Bez električne energije ostaće sledeći potrošači:
Utorak 07.05.2019.
09:00-15:00 Deo Stanulovca, Bačevo. Crveni potok, Mala Pretrža, Ogrez, Crni vrh, Krška reka i Boljetin – zamena stubova
Sreda 08.05.2019.
09:00-15:00 Velika Pretrža i Brezovica – zamena stubova
U slučaju loših vremenskih usova radovi mogu biti odloženi
Ministarstvo zdravlja, Republička stručna komisija za nadzor nad bolničkim infekcijama i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” pokrenuli su 2008. godine Nacionalni program higijene ruku u zdravstvenim ustanovama pod nazivom „Čiste ruke – bezbedne ruke”. Time je Srbija postala član Alijanse za bezbednost pacijenata Svetske zdravstvene organizacije. Sve zdravstvene ustanove iz naše zemlje su pozvane da se odazovu ovoj inicijativi i postanu deo velike mreže ustanova u svetu koje će obeležiti Svetski dan higijene ruku u zdravstvenim ustanovama.
Ove godine, osnovna poruka je „Čista nega za sve – u tvojim je rukama”, jer je cilj da se postigne univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom, odnosno postizanje boljeg zdravlja i dobrobiti za sve ljude, pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i sigurnim, efikasnim i pristupačnim lekovima i vakcinama. Prevencija i suzbijanje bolničkih infekcija, uključujući i higijenu ruku, je ključna mera za postizanje ovih ciljeva.
Higijenom ruku se sprečava prenošenje mikroorganizama, prouzrokovača bolničkih infekcija, od kojih poseban značaj imaju bakterije otporne na antibiotike. Pravilnom higijenom ruku ne samo što će se smanjiti broj bolničkih infekcija, već će se smanjiti i upotreba antibiotika, a povećati bezbednost pacijenata.
Pet ključnih momenata koji su važni za higijenu vaših ruku (i nakon skidanja rukavica UVEK obaviti higijenu ruku):
pre kontakta sa pacijentom;
pre aseptičnih procedura;
nakon kontakta sa telesnim tečnostima i izlučevinama;
nakon kontakta sa pacijentom;
nakon kontakta sa predmetima iz pacijentove okoline.
U obeležavanje 5. maja do sada se uključilo 22000 zdravstvenih ustanova iz 182 zemalja sveta. U ovu akciju su uključene 64 bolnice iz Srbije, što je najviše u regionu.
Zavod za javno zdravlje Požarevac, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga, kao i uvek do sada, podržava i koordinira sve zdravstveno vaspitne aktivnosti u cilju promoscije zdravlja i prevencije bolesti.
Ovogodišnja Smotra, 52. po redu, nudi bogat, raznovrstan i izuzetno kvalitetan program – od istraživanje narodnog znanja i verovanja stanovništva Zvižda i Homolja, preko atletske trke, Sajma cveća, promocijma grafičkih novela, zbirki priča, likovnih izložbi, pozorišnih predstava, koncerata…
PRED-PROGRAM – Maj 2019.
SAJAM CVEĆA
Plato na gradskom trgu u Kučevu
Akcija NAJLEPŠE DVORIŠTE I TERASA KUČEVA
Ponedeljak, 27. maj 2019.
19.00 časova – Otvaranje kolektivne izložbe fotografija KULTURNO NASLEĐE KROZ MOJ OBJEKTIV
Hol Centra za kulturu Kučevo
Utorak, 28. maj 2019.
11.00 časova – Radionica: IZRADA I SVIRANjE NA BUŠENU (RIKALU)
Info centar kod pećine Ravništarka
18.00časova – Promocija knjige NACIONALNI IDENTITET I TRADICIJA VLAHA SEVEROISTOČNE SRBIJE, autora prof. dr Miroljuba Perića
Zavičajna galerija Centra za kulturu Kučevo
20.00 časova – Pozorišna predstava PRAH
Uloge: Nataša Ninković i Zoran Cvijanović
Velika sala Centra za kulturu Kučevo
Sreda, 29. maj 2019.
18.00 časova – Promocija knjige KAD BIH MOGAO VREME DA ZAUSTAVIM, monografije o Slobodanu Domaćinoviću, autorke Zdenke Tomić
Zavičajna galerija Centra za kulturu Kučevo
21.00 čas – Koncert FIRUL ORKESTRA (FIRUL ORCHESTRA)
Velika sala Centra za kulturu Kučevo
Četvrtak, 30. maj 2019.
11.00 časova – Radionica: VEŠTINA SVIRANjA NA LISTU
Info centar kod pećine Ravništarka
18.00 časova – PRAVOSLAVNjE U SRCU, likovna izložba povodom 800 godina samostalnosti SPC autora Petra Anđelkovića
Porodična kuća Anđelkovića
20.00 časova – Premijera filma KRAKU LU JORDAN
Velika sala Centra za kulturu Kučevo
22.00 časa – Koncert TESTAMENT BEND
Letnja pozornica ispred Pošte u Kučevu
Petak, 31. maj 2019.
