Građanima koji žele da nastave sa plaćanjem rata kredita, danas je poslednji dan da se jave matičnim bankama i odbiju moratorijum.
Banke u Srbiji imale su obavezu da na svojim portalima objave obaveštenje za klijente o novom zastoju u otplati kredita.
Obaveštenje treba da sadrži informacije o početku primene i periodu trajanja moratorijuma, obračunu kamate, načinu otplate obaveza po prestanku moratorijuma, mogućim alternativnim načinima otplate obaveza, kao i reprezentativni primer iznosa obaveze pre i nakon prestanka moratorijuma.
Ukoliko dužnik u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, tu ponudu nije odbio, smatraće se da je ponudu prihvatio.
Klijent banke može da odbije ponudu o moratorijumu elektronskim putem, putem redovne pošte, telefonom ili u poslovnim prostorijama banke/davaoca finansijskog lizinga, i to u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, ali i da odustane od primene moratorijuma tokom njegovog trajanja, zahtevajući to od banke na prethodno opisan način ili uplatom u celini dospele, a neizmirene obaveze, objasnili su u NBS.
Ujutro po kotlinama kratkotrajna magla. U toku dana pretežno sunčano i toplo. Uz lokalni razvoj oblačnosti kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom očekuju se u Banatu i brdsko-planinskim predelima. Vetar slab, promenljiv.
Najniža temperatura od 16 do 20 stepeni, a najviša od 28 do 32 stepena.
U Požarevcu danas sunčano i toplo. Minimalna temperatura 18 stepeni, maksimalna dnevna 32 stepena.
U Srbiji se do 16. avgusta u većini dana očekuje pretežno sunčano i toplo, a uz lokalni razvoj oblačnosti pljuskovi sa grmljavinom uglavnom u brdsko-planinskim predelima.
Krajem perioda se očekuje prolazno naoblačenje sa kišom, pljuskovima i grmljavinom i manjim padom temperature.
Zbog radova na mreži bez vode će biti potrošači u sledećim ulicama: Jug Bogdanova, Kneza Lazara, Kosančićeva, Partizanska (od Dunavske do Dalmatinske), Lole Ribara (od Đurđa Brankovića do Partizanske) u periodu od 08:30 do 12:00 časova.
U poslednja 24 časa u Srbiji je zvanično još devet osoba preminulo od posledica koronavirusa, pa je ukupan broj žrtava povećan na 641, saopšteno je na konferenciji Kriznog štaba.
Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirana 6.251 osoba, a registrovano je 236 novoobolelih.
Na respiratorima je 106 pacijenata.
U Srbiji je od početka epidemije potvrđeno ukupno 28.099 slučajeva infekcije.
Ukupno je 2.999 osoba hospitalizovano.
Procenat smrtnosti je 2.28 odsto.
Do 15 časova 9. avgusta u Srbiji su testirane ukupno 747.324 osobe, koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da će u utorak javnost biti obaveštena o tačnom načinu spovođenja nastave u novoj školskoj godini. Tokom gostovanja na TV Prva, Brnabić je kazala da je za đake od prvog do petog razreda najbliži model za sada da nastavu pohađaju u školama.
O svemu ostalom, dodala je, ministar prosvete Mladen Šarčević obavestiće javnost u utorak, kada će izneti detaljne planove i uputstva ponašanja u obrazovnim ustanovama.
Govoreći o nastavi na univerzitetima, koja počinje u oktobru, Brnabić je rekla da država zbog autonomije univerziteta tamo nema ingirencije, ali da će biti tu da pruži pomoć.
Podsetila je da je Vlada Srbije ranije dala preporuke za faklutete, da se nastava odvija uz mere prevencije, da se nose zaštitne maske, da se drži distanca, stalno provetravaju prostorije.
Pored načina funkcionisanja prosvete, Brnabić je kazala da se radi i na sprovođenju kulturne i sportske sezone ali i funckionsanju privrede u Srbiji.
Rekla je da se nastoji da pozorišna sezona počne od oktobra, uz uputstva koja se izrađuju i za bioskope i muzeje.
“Gledaćemo zbog kulturnog života naših grajdana da nastavimo sezonu koliko je to moguće”, istakla je ona.
Brnabić je navela da će država gledati da pomogne hotelijerima koji su, kako je dodala, naročito pogođeni u velikim gradovima – Beogradu i Novom Sadu.
“U grupi smo zemalja koja je pružila najveću podršku svojoj privredi, nijedan jedini dinar nije bačen uzaludno”, naglasila je ona.
Istakla je da će država davati “vetar u leđa” domaćoj privredi dok se ne oporavi Evropska unija, koja je glavni ekonomski partner Srbije, a da je dobra vest oporavak nemačke privrede.
Brnabić je rekla da očekuje da Srbija dalje napreduje na Duing biznis listi Svetske banke.
Na današnji dan, 1998. godine, košarkaška reprezentacija Jugoslavije postala je prvak sveta na Šampionatu u Atini. Bila je to potvrda nadmoći generacije, kojoj je zbog međunarodnih sankcija, uskraćena prilika da osvoji još pehara. U finalu u dvorani “Marusi”, tadašnja Jugoslavija u oslabljenom sastavu, pobedila je Rusiju (64:62).
Reprezentacija koju je kao selektor predvodio Željko Obradović susrela se i pre takmičenja sa velikim problemima, ali je ipak došla do zlata.
Obradović nije mogao da računa na članove prve petorke sa Olimpijskih igara 1996. u Atlanti Zorana Savića, Predraga Danilovića i Vlada Divca, zbog administrativnih problema nisu igrali Jugosloveni sa grčkim pasošem Predrag Stojaković, Dragan Tarlać i Milan Gurović, dok je Aleksandar Đorđević došao nedovoljno spreman zbog operacije povređene noge.
