom sinu i supruzi i on predstavlja njegovo lično, emotivno i muzičko putovanje od Memfisa do mesta gde se nalazi danas.
Šarenolika, futuristička muzika pesme “Filthy” vizuelno je ispraćena radom revolucionarnog, višestruko nagrađivanog reditelja, Marka Romaneka.
U ovom neobičnom video-spotu, Timberlejk igra savremenog inovatora koji se sprema da predstavi svoj novi izum svetu. Ovo je već druga saradnja sa Romanekom, prva je bila na spotu “Can’t Stop This Feeling”.
Nakon singla “Filthy” i izlaska albuma ”Man Of The Woods”, Timberlejk će objaviti još tri dodatna video-spota, sa tri različita reditelja.
Ovi dodatni spotovi biće urađeni za još tri pesme sa albuma, a izlaziće sukcesivno, počevši od 18. januara, zaključno sa izlaskom albuma 2. februara.
Dva dana nakon toga, Timberlejk će održati svoj šou nastup u pauzi ”Pepsi superboula” u nedelju, 4.februara.
Album ”Man Of The Woods” pojaviće se i na vinilu koji će imati digitalni kod za preuzimanje sa interneta.
Talentovani glumac i muzičar, Džastin Timberlejk, do sada je prodao više od 32 miliona albuma širom sveta, imao je rasprodate arene na svim kontinentima, nagrađen je brojnim nagradama i nominacijama i spada u visoko poštovane ljude u šou biznisu.
Transportni sistem „hajperlup“, zasnovan na prevozu putnika kroz vakumske cevi brzinama od preko 1.000 kilometara na sat, za korak je bliži realizaciji, pošto je kompanija “Hyperloop One” odabrala 35 timova koji će raditi na izradi predloga trasa svetske mreže „hajperlup“ sistema.
Regionalni predlozi trebalo bi da počnu da se predstavljaju od sledećeg meseca, a konačni cilj je da se čitav svet premreži ovim revolucionarnim transportnim sistemom.
Beograd je upisan kao jedna od stanica
„Ovo je više od nekog voza ili kapsule u cevi. Ovo je potpuno novi nivo povezanosti, koji treba da predstavlja oslonac transportne mreže budućnosti“, objašnjava Džoš Gigel, šef odeljenja za inženjerstvo u kompaniji “Hyperloop One”.
Trenutni plan je da krenu da se grade individualne trase i spajaju gradovi u određenim delovima sveta, a da se kasnije te regionalne trase međusobno spoje i stvore džinovsku svetsku mrežu.
Plan je inspirisan Svetskom mapom metroa, koju je osmislio Mark Ovenden 2003. godine. Prema toj mapi, Beograd je upisan kao jedna od stanica.
Konačna ideja je da se čitava planeta premreži linijama „hajperlupa“, čime bi se vreme putovanja prekratilo dramatično, a novi vid prevoza trebalo bi da bude efikasniji i jeftiniji od avionskog transporta.
Prema narodnom običaju, muškarac koji je ranom zorom pošao u šumu po badnjak, pre sečenja drvetu čestita praznik sa “Dobro Badnje jutro” i moli da donese zdravlje i sreću porodici.
Ovo je samo jedan u nizu običaja koji su Srbi nasledili od svojih predaka i koje još uvek održavaju. Mnogi od njih su paganski, ali im je crkva kasnije dala hrišćansko obeležje, a nažalost, neki su i izgubljeni ili zaboravljeni. Ipak, izmenjeni ili prilagođeni životu u gradu, rituali koji počinju Badnjm danom se i dalje sprovode sa ciljem da se umoli Bog da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.
Badnjak, pogača, suvo voće i žito
Badnjak koji su iz šume doneli muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, ostavlja se pored ulaznih vrata i tek sa prvim mrakom unosi u kuću. Oni potom kolju pečenicu, najčešće prase, kao žrtvu za novo leto, koja se ponegde zove veselica ili božićnjar.
Domaćica za to vreme pravi božićni kolač i prikuplja sve vrste žitarica, suvog voća i jabuka u jedno sito, koje potom stoji u vrhu stola gde se večera.
Badnje veče
Samo unošenje badnjaka u kuću trebalo bi da okupi celu porodicu. Domaćin kuca na vrata, a kada ukućani pitaju “ko je?” odgovara “Badnjak vam dolazi u kuću”.
– Dobro veče badnjače! – obraća se domaćica badnjaku dok otvara vrat.
– Srećno vam Badnje veče – odgovara domaćin unoseći ga u kuću.
– Bog ti dobro dao i sreće imao– otpozdravljaju ukućani.
Sa badnjakom u ruci, domaćin obilazi kuću, dok ga ukućani prate. Po celoj kući posipa se i slama, posebno na mestu gde će biti postavljena večera, a tek preko nje se postavlja stolnjak. Porodica po starom običaju jede na podu i sedi na slami.
Paljenje badnjaka označava završetak Badnjeg dana i uvod u Božić, a običaj njihovog nalaganja na vatru veoma je star.