10.00 časova – NARODNE IGRE ZVIŽDA I HOMOLjA, Koreografska radionica Dejana Trifunovića – predstavljanje drugog dopunjenog i proširenog izdanja – seminar za umetničke rukovodioce i koreografe
Centar za kulturu Kučevo
19.00 časova – KOSOVO I METOHIJA – MUZIČKA SLIKA MULTIKULTURALNOSTI 50-ih I 60-ih GODINA 20. VEKA, Promocijaizdanja Muzikološkog instituta SANU
Zavičajna galerija Centra za kulturu Kučevo
21.30 čas – JORGOVANSKA NOĆ – IZBOR ZA MIS JORGOVANA – polufinalno takmičenje izbora za Mis Srbije 2019.
Letnja pozornica na gradskom trgu u Kučevu
Subota, 01. jun 2019.
8.00 časova – PRODAJNA IZLOŽBA HOMOLjSKOG SIRA I MEDA
Prostor na zelenoj pijaci u Kučevu
9.00 časova – BAZAR STARIH ZANATA
Pešačka zona glavne ulice u Kučevu
9.00 časova – ZLATNE RUKE
Pešačka zona glavne ulice u Kučevu
10.00 časova – ISPIRANjE ZLATA
Obala kraj mosta na Peku u Kučevu
10.00 časova – Izložba SEOSKA DVORIŠTA
Vašarište u Kučevu
11.00 časova – Koncert DEČJE STVARALAŠTVO
Pozornica na vašarištu u Kučevu
15.00 časova – DEFILE gostiju i domaćina ulicama Kučeva
16.00 časova – KONCERT NARODNIH UMETNIKA
Pozdravna reč Vrhovnog pastira Svečano otvaranje Smotre
Nastup narodnih umetnika
Predstavljanje Mis Jorgovana
Uručenje nagrada u takmičenju Najlepše dvorište i terasa Kučeva
Letnja pozornica na gradskom trgu u Kučevu
21.00 čas – Koncert DžENAN LONČAREVIĆ
Letnja pozornica na gradskom trgu u Kučevu
Ovaj manastir ima i najmlađe bratsvo. Većina monaha ima između 30 i 40 godina. Kada su 2014. godine došli ovde na devet kilometara od Golupca, poneli su mladalačku energiju sa sobom, a zatekli su manastir u poprilično lošem stanju.
Odmah su zasukali rukave, počeli da rade i da grade. Ljudi su to primetili, videli da se nešto dešava i počeli da dolaze u sve većem broju. I mi smo došli da vidimo kako je to manastir Tumane postao jedan od najposećenijih manastira u zemlji, u koji godišnje dođe i milion ljudi, ali i da vidimo ko su ti monasi i da čujemo njihove svetovne i monaške ispovesti.
Čistog srca, kako nam je sam rekao, pre 10 godina u manstir je zakoračio i tada dvadesetdvogodišnji Petar Bogdanović. Sada razgovaramo sa monahom Petrom. Ime je jedino što je zadržao od svog svetovnog života.
– Mogu da kažem da mi je život bio jako lep, odrastao sam u jednoj lepoj varoši Mionici, koja se u to vreme našeg odrastanja bila nekako puna života, dece puna druženja, tako da sam ja i kroz odrastnje stekao puno prijatelja. Voleo sam da se družim, bavio sam se sportom, trenirao sam fudbal i karate svirao sam malo gitaru sa našim lokalnim bendićima, po valjevskoj gimnaziji.
Međutim, bez obzira na moj svetovni život, koji je bio, mogu slobodno da kažem, više ispunjen lepim stvarima, opet je postojao taj jedan crvić u meni, ta klica koja se u meni još dok sam dete bio usadila. Sećam se, kada sam možda tek naučio da čitam, majka mi je kupila dečiju Bibliju, i kada sam ja čitao o Gospodu našem Isusu Hristu, i kada sam se upoznao sa njegovim životm i sa svim onim što je on uradio za nas, ja sam prosto znao da jednog dana, ako takav Bog postoji i ako je on takav, ja ne mogu da živim moj život a da ga ne posvetim Bogu.
Roditelji koji nisu želeli da im deca postanu monasi, često sebe krive. Misle da su negde pogrešili, i monaštvo shvataju kao kaznu za neka svoja dela, ali posle svih razgovora sa ovim mladim čovekom, jedno je jasno – on je oduvek znao da će biti monah.
– Već negde u srednjoj školi ja sam znao da želim da budem monah, i taj priziv mi se s početka prvo javio više kao neki strah, upravo jer sam se podsvesno plašio ako ja zagrizem veru, ona će me odvesti u manastir, i kako sam sve više ulazio u crkvu počeo sam da se pričešćujme, da postim, da čitam knjige, to je u meni nekako raslo, i ja nisam mogao da živim taj dvostruki život.
Došlo je jednog momenta, sećam se, probudio sam se jednog jutra i shvatio da sve što želim jeste da budem monah. Trebalo mi je još par godina da ja to ostvarim, jer trebalo je da povredim rodbinu, prijatelje, porodicu, to mi je najteže bilo jer ja sam znao šta želim, to mi je bilo jasno – moja odluka i ljubav prema monaškom životu bila je za mene bez dileme, međutim za ove druge sam znao da ne razumeju i da mogu da ih povredim onako prilično.