Nedelja pred nama biće promenljiva, mestimično s kišom i pljuskovima s grmljavinom. Na severu više sunca, a na jugu više padavina. U većini krajeva toplije, najviša temperatura od 28 do 33 stepena, u Požarevcu 32.
Ujutro će duž reka i po kotlinama biti kratkotrajne magle.
Tokom dana promenljivo oblačno, toplo i sparno, iznad većeg dela zemlje mestimično sa kišom ili kratkotrajnim pljuskovima sa grmljavinom.
Češća pojava i veća količina padavina očekuje se na jugu i jugoistoku.
Lokalno je moguća pojava grmljavine sa količinom padavina većom od deset litara za tri sata.
Na severu i severozapadu suvo sa dužim sunčanim periodima.
Vetar slab do umeren, severni i severozapadni.
Najniža temperatura od 16 do 22 stepena, a najviša od 28 do 33 stepena.
U ponedeljak i utorak biće pretežno sunčani i toplo, sa temperaturom do 33 stepena.
Uz lokalni razvoj oblačnosti, ređa pojava kratkotrajnih pljuskova sa grmljavinom, uglavnom u brdsko-planinskim predelima.
Na Dunavu kod Starog Kostolca, u petak je pronađeno beživotno telo nepoznatog muškarca, starog oko 50 godina.
Telo su pronašli ribolovci i odmah alarmirali policiju.
Na lice mesta stigao je i viši javni tužilac iz Požarevca, koji je naložio obdukciju tela.
On je naložio i DNK analizu, kako bi se utvrdio identitet pokojnika, jer kod sebe nije imao lična dokumenta.
Tek posle obdukcije znaće se da li je on preminuo zbog utapanja, ili je reč o ubistvu ili samoubistvu.
Takođe, posle ovih postupaka, biće poznato da li je preminuli iz Kostolca i okoline, ili je telo doplivalo sa nekog udaljenijeg mesta, prenose Novosti.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu, uhapsili su D. D. (1990) iz Petrovca na Mlavi zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teška krađa, dok će protiv dvadesetogodišnjeg mladića iz Malog Bavaništa zbog istog krivičnog dela biti podneta krivična prijava u redovnom postupku.
Sumnja se da je 02. avgusta ove godine, dvadesetogodišnji mladić otključao vrata kladionice u Požarevcu, ključem koji mu je prethodno dao osumnjičeni D. D. i iz sefa za čiji pristup je takođe dobio šifru od D. D, ukrao 500 hiljada dinara i 500 evra.
D. D. se takođe sumnjiči da je dvadesetogodišnjeg mladića nakon izvršenog krivičnog dela sačekao ispred kladionice, dok su novac kako se sumnja podelili.
Operativnim radom, policija je rasvetlila krivično delo i identifikovala osumnjičene.
Osumnjičeni D. D. je priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu, dok će protiv dvadesetogodišnjeg mladića biti podneta krivična prijava u redovnom postupku.
Microsoft poslednjih meseci ozbiljno radi na tome da učini Windows 10 izuzetno snažnim operativnim sistemom sa pregršt opcija za svakoga.
Ovog puta, odlučili su da omoguće korisnicima Windows 10 da pokreću Android aplikacije uporedo sa Windows aplikacijama na svojim računarima. Funkcija je trenutno dostupna testerima za Windows 10.
Ova nova funkcija se pokreće preko Microsoft aplikacije Your Phone, piše The Verge. Sada možete da pristupite listi Android aplikacija i pokrećete ih na Windows 10 operativnom sistemu. One će se otvarati u zasebnom prozoru, koji treba da predstavlja vaš telefon. Takođe je omogućeno izvršavanje više zadataka sa drugim Windows aplikacijama sa podrškom za alt + tab, a možete i da aplikacije prikačite u Start meniju.
To znači da više ne morate da pretražujete Mirror na svom telefonu, jednostavno ih možete pokretati kao da su redovne Windows aplikacije. Veliki deo ovih novotarija predstavlja mogućnost da pokrećete više Android aplikacija uporedo. Redovni korisnici Windows 10 operativnog sistema neće moći da pristupe ovoj funkciji gotovo do kraja ove godine. Ipak, neće sve raditi kao podmazano, prenosi PC Press. Microsoft upozorava da neki mogu blokirati mogućnost prebacivanja na druge ekrane, proizvodeći tako crni ekran. Neke aplikacije neće reagovati na tastuturu i miša, dok neke neće reprodukovati zvuk.
Na današnji dan 1832. godine rođen je srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka.
Uprkos tome što je imao porodicu, osnovno obeležje njegovog života bilo je boemstvo. Kafanski svet bilo je njegovo prirodno okruženje.
Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiričnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je učio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Bečkereku (sada Zrenjanin), Beču i Minhenu. Potom je bio učitelj i predavao je crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini.
Po prirodi je bio nemirna i buntovna ličnost pa je često napuštao službe ali je i otpuštan. Pisao je s romantičarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Njegove pesme “Na Liparu”, “Ponoć”, “Mila”, “Padajte braćo”, “Otadžbina”, “Ja sam stena”, “Noć u Gornjaku” spadaju u vrh srpske romantičarske poezije. Napisao je drame u stihovima “Seoba Srbalja”, “Jelisaveta, kneginja crnogorska” i “Stanoje Glavaš” kao i oko 40 pripovedaka.
Bista Đure Jakšića u istoimenom stambenom naselju u Požarevcu na postamentu tako je okrenuta da gleda na prostor gde je bila kafana „Poslednji groš“ (danas benzinska pumpa).
U toj kafani je Đura dočekivao mnoge zore, neretko odlazeći kući sa nekoliko novih stihova. Naravno tu je i bukvalno ostavljao poslednji groš koji je imao! Kafana je, legenda kaže, po dijalogu između gazde i Đure dobila ime – „Poslednji groš”.
