Bez struje u nedelju, 22. januara od 9 do 10.30 biće deo grada oko TS “Lovac” kojoj pripadaju Dositejeva ulica, Moše Pijade 2-14, Trg Radomira Vujovića 3-11.
Trenutno je na snazi žuti meteoalarm za Požarevac i ostatak Braničevskog okruga koji će takođe biti upaljen po poslednjim podacima RHMZ-a i u subotu, 21. januara.
Podsećanja radi, do 1. aprila za automobile je obavezna zimska oprema na četvorotočkašima, a u zimsku opremu spadaju četiri pneumatika kod kojih dubina gazećeg sloja ne sme biti manja od četiri milimetra.
Po zakonu, u obavezi ste da imate sve četiri zimske gume sa oznakom M+S (MS, M-S ili M&S), ali samo ako su na putu sneg, led ili poledica.
Gume za sve sezone su posebno označene od strane proizvođača. Na primer, All Season, All Weather ili niz sledećih simbola: sunce, list, oblak sa kišom i snežna pahulja ili nešto slično.
JP Putevi Srbije savetuje vozačima da bez zimske opreme i lanaca ne kreću na put, a ukoliko se odluče na putovanje, treba da voze zaista oprezno i pažljivo.
JP Putevi Srbije apeluje da vozači prilagode brzinu kretanja uslovima na putu i savetuje maksimalan oprez u vožnji.
Postoji mogućnost pojave magle na putevima, a pogotovo na deonicama koje se prostiru duž rečnih tokova, kotlina, klisura kao i na putnim objektima preko reka.
Pogledajte video kako trenutno u Požarevcu veje sneg:
Od ukupnog broja, većinu nezaposlenih prošlog meseca činile su žene, njih 3.367.
Posmatrano po lokalnim samoupravama, u Požarevcu je u decembru na posao čekalo 2.774 lica, u Petrovcu na Mlavi 898, u Velikom Gradištu 671, u Kučevu 393, u Golupcu 280, u Malom Crniću 204, u Žabarima 191 i u Žagubici 175.
Prošle nedelje cena goriva je 195 dinara za litar evrodizela, dok je litar benzina evropremijum BMB 95 koštao najviše 165 dinara.
Narednih sedam dana plaćaćemo skuplje i dizel i benzin.
Ministarstvo unutrašnjih poslova naglašava da je u poslednjih pet dana u saobraćajnim nezgodama poginulo 8, a povređena su 124 učesnika u saobraćaju.
U cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja, policijski službenici saobraćajne policije sprovodiće mere pojačane kontrole, a aktivnosti će prvenstveno biti usmerene na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja koji direktno ugrožavaju bezbednost saobraćaja.
Apelujemo na sve građane da poštuju saobraćajne propise i da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja.
Takođe, s obzirom na najavljene snežne padavine tokom vikenda, upozoravamo vozače da brzinu kretanja vozila prilagode stanju puta i atmosferskim prilikama i da ne kreću na put ukoliko nemaju propisanu zimsku opremu, navodi se u saopštenju MUP-a.
Sveti Jovan, u narodu poznat kao Preteča Hristov, rodio se u domu blagočestivih i pobožnih ljudi, prvosveštenika Zaharije i njegove žene Jelisavete.
Već starci, od Boga izmoliše dete, koje je kasnije poslužilo svetoj tajni krštenja. Ovaj svetitelj, veliki propovednik i prorok, proveo je svoju mladost u pustinji, a potom je počeo da poziva narod na pokajanje.
Izuzetne moralne čistote, od Boga je dobio dar da može da krštava ljude i oslobađa ih njihovih grehova.
Bez straha je kritikovao i narod i starešine, a njegova ljubav prema istini i pravdi na kraju ga je odvela u smrt.
U našem narodu Sveti Jovan je izuzetno cenjen. Pri sklapanju kumstva i pobratimstva obavezno se pominje ime ovog sveca, često se slavi i kao krsno ime.
Današnji praznik naziva se Saborom zbog toga što se ljudi danas sabiraju u crkvama slaveći Svetog Jovana Krstitelja.
Praznuje se nekoliko puta godišnje, ali najviše svečara ima baš na ovaj dan.
Na severozapadu Srbije će danas biti oblačno i veći deo dana suvo. U toku noći sa jugozapada Srbije se očekuje novo naoblačenje sa snegom.
Upozorava se na snežne padavine u brdsko-planinskim predelima danas i za vikend i početkom naredne sedmice. Predvidja se formiranje i povećanje visine snežnog pokrivača za 15 do 40 cm, naročito na planinama.
Duvaće slab do umeren severozapadni vetar, u Negotinskoj Кrajini povremeno jak, a u toku noći se pojačanje vetra očekuje i u planinskim predelima.
