Pre 30 godina jedan naučnik iz Ženeve pokušao je da bolje organizuje protok informacija u naučnoj zajednici. To je bio početak svetske mreže poznate pod nazivom World Wide Web.

Fizičar Tim Berners-Li je 1989. radio u čuvenom ženevskom istraživačkom centru CERN. Smetao mu je informacioni haos između različitih instituta, radnih i projektnih grupa.

Došao je na ideju da napravi digitalnu mrežu koja bi poslužila naučnicima za komunikaciju. Bile su mu 34 godine. Napisao je koncept.

“Smelo, ali uzbudljivo”, rekao je njegov šef kada je pročitao predlog. Očito je cela stvar bila previše smela, pošto se neko vreme nije desilo baš ništa.

Ipak, Berners-Li nije odustajao. Gradio je deo po deo komunikacione mreže. Osmislio je URL (Uniform Resource Locator) kao veb-adrese, koristio je HTML (Hypertext Markup Language) da bi šifrirao poruke kako bi mogle da se prikažu u različitim medijima, te HTTP (Hypertext Transfer Protocol) — kojim se određuje način komunikacije servera i pregledača.

Potom su 30. aprila 1993. naučnici u CERN-u pokrenuli World Wide Web – mrežu. Time je počeo pobedonosni pohod interneta.

Sloboda i interesi

Trinaestogodišnjoj ćerci čovek mora da objašnjava da roditelji u tim godinama nisu imali ni internet ni pametne telefone. Danas se kupuje sa nekoliko klikova, a ranije se išlo u centar grada.

Tomovi enciklopedije hvataju prašinu u regalu – Vikipedija je najbrži izvor informacija o svemu – od Francuske revolucije do nastanka elektronske komunikacije.

Ko traži stan, više ne lista oglase u novinama, već ih pronalazi na platformama u vebu. Ima ih toliko da bi štampanjem potrošili ogromnu količinu papira.

Naličje digitalnog premrežavanja su sluđenost i poplava informacija. Na mreži svi ljudi mogu da ponude svoje stavove, ideje, proizvode, vizije. Donald Tramp je dobar primer. Njegov nalog na Tviteru mu je pomogao da okupi masu sledbenika, uprkos lažnim tvrdnjama ili baš zbog njih.

Pretraživači kao Google ili DuckDuckGo pomažu da se razdvoji žito od kukolja u naizgled beskonačnom polju informacija.

Međutim, iza naziva kao što su Google, Apple, Facebook, Amazon ili Microsoft stoje interesi tih svetskih koncerna. Oni po tom principu strukturiraju elektronski prostor.

Taj način razmišljanja je bio stran Timu Berners-Liju. Mogao je da patentira svoj pronalazak, ali je svesno doneo odluku da to ne uradi. Težnja za profitom je bila suprotna njegovom idealu slobodne razmene informacija.

Sledeći nivo – veštačka inteligencija

ChatGPT je pre nekoliko meseci dao povoda za novu diskusiju. Da li je budućnost interneta posle 30 godina – veštačka inteligencija?

Evo šta kaže ovaj softver o samom sebi, odgovarajući na pitanje da li je on budućnost interneta. „Kao jezički model baziran na veštačkoj inteligenciji, ne mogu sa sigurnošću reći da li je ChatGPT budućnost interneta, pošto budućnost interneta zavisi od mnogo faktora i stalno je izložena promeni. Međutim, postoje neke osobine koje poseduje ChatGPT kao i slični modeli zasnovani na veštačkoj inteligenciji, koje imaju potencijala da utiču na internet i da ga promene.”

Ovaj model dodaje da bi trebalo uzeti u obzir da modeli veštačke inteligencije donose sa sobom i etičke izazove, na primer zaštitu podataka, transparentnost i odgovornost. Ovde nas veštačka inteligencija ostavlja sa našim dilemama.

Naime, ChatGPT može da proizvede zaokružene tekstove koji sadržinski zvuče logično, ali izvori ostaju nepoznati.

To je kod Tima Berners-Lija pre tri decenije bilo drugačije. Njegov prvi sajt je imao nezgrapnu adresu: http://info.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html.

Ova adresa sve do danas sadrži sve osnovne informacije o svetskoj mreži: “W3 je obimna hipermedijska inicijativa, čiji je cilj da se omogući univerzalan pristup velikom univerzumu dokumenata”.

Hipermedija označava tekstove koji su linkom povezani sa drugim tekstovima. Tako nastaje mreža podataka bez koje današnji svet više ne bi mogao da funkcioniše. Na prvoj javno dostupnoj stranici na internetu sve do danas postoji link koji vodi do učesnika u projektu.

Među njima je i Tim Berners-Li koji je u međuvremenu dobio englesku plemićku titulu. On je tada u CERN-u imao lokalni pozivni broj 3755 i elektronsku adresu ti***@*******rn.ch.

Ali sa njim se više ne može uspostaviti kontakt tim putem. Od 2016. on predaje na Oksfordu. Sve do danas je na čelu konzorcijuma World Wide Web (W3C) koji je sam osnovao, i koji je posvećen standardizaciji tehnologije na mreži.