EXIT festival u partnerstvu sa Svetskim programom za hranu Ujedinjenih nacija, najvećom humanitarnom oraganizacijom na svetu, pokreće projekat Life Stream, kako bi zajedničkim snagama pomogli milionima ljudi širom planete, koji su zbog pandemije Covida-19 došli na rub ekstremne gladi.
Life Stream okupiće velika svetska i regionalna muzička imena koja će od 3. do 6. septembra ove godine nastupiti na prostoru legendarne mts Dance Arene na Petrovaradinskoj tvrđavi za milionsku publiku preko interneta. Poseban segment projekta biće posvećen i predstavljanju turističkih znamenitosti Novog Sada i Srbije publici širom planete.
EXIT presents LIFE STREAM in support of UN World Food Programme:
Kako se slučajevi koronavirusa šire širom sveta, pandemija stvara sve veće probleme, posebno među onima koji se nalaze na prvoj crti klimatskih promena, boreći se sa čestom sušom, olujama i poplavama koje otežavaju proizvodnju hrane, pogoršavaju glad i guraju ljude dublje u siromaštvo. Obzirom da će pandemija dovesti čak 270 miliona ljudi u problem ekstremne gladi pre kraja 2020. godine, što je povećanje od 80 odsto u odnosu na godinu ranije, posledice će biti najsurovije za one koji su već ranjivi.
Osnivač i direktor EXIT festivala Dušan Kovačević kaže da je izuzetna čast uspostaviti saradnju sa tako značajnom humanitarnom organizacijom kao što je Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija, koja svake godine spašava živote miliona ljudi širom sveta. „Ova godina bila je teška za sve, ali čak i u ovakvim vremenima moramo pronaći snage da uradimo sve što je u našoj moći kako bismo pomogli onima koji su najranjiviji“ poručuje Kovačević.
PROJEKAT LIFE STREAM
Life Stream pokrenut je prošle godine i zajedno sa Zelenom R:Evolucijom, predstavlja najveći ekološki poduhvat Exita do danas. Partnerstvo sa Svetskim programom za hranu proširuje opseg ovog projekta, ističući dva važna motiva delovanja, okončanje gladi i izgradnju otpornosti zajednica naspram klimatskih promena, čije je rešavanje u vreme opasnosti od Covida-19 postalo još hitnije.
Life Stream će biti realizovan kao četvorodnevni onlajn festival prenošen sa famozne Exitove mts Dance Arene na kojoj će nastupiti velika imena svetske i regionalne muzičke scene. Tokom nastupa izvođača emitovaće se video materijali i poruke koje govore o zaštiti okoline i krizi gladi. Pored muzičkog festivala, priprema se i međunarodni panel na kojem će se raspravljati o ovim problemima, te istaći saradnja između Svetskog programa za hranu i Exita. Poseban deo Life Stream-a biće posvećen promociji kulturnih i turističkih znamenitosti Novog Sada i Srbije.
Ovogodišnji projekat predstavlja samo uvod za mnogo širu saradnju u 2021. godini u kojoj će se obeležiti dva izuzetna jubileja, 60 godina Svetskog programa za hranu i dvadeseta godišnjica EXIT festivala, na kom će nastupiti neke od najvećih svetskih zvezda kao što su David Guetta, DJ Snake, Tyga, Eric Prydz i mnogi drugi.
SVETSKI PROGRAM ZA HRANU
Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija (The United Nations World Food Programme) najveća je svetska humanitarna organizacija koja spašava živote u vanrednim situacijama, izgrađuje prosperitet i podržava održivu budućnost za ljude koji se oporavljaju od sukoba, katastrofa i uticaja klimatskih promena. Ova organizacija je samo u 2019. godini pomogla gotovo 100 miliona ljudi u više od 80 zemalja.
Svetski program za hranune samo da pruža pomoć u hrani zajednicama pogođenim klimatskim katastrofama, već im pomaže da postanu otporniji na ekstremne vremenske uslove.
U svetlu trenutne situacije, ovaj program Ujedinjenih nacija je uputio hitan apel za 4.9 milijardi američkih dolara, koji će mu omogućiti pružanje pomoći za hranu za čak 138 miliona ljudi do kraja godine. Ovo bi ujedno bila i najveća akcija u čitavoj istoriji organizacije.
EXIT FESTIVAL
EXIT festival nastao je 2000. godine u Univerzitetskom parku Novog Sada kao studentski pokret u borbi za mir i slobodu, kako u Srbiji, tako i na Balkanu. U proteklih 20 godina izrastao je u jednog od najeminentnijih muzičkih festivala na svetu, donevši u Novi Sadčak dve titule Najboljeg evropskog festivala osvojene za izdanja 2013. i 2017. godine. Društvena odgovornost ostala je i dalje jedan od ključnih aspekata festivala i to kroz rad EXIT fondacije, čiji je društveni aktivizam fokusiran na oblasti razvoja mladih i promocije mira, kreativnih industrija, zaštite životne sredine i brendiranja destinacija.
Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetu velikomučenicu Paraskevu Rimljanku, poznatiju kao Trnova Petka. Svetica je veoma poštovana u našem narodu.
Rodom Rimljanka, prepodobna mučenica Paraskeva, rođena u hrišćanskoj porodici, živela je u drugom veku.
Posle smrti roditelja, imanje je razdelila siromašnima i zamonašila se.
Zbog vere u Gospoda, zatvarana je, mučena i na kraju posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija, oko 140. godine.
Po nalogu bugarskog kralja Asena prenesena je u Trnovo i sahranjena u crkvi nazvanoj njenim imenom.
Njene mošti, kasnije su prenete u Carigrad. Za Trnovu Petku kažu da je i ženski praznik, jer ga slave žene.