Najniža temperatura će se kretati od minus dva stepena Celzijusa na severu Bačke i Banata, do sedam stepeni na jugu Srbije, a najviša u većem delu od dva do pet stepeni na jugu i istoku, do devet stepeni uz pad temperature posle podne i uveče.
U Požarevcu će biti oblačno i hladnije. Ujutro i pre podne padaće kiša, a u višim delovima grada susnežica i smeg. Popodne će biti suvo. Duvaće slab do umeren severozapadni vetar. Temperatura od dva do četiri stepena Celzijusa.
Mešovite padavine – kiša i sneg ponovo se očekuju u drugom delu noći.
Kuća se nalazi u Šturmovoj ulici, a Zoran M. je pronašao telo bebe u kesi u zamrzivaču dok je čistio stari frižider.
Policijska patrola je odmah izašla na lice mesta i ustanovila da se najverovatnije radi o novorođenčetu, saznaje Tanjug.
Zoran M. u toj kući živi sa četvoro dece koja imaju od 3 do 23 godine. Zoranova supruga ne živi sa njima od maja prošle godine.
Uviđaj i istraga su u toku.
Miloš Jović iz Požarevca prvi put je učestvovao i najbrže stigao do Časnog krsta. Njemu je pripao i dukat.
Bilo je prijavljeno 50 učesnika, najmlađi je imao 11, najstariji 56 godina.
Temperatura vode iznosila je 5°C.
Na Dunavskom keju okupilo se mnogo ljudi da podrži učesnike ovog zanimljivog takmičenja.
U konkurenciji od 19 učesnika, ovogodišnje pobednice bile su Milica Milosavljević i Gordana Djukić, obe iz Velikog Gradišta. Milici je pripao dukat koji svake godine daruje Opština Veliko Gradište, a Gordani časni krst. Muški deo ekipe dao je prednost damama, a tako su, pored velike hrabrosti pokazali i veliku ljubav i poštovanje ka svim ženama
Milica Milosavljević je radi podsećanja osvojila Časni krst prošle godine.
Plivanje su podržali alasi Velikog Gradišta koji su u čamcima dočekali učesnike i vratili ih na obalu. Po završetku nadmetanja, gradjani su se okupili u porti crkve gde su uzelu Bogojavljensku vodu.
Nadležni iz Poreske uprave pronašli su 7.896 frilensera i pomoraca koji treba da plate zaostali porez na zarade iz 2017. Razlike između radnika na internetu i radnika na prekookeanskim brodovima za Poresku upravu nema. Svi koji su preko banaka u Srbiji primili zarade iz inostranstva moraju da plate porez i on ne zastareva pet godina. Za taj broj fizičkih lica rešenjem su utvrđene poreske obaveze.
– Prema podacima dostavljenim od poslovnih banaka, u 2017. godini 7.896 osoba ostvarilo je uplate iz inostranstva na tekući račun po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem. Ne raspolažemo podacima koliko se od navedenog broja obveznika odnosi na broj radnika koji rade na brodovima – kažu za „Politiku” u Poreskoj upravi.
Navode da su sva fizička lica koja ostvaruju prihode po osnovu autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koji se porez plaća samooporezivanjem, obveznici poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
– Propisano je da oporezivi prihod koji fizičko lice ostvari po osnovu ugovorene naknade za izvršeni rad, na koji se porez plaća samooporezivanjem, čini bruto prihod ostvaren u kvartalu umanjen za normirane troškove u iznosu od 96.000 dinara ili u iznosu od 57.900 dinara uvećanom za 34 odsto bruto prihoda ostvarenog u kvartalu – objašnjavaju iz Poreske uprave. Obaveze utvrđene navedenim rešenjem, plaćaju se u 120 jednakih mesečnih rata u roku od 15 dana od isteka svakog meseca, s tim da prva rata dospeva 17. februara 2023. godine.
Ukoliko obveznik dospele obaveze ne uplati u propisanom roku, naplata će se izvršiti prinudnim putem, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati. Troškovi prinudne naplate i uvećanje poreskog duga, koji u sebi ne sadrži kamatu i koji je predmet prinudne naplate, za pet odsto na dan početka prinudne naplate na koji se obračunava kamata, padaju na teret obveznika.
Udruženje pomoraca Republike Srbije se obratilo „Politici” pismom, pošto su neki od njih dobili rešenja da plate zaostali porez na zarade. Prema njihovoj tvrdnji šifra delatnosti i dalje ne postoje za pomorce. Mnogi od njih su u prošlosti odlazili u filijale penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO), ali nisu mogli da se osiguraju kao pomorci.
– Nije nam jasno ni kako Poreska uprava sad namerava da nas evidentira u PIO, jer kao što je navedeno naša zanimanja i dalje ne postoje u sistemu – navode pomorci.