I to mi je bilo teško da podnesem. Međutim, nekako sam se borio, znate kako? Na taj način što sam zamišljao jednu vagu i na jednu stranu sam stavio Hrista, a na drugu stranu sam stavio sve drugo i nekako uvek je taj Hristos, koliko god da je to bilo teško sa jedne strane, on je nekakom bio teži. I opet sam se tešio time jer sam znao da taj moj priziv ne dolazi od neke moje umišljenosti, nego da se i tu Bog nešto pita i da on mene priziva da je to nešto spasonosno ne samo za mene, već i za one koji ne razumeju moju odluku.
Dok slušamo Petra, shvatamo da ne postoje monaški problemi i razmišljanja i svetovni. Svi imamo ista pitanja, a ako sam dobro čuo Petra, i odgovori do kojih idemo su nam isti.
Da li postoji nekada ono pitanje da li ću uspeti u ovome, da li ću istrajati do kraja da budem monah?
– Pa nemam tu neku dilemu, možda ja neću biti najbolji monah na svetu, i sve to stoji, ali ja sam miran, ja sam sve svoje najvažnije životne dileme razrešio. Ne egzistencijalne, životne, ne samo šta da ću da imam, da li ću da imati šta da jedem, gde da spavam, ja imam svoj identitet, ja sam Hristov vojnik, da li sam dobar, ili sam loš, ja znam da sam u njegovom taboru. Kako kažu neki oci to je brod u kojem treba da budemo samo dovoljno dobri da nas ne izbace. Tako i ja na ovo iskustvo vidim, da ne mogu da pobedim sve svoje mane ali istovremeno prepuštam se milosti Božijoj, znam da je on tu i da me prihvata takvog kakav jesam. I kada bih se opet rodio ja bih opet bio monah, tu nemam dilemu.
Najbrojnija predanja su ona koja kažu da je srpski junak Miloš Obilić, bio u lovu, čuo je da nešto šuška, pomislio je da je srna, odapeo je strelu i pogodio. Kada je prišao, video je ranjenog isposnika, koji je živeo, tu blizu današnjeg manastira u pećini. Miloš je tada na rukama nosio ranjenog Zosima, koji je u jednom trenutku rekao Milošu: “Tu me mani i pusti da umrem”. Na mestu gde je Zosim izdahnuo, Miloš je, da bi umanjio žalost i greh, počeo da zida manastir.
Zatim su došli glasnici Kneza Lazara sa porukom Milošu: “Tu mani zadužbinu, no oma dođi u Kruševac da se posavetujemo ‘oćemo li na Kosovo protiv neprijatelja”.
Dva puta je izgovoreno tu mani i manastir je ostao Tuman.
Postoji i treće verovanje, i jedino koje ne dovodi u vezu ni svetog Zosima ni Miloša Obilića niti ranjavanje. Po tom predanju, manstir Tuman ime je dobio po jermenskim trgovcima, jer manstir istoga imena postoji i danas u njihovoj zemlji.
Po ranjenom monahu Zosimu, danas jedan monah u Tumanu nosi ime, razgovor sa njim počinje ovako “Ja sam se zvao Zoran Jeftić, rodom sam iz Aranđelovca, iz jedne ugledne porodice”.
Zosim je najmlađi monah u bratsvu, a jedini sa sedom bradom. Najmlađi je naravno po stažu, a ima 55 godina.
Kada ste vi shvatili da ćete život posvetiti crkvi i monaškom životu?
– Trudio sam se da uvek budem drugima nekako od koristi, u svemu tome sam i ja istrajavao, voleo sam da ispunim, da budem čovek, da se žrtvujem. Moglo je to tako da bude i do kraja, jer najveći dar je kada čovek može da se žrtvuje za drugoga, život svoj da da, za svog najrođenijeg, tako da jednostavno, ja sam to odradio u tom svetu.
Kada sam video da više nema smisla da ostanem sa njima, da ja treba da se posvetim sebi, i onoj svojoj misiji, jer celog života sam se trudio da nekome nešto odužim. Kao kod Viktora Igoa u Jadnicima, moram da otplatim ona dva srebrnjaka. Ustvari suština je jednostavna: kad vi meni nešto pružite, ja vama ništa ne vraćam, nego vi mene samo zadužujete. I tako ide u ciklusu. Ja sam mislio da sam ja svoje odužio.
Monah Zosim, a tada Zoran Jevtić, poznavao je današnjeg igumana manastira Tumane, još dok je Otac Dimitrije bio dete. I to dete je postalo duhovni vođa ovom čoveku. On mu je dao i monaško ime Zosim. U sećanju mu se urezao trenutak, posle kojeg je znao da će svoj život posvetiti Bogu. Sve se dogodilo jedne noći, kada se vratio svojoj kući sa crkvene slave.