Kako se proslavlja Trnova Petka
Mnoge žene poste sedam dana, da bi se danas pričestile.
Ne prede se, ne mesi hleb, ne pere rublje, ne rade ručni radovi, ne iznosi pepeo iz kuće da ne bi trnela snaga.
Devojčicama se oblače nove haljine, devojke kite vencima kuće, kako bi u domovima vladala sloga i mir.
Ponegde se proslavljaju i zavetine i manastirske slave.
Mnogi Svetu Petku Trnovu, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa Svetom Petkom koja je bila Grkinja i slavi se u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.
Promenljivo oblačno, toplo i sparno, sa maksimalnom dnevnom temperaturom do 33 stepena.
Vreme u Srbiji
Na severozapadu suvo sa dužim sunčanim intervalima, a u ostalim krajevima sa pojavom kiše ili kratkotrajnih pljuskova sa grmljavinom.
Vetar slab i umeren, severni i severoistočni.
Jutarnja temperatura od 16 do 20, a najviša dnevna od 27 do 33 stepena, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Vreme u Požarevcu
I u Požarevcu promenljivo oblačno, toplo i sparno sa dužim sunčanim intervalima. Posle podne i uveče sa kratkotrajnom kišom ili pljuskom sa grmljavinom.
Vetar slab, istočni i severoistočni. Jutarnja temperatura oko 20, najviša dnevna oko 32 stepena.
Prognoza za narednih sedam dana
U nedelju promenljivo oblačno i toplo, sa lokalnom pojavom pljuskova i grmljavina češćim u centralnim i južnim krajevima.
Od ponedeljkapretežno sunčano i toplo, a uz lokalni razvoj oblačnosti pljuskovi sa grmljavinom očekuju se uglavnom u brdsko-planinskim predelima.
Prema poslednjim podacima Zavoda za javno zdravlje Požarevac, u Braničevskom okrugu broj pozitivnih na koronavirus veći je za pet.
Novozaraženi su registrovani samo u Požarevcu – jedan i Petrovcu na Mlavi – četiri.
Od početka epidemije u raničevskom okrugu ukupno su registrovana 573 slučaja kovida 19 od 6.801 testiranog uzorka, a najviše pozitivnih registrovano je u Požarevcu 287.
U Petrovcu na Mlavi zabeleženo je ukupno 165 pozitivnih, Malom Crniću 10, Kučevu 31, Žagubici devet, Žabarima 17, Golupcu 14, Velikom Gradištu 40.
Epidemija korona virusa u Srbiji, iako se prema brojkama čini da je počela da jenjava, ne smiruje se u domovima za odrasla i starija lica.
Posebnu pažnju javnosti izazvala je eksplozija korone u Ustanovi za smeštaj starih lica “Gvozden Jovančićević” iz Velikog Popovca, u kojem je virusom korona zaraženo 83 korisnika i 11 zaposlenih.
– Svi zaraženi imaju blažu kliničku sliku i u stabilnom su opštem stanju – rekao je kratko za “Blic” direktor ove ustanove, Dejan Marković.
Kako stoji na zvaničnom sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kod 272 korisnika i 82 zaposlenih potvrđeno je prisustvo korona virusa u ustanovama socijalne zaštite i Domovima za smeštaj odraslih i starih lica, zaključno sa današnjim danom.
Ministar Zoran Đorđević posetio je pre dva dana Ustanovu za smeštaj starih lica u Velikom Popovcu i izjavio da je “situacija pod kontrolom i da nema bojazni da će se stvoriti žarište”.
– Zdravstveno stanje inficiranih korisnika je stabilno, sa blagom kliničkom slikom. Uspostavljena je dobra saradnja sa zdravstvenim ustanovama radi obezbeđivanja zdravstvene zaštite korisnika. Ustanova raspolaže dovoljnim brojem zaposlenih, funkcionišu bez većih problema i opremljeni su, kao i ostale ustanove za smeštaj korisnika, dovoljnim količinama lične zaštitne opreme i dezinficijenasa – navedeno je na sajtu Ministarstva.
Kako je ranije rekla direktorka Zavoda za javno zdravlje Požarevac Ana Jovanović u tom domu testirano je ukupno 198 osoba, od čega je 94 pozitivno na virus.
Ipak, ni članovi Kriznog štaba nisu krili zabrinutost što poslednjih dana imamo sve više starijih osoba među novozaraženima, jer su one i najugroženije.
Zbog pandemije korona virusa, sve više se koriste usluge online kupovine, koje bi trebalo da budu lakša i bezbednija opcija za kupovinu.
Međutim, mnogi se žale na kurirske usluge. Šta se dešava?
Koliko puta vam se desilo da ste ceo dan kod kuće i čekate paket kurirske službe, a onda, u sandučetu nađete nalog da vas pošiljka čeka u posti i da morate sada sami da preuzmete pošiljku, a pri tome vas niko nije pozvao da vas obavesti da su dolazili na adresu.
“Ukoliko dođe do takve greške kurira, kontaktiramo klijenta da vidimo iz kog razloga, dešava se da bude nepotpun broj telefona, netačna adresa, dešava se da se pomešaju opštine”, kaže za Prvu TV Natasa Milanović regionalni menadžer Bex ekspress kurirske službe.
Međutim, iskustva građana su nešto drugačija.
“Nakon poziv kurira da paket nije dostavljen na adresu jer nikog nije bilo kod kuće, što se kasnije ispostavilo da nije tačno, jer osoba kojoj sam poslala nije primila nikakav ni poziv ni poruku da je paket pokušan da se uruči”, kaže Jovana Jelić
“Kada mi je kurir doneo vraćenu pošiljku, doživela sam neprijatne situacije od njega da me vređa, da mi preti batinama. Ja sam kontaktirala kuririku službu, žao mi je što nisam policiju pozvala, ali evo oni do dana današnjeg nisu ništa uradili”, dodaje ona.