Oni tvrde da ih ne treba svrstavati u isti koš kao frilensere. Zakon po kojem je urađena poreska kalkulacija je propis čiji je model napravljen za frilensere.
– Mi ipak nismo frilenseri, uz svako uvažavanje njihove profesije, mi smo pomorci. Frilenseri žive i rade u Srbiji, 365 dana u godini. Svaki pomorac provede u proseku više od 183 dana odvojen od porodice, radeći u rizičnim uslovima. Pomorci su uvek bili tretirani kao rizično zanimanje kao što su ljudi u međunarodnom transportu ili radnici na platformama. U našem zakonu jasno stoji da oni koji rade van države duže od 183 dana, ne plaćaju porez – napominju u pismu.
Naglašavaju da su strane brodarske kompanije koje zapošljavaju srpske državljane spremne da stanu iza njih. Neke veće firme poput „Princes kruzis” (koji zapošljava blizu hiljadu srpskih državljana na njihovim putničkim brodovima), već su odlučile da od tekućeg meseca prestanu sa isplatom zarada na račune u srpskim bankama i ubrzano im otvaraju račune u bankama u inostranstvu, što znači manji devizni priliv od više desetina miliona evra u Srbiju.
Od 1. januara svi koji primaju zarade iz inostranstva imaju mogućnost da biraju dva modela za oporezivanje, a prijave se podnose kvartalno.
Ipak, ono što je prvi utisak nekoliko vlasnika pasa sa kojima smo razgovarali je nedostatak rasvete, ali i česme sa pijaćom vodom.
Mrak u ovo doba godine pada već oko 16.30 časova, pa tako mnogi koji rade pre podne nisu u mogućnosti da ovaj park koriste tokom nedelje. Pojedini vlasnici pasa nezadovoljni su, kako su nam rekli zbog nedostatka česme sa pijaćom vodom koje nema u blizini.
Takođe, ono što pojedinim Požarevljanima nije promaklo je i gramatička greška na tabli gde se navodi da je “zabranjeno uvoditi kuje u teranjE”, što nije gramatički ispravno.
On se sumnjiči da je najpre bez dozvole nadležnog organa iskopao kanal na svojoj parceli, a zatim pregradio potok i tu izgradio hotel sa pratećim objektima, od kojih je neke nelegalno izgradio na parcelama koje su u vlasništvu Republike Srbije i Opštine Paraćin, pa mu se na teret stavljaju i krivična dela građenje bez građevinske dozvole, protivpravno zauzimanje zemljišta i priključenje objekta koji je izgrađen bez građevinske dozvole na elektroenergetsku mrežu.
Potom je, kako se sumnja, otpadnu vodu iz bazena i septičke jame, bez prečišćavanja, ispuštao u potok koji je deo izvorišta iz kojeg se vodom snabdeva više naselja.
Kontrolom nadležnih službi utvrđeno je da su potok i izvorište zagađeni i da u vodi ima bakterija ešerihija koli i streptokoke.
Posetioci mogu da se podsete uspešnih izložbi najviše domaćih umetnika, gostujućih ustanova i udruženja, takođe i izložbi iz zbirki Narodnog muzeja Požarevac.
Treba istaći izložbe naše kuće – 2022. godine čak 4 izložbe su održane u Galeriji savremene umetnosti sa predmetima i umetničkim delima iz zbirki Muzeja. Zapažena je bila izložba akvizicija 2018-2021, potom izložba posvećena konjima održana povodom 59. Ljubičevskih konjičkih igara, arheološka izložba o gemama i kamejama i izložba posvećena dvema umetnicima, Ružice Bebe Pavlović i Milice Dinić, koje su stvarale u drugoj polovini XX veka. U prethodnom periodu odabranim plakatom podsećamo se i izložbe održane 2018. godine povodom obeležavanja 300 godina od Požarevačkog mira – „Predstave Požarevačkog mira na gravirama, kartama i medaljama – replike“.
Od gostujućih izložbi predstavljenim plakatima u periodu od 2018. godine izdvajaju se izložbe grafika Anrija Tuluz-Lotreka. Izložbu je činilo 21 delo – litografije i ilustracija iz pariskih revija koju je omogućio Grad Požarevac i galerija STUARTS iz Novog Sada. U saradnji sa Muzejem Nauke i tehnike ostvarene su izložba „Arheoakustika: sakralna arhitektura srednjovekovne Srbije“, a potom izložba „Usitnjavanje“, na kojoj su učestvovali i Narodni muzej u Požarevcu, Etnografski muzej i Farmaceutski fakultet. Treba pomenuti i saradnju sa galerijom Mostovi Balkana iz Kragujevca, Narodnim muzejem iz Smederevske Palanke, Muzejem pozorišne umetnosti iz Beograda i udruženjima Art distrikt i ULIS Milena Pavlović Barili iz Požarevca.
