Proizvodnja uglja od početka godine je stabilna, predvidiva, kontinuirana i u skladu sa potrebama termoenergetskih kapaciteta.
Na Površinskom kopu „Drmno“ u martu su iskopane 713.243 tone uglja, podaci su Službe za praćenje i analizu proizvodnje. Na deponijama je na kraju meseca bilo 224.409 tona uglja. Za tri meseca rada u ovoj godini iskopano je 2.309.349 tona uglja, što je na nivou plana.
Ugalj se od početka godine sa kopa „Drmno“ odvozi i za potrebe termoelektrane „Morava“ iz Svilajnca. Za tri meseca je ukupno izdvojeno 71.340 tona sitnog uglja. Proizvodnja uglja od početka godine je stabilna, predvidiva, kontinuirana i u skladu sa potrebama rada i angažovanja termoenergetskih kapaciteta instalisanih u Kostolcu, rečeno nam je u Službi.
Rudarskim sistemima za otkrivanje uglja, prema obrađenim podacima o proizvodnji otkrivke, u martu je otkopano 3.654.905 kubika čvrste mase, što je za 14 odsto više od plana. Od početka godine rudarskim sistemima za otkrivanje uglja otkopano je 8.939.461 kubnih metara čvrste mase. U odnosu na prvi kvartal prošle godine ostvaren je rast proizvodnje otkrivke za 367.096 kubika.
KD “Knez Mihailo” i Grad Požarevac otvorili su sezonu konjičkih nadmetanja za majske praznike.
Foto: UKSS/SKAS
Vremenski uslovi su bili naklonjeni organizatoru i takmičarima pa su posetioci imali prilike da vide zanimljive trke.
Foto: UKSS/SKAS
Trka dana za kasačka grla pod nazivom “1. maj” pripala je grlu Brume d’Or sa vozačem i trenerom Novicom Đorđevićem.
Foto: UKSS/SKAS
Pobednici i plasirani u kasačkim trkama:
Trka “Resava”
1. Grlo Demon King i vozač Sič Stevan iz Đurđeva (vlasnik Lazić Žarko iz Đurđeva)
2. Ian Janis A.T. i vozač Branko Skenderović iz Subotice (vlasnik kompanija “Animal Trade” iz Zmajeva)
3. Elpenor A.T. i vozač Boris Kečenović iz Subotice (vlasnik kompanija “Animal Trade” iz Zmajeva)
4. Lamentin A.T. i vozač Andor Anđal iz Čantavira (vlasnik kompanija “Animal Trade” iz Zmajeva)
Trka “Arkobaleno K”
1. Grlo Saphir A.T. i vozač Branko Skenderović iz Subotice (vlasnik kompanija “Animal Trade” iz Zmajeva)
2. Wineto i vozač Dragan Đuričić iz Azanje (vlasnik Ranđelović Aleksandar iz Leskovca)
3. Gala S.G. i vozač Zoran Petrović iz Cerovca (suvlasnici Unčević Ema i Brzovan Đorđe iz Dolova)
4. If A.T. i vozač Željko Vujanović iz Srbobrana (vlasnik Vujanović Ljubomir iz Srbobrana)
Trka “Novica Andrejić-Gudžoman”
1. Grlo Lejla S.P. i vozač Boris Kečenović iz Subotice (vlasnik Popov Sava iz Mileševa)
2. Angone Love i vozač Zpran Petrović iz Cerovca (vlasnik Vujović Jakov iz Beograda)
3. Doli S.G. i vozač Saša Grujić iz Vršca (vlasnik Grujić Slobodan iz Vršca)
4. Varanno i vozač Toplica radovanović iz Trnovče (vlasnik Perić Nikodina iz Bare)
Trka “1. maj”
1. Grlo Brume d’Or i vozač Novica Đorđević iz Donje Livadice (vlasnik kompanija “Kelja” iz Donje Livadice)
2. Quick Viervil i vozač Miodrag Pantić iz Beograda (vlasnik Bjelogrlić Vlada iz Beograda)
3. Isaac Newton A.T. i vozač Dejan Petrović iz Lozovika (vlasnik Surla Boris iz Novog Sada)
4. Grumetti i vozač Andor Anđal iz Čantavira (vlasnik Žužić Petar iz Višnjevca)
Foto: UKSS/SKAS
Naredno takmičenje za kasače zakazano je za 12. maj u organizaciji KK “Lozovik” iz Lozovika.
Saša M. (42), vlasnik kafane u selu Ždrelo, teško je povređen juče ujutro za volanom “audija 80” kada ga je na putu Petrovac na Mlavi – Krepoljin udario džip “lada niva”, kojim je upravljao đakon Slobodan Rajković (73).
Prema prvim rezultatima iz istrage, udes je izazvao đakon, jer se uključio sa sporednog puta, ne poštujući znak “stop”, i bočno je udario u Sašin “audi”.
– “Audi” je potpuno uništen i Saša je samo čudom preživeo. Vozači koji su nakon sudara naišli tom deonicom odmah su obavestili Hitnu pomoć i policiju – kaže naš izvor.
Vatrogasci su morali da iseku “audi” da bi teško povređenog vozača izvukli iz vozila. Hitna pomoć je potom Sašu prevezla najpre u bolnicu u Petrovcu na Mlavi, a zatim je transportovan u Klinički centar u Beogradu.
– Pacijentu su konstatovani prelomi leve ruke i butne gosti, kao i nagnječenje grudnog koša, potres mozga, uz mnogobrojne ogrebotine i podlive po telu. Vozač “lade” je zadobio samo lakše povrede i njemu je pomoć ukazana na mestu nesreće – kaže izvor iz bolnice u Petrovcu.
Hladno i kišovito vreme očekuje se u Srbiji do 18. maja, od kada će, prema prognozi Hidrometerološkog zavoda uslediti porast temperature sa manjom verovatnoćom za pojavu kiše i grmljavine.
Danas i sutra u Srbiji će biti veoma hladno vreme za maj mesec sa maksimalnim temperaturama od 8 do 14 stepeni, uz kišu, a na planinskim predelima i sa snegom, rekao je meterolog Nedeljko Todorović za Tanjug dodajući da se u utorak uveče i tokom noći očekuje delimično razvedravanje.
Todorović kaže da će u sredu u jutarnjim satima biti hladno, a u nižim predelima u većini mesta u zemlji postoji rizik i za prizemni mraz.
Foto: AccuWeather
Uz razvedravanje tokom dana usledilo bi i poboljšanje vremena u smislu porasta dnevne temperature koja bi u većini mesta dostigla vrednosti od 18 do 20 stepeni, kaže Todorović.
Prema njegovim rečima, već u četvrtak doći će do naoblačenja i biće dosta kiše, ali ne i značajan pad temperature.
Kiša će u slabijem intenzitetu i ređe padati i u petak, a u subotu će uslediti kratkotrajna pauza što se tiče padavina.
“Od nedelje, 12. maja i u polovini prve sedmice očekuje nas opet jače zahlađenje sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, u planinskim predelima, iznad 1.500 metara ponovo snežne padavine”, kaže Todorović i dodaje da gledajući narednih 10 do 15 dana očekuje nas tipično majsko vreme sa čestom pojavom kiše, pljuskovima i grmljavinom.