Prema istraživanjima Nacionalne organizacije potrošača, preko 20 odsto korisnika bar jednom su imali problem sa kurirskom službom. A kao najčešći problem navode kašnjenje isporuke, oštećenje sadržaja pošiljke, ili zahtev kurira da izađu isptred zgrade da bi preuzeli pošiljku.
“Po Beogradu često možemo da vidimo scenu gde kuriri stoje sa telefonom i samo se pojavljuju ljudi iz različitih pravaca i dođe deset građana koji dođu da pokupe svoj paket”, kaže Damir Ceronja.
Prema Damirovim rečima, takva situacija je postala praksa i svi rade po takvom principu, dok predstavnik kurirske službe takvo postupanje tumači kroz novi zakon.
“Gradska uprava grada Bograda je donela zakon koji ne ide u korist kurirske službe, oni su zabranili sva zaustavljanja i parkiranja vozila duže od 15 minuta koja se bave razvozom robe. Upravo iz tih razloga, kurir ne može ili ne sme da se zaustavi na ulicu i da isporuči pošiljku”, kaže Vladimir Branković, menadžer Aks ekspress kurirske službe.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je do jutros u Srbiji bilo hospitalizovano 3.519 lica, što je za oko 2.000 manje nego pre desetak dana. Ističe da to na najbolji način govori koliko je danas situacija povoljnija, ali upozorava da nije vreme za opšutanje, već za još odgovorniji pristup borbi protiv koronavirusa. Ukupna vrednost paketa pomoći privredi 5,8 milijardi evra.
Aleksandar Vučić je, na konferenciji za novinare, rekao da je važno da se vidi svakodnevno smanjenje procenta obolelih i da veruje da to može da se nastavi ako se budemo ozbiljno ponašali.
Najavio je izgradnju novih kovid bolnica, ističući da u ponedeljak kreću radovi na novoj kovid bolnici u Kruševcu. Istakao je da, ako se i uspešno reši problem pomoću vakcina, ta i beogradska bolnica će postati multifunkcinalne i moći će da primaju bolesnike sa drugim vrstama bolesti.
“To je važno za širenje kapaciteta za jesen, kada se očekuje ukrštanje koronavirusa i gripa”, naveo je Vučić.
Napomenuo je da je važno da se brine o lekarima i medicinskim sestrama, i da mora da se pronađe način da jedan deo njih dobije odmor, da bi bili pripremljeni za jesen.
Naveo je da istovremeno mora da se vodi računa i o drugim pacijentima, i da su i tokom ovog perioda primani svi urgentni slučajevi.
Rekao je i da prvi put može da se kaže da na Institutu za onkologiju u Beogradu nema liste čekanja za lečenje karcinoma dojke.
“Čestitam lekarima, zdravstvu, svima što su u tome uspeli”, rekao je predsednik i najavio nove radove na bolnicama i kliničkom centrima.
Za desetak dana kreće obnova i ulaganje u četiri bolnice
Vučić je najavio da će za desetak dana krenuti obnova i ogromno ulaganje u četiri bolnice u Srbiji – Vranju, Pirotu, Kikindi, Ćupriji.
Predsednik Srbije je rekao da će za manje od godinu dana biti završen KCS u Beogradu, da se ubrzano nastavljaju radovi na Infektivnoj klinici KCS, ali i da se rade bolnice u Aranđelovcu, Smedervskoj Palanci, Prokuplju, Loznici.
Prema njegovim rečima, uskoro kreće i rekonstrukcija KC Vojvodine u Novom Sadu, ali i KBC Bežanijska kosa, gde će biti izgrađena dva dodatna onkološka bloka, sa dva nova linearna akceleratora za zračnu terapiju.
“Želimo da KBC Bežanijska kosa bude bolje pripremljena za jesen nego što je to danas”, rekao je Vučić.
Paket pomoći vredan 5,8 milijardi evra
Govoreći o pomoći privredi, Vučić je predočio da je ukupna vrednost paketa pomoći 5,8 milijardi evra, što je 12 posto BDP-a.
“Važno je da je danas u šest sati otovren trezor, od devet sati banke prebacuju novac za 235.372 privredna subjekta u kojima radi 1.016.535 zaposlenihod od 155 evra, 18.000 dinara po zaposlenom”, rekao je Vučić.
Predsednik Vučić je najavio da će još jedna tranša biti uplaćena u septembru.
Prema njegovim rečima, dodatna vrednost ovog paketa je što se ondosi i na 13.550 novih preduzeća osnovanih od marta.
“Nemamo manji broj zaposlenih i prema evidenciji NSZ i prema onom što vidimo kroz isplate koje dajemo, već imamo nešto veći broj zaposlenih”, rekao je Vučić.
Predsednik je istakao da je zadovoljan što vidi da su mere dale rezultate.
“U drugom kvrtalu samo je Litvanija ispred nas”
Srbija će u prvoj polovini godine biti po privrednom rastu prva ili druga u Evropi, izjavio je Vučić.
Kaže da država mnogo pomaže srpsku privredu, koja je već bila dobro pripremljena, imajući u vidu njenu žilavost i finansijsku stabilnost, i da smo u prvom kvartalu bili prvi u Evropi po privrednom rastu, a u drugom kvrtalu samo je Litvanija ispred nas, a čekaju se još rezutlati za Irsku i Mađarsku.
Vučić je ukazao da Litvanija nije imala toliko problema sa kovidom kao Srbija.
“U drugom kvartalu je evrozona imala minus 14,4 odsto privredni rast, Srbija minis 6,5 odsto, Nemačka 11,7 odsto i Španija 22,1 odsto”, rekao je Vučić.