Bogat likovni program ostvaren je gostovanjem umetnika, najviše slikara i grafičara iz Srbije – Dimitrija Pecića, Aleksandra Mladenovića Leke, Vladana Ranđelovića, Kacpera Božeka, Ljubiše Đurića, Snežane Vujović Nikolić, Sofije Ječine i mnogih drugih.
Izožba je otvorena do 1.2.2023. godine. Ulaz je slobodan.
Onlajn su se pojavili detalji novih funkcija, a sve zahvaljujući testovima koje WhatsApp vrši u beta verziji svoje aplikacije.
Blog WABetaInfo nam donosi informacije o pet glavnih izmena koje nas očekuju u narednom periodu:
1. Mogućnost detektovanja teksta na WhatsApp fotografijama, koji će moći da se kopira i prebacuje (testira se u beti);
2. Mogućnost prebacivanja istorije WhatsApp razgovora između Android telefona bez korišćenja Google Drivea (u razvoju);
3. Mogućnost prosleđivanja medija sa natpisima (testira se u beti);
4. Prečica za blokiranje u listi za razgovor (u razvoju);
5. Kamera mod koji olakšava kreiranje videa (u razvoju);
Za sada nije moguće reći kada će navedene promene biti implementirane i dostupne korisnicima. Moguće je da će ih WhatsApp testirati nedeljama ili emsecima pre nego što ih javno omogući svima.
Današnji praznik obeležava se u spomen na događaj kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista u reci Jordanu.
Prvi put ostvareno je Sveto Trojstvo – u Božjem glasu sa neba koji reče: “Ovo je Sin moj”, krštenju Sina Božijeg u reci i Svetom duhu koji je u obliku goluba sleteo na Hrista.
Mnogi narodni običaji i verovanja se odnose na Bogojavljenje. Na ovaj dan osveštava se voda koja se nosi kući i pije radi zdravlja i prosvećenja duše i tela.
Smatra se lekovitom i zaštitom od nečistih sila i čuva se u kućama. Hrišćanstvo uči da se bogojavljenska vodica nikada ne kvari, jer u njoj prebiva sila Duha Svetoga.
Danas se pozdravlja rečima: “Bog se javi” ili “Hristos se javi”, a otpozdravlja sa “Vaistinu se javi”.
Bez obzira na to u koji dan padne, na Bogojavljenje se nikada ne posti. Nekršteni dani, započeti na Božić, završavaju se ovim danom.
Po običajnom kalendaru danas počinju dani pogodni za venčanja.
Plivanje za Časni krst običaj je koji se održava u mnogim našim krajevima. Pliva se 33 metra, što simbolizuje broj godina života Isusa Hrista. Na Bogojavljenje se valja okupati u reci radi boljeg zdravlja.
Po narodnom verovanju, u noći uoči Bogojavljenja, otvaraju se nebesa i na njima se ukazuje Bog. Tada treba poželeti jednu želju koja će se ispuniti.
Verovanje je i da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk, jer kog muškarca sanjaju za njega će se udati.
Predsednik naše zemlje je nakon sastanka sa predstavnicima južnokorejskih kompanija rekao da veruje da možemo da ostvarimo još čvršću saradnju.
“Imali smo bitne političko-ekonomske sastanke i razgovarali smo naravno o Ukrajini. O ekonomiji je važno da znamo šta se zbiva u svetu”, rekao je predsednik Aleksandar Vučić.
“Niko ovde ništa ne priča o politici, sem Ukrajine i Rusije. Važno je da znamo šta se zbiva u svetu, i glavna tema trenutno je Bajdenov akt čiji je cilj da se smanji inflacija. Ideja je da se Amerika reindustrijalizuje, da se uloži u čipove i savremene tehnologije. To je investicija od 430 milijardi evra, kako bi Amerika osigurala svoju dominaciju. Kada sve to imate u vidu Evropa nije to očekivala da se desi. Ide se na smanjenje državne pomoći. Mi kad nismo mogli da pomognemo Er Srbiji i drugim našim kompanijama, nismo mogli zbog evropskih regulativa. Sad će sve to da se olabavi. Samo sipajte pare. Videćemo kako ćemo mi iz svega toga da izađemo. Pred nama su veoma teška vremena”, rekao je Vučić.
Predsednik Srbije govorio je i o litijumu:
“Ljudi govore o litijumu i o lancu, baterijama koje bi trebalo da pravimo, a kad pogledate naše novine, oni bi da me obese. Jesmo li jedina toiliko blesava nacija da od toga odustanemo?”, zapitao se Vučić.
“Zamislite da Emirati odustanu od nafte. Odustali smo od nečega čega se nijedna zemlja ne bi odrekla. I nastaviću to da govorim iako je svima najlakše da niko ništa ne preuzima u zemlji”, dodao je.