Foto: AccuWeather
Kaže i da se očekuje natprosečna količina padavina, ponegde i dvostruko veća količina padavina u odnosu na dvogodišnje proseke.
“Analizirajući očekivanu prognoziranu količinu padavina u prvoj polovini maja meseca, kolege hidrolozi očekuju da bi u narednoj sedmici srednji i mali vodotoci imali porast do granice redovne odbrane od poplava, a inače veliki vodotoci neće još da reaguju na ove majske kiše”, kaže Todorović.
U majskim zahlađenjima sa ovakvim temperaturama uobičajena je pojava snega, kaže Todorović i dodaje da se to odnosi na planinske predele, kao što su u nižim predelima uobičajene obilne kiše, a po razvedravanju čak i da bude mraza.
Foto: AccuWeather
“Maj mesec je izuzetno promenljiv i poznat je u ovom delu sveta, u Evropi i kod nas na Balkanu, kao jedan od najkišovitijih meseci zajedno sa junom, a sa kišom dolazi i svežina, koja se ne javlja svake godine u intenzitetu kao što je ove, ali ovo su uobičajene vremenske prilike, ne za svaku godinu, gledajući duži niz decenija”, kaže Todorović.
U drugoj polovini maja, kao i u junu biće toplije vreme, temperature i oko 30 stepeni, nekim danima i iznad, kaže meterolog i dodaje da ipak i dalje ostaje da u dobrom broju dana, bar trećini, bude popodnevnih lokalnih pljuskova i grmljavina, kao i nepogoda sa kratkotrajnim olujnim vetrom, velikom količinom padavina i pojavom grada.
Dunav protiče kroz deset država i spaja četiri prestonice, sve na slovo B: Beč, Bratislavu, Budimpeštu i Beograd. Neke zemlje samo od turizma na Dunavu ostvare trećinu turističkog prihoda, Srbija svega 12 odsto. Projekat “Probudi Dunav” želi da to promeni i nautičkom turizmu da prioritet.
Dunav je kroz Srbiju kao uspavani džin koji bi nam, kada bi se razbudio, dobro napunio turističku kasu. Kroz našu zemlju dug je 588 kilometara, a zbog morfološke raznolikosti, to je i najlepši deo dunavskog toka.
Tokom prošle nautičke sezone na šest međunarodnih putničkih pristaništa zaustavilo se 1.150 kruzera, najviše u Beogradu, Novom Sadu i Donjem Milanovcu.
“Za vreme trajanja projekta mi smo otvorili tri putnička pristaništa: Kladovo, Smederevo i Golubac. Kao pozitivan rezultat mogu da vam kažem da smo u Golupcu samo u prvoj sezoni prošle godine imali 44 pristajanja i preko šest hiljada putnika”, naglašava direktor Agencije za upravljanje lukama Vuk Perović.
Za maj je najavljeno otvaranje pristaništa u Zemunu. Nadležni kažu da su uspeli da najvažnije donosioce odluka u zemlji uvere u značaj vodnog saobraćaja, pa je sada u toku realizacija nekoliko važnih projekata.
Njihova ukupna vrednost je u ovom trenutku 205 miliona evra, ali sa još nekoliko važnih projekata koje planiramo već do kraja ove godine, popeće se na blizu 400 miliona evra. To je nešto što Republika Srbija nije videla u poslednjih 30 godina“, navodi pomoćnik ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Veljko Kovačević.
Na obali Dunava kroz Srbiju smestilo se 11 gradova, svaki poseban na svoj način.
“Tako da smo radili na podizanju svesti lokalnih samouprava, turističkih organizacija, jer svaka ima svoje specifične karakteristike po kojima može ne samo da privuče turiste, već i da ih zadrži”, rekla je Tatjana Strahinjić Nikolić iz Programa za razvoj UN.
Cilj projekta “Probudi Dunav” je da se u narednih šest godina broj nautičkih turista u Srbiji udvostruči.
Zakon kojim se rešava problem zaduženih u „švajcarcima“ od danas je na snazi.
To znači da bankama upravo počinje da teče rok od 30 dana tokom kojih dužnicima treba da dostave predlog konverzije kredita iz franaka u evre, uz otpis glavnice od 38 odsto i novu kamatnu stopu, važeću na dan 31. marta ove godine.
Onog trenutka kada dobije preporučeno pismo iz banke, dužniku počinje da teče rok od 30 dana, da odgovori da li je za konverziju ili ne.
Advokat Jelena Pavlović, članica Upravnog odbora Udruženja ĆF, koja je učestvovala u pregovorima sa bankama o načinu rešavanja ovog problema, upozorava da dužnici treba da obrate pažnju i ne propuste predviđene rokove. I to ne zato što se sa bankom ne mogu i kasnije dogovoriti, več zato što bi to moglo da im donese određene troškove.
Ona kaže da je ovim zakonom predviđeno da se ne plaćaju ni troškovi notara, ni katastra, a uz to svaki otpis bilo kolikog dela duga smatra se prema poreskim propisima ostvarenim prihodom građana.
To znači da bi na otpisani deo glavnice zaduženi u švajcarcima trebalo da plate i porez. Međutim, leks specijalisom je predviđeno da ovakav otpis neće biti tretiran kao prihod i da na njega neće biti obračunavan porez.
Upravo zbog tih olakšica predviđenih zakonom u smislu oslobođenja troškova važno je da se konverzija kredita uradi u okviru predviđenih rokova, upozorava Pavlović.
U organizaciji Mesne zajednice Voluja i Kulturno umetničkog društva „Štule“, u Brodici su održane Prve Đuđevdanske svečanosti.
Iako je vreme pre bilo jesenje nego majsko, svečanosti posvećene najvećem romskom prazniku Đurđevdanu, bile su izuzetno posećene i protekle su u toploj i razdraganoj atmosferi.
Svaki nastup bio je ispraćen gromoglasnim aplauzom i snimljen od strane mnogobrojnih posetilaca. U ime lokalne samouprave svečanostima su prisustvovali zamenik predsednika opštine Nebojša Mitrović i član Opštinskog veća Miloš Petrović.
Zbog radova na sanaciji kvara na vodovodnoj mreži, bez vode će u utorak, 7. maja biti potrošači u ulici Bože Dimitrijevića na potezu od ulice Miloša Obilića do Novog groblja i pripadajućim bočnm ulicama, kao i u ulicama Voje Vujovića, Vladimira Nazora, Mihajla Đorđevića, Koste Stamenkovića od 08:00 do 12:00 časova.
Kineski tehnološki div Huawei će još ove godine predstaviti prvi 5G televizor na svetu, naveli su za časopis Nikkei Asian Review izvori upoznati s tim planom.
Huawei, međutim, do sada nije izdao nikakvu službenu objavu o tome.
Navodi se da će televizor imati 5G modul i ekran rezolucije 8K, to će omogućiti korisnicima preuzimanje velike količine sadržaja ultra velikom brzinom i gledanje sa 16 puta više piksela od trenutnih ekrana sa 1.080 piksela ultra visoke rezolucije (UHD).