Vučić ističe da ćemo nesumnjivo biti bolji od svake zemlje u regionu i prvi ili drugi u Evropi u prvoj polovini 2020.
To kako kaže, ne znači da je svima lepo već da ćemo imati teškoće, ali da ćemo proći bolje nego drugi.
On se nada da će od septembra “Leoni” početi normalno da radi.
Država će u petak isplatiti 60 odsto minimalne zarade, odnosno oko 18.000 dinara po zaposlenom.
Pomoć će biti isplaćena za 235.372 privredna subjekta u kojima radi 1.016.535 zaposlenih, a za tu svrhu iz budžeta biće opredeljeno 18,4 milijardi dinara.
Jedna od najvećih promena u odnosu na prvi paket mera je ta što je drugi paket usmeren i na privredne subjekte koji su osnovani nakon 15. marta, a najkasnije do 20. jula ove godine.
Prema podacima Agencije za privredne registre, takvih firmi ima ukupno 13.550.
Novac će novoosnovanim firmama na račune leći u septembru, i to u visini od 120 odsto minimalne zarade po zaposlenom.
Potrebno je da nove firme do 15. septembra podnesu PPP-PD obrazac na kome će kao datum dospeća poreza i doprinosa staviti 5. januar 2021. godine.
Za novoosnovane privredne subjekte koji žele da koriste mere pomoći biće otvoreni posebni namenski računi.
Druga uplata za sve ostale privredne subjekte, koji su već koristili pomoć, sledi u septembru, a za jedan mesec biće odloženi porezi i doprinosi na zarade.
Svi koji su dobili minimalnu zaradu u julu, neće morati da se prijavljuju za novi paket podrške, već će biti prijavljeni automatski.
“Onaj koji je ostvario pravo a novac ne želi, ili ne ispunjava uslove, samo ne treba da ga troši i sredstva će biti automatski vraćena u budžet, najkasnije do 31. oktobra”, izjavio je ranije ministar finansija Siniša Mali.
Ministar je napomenuo da poslodavci imaju obavezu da ne smanjuju broj zaposlenih za više od 10 odsto u periodu od tri meseca od isplate poslednjeg direktnog davanja, odnosno najkasnije do kraja godine.
Isplata novca će se izvršiti na već otvoreni kovid račun i direktna davanja se mogu koristiti isključivo, istakao je Mali, za isplate zarada i naknade zarada zaposlenima.
Promenljivo oblačno, toplo i sparno, sa maksimalnom dnevnom temperaturom do 31 stepen.
Vreme u Srbiji
Na severu zemlje suvo sa dužim periodima sunčanog vremena, a u ostalim krajevima sa pojavom kiše ili kratkotrajnih pljuskova sa grmljavinom.
Vetar slab i umeren, istočni i severoistočni.
Jutarnja temperatura od 15 do 20, a najviša dnevna od 27 do 31 stepen.
Vreme u Požarevcu
I u Požarevcu promenljivo oblačno, toplo i sparno, sa dužim periodima sunčanog vremena.
Posle podne i uveče moguća je kiša ili kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom. Vetar slab, istočni i severoistočni.
Jutarnja temperatura oko 17, a najviša dnevna oko 31 stepen.
Prognoza za narednih sedam dana
Za vikend se očekuje promenljivo oblačno vreme sa lokalnom pojavom kiše i kratkotrajnih pljuskova sa grmljavinom, uglavnom u centralnim i južnim krajevima.
Ostalim danima do kraja perioda pretežno sunčano. Maksimalna temperatura u većini mesta biće oko 30 stepeni.
Republički hidrometeorološki zavod upozorava na padavine.
Kako navodi RHMZ, oblačnost iz Bugarske i sa juga Rumunije zahvatiće istočnu Srbiju i uslovlјavati kišu, plјuskove, grmlјavinu i količinu padavina veću od 20 mm za naredna 3 h.
Na jugu Srbije i dalјe će padati kiša slabog do umerenog intenziteta, dok će povremenih plјuskova sa grmlјavinom biti i na jugu Banata i Bačke, u Sremu, kao i na području Beograda.
Za Područje Požarevca sa Braničevskim okrugom upaljen je hitno narandžasti meteoalarm u 18.49h.
Pljusak kiše ili jaka kiša sa količinom padavina ≥ 20 l/m² u periodu do 3h
Izazivanje poplava, i prouzrokovanje šteta u vezi sa poplavama, problemi u svim aktivnostima poljoprivredne proizvodnje, problemi u saobraćaju, moguća pojava odrona i klizišta. Indirektni uticaj na bezbednost ljudi i životinja.
Lokalna pojava grmljavina sa ili bez padavina
Rizik od udara groma, opasnost za život ljudi i životinja, problemi u radu svih uređaja koji koriste električnu energiju, rizik od iniciranja pojave vatre, problemi u telekomunikacijama. Mogući problemi u transportu električne energije zbog udara groma. Moguća je lokalna pojava intezivnih pljuskova, bujica i jakih udara vetra sa štetama na pokretnoj i nepokretnoj imovini.
U poslednja 24 sata u Srbiji su na korona virus testirane 10.033 osobe, njih 299 bilo je pozitivno, dok je, nažalost, preminulo sedam lica.
Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta “Batut”, na respiratorima u zdravstvenim ustanovama širom zemlje nalazi se 120 pacijenata.
Današnja konferencija za medije članova Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19, koja je trebalo da se održi u 15 časova, otkazana je bez obrazloženja.
Povodom Dana rudara 6. avgusta, predstavnici ogranka „TE-KO Kostolac“, Sindikalne organizacije EPS-a i Gradske opštine Kostolac, položili su vence na spomen obeležje pokraj starog ulaza u nekadašnju jamu u Starom Kostolcu.