– Uhvatio me san i ja sam zaspao u fotelji, u svojoj sobi, i kad sam se probudio ja sam se zaledio. Bio je jedan grč u meni. I jasno sam video sebe kao starca, bespomoćnog sa istim daljisnkim upravljačem, ali sa pelenama po turu. I tada sam pao pred upaljeno kandilo, slavske ikone Svetoga Nikole i k’o nikad do tad zavapio za pomoć, rekao sam tada, nekako svojim rečima, dotle ja a od sada ti Bože. Tog momenta Viber mi je zapištao, javio se iguman sa božićnom čestitkom “Hristos se rodi”.
Sa igumanom Dimitrijem ulazimo u crkvu, sa desne strane nalazi se kivot sa moštima Svetog Zosima. Čekali smo neko vreme, jer je bilo ljudi koji su došli da se pomole nad kivotom. Kada su se svi razišli, iguman nam je otvorio kivot, iako nije bila nedelja, kada se po običaju otvara.
Uz Svetog Zosima, uvek se kaže i čudotvorac. Postoje brojna svedočanstva ljudi o tome kako su posle molitve neki ozdravili, o raznim čudima koja su se desila. Zbog toga pitamo i glavnog u manastiru, da li je za ove četiri i po godine, od kada je došao u manstir, prisustvovao nekom čudu? Dimitrije nam odgovara da su čuda svakodnevna, ali jedno posebno opisuje.
“Zaista ima mnogo dirljivih svedočanstava o njegovim čudesnim darovima kojima je na jedan divan način darivao, verni narod i baš jedno čudo koje se desilo upravo iznad moštiju, kada je bio jedan čovek, on je spustio svoju nepokretnu ruku na mošti svetitelja i čulo se krckanje i pucketanje prstiju koji su 10 godina bili nepokretni, i na očigled prepune crkve ruka se pokrenula. Ja sam bio baš tu čitana je molitva. I vrlo je bilo interesantno čovek to nije očekivao on se samo sa verom molio to je bilo nešto nesvakidašnje”.
Tumane, Tumani i Tuman, ako verujemo u simbol broja tri, evo ga. Nego, čini se da smo prestali da verujemo u sebe. Ko, kao Petar, može sa sigurnoću da kaže, kada bih se opet rodio, opet bih bio isto to što sam? Da li postoji čovek koji kao Zosim čeka 54 godine da se svima oduži, pa da krene svojim putem? Ko veruje da za četiri i po godine može da se promeni nešto iz korena, kao što je manastiru Tumane uspelo?
Oni su verovali, i ne samo to, radili su i grešili, i nastavili su. I zašto bi bilo važno da li je Tumane, Tumani ili Tuman, ako ni u jedno od toga ne verujemo? Eto odgovora na pitanje zašto u manastir Tumane godišnje dođe toliko ljudi- zbog vere.
Kostolačke termoelektrane proizvele su 635.637 MWh električne energije i time premašile planiranu proizvodnju za mart. Sva četiri bloka premašila su predviđeni mesečni plan proizvodnje za mart.
Termoelektrana „Kostolac A“ je tokom marta predala elektroenergetskom sistemu EPS-a 201.087 MWh, čime je plan premašen za 14 odsto (A1 je proizveo 61.201 MWh, a blok A2 139.886 MWh). Ovim proizvodnim rezultatima treba dodati i toplotnu energiju koja se koristi za daljinski sistem grejanja u ovom kraju, pa je tokom marta TE „Kostolac A“ proizvela 44.269 MWht.
U TE „Kostolac B“ je tokom marta proizvedeno 434.550 MWh električne energije, što je za četiri odsto više nego što je bilo planirano. Blok B1 je proizveo 222.004 MWh, dok je blok B2 realizovao mesečnu proizvodnju koja iznosi 212.546 MWh.
Tromesečna proizvodnja električne energije u kostolačkim termoelektranama iznosi 1.823.344 MWh, što premašuje tromesečni plan za 5,7 odsto. Ovaj rezultat predstavlja zbirni učinak TE „Kostolac A“, koja je ostvarila tromesečnu proizvodnju koja premašuje plan za 4,8 odsto, dok je TE „Kostolac B“ u istom vremenskom periodu prebacila plan za 6,1 odsto.
Ponekad ima i momaka koji zablistaju jednim potezom i poravnaju se, ako ne sa nekom od jačih liga u Evropi, a ono bar sa superligašima. Makar na pet, ili deset sekundi.
Tako nešto je pošlo za rukom fudbaleru Mladog Radnika 1926 iz Požarevca Stefanu Miladinoviću koji je u meču Srpske lige zapad protiv FAP-a iz Priboja postigao gol kakav se ne viđa baš često na ovim prostorima.
Miladinović je posle lošeg ispucavanja igrača protivničke odbrane, prišao lopti koja mu je na oko 19, 20 metara “sela” na ris desne noge. Da su na golu bila i dvojica čuvara mreže, teško da bi zaustavila udarac koji je poslao.
Golman FAP-a to nije uspeo i Miladinović je postigao lep gol kojim je izazvao pozitivne reakcije na tribinama. Njegov tim je do kraja meča pobedio sa 3:0.
https://youtu.be/tHC1MVFmFW4?t=59
U Srbiji se u petak očekuje pretežno sunčano, a posle podne prolazno umereno naoblačenje s retkom pojavom kratkotrajne kise i pljuskova s grmljavinom, uglavnom na severu i zapadu, saopštio je Republički hidrometeorolški zavod Srbije (RHZS).