O ulaganjima u Srbiju, Vučić je rekao i da je korejska auto-industrija podigla Slovačku, Mađarsku, Češku.
“Nadam se da će nešto da uradi i kod nas. Videćemo šta možemo da uradimo”, rekao je Vučić.
Najviše padavina očekuje se na jugu, jugoistoku i istoku Srbije, od 20 do 50 mm za 24 sata, na jugozapadu od 10 do 25 mm, u ostalim krajevima manje, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Najniža temperatura od 4 do 13, najviša od 7 na severu do 17 na jugoistoku zemlje, posle podne u padu.
Vetar slab i umeren, južni i jugoistočni, u Banatu i na planinama povremeno i jak, tokom dana u postepenom skretanju na zapadni i severozapadni.
Tokom noći u brdsko-planinskim predelima jugozapadne i južne Srbije prelazak kiše u sneg.
U Požarevcu oblačno sa kišom tokom dana uz žuto upozorenje zbog veće količine padavina.
U petak i subotu biće upaljen žuti meteoalarm zbog mogućih snežnih padavina.
Najniža temperatura oko 10, najviša oko 14 stepeni. Vetar pre podne umeren, južni i jugoistočni, posle podne u skretanju na zapadni i severozapadni.
U Srbiji do 26. januara, pretežno oblačno i osetno hladnije, sa maksimalnom temperaturom u većini mesta od 1 do 6 stepeni.
U petak na severozapadu suvo, u ostalim krajevima s kišom, susnežicom i snegom.
Za vikend i u ponedeljak u brdsko-planinskim predelima povremeno sneg, prvo uz stvaranje, a zatim i povećanje visine snežnog pokrivača za 15 do 40 cm, naročito na planinama.
Na severu Srbije padaće kiša i sneg uz znatno manju količinu padavina, a kiša ce padati i u Negotinskoj Krajini.
Od utorka sneg se očekuje uglavnom u brdsko-planinskim, a kiša u nižim krajevima.
Morbile su potvrđene juče u Referentnoj laboratoriji za morbile Instituta za virusologiju, vakcine i serume “Torlak”, a kako navodi “Batut”, reč je o osmoro dece mlađe od dve godine koja nisu vakcinisana, kao i tri odrasle osobe sa nepoznatim ili nepotpunim vakcinalnim statusom.
Dvoje obolele dece imaju komplikacije u vidu upale pluća, a na bolničkom lečenju su dve osobe. Hospitalizovani i oni koji su u kućnoj izolaciji su u stabilnom stanju, navodi “Batut”.
Zavod za javno zdravlje Požarevac je prijavio epidemiju u Smederevu 12. januara, a od 11. januara ove godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Srbije, u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti u zemlji, napominje se u saopštenju.
Od početka nedelje potvrđena su dva slučaja u Požarevcu, u Beogradu jedan.
Prema podacima SZO, beleži se porast broja slučajeva morbila tokom 2022. godine u odnosu na 2021. godinu. Zaključno sa septembrom prošle godine, registrovano je 555 slučajeva morbila u 27 zemalja Evrope (u deset je registrovano oko 90 odsto svih slučajeva), dok je 2021. godine registrovano 160 slučajeva.
Među obolelima nije bilo hospitalizovanih, ni umrlih. Od početka 2023. godine registruju se oboleli u Nemačkoj i Italiji.
Za vreme trajanja pandemije koronavirusa u skoro četvrtini zemalja sveta je prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalja je došlo do značajnog pada obuhvata.
Tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji su registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u poslednjih dvadeset godina. Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2020. godini iznosio je 78,1 a u 2021. godini svega 74,8 odsto.
Prikupljanje podataka o obuhvatu MMR vakcinom u 2022. godini je u toku, a ciljne vrednosti obuhvata svim vakcinama iznose 95 posto.
U poslednjoj epidemiji malih boginja u Srbiji, tokom 2017. i 2018. godine registrovano je oko 5.800 obolelih, od kojih je 93 odsto bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom.
Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama. U ovoj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina, navode iz “Batuta”.
Po narodnom verovanju, u noći uoči Bogojavljenja, otvaraju se nebesa i na njima se ukazuje Bog. Tada treba poželeti jednu želju koja će se ispuniti.
Verovanje je i da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk, jer kog muškarca sanjaju za njega će se udati.
Tog dana se u svim crkvama i hramovima osvešćuje voda u koju se stavlja bosiljak i koju narod uzima i nosi kući, jer se veruje da ima duhovna i lekovita svojstva. Ona se, prema verovanju, nikad ne kvari.
Organizuje se tradicionalna plivanja za Časni krst. Pliva se 33 metra, što simbolizuje broj godina života Isusa Hrista. Na Bogojavljenje se valja okupati u reci radi boljeg zdravlja.
Ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili pada sneg, prema verovanju, godina će biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna.