Ove godine, srpsko rudarstvo obeležava veliki jubilej, 150 godina rudarstva u Kostolcu. Nakon kostolačkog rudnika, 1896. godine krenula je i eksploatacija lignita u Kolubarskom basenu, kada je počeo sa radom rudnik „Zvizdar“ Rudarima „Elektroprivrede Srbije“ čestitku je uputio Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS.
– I danas kao i u svim složenim i teškim situacijama vi ste uvek na visini zadatka i hvala vam na tome. Decenijama dokazujete da ste najstabilniji stub proizvodnje električne energije u Srbiji. Svaki dan, u svim vremenskim uslovima, po mrazu, kiši, ledu, tropskim vrućinama dajete primer celoj Srbiji kako se radi – naveo je Grčić. – Rudari „Elektroprivrede Srbije“ imaju sigurnu budućnost. Iz dana u dan ulažemo u obnovu postojeće opreme na kopovima Rudarskog basena „Kolubara“ i kopa „Drmno“, a nastavljamo sa započetim projektima modernizacije rudarske proizvodnje. Stvaramo bolje uslove za vaš rad, za što bolje rezultate EPS-a i bolji život građana Srbije. U ime
„Elektroprivrede Srbije“ hvala vam i želim vam dobro zdravlje i mnogo uspeha u radu, uz rudarski pozdrav – srećno.
Foto: Energija Kostolac
U ime EPS-a venac na spomen obeležje položili su Veselin Bulatović, direktor za proizvodnju uglja u Ogranku „TE-KO Kostolac“, i Milan Laković, finansijski direktor ogranka. Ispred sindikata, venac su položili Danijel Radosavljević, predsednik Sindikata „Kopovi Kostolac“ i Dušan Bakić predsednik Sindikata „TE-KO Kostolac“, a u i ime Gradske opštine Kostolac, Milena Cerovšek i Serdžo Krstanoski. Polaganju venaca prisustvovao je i Dejan Milijanović, izvršni direktor za proizvodnju uglja u JP EPS.
Dan rudara u Srbiji obeležava se u znak sećanja na štrajk u Senjskom rudniku 6. avgusta 1903. godine. Rudari su štrajkovali zbog otpuštanja trojice rudara koji su štitili prava radnika. Nakon desetodnevnog štrajka izborili su se da se otpušteni rudari vrate na posao, a radno vreme skrati u skladu sa njihovim zahtevima. Pre kostolačkog rudnika u tadašnjoj Srbiji bio je otvoren sam Senjski rudnik kod Despotovca, koji je ubrzo zatvoren. Na istraživanju, a kasnije i u samom rudniku u Kostolcu, uglavnom su radili iskusni rudari upravo iz Senjskog rudnika.
U Galeriji savremene umetnosti od 6. avgusta 2020. godine postavljena je izložba slika pod nazivom DODIR POVRŠINE autora Vladana Ranđelovića iz Niša.
Kritiku za ovu izložbu je napisala Radmila Kostić: „U najnovijoj stvaralačkoj fazi analizom i uspostavljanjem novih relacija kadrira složene odnose u prostoru koji su neprekidnom procesu transformacije došavši do potpuno novog sagledavanja stvarnosti. Oslobađajući dragocen kreativan duh sugestivnim vođenjem ideje, kroz metod redukcije rešava brojne likovne probleme upućujući na novo sagledavanje promenjivosti prirode. Ističući primarno dejstvo boje, linije, unutar plastične pikturalne strukture dolazi do novih otkrića formirajući vlastiti vizuelni sistem u kome se pored čiste likovnosti prostor i vreme pojavljuju kao dva bitna egzistencijalna sloja kojom rešava sudbinu vlastitog iskaza. U inspirativnoj, tragalačkoj avanturi prenosi sopstvena razmišljanja o prirodi kroz sučeljavanje razigrane i statične svedene forme, dok istovremenim slaganjem obojenih geometriziranih površina kreira skladnu, dinamičnu celinu. Kolorit pri tome ima posebnu ulogu kao vrsta dijagrama koji sugeriše iskrene, duboke emocije otvarajući prostor za sveže, ubedljive interpretacije. Tokom uzbudljivog stvaralačkog zanosa ide korak dalje došavši do neočekivanih ideja koje vizualizuje kroz redukovane, gotovo apstraktne jarko obojene mozaičke površine. Može se reći da se kroz sve navedene faze stvaralaštva provlači uzbudljivo i snažno osećanje života i sveta kao odlučujući faktor u građenju vlastite vizuelne opservacije. U neprekidnoj borbi misaonog i čulnog , vidljivog i nevidljivog, Vladan Ranđelović gradi novu, osobenu poetiku formirajući zreo likovni izraz kojim se uključuje u komkleksnu likovnu scenu grada Niša“.
Marina Radosavljević, istoričar umetnosti, viši kustos u Narodnom muzeju u Požarevcu dala je svoj osvrt na ovu izložbu Ranđelovića: „Lirski asocijativni pejzaži skladnih kompozicija, linearnih formi i prefinjenog kolorita karakteristike su niškog umetnika Vladana Ranđelovića koji je do sada imao 43 samostalnih izložbi i preko 150 grupnih u zemlji inostranstvu, kao i oko 50 učešća na likovnim kolonijama od kojih su neke međunarodnog karaktera. „Dodir površine“ kako glasi naziv izložbe postavljene u Galeriji savremene umetnosti od 5. avgusta, spoj je realnih i asocijativnih oblika prirode. U izloženim delima primećujemo nešto i zavičajno, i topografsko, i konkretno, ali i izazvano utiskom i doživljajem sveta koji okružuje umetnika. Izuzetan kao kolorista kod koga se smenjuje igra toplih i hladnih tonova, Ranđelović stvara pejzaže koji nas ne navode na nemir, već vidimo jedan uređeni svet slikarski doživljenog prostora, poput mapa i itinerera, koji stoji kao poseban fizički i mentalni entitet.“
FOTO: GSU
Biografija Vladana Ranđelovića:
1975. rođen u Nišu.