Deca grančicama raspaljuju vatru govoreći “koliko iskrica, toliko parica, pilića…” i pritom nabrajaju stoku i životinje čije se blagostanje priželjkuje.
Moderna porodica
Dok su pogača, kupovni badnjak i bogata trpeza običaji koji se mogu zateći i u modernoj porodici, retko koga možemo čuti da nekome čestita Badnji dan.
– Ovaj praznik čestita se jednostavnim pozdravom “srećan Badnji dan”, odnosno uveče “srećno Badnje veče”. Posle ponoći već se može reći “Hristos se rodi”, na šta se odgovara “vaistinu se rodi” – objašnjava otac Gligorije Marković.
Radovi na obnovi Golubačke tvrđave biće završeni do kraja septembra, u aprilu će biti otvoreno spoljno utvrđenje, a očekuje se da kompletna tvrđava bude otvorena za posetioce od marta ili aprila 2019. godine.
Direktorka tvrđave „Golubački grad“ Iskra Maksimović ističe da je tokom 2017. godine Golubac imao 61.000 posetilaca, ali da zapravo turisti nikada nisu imali mogućnost da uđu u samu tvrđavu iz bezbednosnih razloga.
U izjavi Tanjugu rekla je da će donji deo, takozvane Dunavske kule i plato, biti dostupan svim posetiocima, dok će kule šest i sedam, odbrambene kule na obroncima planine, biti pristupačne samo pojedinim kategorijama, ali će se potruditi da ih ostalim turistima približe uz pomoć savremene tehnologije.
Foto: Tvrđava Golubački Grad / facebook
Posetilački centar u podnožju tvrđave zadržaće funkciju koju ima sada – levi blok je kafeterija koja će biti upotpunjena terasama, dok u desnom bloku ostaju info desk, suvenirnica i izložbena postavka sa arheološkim nalazima pronađenim u Podgrađu tvrđave koji pružaju opštu sliku svih civilizacija koje su živele na tom prostoru.
Maksimovićeva kaže da planiraju i da Palata bude muzejski prostor, ali da im predstoji da osmisle koncept izložbe pošto je mnogo predmeta pronađeno koji svedoče o životu u tvrđavi. Manja izložba će biti i u prvoj kuli pored ulaza.
Foto: Tvrđava Golubački Grad / facebook
Na Golubačkoj tvrđavi od 2014. godine izvode se složeni konzervatorsko-restauratorski radovi uporedo sa arheološkim istraživanjima, a cilj je, prema rečima arhitekte Dragoljuba Todorovića, da tvrđava bude kompletno dostupna posetiocima što do sada nije bio slučaj zbog samog terena na kome se nalazi, ali i magistralnog puta koji je prolazio kroz nju.
U unutrašnjem utvrđenju radi se potpuna obnova svih elemenata – kula i bedema, dok se u spoljašnjem utvrđenju radi delimična restauracija ili konzervacija.
Veliki deo poslova je, prema rečima Todorovića, završen, ali predstoji dosta toga da se uradi na spoljašnjem i priobalnom delu utvrđenja.
Foto: Tvrđava Golubački Grad / facebook
Fascinacija tvrđavom Golubac traje još iz vremena kada je podignuta, što se vidi i iz zapisa srednjovekovnih putopisaca, pre svega zbog mesta na kome se nalazi – na ridanskoj litici iznad Dunava, na ulazu u Đerdapsku klisuru.
„Da je u pitanju strateški važno mesto prepoznali su još Rimljani i u blizini tvrđave i ispred nje našli smo ostatke rimskih objekata i početak đerdapskog puta“, kaže arheolog Marina Bunardžić.
Foto: Tvrđava Golubački Grad / facebook
Istraživanja tvrđave Golubac započeta su, podsetila je ona u razgovoru za Tanjug, u drugoj polovini 20. veka i tada se prikupilo dosta podataka o Palati i kuli uz Palatu, Topovskoj kuli, nekim objektima na ulazu u tvrđavu i o zgradama koje se nalaze na mestu na kojem je danas Đerdapsko jezero, koje su potopljene.
„Radovima započetim 2014. godine te podatke smo dopunili i neke stvari definisali, a jedna od njih jeste ko je podigao tvrđavu. Iako se u izvorima spominje kao mesto gde stoluje jedan ugarski velikaš, 1335. godine, postojala je dilema među istraživačima da li je to ipak srednjovekovna gradnja srpske države ili ugarske“, istakla je Bunardžićeva.
Radovima sprovedenim tokom 2017. ta dilema je otklonjena jer je u najstarijem sloju porušenih objekata iznad Donžon kule pronađena velika količina fresaka što bi bio jedan od argumenata da je osnova tvrđave na litici, ipak, srpska srednjovekovna.
Foto: Tvrđava Golubački Grad / facebook
Arheološkim radovima, započetim 2014. koji prate obnovu i revitalizaciju tvrđave, istražen je deo Podgrađa, ulazna partija i najstariji deo tvrđave koji se nalazi na ridanskoj litici, takozvani Gornji grad.