U poređenju sa tradicionalnim televizorima, povezanim na kablovsku kutiju ili optičko vlakno, 5G TV će moći direktno da prenosi udaljeni sadržaj putem ugrađenog 5G modema.
Danas, 6.maja, na parceli pored deponije Jeremino polje, postavljen je kamen temeljac, povodom izgradnje reciklažnog centra i transfer stanice.
Vrednost radova je oko 200 miliona dinara. Po rečima gradonačelnika Požarevca Baneta Spasovića, ovakav tip transfer stanice je jedan od najvećih u Srbiji. Transfer stanicu će koristiti Požarevac, Veliko Gradište i Golubac, a izgradnja ovog reciklažnog centra i transfer stanice predstavlja rešenje veliko ekološkog problema Požarevca i Braničevskog okruga. Spasović je ovom prilikom podsetio da je krajem prošle godine počela sanacija divljih deponija, a paralelno sa radovima na izgradnji reciklažnog centra i transfer stanice, ućiće se u proces sanacije i rekultivacije deponije.
BANE SPASOVIĆ, Foto: Urban City
Početak probnog rada reciklažnog centra se očekuje početkom 2020. godine. Spasović je dodao da se u Požarevcu trenutno izvode investicije u vrednosti od preko milijardu dinara, što po rečima gradonačelnika predstavlja “nezabeležen podatak u bližoj istoriji lokalne samouprave”.
Foto: Urban City
Izgradnjom reciklažnom centra i transfer stanice stvoriće se mogućnost za 20 do 25 novih radnih mesta.
Damjan Obućina, ispred firme Arhitekstonsko-građevinski institut, koja je projektant reciklažnog centra i transfer stanice rekao je da se ovaj centar sastojati iz četiri dela, a završetak radova do septembra 2019. godine.
DAMJAN OBUĆINA, Foto: Urban City
Kapacitet je oko 115 tona dnevno.
Da podsetimo, Gradska deponija čvrtskog otpada „Jeremino polje“ nalazi se na potezu između severne obilaznice grada, naselja Sopot, obradive zemlje Poljoprivredne škole i nekadašnje fabrike “Metkor“.
Foto: Urban City
U eksploataciji je od maja 1989. godine. U periodu od jula 2004. do oktobra 2005. godine, nije vršeno odlaganje smeća, da bi se, posle prekida nastavilo sa odlaganjem i tehničkom rekultivacijom, po projektu Instituta „Kirilo Savić“.
Uz prisustvo brojnih prijatelja, aktivista i članova Upravnog odbora, Crveni krst Požarevac obeležio je Đurđevdan, slavu dobrotvora doma Crvenog krsta u Požarevcu porodice Ranković.
Foto: Urban City
Otac Dejan Tomić obavio je rezanje slavskog kolača u prostorijama Crvenog krsta.
Ovogodišnji kolačar je Jelena Rašić, stručni saradnik u Crvenom krstu Požarevac. Kolačar će sledeće godine biti Aca Ilić član UO Crvenog krsta.
Ovom svečanom događaju prisustvovali su brojni gosti i aktivisti Crvenog krsta.
Danas je u prostorijama GO Demokratske stranke u Požarevcu u prisustvu rukovodstva i članova te stranke proslavljena krsna slava Đurđevdan po 29. put.
Foto: Urban City
Ovogodišnji domaćin slave bila je Violeta Tomić, potpredsednik GO DS Požarevac.
“Sveti Đorđe je oličenje hrabrosti, vere i izdržljivosti, ono što je danas potrebno Srbiji. Mi želimo da naša država, grad, bude moderan i uređen, ali želimo i da se poštuju tradicionalne vrednosti. Želimo da sve rešavamo u duhu tolerancije, jer želimo bolji život našoj deci i nama, srećna slava”, rekla je Violeta Tomić.
Foto: Urban City
Kolačar sledeće godine će biti Predrag Rajković, član Demokratske stranke.
Da su Wu-Tang Clan najveća hip-hop grupa svih vremena, potvrdile su i gradske vlasti u Njujorku, koje su im odale počast kakva se retko viđa. Mnogi tek posle smrti dobiju ulicu sa svojim imenom, dok je za zvezde Sea Star festivala, Wu-Tang Clan, u gradu koji nikad ne spava, odvojen ceo jedan kvart! Nekoliko ulica koje čine Park Hil, četvrt njujorškog Stejten Ajlenda, jednog od pet delova ove metropole, od sada službeno nose ime “Wu-Tang District”, u čast jedne od najvećih grupa u istoriji muzike, a koji potiču baš iz tog kvarta. Svečana ceremonija dogodila se nakon što je gradsko veće Njujorka u decembru jednoglasno odlučilo da ovi hip hop velikani zaslužuju ulicu zbog svog doprinosa lokalnoj zajednici, ali se ta odluka do danas pretvorila u to da Wu-Tang Clan nakon 40 miliona prodatih albuma, niza nagrada i sopstvene robne marke, danas imaju i svoj kvart u najpoznatijem gradu na planeti! Ceremoniji je prisustvovalo i nekoliko gradskih odbornika, uz članove Wu-Tang Clana: “Ovo je sjajan dan i drago mi je da imamo mogućnost da odamo počast našim lokalnim herojima, mladim ljudima koji su stavili Stejten Ajlend na internacionalnu mapu” – izjavila je za medije gradska odbornica Debbie Rose i dodala – “Suočeni s brojnim preprekama, oni su se pokazali, ne samo kao vrhunski rep i hip hopizvođači, već i kao inspiracija brojnim svetskim muzičarima i pravcima na koje su uticali”. Raekwon The Chef na svom je Facebooku podelio video snimak otkrivanja table uz reči: “Hvala Stejten Ajlend, Njujork.”
Wu-Tang Clan to headline Sea Star Festival 2019:
Veliki Wu-Tang Clan potvrdili su početkom aprila dolazak na Sea Star Festival i to u sklopu velike svetske turneje kojom obeležavaju 25 godina od izlaska možda i najuticajnijeg rep albuma – “Enter the Wu-Tang (36 Chambers)”. Njihov nastup na Addiko Tesla bini u subotu 25. maja biće ekskluzivan za celu Centralnu, Južnu i Istočnu Europu. Osim najveće hip hop grupe u istoriji, u prekrasnu lagunu Stella Maris u Umagu dolaze i vodeći elektronski izvođači današnjice Sven Vath i Nina Kraviz, britanska trap-jazz senzacija IAMDDB, globalni hitmejker Mahmut Orhan, techno zvezde nove generacije Ilario Alicante i Enrico Sangiuliani, vrh regionalne muzičke scene koju predvode Bajaga i Instruktori, Hladno pivo, Vojko V, Krankšvester, Marko Nastić, Petar Dundov, Fox, High5, Nola i mnogi drugi.
