U Srbiji na presađivanje bubrega, jetre, srca, rožnjača čeka 2.000 ljudi, dece i odraslih.

Direktor Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije prof. dr Svetozar Putnik podseća da je program transplantacije bio obustavljen u Srbiji zbog pandemije, baš kao i u velikom broju svetskih centara.

“Nakon ponovnog odobrenja ide jako polako, nijedna transplantacija srca nije obavljena ove godine, ne može da se poredi sa onim kako je bilo ranije”, kaže dr Putnik.

Kako bi produžili živote pacijentima koji su na listi čekanja služili su se alternativnim rešenjima, kao što je ugradnja pumpi, veštačkih srca.

Statistika pokazuje da se godišnje u svetu uradi 5.000 transplantacija srca, što je svega 20 odsto od ukupnih potreba. Na listi čekanja u Srbiji je u svakom trenutku 40-50 pacijenata, različite životne dobi – od ranog punoletstva, pa sve do 70 godina.

Mladen Todić iz Udruženja “Zajedno za novi život” ističe da trenutno više od 1.000 pacijenata čeka na bubreg, srce ili jetru. Bez rožnjače je preko 1.000 ljudi.

Protekle godine imali smo svega četiri donora, što je kao statistička greška, kaže Mladen Todić, ukazujući da je u vreme korone preminulo 20 pacijenata čekajući transplantaciju. Jedan pacijent preminuo je pre dva dana.

Transplantacije koje su nakon mnogo vremena obavljene bude nadu pacijentima koji čekaju organ da će se program pokrenuti i da će dobiti šansu za novi život, rekao je Mladen.

Prof. dr Dragana Vujić sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta “Dr Vukan Čupić” ističe da su radili transplantacije i tokom pandemije.

“Kad je proglašeno vanredno stanje, u zemlju su trebale da uđu ćelije dobrovoljnog davaoca. Zahvaljujući pojedinim članovima Vlade, omogućen je uvoz ćelija i dete je transplantirano, sada je drugi razred osnovne škole”, kaže dr Vujić.

Od početka godine obavili su sedam transplantacija, a pripremaju se za još osam bolesnika. Godišnje urade od 20 do 26 transplantacija.

Šta koči transplantaciju u Srbiji

Na pitanje šta koči transplantaciju u Srbiji, dr Putnik kaže da uvek polazi od svoje struke, od zdravstvenih profesionalaca. Dug je put od utvrđivanja da je neko u nesreći doživeo moždanu smrt pa do same transplantacije i veliki je broj procedura koje moraju da se ispune.

“Potreban je napor kako bismo mobilisali visokoobučene profesionalce kako bi oni na adekvatan način realizovali svaki korak. Nije to lako, ali verujem da ćemo uraditi i moramo to da uradimo, kao i svaka druga zemlja u Evropi”, kaže dr Putnik.

Mladen Todić kaže da je naša svest na niskom nivou.

“Govorim iz ličnog iskustva i angažovanja u udruženju. Ljudi se vode teorijama zavere – da će ako žele da budu donori ili im se nešto desi, da će neko da ih ubije, da im zdravstveni radnici neće pomoći dovoljno jer su donori organa. Kontroverze koje prate temu doniranja organa su veoma zastupljene. Treba svi da se uključimo, da govorimo kroz šta smo prošli –
država, mediji, udruženja, javne ličnosti, crkva”, ističe Mladen.

Doktorka Vujić podseća da neko ko ima malignu bolest krvi nema mnogo vremena za čekanje, a  ako bismo imali veliki broj potencijalnih donora, skratili bismo vreme pretraživanja registra.

U ponedeljak će u Galeriji RTS-a biti otvorena izložba povodom Nacionalnog dana donora.

KOMENTARIŠI