Po krštenju Isusa Hrista u reci Jordan otvorilo se nebo iz kog se začuo glas Boga Oca koji je obznanio da je Isus sin njegov, a na Isusa je u obliku goluba sleteo Sveti Duh. Zbog toga se na Bogojavljenje pravoslavni vernici pozdravljaju sa “Bog se javi – Vaistinu se Bog javi”.
Uz prisustvo predstavnika lokalnih samouprava Braničevskog okruga, sastanak je sazvan na inicijativu Aleksandra Bogićevića, pomoćnika ministarke za poljoprivredu – Sektor za ruralni razvoj.
Besplatan kukuruz za ishranu stoke ostvarilo je 402 gazdinstva u Braničevskom okrugu. Svako gazdinstvo će po grlu dobiti 240 kg kukuruza.
Na današnjem sastanku govorilo se i o usluzi eAgrar.
Fotografije pogledajte ovde.
Zaova je jedno od omiljenih mesta za izlet, a naročito za 1. maj već nekoliko decenija.
Netaknuta priroda privlači izletnike kako opštine Malo Crniće, tako i izletnike susednih opština jer ceo kompleks pruža dosta interesantnih sadržaja kao što su manastir iz XIV veka, restoran, veštačko jezero smešteno u blizini i više izvora koji su po verovanju meštana lekoviti. Prema narodnom verovanju, vodu sa ovog izvora treba uzimati samo za vreme verskih praznika i koristiti je za piće i umivanje, kako bi bila delotvorna.
U izvorima manastir se prvi put pominje 1467. godine, ali je prema legendi podignut u još u drugoj polovini XIV veka, za vreme vladavine kneza Lazara (1371—1389). Radio ga je samouki i u to doba veoma traženi slikar Živko Pavlović, kome je slavna požarevačka slikarka Milena Pavlović-Barili, dalji potomak.
U Zaovi se takođe već više od jedne decenije održava „Stiško poselo“, etno festival hrane i folklora, manifestacija koja na specifičan način predstavlja turističke potencijale Stiga, Mlave i Homolja.
Po najširoj liniji ovo veštačko jezero ne prelazi 200 metara i u potpunosti je okruženo šumom. Vodom se napaja iz više malih šumskih potoka.
U jezeru ima i nekoliko vrsta ribe, od klenova do štuke i bele ribe.
Dubina kod brane iznosi oko pet metara, a na drugim mestima je između 3 i 4m pri normalnom vodostaju.
Ona je to rekla obraćajući se na ministarskom panelu “Kretanje kroz neizvesnosti – postavljanje prioriteta za postizanje nulte neto emisije”, koji se održava u okviru “Abu Dabi nedelje održivosti 2023”, gde je govorila o planovima i prioritetima Srbije u razvoju energetskog sektora u kontekstu izazova koje je donela energetska kriza.
“Završetkom dva velika projekta koja su u toku, izgradnjom termoelektrane Kostolac B3 snage 350 megavata i gasnog interkonektora ka Bugarskoj, koji će biti završeni u ovoj godini, obezbedićemo nove kapacitete za proizvodnju električne energije i energetsku infrastrukturu koja će omogućiti da diversifikujemo snabdevanje gasom”, rekla je Đedović.
Podsećamo da je u Kostolac krajem novembra stigao poslednji kontingent opreme za izgradnju novog bloka ТЕ „Kostolac“ B3. “Ovo je veoma važno postrojenje koje predstavlja novih 350 megavata u proizvodnom pogonu Elektroprivrede Srbije (EPS), što je oko pet odsto proizvodnih kapaciteta EPS-a. To je veoma vazno, kako za građane tako za i privredu”, rekla je ministarka tada u Kostolcu.
Novi blok snage 350 megavata jedna je od najvećih investicija u domaćem energetskom sektoru i prvo veliko energetsko postrojenje koje se gradi u Srbiji posle skoro tri decenije.
Srbija će dobiti moderan, efikasan blok koji će ispunjavati sve evropske ekološke kriterijume i dugoročno povećati sigurnost našeg energetskog sistema.
Sinhronizacija bloka počeće u junu 2023. godine, a od septembra će biti na elektromreži, doneće dodatnih pet do sedam odsto kapaciteta za proizvodnju električne energije u EPS-u i doprineće stabilnosti elektroenergetskog sistema.
Pozivaju se sugrađani da se, nakon službe u Crkvi Svetog Arhangela Gavrila, okupe na Dunavskom keju da odaju počast najhrabrijima koji svake godine plivaju na izuzetno niskim temperaturama.
Služba u crkvi počinje u 08:30 časova. Litija kreće nakon službe (oko 9:30 časova).
Cigarete nekih proizvođača već su poskupele, a 18. i 20. januara stupiće na snagu i cenovnici drugih brendova.