Vetar slab i umeren, na severu kratkotrajno i jak, zapadni i jugozapadni.
Jutarnja temperatura od pet do 12 stepeni, najviša dnevna od 20 do 25 stepeni Celzijusa.
U Požarevcu u petak ujutro i pre podne sunčano, posle podne prolazno umereno naoblačenje, u pojedinim delovima grada moguća kratkotrajna kiša ili pljusak s grmljavinom.
Vetar slab i umeren, zapadni i jugozapadni. Jutarnja temperatura oko 12, najviša dnevna oko 23 stepena.
Veliko Gradište, sa Srebrnim jezerom i Ramskom tvrđavom jedna od najposećenijih srpskih turističkih destinacija, dočekalo je za uskršnje i prvomajske praznike građane i prve turiste s novim licem.
Gradište je prva opština u Srbiji koja je postavila inovativnu vertikalnu signalizaciju sa funkcijom podnog i vertikalnog osvetljenja pešačkih prelaza, a koja će se napajati solarnom energijom. Vozačima i pešacima će olakšati saobraćaj na kružnom toku na ulazu u grad i skretanju ka Srebrnom jezeru.
I u samom gradu i Srebrnom jezeru uređena je horizontalna signalizacija – obnovljeni su pešački prelazi, oznake za školu u gradu, parking mesta – posebno za taksiste i osobe sa invaliditetom i ostala saobraćajna signalizacija u površini od 900 m2 i obeležene isprekidane i pune linije dužini oko 40 km. Postavljeno je i 40 novih saobraćajnih znakova, a zamenjeni su i oni oštećeni.
Na putu Topolovnik-Ram, radi se na deonici Zatonje-Ram gde je od ukupne dužine od 15 km urađeno oko 4,5 km puta. Asfalt se, radi kvaliteta, postavlja u dva sloja, a radovi će se nastaviti 6 maja.
I u obnovljenoj lepotici na Dunavu, Ramskoj tvrđavi, nastavljeni su radovi na uređenju prilaza. U toku je završetak izrade pešačkih staza ka tvrđavi od kojih će jedna voditi od drumskog puta, a druga od Dunava. Ujedno, turska firma “Grid“ završava plato u podnožju ove građevine gde će se sastaviti pristupne staze. Očekuje se da radovi budu okončani do kraja narednog meseca.
Predsednik opštine, Dragan Milić, obišao je sa svojim saradnicima radove i uverio se da je sve bilo spremno za praznike.
Drugo mesto osvojio je bend Jamsexshn iz Požarevca dok je treće mesto osvojo bend iz Niša Hazel. Oni su osvojili novčane nagrade, dok će pobednik gitarijade otvoriti sledeće godine revijalni deo 39. Majske gitarijade.
Revijalni deo otvorio je pobednik prošlogodišnje gitarijade bend Aleja Velikana iz Beograda, dok su kao drugi u revijalnom delu nastupio bend Glasovi iz unutrašnjosti. Takođe u revijalnom delu nastupila je grupa Les Gigantes i prijatelji.
Specijalni gosti 38. Majske gitarijade bio je bend Atheist Rap iz Novog Sada.
Ovo je drugi singl po redu, nakon “Recidiva”. Ovaj put, bend se široj publici predstavlja u izvođenju oba vokala – Dušmana i Doc Sicka, kao svojevrsna mešavina rnr i hiphop zvuka, pretočeni u crossover, koji ovaj bend čini prepoznatljivim.
U numeri “Sve Ok” pojavljuje se i glas Milan Mladenović iz odlomka filma “Crna Marija”, koji se takođe u spotu mogu uočiti.
Bend se na ovaj način osim široj publici obratio i legendi Srpskog i Jugoslovenskog RNR-a. Spot je rađen u produkciji Prinčevih patrona.
Četvrtak 02.05.2019.
08:00-15:00 deo naselja Simićevo – od starog doma zdravlja do ‘’batine kafane’’ – rekonstrukcija NN mreže
Petak 03.05.2019.
08:00-14:30 deo naselja Petka – ulaz iz pravca Kostolca – rekonstrukcija NN mreže
08:00-15:00 deo naselja Simićevo – od starog doma zdravlja do ‘’batine kafane’’ – rekonstrukcija NN mreže
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu, po nalogu nadležnog tužilaštva, podneće krivičnu prijavu protiv trojice dvadesettrogodišnjaka iz Kostolca, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo teška krađa.
Sumnja se da su oni 27. aprila ove godine obili jednu od baraka koju koriste kineski državljani, u radničkom naselju koje se nalazi u sklopu Termoelektrane Drmno, iz koje su ukrali 1.000 američkih dolara, 7.600 kineskih juana, 15.000 dinara, dva mobilna telefona, punjače za telefon, električne mašinice za šišanje, makaze i radničke rukavice.
