Kupovina novog automobila nije laka, obzirom na obilje modela, motora, paketa opreme, garantnih rokova i akcijskih cena. Ponekad za samo 500 evra više može da se uzme sličan model sa snažnijim motorom i bogatijom opremom ili po istoj ceni vozilo iz više klase sa siromašnijom opremom.
Međutim, kupovina polovnog automobila je još kompleksnija jer je, pored navedenih stvari, potrebno ispitati i mnoge druge. Na sreću, vreme oglasa u štampi, nalik na „Prodajem Omegu dizel, malo prešla, 1994. godište, može zamena“, odavno je prošlo, te na Internetu možemo da pogledamo detaljne podatke, spisak opreme i više fotografija oglašenog automobila.
Međutim, koliko god da su fotografije kvalitetne, događaju se i neprijatna iznenađenje kada stignete na lice mesta i shvatite da automobil ne izgleda baš tako sjajno kao na slikama. Stoga se, za početak, naoružajte strpljenjem. Na objašnjenja i opis vozila od strane prodavca obratite pažnju ali najveći deo posla obavite sami, tj. posvetite se analiziranju samog vozila.
Odredite budžet, to jest, definišite granicu preko koje ne biste išli prilikom traženja, ali da vam pritom ostane dovoljno novca za obavezne intervencije nakon same kupovine, kao što su zamena zupčastog kaiša, klinastog/PK kaiša, motornog ulja i svih filtera. Bilo bi dobro i da u nekom servisu proverite stanje španera i u slučaju potrebe obavite zamenu ukoliko već ne idu u „setu“ (mnogi preporučuju njihovu zamenu i bez provere), a isto važi i za ulje i filter u menjaču, naročito ako je reč o automatiku.
Ukratko, iskustvo kaže da se nakon kupovine isplati uraditi veliki servis. Zamenite i antifriz, ne čekajte zimu – on usporava koroziju i druge neželjene pojave u hladnjaku. Pored ovih „sitnica“, ostavite sa strane i nešto novca za neplanirane kvarove, kojih će možda biti.
Svesni da davanje univerzalnih saveta za kupovinu polovnjaka, čija cena ide od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada evra, nije lak posao, pokušaćemo da vam damo osnovne smernice kako biste napravili što bolji izbor.
Najvažnije je da ne kupite automobil koji je:
– ukraden,
– nekoliko godina stariji nego što piše u dokumentima,
– pretrpeo tešku saobraćajnu nezgodu,
– nema 200.000 ili 300.000 kilometara više nego što piše na instrument tabli,
– prošao „sito i rešeto“.
Saznajte što više informacija od prodavca
“Gledaj vlasnika, kupuj auto”, neretko ćete čuti. To danas, međutim, ne važi. Mnogo je automobila na tržištu koje su aktuelni vlasnici sami uvezli iz inostranstva ili kupili na nekom od autoplaceva, dok o prethodnim vlasnicima ništa ne znate. Polovnjak kupljen u Srbiji, od prvog vlasnika – ovo je „sveti gral“ svakog kupca, što je potpuno razumljivo. Problem je, međutim, u tome što su ovakvi primerci veoma retki, a i vlasnici to dobro znaju, pa umeju dobro da podignu cenu.
Da li se tada isplati dati više novca? Nema univerzalnog saveta; sve zavisi od slučaja do slučaja. Pogledajmo malo i drugu stranu medalje. Šta donosi „život“ u Srbiji? Ne baš kvalitetno gorivo, loše puteve, neoriginalne i/ili falsifikovane rezervne delove, falsifikovana motorna ulja i druge tečnosti, u proseku nepridržavanje redovnih servisnih intervala van garantnog roka (čast izuzecima)…
Ukoliko kupujete automobil od fizičkog lica, potrudite se da izvučete što više informacija pre nego što se uputite na put od nekoliko desetina kilometara. Budite uvereni da mnogo kupaca, nakon što potroše 200 i više evra samo na gorivo prilikom neuspešnih obilazaka prodavaca, odluči da uzme prvi sledeći iole pristojan auto, ne želeći da rizikuju još vremena i novca. U takvim situacijama se i prave najveće greške – kada kupac izgubi strpljenje.
Kilometraža nevažna?
Nije tajna da u našoj zemlji u prodaji ima automobila čija kilometraža nije originalna. Na primer, istrošenost upravljača, nožnih komandi i ručice menjača govori da je automobil prešao mnogo. Međutim, danas je sve to moguće brzo i jeftino srediti, što važi i za sedišta – ukoliko su propala, lako se slepe posebnom penom ili se ubacuju novi sunđeri ili opruge, a zatim se presvuku i deluju kao nova. Presvlače se i vrata, „nebo“ i ostali tapacirani delovi. Ofucani sigurnosni pojasi se takođe lako i jeftino menjaju.
Zbog toga ima razloga za sumnju i ukoliko neki delovi enterijera deluju suviše očuvano. Ponekad se, ukoliko je potrebno i ukoliko se isplati, ubacuju sedišta iz havarisanih ali novijih i očuvanijih vozila.
Automobil koji je dobro pripremljen za prodaju će prosečnog kupca, pa čak i mnoge iskusnije, bez problema zavarati kod procene stvarno pređene kilometraže. Uostalom, pređeni broj kilometara ne treba da bude najvažniji faktor.