Foto: EXIT
Festivalske ulaznice za Sea Star dostupne su po ceni od 4.200 dinara, što je 35% popusta u odnosu na finalnu cenu. U ponudi su još i jednodnevne ulaznice po ceni od 2.700 dinara, VIP Gold ulaznice po ceni od 12.000 dinara i jednodnevne VIP ulaznice od 6.500 dinara, a u toku je i omiljena akcija “Kupi 4, zgrabi 5” u kojoj svi koji odjednom kupe četiri festivalske ulaznice petu dobijaju na poklon! Ulaznice se mogu kupiti putem sajta www.seastarfestival.com.
U ponudi je široka lepeza smeštaja za sve posetioce Sea Star festivala. Stella Maris nudi premium kamp s četiri zvezdice, u čiju cenu je uračunato i korišćenje bazena na otvorenom s morskom vodom, te bungalova, apartmana vila ili hotela koji se nalaze u neposrednoj blizini festivalskog prostora. Ponude smeštaja kreću se od neverovatnih 7€ za kamp, 8€ za bungalove i 10.8€ po osobi za noć za festivalske apartmane, a moguće je kupiti i razne pakete koji uključuju kamp i ulaznicu već po ceni od 46€. Rezervacija smeštaja i dodatne informacije o svim opcijama mogu se pronaći na stranici https://www.seastarfestival.com/smjestaj/.
Nagrada Grada Požarevca dodeljuje se zaposlenima, privatnim preduzetnicima, mladim talentima, individualnim poljoprivrednim proizvođačima i građanima za ostvarene izvanredne rezultate i dostignuća u radu u oblasti: privrede, umetnosti, nauke, medicine, arhitekture i urbanizma, novinarstva, obrazovanja, kulture, sporta, doprinosa u akcijama socijalnog i humanitarnog karaktera, stvaralaštva mladih i drugim oblastima.
Povelja Grada Požarevca dodeljuje se privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, državnim organima, mesnim zajednicama, udruženjima i društvenim organizacijama za izvanredne rezultate i dostignuća u radu u oblasti: privrede, umetnosti, nauke, medicine, arhitekture i urbanizma, novinarstva, obrazovanja, kulture sporta, doprinosa u akcijama socijalnog i humanitarnog karaktera, stvaralaštva mladih i drugim oblastima.
Uslovi za dodelu nagrada i povelja su:
-da je predloženo fizičko lice državljanin Republike Srbije i
-da je predloženo pravno lice registrovano odnosno deluje na teritoriji Grada Požarevca.
Pod ostvarenim izvanrednim rezultatima i dostignućima koji su postali dostupni javnosti, podrazumevaju se sledeći kriterijumi:
1. u oblasti privrede:
– rad ili rezultati izuzetne vrednosti pojedinca ili pravnog lica kojima je dat značajan doprinos afirmaciji, razvoju i unapređenju privrede;
2. u oblasti umetnosti:
– publikovano delo književnog i prevodnog stvaralaštva,
– izvedeno, odnosno prikazano delo na pozorišnoj sceni i drugom prostoru namenjenom za izvođenje dela ove vrste,
– prikazano filmsko i radio-televizijsko ostvarenje u bioskopskoj dvorani, ili emitovano u radio-televizijskom programu i drugim oblicima elektronskih i pisanih medija,
– izloženo, odnosno prezentirano delo u galeriji i drugom prostoru namenjenom za prezentaciju dela likovnog i primenjenog stvaralaštva, vizuelnih i proširenih medija,
– izvedeno muzičko ili muzičko-scensko delo u koncertnoj ili pozorišnoj dvorani i drugom prostoru namenjenom za izvođenje dela ove vrste;
3. u oblasti nauke:
– naučno ostvarenje, odnosno rad u društvenim, humanističkim, prirodnim i tehničkim naukama, koji kao rezultat ima nova saznanja i sintezu postojećih u cilju njihove primene, koji predstavlja doprinos razvoju naučne oblasti ili razvoju novih proizvoda, metoda ili tehnoloških postupaka, pod uslovom da je objavljeno u naučnoj i stručnoj literaturi, odgovarajućim naučnim časopisima ili drugim načinom javnog saopštavanja,
– pronalazak koji je u smislu odredaba Zakona o patentima, priznat i upisan u zakonom utvrđen registar,
4. u oblasti medicine:
– rad ili rezultati izuzetne vrednosti pojedinca ili pravnog lica kojima je dat značajan doprinos razvoju i unapređenju medicine i zdravstvene zaštite ljudi;
5. u oblasti arhitekture i urbanizma:
– realizovano delo iz oblasti arhitekture, urbanizma ili rekonstrukcije objekata,
– urbanistički planovi za koncepciju i metodologiju, pod uslovom da su usvojeni i da je njihova realizacija otpočela;
6. u oblasti novinarstva:
– vrhunsko ostvarenje pojedinca ili pravnog lica u novinarstvu ili publicistici, za seriju ili više napisa, televizijskih ili radijskih priloga ili emisija, publicističkih radova o temama od značaja za ukupan društveni život i drugim oblicima elektronskih i pisanih medija,
– kreativni doprinos uređivanju rubrike, emisije i programa kojima se značajno doprinosi informisanju građana;
7. u oblasti obrazovanja:
– izuzetno delo i rezultat obrazovno-vaspitnog ili instruktivnog rada i rezultat u organizaciji i razvoju školstva u celini, ili u pojedinim njegovim oblastima;
8. u oblasti kulture:
– izuzetno delo i rezultat u svim sferama kulturne delatnosti;
9. u oblasti sporta:
– rad ili rezultati izuzetne vrednosti pojedinca ili pravnog lica, kojima je dat značajan doprinos afirmaciji, razvoju i unapređenju sporta (vrhunski sportisti-članovi sportskih organizacija, odnosno samostalni profesionalni sportisti, za izvanredne rezultate u određenoj grani sporta; sportski stručnjaci, stručnjaci u sportu i naučni radnici za naročito vredne doprinose unapređenju oblasti sporta; sportski radnici za doprinos organizovanju, razvoju i unapređenju oblasti sporta);
10. u oblasti socijalnog i humanitarnog rada:
– rad ili rezultati izuzetne vrednosti u oblasti socijalnog i humanitarnog rada;
11. u oblasti stvaralaštva mladih:
najvrednija ostvarenja u naučnom i umetničkom radu učenika i studenata, pod kojima se smatraju samostalni radovi koji predstavljaju doprinos određenoj oblasti nauke, originalno tumačenje nekog problema, delimično ili potpuno novo rešenje praktične primene određenih naučnih rezultata, ili umetničko dostignuće koje se po vrednosti posebno ističe, osvojene nagrade i priznanja na takmičenjima u zemlji i inostranstvu.
Povodom Svete Trojice može se dodeliti najviše 5 nagrada i povelja.
Pravo predlaganja kandidata za nagradu i povelju imaju sva pravna i fizička lica, koja, ukoliko ispunjavaju propisane uslove, mogu i sama sebe predložiti, kao i odbornici Skupštine Grada, članovi Gradskog veća Grada Požarevca i članovi Odbora.
Predlagači pravna lica dostavljaju svoje adrese sedišta, a predlagači fizička lica dostavljaju svoje lične podatke: ime i prezime i adresu stanovanja.
Predlog se dostavlja u pisanoj formi sa obrazloženjem i sadrži podatke o kandidatu, s navođenjem adrese stanovanja za fizička lica i adrese sedišta za pravna lica, podatke o delu koje se predlaže i rezultate rada kandidata .
Uz predlog se dostavlja i delo koje se predlaže, ili overena fotokopija odgovarajuće dokumentacije, ako po prirodi stvari delo nije moguće dostaviti, koja se posle odlučivanja o nagradi ili povelji ne vraća predlagaču.
Predlozi za dodelu nagrada ili povelje Grada Požarevca dostavljaju se pisarnici Gradske uprave Grada Požarevca.
Rok za dostavljanje predloga za dodelu nagrade ili povelje Grada Požarevca je ponedeljak, 20. maj 2019. godine.
Odluku o dodeli nagrade i povelje Grada Požarevca donosi Skupština Grada Požarevca na predlog Odbora za dodeljivanje nagrada i povelja Grada Požarevca.
U nedelju, 5.maja u naselju Kusiće, opština Veliko Gradište, održani su tradicionalni 16. po redu Dani cveća i meda, čiji su pokrovitelji bili Mesna zajednica Kusiće i Turistička organizacija opštine Veliko Gradište.
Foto: Urban City
Prepodne je bilo rezervisano za izlagače cveća i meda, kojih je i ove, kao i prethodnih godina, bio veliki broj, a meštani i gosti kažu da su iz godine u godinu izlagači sve bolji i bolji.
Foto: Urban City
Popodne je poslužilo da svi oni, koji su dan posvetili cveću i medu, odmore uz pesmu i igru, a za to su se potrudili KUD “Braničevo” iz Braničeva, kao i Ansambl narodnih igara i pesama “Vlastimir Pavlović – Carevac” iz Velikog Gradišta, koji su prisutne počastili jednoiposatnim programom koji je držao pažnju do poslednje sekunda.
Vremenski uslovi su išli na ruku folklorcima, sve do pred sam kraj programa, kada je kiša imala nameru da “razjuri” prisutne gledaoce. Ali su ljubitelji kulturnog stvaralaštva ipak na ovu manifestaciju došli pripremljeni, pa su iskusno izvadili kišobrane i nastavili da uživaju u koncertu. Ovaj tekst je vlasništvo Portala Urban City. “Utehu” prisutnima je pružila i ogromna terasa obližnjeg lokala.
Foto: Urban City
Ansambl narodnih igara i pesama iz Velikog Gradišta se gledaocima predstavio igrama iz Centralne Srbije, Vlaškim igrama, kao i igrama iz okoline Pirota. Ansambl je pratio orkestar Kulturnog centra Veliko Gradište, pod vođstvom Saše Đokića.
Foto: Urban City
Umetnički rukovodilac ansambla, Goran Jovanović, nije krio oduševljenje kada se na prve kapi kiše nijedan gledalac nije povukao, kao i to što je u publici bio veliki broj igrača koji su do nedavno nastupali upravo za ansambl sa lepog Dunava.
Kraj programa ostaće urezan u sećanju prisutnih, jer kiša nije sprečila omladinu da na kiši, za sam kraj programa, odigra kolo na platou ispred scene.
U nedelju, 5. maja u Boževcu je održan 14. po redu međuokružni festival dečijeg izvornog stvaralaštva “Kreni kolo da krenemo”.
Festival tretira negovanje izvornih dara pesama i svirki kod dece osnovnog školskog uzrasta. Kao i prošle godine i ove je u programu učetvovalo oko 400 učenika okupljenih oko školskih sekcija i kulturno-uemtničkih društava.
Foto: Privatna arhiva
Ovogodišnji selektori manifestacije bili su Vojin Jovanović, predsednik Udruženja koreografa Srbije i Dragan Pantelić, ispred Udruženja koreografa narodnih igara Srbije.
Predsednik Opštine Malo Crniće rekao je da lokalna samouprava čini sve da podrži i pomogne manifestacije ovog i sličnog tipa, koje prvenstveno imaju za cilj očuvanje i negovanje srpske kulture i tradicije.
Foto: Privatna arhiva
Najuspešnija igračku grupa na 14. po redu međuokružnom festivalu dečijeg izvornog stvaralaštva “Kreni kolo da krenemo” je KUD „Vlaško kolo“ iz Osanice.
Organizator takmičenja bio je Centar za kulturu opštine Malo Crniće, Kulturno-umetničko društvo Branko Radičević iz Boževca, dok je pokrovitelj bila opština Malo Crniće.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave danas, 6. maja dan svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija – praznik poznat u narodu kao Đurđevdan.
Đurđevdan je druga slava po broju svečara u Srbiji iza Nikoljdana, a među najvećim je prolećnim praznicima. Prema narodnom, običajnom računanju vremena, Đurđevdan je polutar godine: vreme se računalo od i do Đurđevdana.
Kuće se kite vrbom i zelenilom. Pletu se venci od bilja i leskovog pruća koji se bacaju na kućni krov ili zadenu za kapiju i stajska vrata.
Mnogi do ovog prolećnog praznika ne jedu ovčje mleko i jagnjeće meso, a do Đurđevdana ne spavaju u prirodi. Pored toga, mnogi ne muzu koze i ovce do tog dana i na Đurđevdan prvi put pomuzu svu sitnu stoku i prave sir, čija se prva grudva nosi svešteniku da je blagoslovi.
Ako je na Đurđevdan vedro, veruje se, biće rodna godina. Ako tada i sutradan pada kiša, leto će biti sušno. Pada li kiša na treći dan, dakle na dan svetoga Marka, leto će biti kišovito.
Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci 23. aprila, svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija.
Prenos moštiju Svetog Đurđa, Đurđic se slavi 16. novembra i na osmom mestu po broju slavara.
Đurđevdan se od 2015. godine nalazi u Nacionalnom registru Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Poreklo praznika
Đurđevdan je praznik sa jako puno običaja vezanih za njega, i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju. Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.
Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.
Narodni praznik
Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.
Glavni običaji su:
pletenje venaca od bilja
umivanje biljem
kupanje na reci
Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili “berićetni“ – “Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore.
Takođe, opletu se venčići od “đurđevskog cveća“: đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.
Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama – “da bi se sačuvali od grada“ (slično krstovima od badnjaka za Božić).
Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.
Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – “da budu zdrava kao dren“, devojke – “da se momci grabe oko njih“, stariji – “da budu zdravi“, domaćin – “da mu kuća bude dobro čuvana“, itd. Svaki prema svojim potrebama i željama.
Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko).
Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu, “da bi bila zdrava kao dren“, a devojke su se valjale po zelenom žitu, “da bi im kosa rasla kao žito“.
Posebnoj je za ove običaje značajno bilje (poput selena, koprive, vrbe, drena, zelene pšenice itd.), kojim se ljudi i žene kite, ili “pričešćuju“ ili potapaju u vodu, u kojoj će se kupati, ili se po njima valjaju, ili (ako je drvo) ljuljaju, itd.
Đurđevdanski uranak
Jagnje na ražnju
Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na “đurđevdanski uranak“, na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće; obavezno se pripremi jagnje na ražnju, a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu. Pesma, igra i veselje traju često i do podne.
Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom “da kopriva opeče bolesti sa njim“, i selenom “da im duša miriše kao selen“.
Trpeza
Oko Timoka svaki domaćin na Đurđevdan dotera pred crkvu po jedno muško jagnje, i tu mu na svaki rog prilepi po voštanu svećicu, pa sveštenik posle liturgije izađe među jaganjce, zapale se jaganjcima sveće na rogovima, očita im se molitva i blagoslove ih za trpezu.
Oranje brazde oko sela
Zemljoradnici su oko sela oboravali brazdu koja je činila magijski krug u koji zle sile nisu mogle da prodru.
Stočarski praznik
Ovaj praznik naročito poštuju stočari. Ovog dana se stoka isteruje u planine na letnje paše. Tada se kolje prvo jagnje čijom su se krvlju, radi zdravlja, ukućani mazali po čelu i obrazima. Sakramentalna žrtva jagnjeta, s kojim se “pričešćuju“ sva deca, je ujedno i najvažniji od običaja za taj dan.
Razna verovanja
Pre Đurđevdana ne treba selena brati ili mirisati, a na Đurđevdan svako uzme po jedan stručak te omiriše i zadene se za pojas, a devojke i mlade za đerdan.
Na Đurđevdan ne valja spavati, “da ne bi bolela glava“, a ako je neko spavao “onda na Markovdan da spava na tom istom mestu“.
Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre “da bi zaštitili sebe i selo“.
Vračanja za plodnost
Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci, što svakako ima svoj magijski značaj. Međutim, najveći broj običaja spada u čistu magiju, kod čega onaj, koji ih vrši, nema u vidu nikakvog određenog demona ni božanstvo.
Žene i devojke donesu uveče kući “omaje“ tj. vode sa kola vodeničnoga, “da se od njih svako zlo i prljavština otrese i otpadne“, kao omaja od kola, i stave u nju različitog bilja a naročito selena, da prenoći, pa se ujutru njom kupaju u gradini pored selena i pored ostalog cveća.
Zarad plodnosti svoje stoke, da bi oduzele mleko tuđoj stoci, noću neke žene vračaju (retko muškarci), koje su gole i jašu na vratilu (obilaze oko tuđih torova). Sve to pokazuje, da je običaj veoma star.
Na sličan način privlači se i poljska plodnost. Sa velikom revnošću praktikuju se i ljubavna vračanja i gatanja. Vrste gatanja i predmeti, po kojima se gata, vrlo su mnogobrojni (po hlebu, koprivama, kukavici, svinjama, rosi itd).
Praznik Svetog Đorđa
Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikonii predstavlja mnogobožačku silu koja je “proždirala“ brojne nevine hrišćane. Sveti Đorđe ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac “neznaboštvu“.
Pod pobedom koju je Sveti Đorđe odneo nad aždajom, verovatno se misli na prekid progona hrišćana, deset godina posle njegove smrti, i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina. Žena na ikoni je možda i sama sveta Aleksandra, žena koja se tradicionalno poistovećuje sa Priskom, suprugom cara Dioklecijana, i veruje se da predstavlja simbolično mladu hrišćansku crkvu.
Istorija
U vreme srpskog ropstva pod Turcima, Turci su bili odredili da im se godišnji porez plaća u dva dela: na Đurđevdan i na Mitrovdan.
Nekada su ovog dana hajduci napuštali svoja mesta zimovanja, svoje jatake, i odlazili u šumu na zakazano mesto da ponovo otpočnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo sećanje na tadašnje hajdukovanje, pa je ostala i izreka “Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak“.
Đurđevdan je ujedno krsna slava mnogih pravoslavnih Srba i Roma, a, prema narodnoj pesmi, bio je krsna slava i Kraljevića Marka.
Prenos moštiju Svetog Đurđa, Đurđic se slavi 16. novembra i na osmom mestu po broju slavara.
U Srbiji se sutra očekuje umereno i potpuno oblačno, hladnije, mestimično s kišom, u pojedinim delovima zemlje mogući su kratkotrajni pljuskovi s grmljavinom, a na planinama iznad 1.500 metara i sneg, saopštio je Hidrometeorološki zavod Srbije (RHZS).
Vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni, na severu i istoku, povremeno jak.
Jutarnja temperatura četiri do osam stepeni, najviša dnevna od osam do 16.
I u Požarevcu umereno i potpuno oblačno, hladnije, povremeno sa slabom kišom.
Vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni.
Jutarnja temperatura oko šest, najviša dnevna oko 13 stepeni.
Narednih dana takođe umereno i potpuno oblačno, hladno i vetrovito, ujutro i pre podne još ponegde sa slabom kišom, a na planinama iznad 1.500 metara sa snegom. Uveče i u toku noći razvedravanje.
U sredu posle svežeg jutra, mestimično s prizemnim mrazem, tokom dana pretežno sunčano i malo toplije. Zatim promenljivo oblačno, sa čestom pojavom kiše i pljuskova s grmljavinom i temperaturom malo ispod proseka za ovo doba godine.
Sportski komentator Milojko Pantić koji je noćas uhapšen na Brankovom mostu u Beogradu, divljao je za volanom i napravio saobraćajnu nezgodu vozeći sa 1,73 promila alkohola u krvi.
Pantić se upravljajući pijan svojim “fordom”, najpre nije zaustavio na raskrsnici sa znakom “stop” kod Starog sajmišta, piše “Kurir”. On je potom udario u džip Interventne jedinice na Novom Beogradu.
Nakon udarca, poznati komentator pokušao je da pobegne, pa se uputio ka Brankovom mostu. On je sa novobeogradske strane uleteo na most, ali u suprotan smer.
Vozeći suprotnim smerom Pantić je gotovo prešao most, da bi ga ista ekipa Interventne u koju je udario automobilom stigla i uhapsila na kraju mosta, sa beogradske strane.
Pantićevo vozilo je odneo “pauk” odmah nakon hapšenja.
Jedinice Vojske Srbije izvodiće vežbe sa bojnim minsko – eksplozivnim sredstvima na poligonu „Mogila“. Vežbe sa bojnim MES realizovaće se dana 09, 14. i 15.05.2019. godine u vremenu od 07,00 do 18,00 časova, na prostoru poligona „Mogila“ koji zahvata objekte: Ciganske livade (tt 79.5) – Mogila – t.124 – Gradsko brdo.
1. Zabranjuje se kretanje, zadržavanje i boravak ljudi, stoke, motornih vozila i stočnih zaprega u označenom prostoru u navedenom vremenu.
2. Poligonski – vežbovni prostor u kojem će se izvoditi vežbe sa bojnim MES biće obeležen crvenim barjačićima i tablicama sa natpisom: „NE IDI DALjE – MINE“ i obezbeđen stražarima.
3. U toku izvođenja aktiviranja MES, u datim rejonima dolaziće do doleta delova materijala koji se ruši, zemlje i kamena i predstavljaju stalnu opasnost za lica koja se ne pridržavaju ovog obaveštenja, jer mogu da izazovu pogibiju ili teško povređivanje lica koja su u blizini.