Policija je osumnjičene ubrzo identifikovala i kod njih pronašla ukradene predmete i deo novca, koji će biti vraćen vlasnicima.
Dan kao izmišljen, rekli bi, za ovakve manifestacije. I sve je išlo glatko do momenta kada je trebao da počne onaj najlepši, najopušteniji deo programa, kulturno-umetnički. Ali, avaj….
Festival je otvorio Saša Pavlović, zamenik gradonačelnika Požarevca sledećim rečima:
”Danas, 15 godina nakon prvog Uskršnjeg etno festivala u Poljani, drago mi je što više nije potreban poseban poziv ljudima da se dan nakon velikog praznika sastanemo ovde u Sestroljinu. Kao što se dragi gosti i prijatelji ne pozivaju na krsnu slavu, tako se i dolazak na ovaj festival podrazumeva i svakako postaje sastavni deo proslave Uskrsa u ovom kraju. Ono što mi je kao predstavniku lokalne samouprave još draže je to što ovaj festival okuplja goste i iz ostalih krajeva naše lepe Srbije, ali i one koji žive preko njenih granica.
Upravo to je najveća vrednost ovih naših okupljanja, da stičemo nove prijatelje, ukazujemo im gostoprimstvo i zajedno se radujemo simbolima i porukama najvećeg hrišćanskog praznika. Kada govorim o porukama koje nam šalje praznik posvećen Isusovom vaskrsenju, mislim da ih ove godine moramo čuti bolje nego ikada. Živeći u Srbiji od svog rođenja, pamtim da nije bilo lakih godina, ali vreme koje je pred nama, čini mi se, zahteva veću sabornost svih nas nego ikada. Iskušenja i izazovi su veliki, ali ni upola toliki kolika je snaga Srbije kada se Srbi slože. Zato svima u našoj Srbiji želim da nakon vaskršnjih praznika još više vaskrsne i naša ljubav i sloga jednih prema drugima, jer da su ljubav i sloga najveća sila na ovoj planeti, uči nas naša hrišćanska vera. Dragim prijateljima i braći iz Republike Srpske koji su danas sa nama upućujem poseban pozdrav i dobrodošlicu, a siguran sam da govorim u ime svih kada kažem da su naše misli danas i sa našim narodom na Kosovu i Metohiji.”
Organizatori festivala, KUD “Mladost” iz Poljane, i Crkveni odbor Poljana, učinili su sve što je u njihovoj moći da pomognu tehničarima da zaštite opremu i instrumente u slučaju kišovitog vremena, jer ih je kiša u nekoliko navrata varala, hoće li pasti ili neće.
Na kraju se ipak rešilo da se krene sa programom, i činilo se da će sivi oblaci ove godine ipak mimoići seosko naselje Poljana, i manastir Sestroljin.
Posle tehničkih proba ansambala, i tonske probe ozvučenja, za koju su bili zaduženi tehničari Centra za kulturu Požarevac, počeo je program, koji je pozdravnom reči otvorio otac Radoslav Vukosavljević, starešina manastira Sestroljin.
Ali, ipak se nije dalo organizatorima da na prigodan način predstave svoje goste iz Beograda, KUD “Gradimir”, kao i KUD “Mladost” sa Pala, Republika Srpska. Gosti su bili još i KUD “Miodrag Miljković Midga” iz Ćirikovca, KUD “Vuk Karadžić” Osipaonica, kao i Petrovački ansambl.
Predsednik domaćeg ansambla, KUD-a “Mladost” iz Poljane, Ivica Ivić, rekao je za Portal da su izuzetno ponosni što su im se, na poziv da im budu gosti, odazvali svi ansambli, kao i to da su, kao i prethodnih godina, velike prijatelje i veliku podršku našli u crkvenom odboru sela, kao i u Turističkoj organizaciji Grada Požarevca.
“Ono što nam jedino ostaje kao rešenje, jeste da ponovo stupimo u kontakt sa gostujućim ansamblima, i probamo da ponovo nađemo zajednički slobodan termin, kako bi nam ponovo došli u goste i predstavili svoj kulturno-umetnički program” – rekao je Ivić.
Sve je spremno za 38. Majsku gitarijadu koja će se održati 2. maja na prostoru Moravske lagune kod Ljubičeva.
Organizatori su odabrali bendove koji će nastupiti u takmičarskom delu gitarijade. Bendovi koji su izabrani: Jamsexshn Požarevac, Znoj Pančevo, Wildheart Beograd, Hazel Niš i Bob Rock Jagodina. O pobedniku će odlučivati stručni žiri, a predsednik žirija je i ove godine Bane Lokner, rok kritičar.
Revijalni deo gitarijade otvoriće pobednik 37. Majske gitarijade bend Aleja Velikana iz Beograda. U revijalnom delu još će nastupiti i bednovi Les Gigantes i prijatelji i Glasovi iz unutrašnjosti. Specijalni gost gitarijade je bend Atheist Rap iz Novog Sada.
Početak 38. Majske gitarijade zakazan je za 12 časova.
Ovim trkačkim danom otvara se sezona konjičkih trka i konjičkih takmičenja na požarevačkom hipodromu.