Otkriveno je da je Gornji grad bio gusto izgrađen, pronađen je veliki broj objekata, a Bunardžić se nada da će tokom zime biti izvršena njihova konzervacija.
„U Gornjem gradu smo definisali da je život u turskom periodu bio mnogo razvijeniji nego što se smatralo, jer većina objekata je obnovljena i utvrdili smo da je vojska tu boravila mnogo duže nego što se pretpostavljalo“, pojasnila je ona i dodala da je Golubac bio veoma važan turskoj imperiji zbog čega se tu razvilo i civilno nasilje.
Arheološki su istražene sve kule, utvrđena njihova spratnost, objekti unutar njih, definisano je kako su one izgledale što je veoma važno zbog njihove obnove i rekonstrukcije.
Ranije se samo pretpostavljalo gde se nalazila Glavna kapija, sada je to potrđeno, a Bunardžić navodi da je bilo važno pronaći podatke o širini i visini kapije kako bi ona bila obnovljena.
„Definisali smo da je u takozvanom spoljnom utvrđenju sigurno bila luka i u turskom i u srednjovekovnom periodu. Znamo iz izvora da je po hiljadu turskih šajki ovde zimovalo. Ostalo je da tokom 2018. godine istražimo unutrašnju kapiju Donjeg grada, prilaz ka Palati i time potpuno definišemo samu tvrđavu“, rekla je Bunardžićeva.
U Podgrađu, u kome je prema zapisima Evliea Čelebije bila turska varošica Golubac, takođe je sprovedeno istraživanje u mnogo većem obimu nego što je planirano i pronađeni su predmeti koji pripadaju bronzanom i gvozdenom dobu, zatim značajni objekti iz rimskog perioda, opeke legije Četvrte flavije koja je držala Singidunum, pa čak i freskoslikarstvo iz rimskog perioda.
Dve kule u Gornjem gradu, od kojih je jedna u srednjem veku imala kapelu, bile su u nekom trenutku magacin za hladno naoružanje pa Bunardžićeva kaže da su prebrojali oko 6.800 strela, a iz izvora se zna da je jedno selo u blizini prozvodilo 10.000 strela godišnje.
Iz poznih perioda otkriveni su tragovi o topljenju puščanih zrna i Bunardžićeva ističe da ni na jednoj našoj tvrđavi nisu očuvani dokazi o dovijanju civilnog i vojnog života kao na Golubačkoj.
Kaže da je možda ponajbolje očuvan objekat u toj celini turski amam, jedan od najstarijih u Srbiji koji je odmah po osvajanju Golupca sagradio Kodža Mehmed paša, veliki turski vojskovođa, zaštitinik naučnika i pesnik.
„Imamo sreću što smo mi narod neposlušan i što naredba kneza Miloša da se poruše svi turski objekti, nije izvršena, skinut je samo krov, i što je kamenolom preko puta tvrđave zahtevao da se poravna Podgrađe i preko amama je bio betonski hangar koji ga je sačuvao. Postoje planovi da se amam obnovi što bi bila lepa dopuna savremenom Posetilačkom centru gde možemo da popijemo espreso, a ovde bi bilo divno da popijemo šerbet“, rekla je Bunardžićeva.
Golubačka tvrđava je prepoznatljiva i po Donžon kuli koju Feliks Kanic naziva Šešir kulom zbog njenog oblika.
„Vezane su razne legende za Donžon kulu zbog njenog oblika. Koliko god da je građena kao poslednja odstupnica i poslednja odbrana gde se povlači posada kada je sve osvojeno, moramo se potruditi da ona bude dostupna svima, jer je pogled sa nje na Dunav i Đerdap jedinstven doživljaj“, istakla je Bunardžićeva, arheolog u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Za kraj naglašava da je Golubačka tvrđava, uz Belog anđela iz manastira Mileševa, Studenicu i skulpture iz Lepenskog vira, znak Srbije i da predstoji izazov kako tvrđavu koja je građena da bude nedostupna i neosvojiva, učiniti je dostupnom svakom turisti.
Danas, 5. januara, u 12 časova u porodilištu Opšte bolnice u Požarevcu, zamenik gradonačelnika Grada Požarevca Saša pavlović i predsednik Skupštine Grada Požarevca Bojan Ilić uručili su poklone za prvu, drugu i treću rođenu bebu sa teritorije Grada Požarevca u 2018. godini.
Poklon vaučere dobile su prve tri rođene bebe u 2018. godini. Za prvu bebu 40.000 dinara, drugu 30.000, a treću 20.000 dinara.
U petak 6. januara, na Badnji dan biće služena jutarnja Liturgija i time označiti početak Božićnog slavlja.
Kao i prethodnih godina, za Badnje veče biće organizovano osvećenje i paljenje badnjaka u Sabornoj crkvi, crkvi Sv. Petka i Sv. Nikola u Požarevcu, gde se okuplja veliki broj vernika-
Raspored Bogosluženja u požarevačkoj Sabornoj Crkvi u vreme božićnih praznika:
