Sveštenik Vladimir Pekić navodi da se tokom današnjeg dana u crkvama služi liturgija koja već ima vaskršnji karakter.

“Mi u toku liturgije počinjemo da slavimo vaskrsenje Hristovo pevajući crkvene pesme koje govore o tome kako će Bog vaskrsnuti i suditi zemlji, jer je on onaj koji nasleđuje i vlada svim narodima. Tako da mi već danas ulazimo u tu radost vaskrsenja, da bi ona svoju potpunost, celovitost dobila upravo Vaskršnjom ili Pashalnom liturgijom, kojoj prethodni Pashalno jutrenje koje jedno od najlpeših i najdinamičnijih bogosluženja tokom čitave godine“, kaže Pekić.

Ističe da se današnji dan provodi tako što se odlazi na liturgiju u hramove, kao i da se i danas posti na vodi.

“Ova velika subota je jedina subota u toku godine koja se posti na vodi“, dodaje sveštenik.

Večeras se završava i sedmonedeljni post. Ističe da on ne podrazumeva samo uzdržavanje od hrane.

“On u sebi podrazumeva da se mi najpre uzdržavamo od onoga što je zlo, što je greh, što je strast, odnosno onoga što nas vodi ka tome da sve što vidimo oko sebe želimo da prigrabimo za sebe. Post tome i služi na prvom mestu – odricanju od određene vrste hrane da bismo na taj način mi zapravo vežbali svoju volju i ponovo postajali gospodari svojih prohteva i poriva kojima ćemo ograničiti svoje prohteve vrlo često izražene kroz sebičnost, da bismo dali prostora za druge, ali najpre za Boga da dela u našim životima i da njegova ljubav bude delatna kako u nama samima tako i našim odnosima koje imamo jedni sa drugima“, objašnjava Pekić.

Značaj pričešća

Na kraju posta sledi pričešće. “Značaj pričešća je u tome što je to jedini način da mi delimo život koji nam je Bog darovao svojim vaskrsenjem“, naglašava sveštenik.

Objašnjava da reč pričešće znači zajedničarenje ili udeoničarenje – jednostavno rečeno deljenje života sa samim Bogom i jednih sa drugima.

“Zato Vaskršnja liturgija je liturgija ispunjena radošću, veseljem i slavljem koje niko ne može da oduzme kako Hristos kaže svojim učenicima“, poručuje Pekić.

Kako treba da provedemo Vaskrs

Ni danas ne čujemo crkvena zvona, ona će se oglasiti u ponoć. Označiće početak Vaskrsa, jednog od praznika koji ima najprecizniju simboliku, koji objedinjuje ono što je suština hrišćanstva.

Sveštenik navodi da apostol Pavle u svojoj prvoj poslanici Korinćanima kaže: “Ako Hristos nije vaskrsao onda je uzalud vera vaša, pa je prazna i propoved naša“.

“Želeći da naglasi snažno to da je vaskrsenje Hristovo temelj čitave naše vere. Biti hrišćanin znači verovati i prihvatiti da Hristos jeste sin Božiji koji je radi nas postao čovek i koji je uzeo sve one nemoći i slabosti naše i poneo ih na golgoti na krstu, raspevši se umrtvio sve to što nas je odvajalo od Boga i umrtvljujući i dalje sve ono što na odvaja od Boga da bi nam darovao život koji nema kraja“, poručuje Pekić.

Navodi da bi Vaskrs trebalo da provedemo tako što ćemo otići na liturgiju u crkvu i na toj liturgiji se pričestiti.

Ukazao je da kada proslavljamo krsnu slavu mi pravimo gozbu, kao i da veruje da bi se svako od nas prilično uvredio kada neko od gostiju ne bi došao ili bi došao, a ne bi probao ništa sa trpezi.

“Tako Bog postavlja trpezu ljubavi koja je zapravo trpeza carstva nebeskog, a sama hrana kojom se hranimo nije niko drugi do sam Bog koji nam sebe daruje da njegov život postane naš“, ističe Pekić.

Običaji se razlikuju od mesta do mesta, uključujući i dan kada se jaja farbaju i na koji način, ali objašnjava šta bi trebalo svim vernicima da bude zajedničko.

Osim posete crkvama i pričešća navodi da je važno da se pomolimo.

“Da zatražimo od njega da sve naše nemoći nadomesti, da nas osposobi i da nam daruje da jedni druge zagrlimo, ljubimo, pa čak i one koji na mrze i koji nas ne vole – da i njima sve oprostimo zbog vaskrsenja i da zajedno kličemo Hristos vaskrse“, poručuje sveštenik.

“Jaje kojim se kucamo simbolizuje da život nadvladava smrt”

Ono što je zajedničko u svim delovima Srbije je farbanje jaja. Kaže da crvena boja s jedne strane predstavlja stradanje i patnju, ali sa druge strane predstavlja i radost.

“Mi baš kroz tu i golgotu i vaskrsenje prepoznajemo da istinska radost tek biva nakon stradanja“, dodaje Pekić.

Ističe da se jaja farbaju jer predstavljaju rođenje i simbol života.

“Kao što je Hristos bio u zapečanjenom grobu i ustao iz njega, razorivši okove smrti, uništivši vlast smrti nad nama, tako i jaje kojim se kucamo kada ono pukne simbolizuje da život nadvladava smrt i onome što bi nam se činilo da nas drži u opni i ljušturi pokazalo se da je taj smrt ništa drugo do ljuštura koju je Hristos skinuo sa nas“, zaključio je Pekić.