4. Obaveštava se stanovništvo da u navedenom periodu ne boravi u označenom prostoru i da je najstrože zabranjeno svako prikupljanje i diranje neeskplodiranih minsko-eksplozivnih sredstava, jer je to opasno po život. Pri nailasku na neeksplodirana MES svako lice je dužno da o tome odmah obavesti najbliže organe policije ili Komandu CO Kov u Požarevcu.
Vojska Srbije neće snositi odgovornost za nesrećne slučajeve koji mogu nastati diranjem neeksplodiranih MES i njihovih delova.
Sve informacije o realizaciji gađanja, mogu se dobiti u Komandi CO KoV u Požarevcu.
Okrivljeni je u kući držao vatreno oružje velike razorne moći i oružje i municiju za koje nije imao odobrenje nadležnog organa.
Viši sud u Požarevcu osudio je na dve godine zatvora Nikolu Svetozarevića iz Velikog Popovca kod Petrovca na Mlavi, zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, pišu Novosti.
Istom presudom okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja ovog krivičnog dela. Doneta presuda je pravosnažna i na nju ne postoji pravo žalbe, jer je okrivljeni prethodno sklopio sporazum sa Višim javnim tužilaštvom na osnovu priznanja krivice.
On se teretio da je u svom porodičnom domaćinstvu u Velikom Popovcu, neovlašćeno držao vatreno oružje velike razorne moći i oružje i municiju za čije držanje nije imao odobrenje nadležnog organa. Ovo oružje policija je pronašla i oduzela 24. novembra prošle godine.
Kako ne bi došlo do dodatnih gužvi u saobraćaju, ovog leta neće biti od 18h do 04h zatavaranja centra grada, tačnije Tabačke čaršije, Trga oslobođenja i Lenjinove ulice, najavio je juče Mitar Karadžić, gradski menadžer.
Koncert pod nazivom “Uskršnji poklon dece Rusije deci Srbije” održan je 30. aprila u velikoj sali Centra za kulturu Pozarevac, u saradnji sa Ruskim domom, a finansiran od strane Ministarstva kulture Ruske Federacije.
Zajedno sa decom u delegaciji je došao i obratio se publici bivši ambasador Sovjetskog Saveza u tadasnjoj SFRJ, zamenik predsednika ruske asocijacije diplomata, Valerij Jegoskin.
Foto: CZK
Kao znak prijateljstva i zahvalnosti poklonio je direktorki Centra za kulturu Galini Perić ikonu i čestitao je svim prisutnima Uskršnje praznike. U bogatom programu učestvovala su dva kolektiva. Dečiji teatar muzike i plesa sa solistima ” Krcko oraščić” iz grada Orenburga i “Čarobnjaci dvora” iz grada Voronježa, nosioci mnogobrojnih medjunarodnih priznanja i nagrada.
Publika je bila oduševljena nastupom i svaku njihovu tačku je nagradila velikim aplauzom, a naročito kada su na kraju koncerta svi zajedno otpevali srpsku pesmu “Tamo daleko”.
Koncert je realizovan uz podršku prevoznika Arriva iz Požarevca i Poljoprivredne škole čiji su učenici po završetku koncerta podelili deci iz Rusije uskršnja jaja.
"Slovenska plaža", Foto: Urban City, 14. jul 2018.
Za mnoge turiste širom sveta odlazak na putovanje, letnji ili zimski odmor podrazumeva i vođenje ljubimca. Koliko su takvi gosti dobrodošli u Crnu Goru?
Koliko su takvi gosti dobrodošli u Crnu Goru, budući da je pet friendly hotela i objekata u privatnom smeštaju još vrlo malo u odnosu na potencijal tog tržišta?
“Imam dva velika psa i idem na dve zabačene plaže za koje znam da nisu privatizovane ili zakupljene i na kojima nema puno ljudi. Ljudi mi vrlo često kažu da neće da se kupaju u vodi gde plivaju moji psi i da im smeta kada se psi protresu nakon izlaska iz vode. Ja čak i kada ih šetam ulicom gledam da izađem u vreme kada nema naroda jer se ljudi često preneraze zbog mojih pasa”, priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) Jovan iz Podgorice.
Marija ima nešto drugačija iskustva boravka na plaži sa svojim psom:
“Ja nisam imala neprijatnosti, verovatno zato što je Nora mali pas, iako je vrlo aktivna i nestašna i zna da krade hranu od turista. Ali niko se nikada nije bunio zbog toga što je ona na plaži”, kaže.
Njena prijateljica Hana se, međutim, priseća jedne neprijatne epizode od prošlog leta:
“Bila sam sa grupom prijatelja na moru kod Ulcinja i hteli smo svoje ljubimce da povedemo na plažu, ali nam nisu dozvolili i morali smo da odustanemo”, kaže Hana.
Gradska plaža “Pizana”, Foto: Urban City, 14. jul 2018.
Dobra vest za sve turiste koji žele da na odmor u Crnu Goru povedu svog ljubimca jeste da će ovog leta biti uređena prva kupališta za njih.
Naime, Strategija održivog upravljanja plažama koju je izradilo Javno preduzeće za upravljanjem morskim dobrom, predvidela je veći broj nudističkih, zatim porodičnih kupališta, gradskih kupališta i prvi put u Crnoj Gori “pet friendly” kupališta.
U opštini Budva biće otvorena tri takva kupališta, kaže za RSE Ivana Lazović iz Morskog dobra.
“Na Slovenskoj plaži će takvo kupalište ove godine biti u punoj funkciji sa svom infrastrukturom koju podrazumeva pet friendly kupalište. Drugo kupalište za pse predviđeno je na plaži Buljarica, ali tu još uvek čekamo zakupca. Za treće kupalište koje će biti gradskog tipa i neće imati zakupca odredili smo deo plaže ispred hotela Avala”, ističe Ivana Lazović.
Kako je predviđeno, svako kupalište za kućne ljubimce između ostalog moraće da ima vidno istaknuta pravila ponašanja za vlasnike i njihove pse, rekvizite za čišćenje, tuševe, posude za hranu i vodu i igračke za kućne ljubimce.
Aleksandar Zeković, koji je sa svojim psom često putovao van Crne Gore, za RSE kaže da su, kada je odnos prema kućnim ljubimcima u pitanju, crnogorski turizam ali i društvo u celini, i dalje u velikom zaostatku u poređenju sa inostranstvom.
“Prilikom svakog bukinga u inostranstvu vi vidite koji je hotel pet friendly, a značajan broj jeste otvoren za kućne ljubimce i vi onda možete na kvalitetan način da organizujete svoje putovanje. U Crnoj Gori sa druge strane imao sam vrlo često odgovore i hotelijera i izdavaoca privatnog smeštaja koji nisu na nivou savremene priče, priče 21. veka”, kaže Zeković.
Prema podacima sajta Tourism review, u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Austriji više od 40 posto hotela prihvata kućne ljubimce. U velikim evropskim gradovima poput Berlina preko 50 posto ukupnih smeštajnih kapaciteta je pet friendly.