U okviru trkačkog dana održaće se sedam trka, tri galopske i četiri kasačke.
Za učešće u trkama prijavljeno je 75 grla. Posetioci hipodroma moći će da vide najkvalitetnija grla domaćeg i stranog odgoja u Srbiji. Ukupan nagradni fond za trke koje će biti održane u okviru ovog trkačkog dana iznosi 685.000 dinara i obezbeđen je od strane Grada Požarevca i Konjičkog društva „Knez Mihailo“.
Početak programa je u 15,00 časova. Ulaz je slobodan.
15:00 Kasačka trka “Resava”
15:30 Galopska trka “Nebojša Dozet – Belan”
16:00 Kasačka trka “Arkobaleno K”
16:30 Galopska trka “Miodrag Petrović – Kum”
17:00 Kasačka trka “Novica Andrejić – Gudžoman”
17:30 Galopska trka “Tina”
18:00 Kasačka trka “1. Maj”
Vetar slab i umeren, zapadni, severozapadni. Najniža temperatura od pet do 10 stepeni, najviša dneva od 17 do 23.
U Požarevcu takođe promenljivo oblačno, malo toplije, s dužim periodima sunčanog vremena, a sredinom dana i posle podne u pojedinim delovima grada moguća je kratkotrajna kiša ili lokalni pljuskovi s grmljavinom.
Vetar slab i umeren, zapadni, severozapadni. Najniža temperatura oko 10, najviša oko 22 stepena.
U petak promenljivo oblačno i još toplije, uz retku pojavu kratkotrajnih pljuskova.
U subotu od sredine dana naoblačenje sa zapada i jugozapada, mestimično s kišom, pljuskovima i grmljavinom, do kraja dana i tokom noći proširiće se na ostale krajeve.
U nedelju i početkom naredne sedmice pretežno oblačno i hladnije, mestimično s kišom i pljuskovima, a na visokim planinama sa susnežicom i snegom.
Sredinom nedelje toplije i bez padavina.
Nakon višemesečnih nagađanja i izveštaja, “procureo” je navodni finalni dizajn telefona za ovu godinu, koji će se pojaviti pod oznakom iPhone XI.
Reč je 360-stepenom render videu. Nedugo zatim, pojavile su se i fotografije koje prikazuju kako jedan pored drugog izgledaju veliki iPhone XI Max i regularni iPhone XI.
Čak tri zadnje kamere
Još od dolaska iPhone 7 Plus telefona u septembru 2016. godine, najskuplji iPhone uređaji su dolazili sa dve zadnje kamere. No, definitivno su trendovi takvi da je prisutna ugradnja većeg broja zadnjih kamera, od kojih neke imaju veoma posebne funkcije. Apple će se priključiti ovim trendovima, te će ove godine po prvi put implementirati tri zadnje kamere. Za sada je sigurno da će ih dobiti top model, iPhone XI Max.
Očekuje se da će ovaj telefon imati tri zadnje kamere, od čega će jedna biti “super-wide-angle” kamera. Sve kamere će biti smeštene unutar kvadratnog modula, koji se može videti na zadnjoj strani telefona. Za sada nema previše informacija, ali neke glasine govore da će novi senzori stizati sa dobro poznatom rezolucijom od 12 megapiksela.
Očekuje se da će se uz ovu kameru naći još i primarni senzor, ali i telefoto senzor, za koje se očekuje da će takođe imati rezoluciju od 12 megapiksela. U zavisnosti od boje, menjaće se i boja stakla na telefonima, ali će senzori uvek oko sebe imati nešto crnog stakla.
Bez promena spreda, unapređena selfi kamera
Očekuje se da će telefoni zadržati identičan dizajn prednje strane, što će biti treća generacija za redom da se tako čini, nakon iPhone X i iPhone Xs modela. Očekuje se da će iPhone XI Max imati dobro poznati 6,5-inčni OLED ekran, uz ogroman zarez na gornjoj ivici. Prema nekim izveštajima, moguće je da će zarez biti minimalno smanjen, ali renderi pokazuju da je i dalje veoma veliki i izražen.
Osim toga, Apple navodno sprema napredniju verziju Face ID mehanizma prepoznavanja lica, koji će omogućiti korisnicima da otključaju svoj telefon i u situacijama kada ga drže veoma blizu sebi. Takođe, Apple planira da unapredi selfi kameru, nakon četiri godine korišćenja iste prednje kamere od 7 megapiksela. Očekuje se da će ove godine Apple pokušati da uhvati korak za rivalima sa unapređenim senzorom od 12 megapiksela. Nema najava da li bi ovakva kamera mogla imati neki napredni autofokus, poput Galaxy S10 telefona.
Šta je još novo?
Iako tehnički nema nekih posebnih potvrda, sasvim je jasno da će Apple koristiti novi A13 procesor, zajedno sa iOS 13 operativnim sistemom na ovom telefonu. Neke glasine govore o podršci za reverse wireless charging, kao kod Huawei Mate 20 Pro, P30 Pro i Samsung Galaxy S10 modela. Na taj način bi korisnici mogli da pune svoje AirPods slušalice i Apple Watch pametne satove jednostavnim postavljanjem na sam telefon. Takođe, novina bi trebao biti i brzi punjač od 18 W, a pretpostavlja se da će kapacitet veće baterije biti u rangu od 3491 mAh do 3650 mAh.
