Kada je „grupa buntovnika“ 28. aprila 1997. godine odlučila da uradi nešto važno za svoj grad, da edukuje svoje sugrađane o HIV-u, to je bila tabu tema. Trebalo je ljudima objasniti šta je taj virus i kako od njega treba da se zaštite. Pored toga im je bilo bitno da prenesu poruku tolerancije i rade na smanjenјu marginalizacije HIV pozitivnih osoba, koja je u to vreme bila ogromna. Stigma i strah nisu bili prisutni samo kod običnih ljudi, nego i kod stručnjaka. Znajući da je uzrok toga manjak informacija, odlučili su da im ponude znanje.
- Najveći izazovi su bili, animirati mlade da se prijave za obuke, da volontiraju uopšte. Objasniti prolaznicima na javnim akcijama ko smo mi uopšte, šta radimo, šta je HIV i bolest sida. Šta je ono što skače po gradu (kondom). Trebalo se približiti medijima, dobiti prostor za promociju od njih.
Prva generacija obuke za vršnjačke edukatore na temu HIV/sida brojala je 14 mladih ljudi, punih entuzijazma i želje da nauče i podele svoje znanje. Grupa iskusnijih kolega i stručnjaka iz različitih oblasti pet dana ih je obučavala. Oni su učili ono o čemu treba da govore (ono o čemu su drugi ćutali), ali i o tome kako na najbolji način da svojim vršnjacima prenesu znanje.
Prvi ulasci u učionice su bili ne samo vatreno krštenje za njih, nego i za nastavnike i profesore. Trebalo je vremena da ih ubede da zaista znaju šta rade. Princip je bio da tokom predavanja niko da nastavnog osoblja ne bude prisutan.
- Imali smo iza sebe tim stručnjaka koji je omogućio lakši ulazak u škole. Kada oni obave početni razgovor sa direktorima škola, ulazak je bio jednostavniji. Teže je išlo, animirati nastavnike, pogotovu razredne nastave, koji nisu mogli da se načude, kako mladi mogu da rade sa mladima, bez njih, ko će da ih pazi, neće da slušaju. Upornošću i laganim objašnjenjem, šta je to vršnjačka edukacija, kako se sprovodi nastavnici su lagano prihvatali da ne treba da budu prisutni na radionicama – to su bili *pioniri vršnjačke edukacije u Požarevcu i Braničevskom okrugu.
Posle svakog predavanja vršnjački edukatori su beležili svoja zapažanja, kako bi usvršili svoj rad. Razmenjivali su iskustva i tako saznavali sve više. U narednim godinama su škole za vršnjačke edukatore Omladine JAZAS-a Požarevac bile uobičajene, a učenici u srednjim školama su već čuli za predavanja. Iako su ona do danas ostala u fokusu, Omladina JAZAS-a Požarevac je vremenom širila svoje apetite.
- Organizovali smo koncerte lokalnih i regionalnih bendova, a najponosniji smo na koncert Tošeta Proeskog koji smo organizovali u Požarevcu. Tu su i ulične akcije na temu zdravih stilova života, bolesti zavisnosti, ekologije, ljudskih prava, realizovali na lokalnim radio i tv stanicama emisije za mlade, organizovali sportske prezentacije i takmičenja, kulturne manifestacije, filmske projekcije, tribine, radionice, predavanja. Tražili smo zanimljive načine na koje ćemo mladima približiti određene teme.
Ono što izdvaja Omladinu JAZAS-a Požarevac, jeste i način na koji radi sa svojim volonterima i vršnjačkim edukatorima. Svako od njih je u skladu sa svojim talentima, sposobnostima, željama, ali i slobodnim vremenom mogao da se ostvari u okviru organizacije. Neformalno obrazovanje je ono šta će svakom svom članu ponuditi, tako što će ga slati na dodatne seminare, predavanja i tribine. Tu će usvojiti veštinei znanja, kojima ne mogu ovladati kroz formalno obrazovanje, a koje će im biti od velikog značaja kada se budu zaposlili.
- Pored osnovnih edukacija, mladi iz organizacije mogu da idu na edukacije o zagovaranju u zajednici, ljudskim pravima, rodno zasnovanom nasilju, pisanju projekata, komunikaciji, omladinskom radu, očuvanju životne sredine, razvoju omladinskog preduzetništva… Pruža im se prilika da idu na Međunarodne volonterske kampove u Srbiji (koje i organizuju svake godine od 2014.) i inostranstvu gde uče jezike i kulturu drugih naroda, kroz volonterski rad doprinose lokalnim zajednicama.
Omladina JAZAS-a Požarevac je danas jedna od najpoznatijih nevladinih organizacija u svom kraju. Gotovo da ne postoji osoba u gradu, rođena 1985-2003, da nije čula bar jedno predavanje njenih vršnjačkih edukatora, kao i sugrađanin/ka koji nisu na nekoj od uličnih akcija saznali nešto o zdravlju. Međutim, ona je išla i mnogo više od okvira Požarevca. Predavanja, seminare i edukacije je držala u svim Gradovima i Opštinama Braničevskog i Podunavskog regiona, a prepoznatljiv i kvalitetan rad je doprineo da realizuju projekte kao partneri u mnogim drugim krajevima Srbije.
- Sarađujemo sa Zavodom za javno zdravlje Požarevac, Crvenim krstom Požarevac, obrazovno vaspitnim ustanovama, Ministarstvom omladine i sporta, lokalnim samoupravama i mnogim drugim institucijama u regionu i Republici. Osnivači smo Regionalne razvojne agencije braničevo-podunavlje. Kao punopravni članovi učestvojemo u radu Krovne Organizacije Mladih Srbije – KOMS i Nacionalnoj Asocijaciji Praktičara/ki Omladinskog Rada – NAPOR.
Tokom 20 godina Omladina JAZAS-a Požarevac je mnogo toga preživela i mnogo je napredovala, ali je suštinski ostala ista. Ona je i danas drugačija, inovativna i ne libi se da pokrene tabu teme. Cilj joj je bio i ostao da preventivno utiče na smanjenje HIV infekcije, ali joj se rad bazira na zdravlju mladih i njihovom razvoju, prevenciji svih loših uticaja po njihovo sveukupno zdravlje.