Čini se da se stvari u tom pogledu polako menjaju i u Crnoj Gori. Kao prilog tome je podatak da na Budvanskoj rivijeri koja privlači najveći broj turista, već postoje pet friendly hoteli.
foto: Urban City, 16. jul 2017. / Ilustracija
Vlasnik takvog hotela na Jazu Slobodan Pejović kaže za RSE da mu najviše gostiju sa kućnim ljubimcima dolazi iz Češke.
“Uglavnom prihvatamo manje pse jer u hotelu imate i ostale goste koji ponekada nesu raspoloženi da dele bilo šta sa životinjama. Zato sam i stavio na bukingu tu jednu klauzulu da se gost mora prethodno javiti sa informacijom o kojoj se rasi radi. Mada, primao sam i veće pse pa onda damo sobu na prizemlju”, kaže Pejović.
Na listi top 10 zemalja sveta u kojima hoteli prihvataju goste sa kućnim ljubimcima, prema podacima sajta Tourism review prednjači Nemačka. Na drugom i trećem mestu su takođe evropske države – Italija i Austrija, dok su među 10 i Holandija, Rusija i Grčka.
Jovan sa početka naše priče je nedavno bio u Italiji gde ga je, kako kaže, oduševilo to koliko su konkretno psi prihvaćeni: “Ulazim u apoteku, žena ulazi sa psom, ulazim u autobus,druga žena ulazi sa psom. Kupujem u prodavnici i vidim ljude sa psima i niko ne pravi problem zbog toga”.
Osamdesete godine prošlog veka bile su možda najpolodonosnije razdoblje u istoriji video igara. Doba kada su se ogromni aparati iz video igraonica transformisali u konzole, koje su potom ušle u domove širom planete, pokrenulo je gejming industriju do te mere da je ona postala jedan od najunosnijih biznisa do dan danas.
Jedan uređaj je krajem ove decenije otišao korak dalje i transformaciju je doveo do krajnjih granica pošto su njegove dimenzije bile takve da je mogao da stane u svačiji džep i samim tim gejmeri su mogli da ponesu sa sobom omiljene video-igre bilo gde. U pitanju je čuveni „Nintendo“ Gejm boj koji je ovih dana proslavio trideseti rođendan.
Gejm boj je nastao prema ideji Gunpeja Jokojia, inženjera elektro-tehnike zaposlenog u „Nintendu“. Tokom svog radnog veka on je u mnogome doprineo svetu igara. Najpre je 1966. godine izumeo Ultra ruku, plastičnu igračku koja je predstavljala hvataljku na produžavanje, a zatim zanimljivu slagalicu koja je koristila elemente matematike i time pomagala deci u učenju osnova sabiranja i oduzimanja.
Kako je industrija video-igara uzela maha početkom osamdesetih, tako i „Nintendo“ usmerava svoj fokus na ovu pionirsku granu računarske tehnologije. Jokoj preuzima glavnu reč kada je dizajn igrica u pitanju.
Godine 1981. osmislio je igru u kojoj igrač mora da prolazi kroz nivoe, penjući se na platforme, pritom izbegavajući razno-razne zamke. Igra se zvala Donki Kong i postavila je temelje žanru video-igara jednostavno nazvanih platforme. Takođe, Jokoji je zaslužan i za uvođenje multi-plejer načina igranja što je i inkorporirao u „Nintendov“ najpoznatiji naslov do dan danas Super Mario Bros.
Foto: Urban City
Ipak, najveći Jokojin izum nastao je jednog jutra dok je metroom išao na posao. Gledajući jednog putnika kako obavlja posao pomoću džepnog kalkulatrora, Jokojo je došao na ideju da nešto slično napravi i za video-igre.
Posle par godina razvoja, ručna konzola sa sada već dva legendarna dugmeta „A“ i „Be“ na desnoj strani i crnim upravljačkim dugmadima na levoj strani, ugledala je svetlost dana 21. aprila 1989. godine i time obeležila četvrtu generaciju konzola za igranje.
Iako su ostale gejming kompanije istovremeno izbacile na tržište svoje odgovore na „Nintendov“ izum, samo je Gejm boj uspeo da postane jedan od simbola pop-kulture 20. veka i jedna od ključnih inovacija koje su gejming industriju dovele do nivoa na kojem je trenutno.
Drugi Festival cveća u organizaciji turističkih poslenika opštine Kučevo pretvorio je ovo mestimično sunčano subotnje pre podne u pravi praznik lepote mirisa i boje.
Više desetina najeminentnijih proizvođača cveća izneli su neke od svojih najlepših uzoraka i predstavili ih Kučevljanima i njihovim gostima.
Poseta ovom sajmu predstavlja vrhunski doživljaj pravo svakom ko voli cveće i uživa u onome što nam ono pruža.
U Srbiji se sutra pre podne očekuje pretežno sunčano, a posle podne na jugozapadu i zapadu, a uveče i noću i u ostalim krajevima naoblačenje s kišom, ponegde i pljuskom s grmljavinom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHZS).
Vetar slab i umeren, južni i jugoistočni. Najniža temperatura od pet do 12 stepeni, najviša od 19 do 24.
U Požarevcu takođe pre podne pretežno sunčano, a posle podne postepeno naoblačenje, uveče i tokom noći povremeno kiša.
Vetar slab i umeren, južni i jugoistočni. Najniža temperatura 12, najviša 22 stepena.
Od nedelje do utorka pretežno oblačno i hladnije, mestimično s kišom, pljuskovima i grmljavinom, a u višim planinskim predelima, iznad 1.500 metara, sneg.
U utorak slabljenje i prestanak padavina, au sredu pretežno sunčano i toplije. Zatim promenljivo, umereno toplo, ponegde kratkotrajna kiša i pljuskovi s grmljavinom.
Grad Požarevac je u februaru 2019. godine raspisao javnu nabavku za radove na ojačavanju kolovozne konstrukcije i izgradnju kružnog toka na raskrsnici ulica Moše Pijade i Jovana Šerbanovića u Požarevcu.
Na ovoj raskrsnici će u potpunosti biti uklonjen semafor, a biće postavljena i nova vertikalna i horizontalna signalizacija. Vrednost ove investicije je 40 miliona dinara.
Ovaj deo grada neće biti kompletno zatvoren po rečima Mitra karadžića, Gradskog menadžera, već će se radovi odvijati u 4 faze. U prve tri faze saobraćaj će se odvijati izmenjeno, dok će u četvrtoj fazi saobraćaj biti kompletno zatvoren na dva dana i to u subotu i nedelju.
MITAR KARADŽIĆ, Foto: Urban City
Prva faza počinje u ponedeljak, 6. maja i trebalo bi da traje do 10. juna. U prvoj fazi ulica Moše Pijade će biti kompletno otvorena za saobraćaj, jedino će ulica Jovana Šerbanovića biti “slepa” prema ulici Moše Pijade (od OŠ Dositej Obradović do Prekršajnog suda).
Parking kod Centra za kulturu će normalno funkcionisati. Spomenik Petru Dobrnjcu neće biti izmešten, a trotoar će biti kompletno rekonstruisan.
Završetak svih radova se očekuje do kraja jula 2019. godine, a izvođač radova je PZP Požarevac sa podizvođačima.