1994. završio srednju umetničku školu “Đorđe Krstić“ u Nišu.
1999. diplomirao slikarstvo na FLU u Prištini u klasi prof. Hilmije Ćatovića.
2000. postao član ULUS-a.
2001. magistrirao vajarstvo na istom fakultetu.
2001-2004. asistent na predmetu Crtenje I na FLU Priština.
2004.-2018. radi kao profesor Likovne kulture i Slobodoručnog crtanja u GTŠ „Neimar“, TŠ „12. februar“ u Nišu.
Od 2018. izabran u zvanje docenta na Fakultetu umetnosti u Nišu za predmete Crtanje i Slikanje.
Grupno učestvovao na preko 150 izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je na oko 50 likovnih kolonija od kojih su pojedine međunarodnog karaktera. Dobitnik nagrade za slikarstvo „Momčilo Mitić“.
Izložba je otvorena tokom avgusta 2020 godine. Ulaz u GSU je slobodan uz korišćenje svih preventivnih mera zaštite protiv COVID-a 19.
Oko 29.000 rudara u Srbiji danas obeležava svoj praznik – Dan rudara. Ponovo će zatražiti bolje uslove, veću zaradu, bezbednost i zaštitu na radu. Podzemnom eksploatacijom uglja pre 150 godina započeta je istorija rudarstva u Starom Kostolcu.
Ove godine obeležavanje je proteklo bez prisustva medija polaganjem venaca na Majdanu u Starom Kostolcu zbog aktuelne epidemiološke situacije.
Praznik je ustanovljen povodom obeležavanja 117 godina od poznatih štrajkova u Senjskim rudnicima i znak sećanja na 6. avgust 1903. kada su se rudari Senjskog rudnika štrajkom izborili za povratak na posao trojice otpuštenih kolega.
Svima je tada skraćeno radno vreme i dobili su besplatno ulje za lampe za osvetljavanje jama.
Rudari su tada svojom snagom i energijom izborili bolje uslove rada, veće zarade i skraćeno radno vreme.
Ministar rudarstva i energetike Alekandar Antić čestitao je danas 6. avgust Dan rudara svim zaposlenima u rudarskom sektoru i najavio velika očekivanja od ulaganja oko tri milijarde dolara u modernizaciju rudnika u Boru, otvaranje rudnika “Čukaru Peki” i “Jadar” što će taj sektor dići na još viši nivo.
“Ljudima koji se bave jednim od najtežih i najodgovornijih poslova želim da izrazim puno poštovanje za njihov savestan rad i da najavim dalju podršku države, pre svega u unapređenju njihove bezbednosti i zaštite na radu”, naveo je Antić i podsetio da je domaći rudarski sektor jedan od najdinamičnijih delova privrede.
U njemu radi oko 29 000 ljudi, što je povećanje od 11,9 odsto u odnosu na isti period 2019, i čini jednu od okosnica naše ekonomije, rekao je Antić.
Prema njegovim rečima, država je veoma jasno pokazala da brine o rudarskom sektoru, pre svega o modernizaciji, neprestanom unapređenju ekoloških standarda i zaštite na radu, ali istovremeno i o razvojnim i tržišnim potencijalima.
“Srbija je već godinama lider u ovom delu Evrope kada je reč o privlačenju stranih investicija, a rudarski sektor je u tom pogledu nezaobilazan. Naši kapaciteti nam daju za pravo da upravo u rudarskom sektoru možemo da očekujemo još veće investicije, otvaranje novih i modernizaciju postojećih rudnika, dodatna istraživanja i eksploataciju, što sve znači nova radna mesta, viši standard zaposlenih i još bolje uslove za rad”, naveo je ministar.
“Rudarski posao je težak, možda i najteži, ali on je u Srbiji istovremeno i veoma atraktivan i motiviše mlade da mu se posvete, jer garantuje dobru zaradu i sigurnu egzistenciju. Srbija će nastaviti da se domaćinski i odgovorno odnosi prema svojim rudnim resursima, jer u njima vidi ogroman potencijal za svoj ukupni razvoj”, navodi se u saopštenju.
Ministar je rekao da nadležni imaju velika očekivanja od investicija u modernizaciju rudnika u Boru, otvaranje rudnika “Čukaru Peki” i “Jadar”, ukupno oko tri milijarde dolara u narednih nekoliko godina, što će podići naš rudarski sektor na još viši nivo.
Pored toga, dodaje, intenzivno se radi i na geološkim istraživanjima na području Bora, Resavice, u Timočkom kompleksu, naravno i u našim velikim ugljenokopima u Kolubari i Kostolcu.
Sve to zajedno govori o stalnom rastu našeg rudarskog sektora i povećanju njegovog učešća u BDP-u Srbiji, naveo je Antić.
“Rudarstvo je naša strateška grana i njegov značaj nije samo u novim milionima tona iskopane i prerađene rude, već i u tome što njegov rast podiže ekonomiju i standard čitavih regiona naše zemlje”, rekao je on i dodao da želi da naša rudarska područja, poput istočne i zapadne Srbije budu regioni u kojima mladi ljudi ostaju da rade, zasnivaju svoje porodice i udobno žive u čistoj i zdravoj okolini.
Prema njegovim rečima, zato se ulažu veliki trud i novac da se osigruaju takvi uslovi.
“Zato i ovog 6. avgusta imamo mnogo razloga da sa ponosom kažemo da je Srbija zemlja vrednih i stručnih rudara i zemlja velike rudarske industrije i još većih potencijala koje ubrzano stavljamo u punu funkciju”, rekao je Antić.