Novi cenovnici njihovih proizvoda objavljeni su u Službenom glasniku, a od kada je usvojen akcizni kalendar krajem 2020. godine, cigarete poskuplju dva puta godišnje, u proseku za po 10 dinara. Jedno poskupljenje je početkom godine, dok je drugo polovinom godine.
Poslednje poskupljenje cigareta bilo je polovinom prošle godine, a ovaj način podizanja cena trajaće sve do 2025. godine. Na cenu cigareta zaračunava se i propocionalna akciza od 33 odsto, koja bi trebalo da ostane i narednih godina nepromenjena.
Na sve to se dodaje i PDV, pa zbog uvećanih nameta, proizvođaći će povećati cenu cigareta za 10 dinara po kutiji.
Uvećan je i iznos akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta za dinar po milimetru, a poskupljuje i nesagorevajući duvan.
Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o akcizama, koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2021. godine predviđeno je da se uvećavaju akcize na nesagorevajući duvan i tečnosti za punjenje e-cigareta.
Cigarete su od 1. januara u proseku skuplje za 10 dinara po paklici, pa najjeftinije koštaju 310, a najskuplje oko 600 dinara.
Zimski Krstovdan, slavi se kao uspomena na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.
Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji je i krstio sina Božijeg u reci Jordanu.
Jesenji Krstovdan, 27. septembra po novom kalendaru, obeležava uspomenu na pronalaženje Časnog Krsta na Golgoti na kojem je razapet sin Božiji.
Na ovaj dan, posle liturgije, u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja, sutra na Bogojavljenje, voda se osvećuje i van hrama, na rekama i drugim otvorenim mestima.
Od Božića do Bogojavljenja mrsni su svi dani, ali se na Krstovdan, ma koji dan od ponedeljak do petka bio, strogo posti, na vodi. Ukoliko padne u subotu i nedelju, post je razrešen na ulje.
Ovim postom se pripremamo za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.
U našem narodu veruje se da se večeras u ponoć, pred Bogojavljenje, otvara nebo i Bog javlja ljudima. Čeka se ponoć, a tada uz molitvu treba izgovoriti želju.
Verovanja i običaji
Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.
Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”.
Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine.
U Sremu se govorilo da se ovoga dana vetrovi krste (tj. ukrštaju, duvaju jedan drugome u susret), pa koji nadjača.
U dvanaest dana, počinjući od Božića a zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.
Na Krstovdan su se, prenose hroničari, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i – spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, to su ih jeli sutradan, na Bogojavljenje.
Od časova klavira koje je pohađao kao dete i eksperimentisanja sa produkcijom, do formiranja benda, osmišljavanja nastupa koji su sastav načinili jednom od najuzbudljivijih svetskih koncertnih atrakcija i današnjeg statusa revolucionara elektronske scene, muzičko putovanje Liama Howletta prožeto je konstantnim inovacijama i evolucijom, ali i borbom za očuvanje istinskog andergraunda. Njegov ritam savršeno su ispratili Keith Flint, Maxim Reality i Leeroy Thornhill, iz čije je udružene vizije nastala grupa koja je postala ogledalo, epitom i definišući faktor rejv zajednice.
Prve rejv žurke u Velikoj Britaniji bile su masovne, najčešće ilegalne, u malim, ruralnim mestima, napuštenim građevinama i ambarima. Tada sedamnaestogodišnji Liam Howlett, koji je svoje muzičke temelje izgradio na hip-hopu, bio je momentalno zaluđen novim zvukom i energijom potkulture čijem je rađanju prisustvovao i sa kojom je rastao. U svoja četiri zida, u studiju izgrađenom od novca zarađenog sezonskim poslovima, ispitivao je granice elektronske muzike, kombinovao semplove i mešao elemente tehna, brejkbita i džangla, kako bi kreirao zvuk koji je bio jedinstveno njegov. Upravo u tom studiju, u njegovoj sobi, nastao je veliki deo diskografije grupe The Prodigy, koja je nazvana po Liamovom prvom sintisajzeru.
Pre osnivanja samog benda, Howlett je „na lageru“ uveliko imao čitav arsenal traka koje je samostalno producirao, kao i dogovoreno izdanje EP-ja „What Evil Lurks“ sa vodećom nezavisnom andergraund etiketom XL, gde je prepoznata njegova snažna muzička vizija. Kako je u međuvremenu upoznao dva istaknuta „rejvera iz mase“, Keitha Flinta i Leeroya Thornhilla, pozvao ih je da mu se pridruže na bini, ujedinjeni u zajedničkoj ideji – da rade ono što njih „radi“. Ubrzo im se kao MC pridružio Maxim Reality, koji je ostatak benda zvanično upoznao in medias res – na njihovom prvom zajedničkom nastupu.
The Prodigy je kroz čitavu karijeru nastojao da održi ovu dinamiku stvaranja – Liam bi samostalno pisao i komponovao muziku, a umesto na organizovanim probama, bend bi novi muzički materijal isprobavao u direktnoj interakciji i razmeni energije sa publikom na sve posećenijim i učestalijim nastupima uživo. Ovaj pristup ispostavio se kao formula za njihov uspeh – debitantski album „Experience“ iz 1992. postao je klasik i pre nego što je zvanično objavljen, sa vodećim singlovima „Charly“ i „Out of Space“, a trake sa ovog izdanja puštali su svi aktivni i istaknuti producenti i selektori, uključujući i Carla Coxa.
Uz prve uspehe, bend se susreo i sa prvim preprekama – jedna od ozbiljnijih bila je naslovna strana časopisa Mixmag i tekst naslovljen „Did ‘Charly’ kill rave?“, sa kritikom čitavog talasa numera sa „dečijim“ semplovima koje je ovaj singl pokrenuo, upirući prst u pojedinačne članove benda, ali i u čitavu potkulturu. Izrevoltiran napadom medija, ali i pritiskom britanske vlade, koja je u tom trenutku nastojala da zabrani ilegalne rejvove, Liam je počeo da radi na novom albumu – „Music for the Jilted Generation“ – posvećenom upravo ovom problemu.
„So, I’ve decided to take my work back underground, to stop it falling into the wrong hands“ – semplom koji otvara album Howlett je poslao snažnu poruku, učvrstio moć rejv pokreta i postavio The Prodigy na njegov presto. U video singlu „No Good“ sa istog albuma, Liam lomi zid čekićem, čime simbolično najavljuje dolazak nove generacije, novog zvuka i novog doba muzike. „Jilted Generation“ postavio je The Prodigy na mesto besmrtnih, a Liam Howlett sa nepune 24 godine postao je jedan od najtraženijih i najuticajnijih producenata u svetu elektronske muzike.
Bend je sa nepokolebljivim integritetom odbijao pojavljivanja u komercijalnim emisijama i programima, vodeći se Howlettovom idejom da popularnost treba da grade na „čvrstoj osnovi snažne andergraund podrške“. Prekookeanski uspeh donelo im je potpisivanje izdanja za Madonnin lejbl Maverick, i to nakon što je Liam odbio da producira njen sledeći album, uz objašnjenje da „nema šanse da komercijalizuje svoj zvuk“. Naredni album bio je nešto što je ceo svet iščekivao – kultni „The Fat of The Land“ postao je okidač planetarnog ludila za elektronskim zvukom, a „Firestarter“ i „Breathe“ dostigli su prva mesta na vodećim singl top listama.
I pored tvrdoglavog anti-superstar stava, Howlett je već kao dvadesetogodišnjak imao dva top 10 singla u svom muzičkom portfoliju. Ogromno interesovanje za njegove samostalne muzičke i selektorske sposobnosti svojevremeno je krunisano solo mikstejp albumom „Dirtchamber sessions“ za BBC1, a iz uticaja i prisustva u svetu poznatih proizašao je i brak sa kanadskom pevačicom grupe All Saints Natalie Appleton. Bendu The Prodigy doneo je pet prvih mesta britanske liste najprodavanijih albuma, 25 miliona prodatih izdanja širom sveta, dve Brit nagrade, tri MTV Video Music nagrade, kao i nominacije za Grammy Awards i Mercury Prize. Svakim sledećim izdanjem, The Prodigy je utvrđivao svoje mesto na vrhu večne liste gigantskih hedlajnera najvećih svetskih festivala, stadiona i turneja, svrstavši sebe među legende muzičke istorije.
Maestralnim producentskim veštinama Liam Howlett je redefinisao elektronsku scenu, kao direktnu inspiraciju imenovala su ga brojna vodeća svetska muzička imena, a samo neka od njih su Skrillex, Pendulum, Fatboy Slim, Sepultura, Sleaford Mods, Rage Against the Machine, Kasabian, Chemical Brothers i Enter Shikari. Od osnivanja benda do danas održao je praksu da u studiju radi isključivo potpuno sam, najčešće noću, ali je gotovo uvek, čak i retke solo radove, potpisivao kao The Prodigy.
U okviru velike povratničke turneje, koja već sada uživa status najtraženije za 2023. godinu, The Prodigy će obići najveće evropske festivale, a u kalendar je upisan i EXIT, koji je Liam Howlett nazvao svojim omiljenim festivalom. U EXIT Univerzum od 6. do 9. jula stiže i Skrillex, nosilac čak osam Grammy nagrada, rok senzacija Viagra Boys, jedan od najtraženijih elektronskih kolektiva današnjice Keinemusik, duo CamelPhat, Hot Since 82, Vintage Culture, Cockney Rejects i The Toasters, koji predvode 23 do sada objavljena imena za 2023. godinu.