Očekuje se da iPhone XI Max debituje u septembru na tradicionalnoj Apple konferenciji, zajedno sa regularnim iPhone XI i pristupačnijim iPhone XR telefonom druge generacije, za koji još uvek nije potvrđeno kako će se zvati, prenosi PC Press.
Uskršnje praznike dočekali smo uz promenljivo vreme, smene oblaka, kiše i sunca, pri čemu će slična situacija biti i za predstojeće praznike, 1. i 2. maja. Oni koji planiraju da ostanu u krugu Požarevca mogu da se raduju da će temperature biti delimično povoljne, ali i promenljive. A oni koji planiraju da dočekaju 1. maj na nekoj od naših planina, trebalo bi da znaju da će jutarnje temperature iznositi svega 2 do 3 stepena.
U sredu će preovladavati relativno sveže vreme, pri čemu će biti malo toplije nego u utorak. Doći će do smene sunčevih zraka i oblaka, kao i do pojačanog zapadnog i severozapadnog vetra. Maksimalna dnevna temperatura kretaće se od 14 stepeni na jugu do 21 na severu Srbije.
Četvrtak će biti gotovo identičan dan kao i prethodni, međutim, oni koji planiraju da ostanu i posle 1. maja u prirodi moći će da se raduju jer će temperatura porasti za nekoliko stepeni. Oblačno vreme će opet preovladavati, a temperature će se kretari od 16 do 22 stepena.
Oni koji odlučili da 1. maj provedu na Srebrnom jezeru, koje je jedno od najpoznatijih izletiša u Srbiji, trebalo bi da znaju da će maksimalna dnevna temperatira biti oko 17 stepeni, dok će jutarnja temperatura, propraćena oblačnim nebom, biti oko 10 stepeni.
Pred kraj Drugog svetskog rata, kada su svojetske trupe već ušle u Nemačku, firer je dan ranije, 29. aprila, u 4 sata posle ponoći završio diktiranje privatnog i političkog testamenta svojoj sekretarici, a istog dana se u bunkeru i venčao sa svojom dugogodišnom partnerkom Evom Braun, koja je bila 23 godine mlađa od njega.
Već sledećeg dana, 30. aprila te 1945. Hitler je zagrizao ampulu cijanida i pucao sebi u glavu, a Braun je popila otrov. Njihova tela odmah potom su spaljena u dvorištu Rajhstaga, a zemni ostaci firera nikada nisu pronađeni te i danas postoje brojne špekulacije o tome da li se on zaista ubio.
„Posle šest godina rata, koji će uprkos svim neuspesima, ući u istoriju kao najslavnija i herojska manifestacija borbe za egzistenciju naroda, ja ne mogu napustiti grad koji je prestonica Rajha. Od kada su naše snage suviše slabe da zaustave neprijateljski napad i od kada kada je naš otpor postao slab zbog stvorenja koja su slepa kao što im nedostaje karakter, ja bih želeo da podelim sudbinu miliona drugih koji su takođe rešili da ostanu u ovom gradu. Ali, ja neću pasti u ruke neprijatelja koji zahteva novi spektakl, rukovođen od strane Jevreja, za demonstraciju histeričnim masama“, navodi se u njegovom političkom testamentu.
Dodaje se da je on prema tome odlučio da ostane i da dobrovoljno odabere smrt kada on odluči da pozicija Vođe i Kancelara ne može da se više održava.
„Ja ću umreti sa radošću u srcu znajući za nemerljiva dela i dostignuća naših seljaka i radnika i doprinos jedinstvu u istoriji omladine koja nosi moje ime“, istakao je Hitler u dokumentu koji je izdiktirao dan pred samoubistvo.
Bruto domaći prozivod (BDP) Srbije realno je porastao u prvom kvartalu 2019. godine za 2,3 odsto odnosu na isti period prošle godine, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku.
Obračun BDP-a za prvi kvartal, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja metodom deflacije, biće objavljen u saopštenju 31. maja 2019, saopštio je RZS.
Nakon što su ovogodišnju impresivnu listu EXIT hedlajnera otvorili muzički giganti The Cure, upravo je objavljeno da na Petrovaradinsku tvrđavu stižu i možda trenutno najpopularnije svetske zvezde nove generacije, američki hit sastav The Chainsmokers! Njihova fantastična popularnost u samo poslednjiih pet godina donela im je vrtoglavih deset milijardi YouTube pregleda, te neverovatne 24 nagrade, uz čak 76 nominacija, od čega jednu Grammy, tri MTV i čak sedam Billboard nagrada! Sve to uspeli su uz samo dva studijska albuma, kao i 34 singla, od čega je njih 19 dobilo i svoj video spot, čime ovaj ultimativni hit duo svojim uspesima iza sebe ostavlja i zvezde poput Lady Gage, Davida Guette i Calvina Harrisa. Osvojili su podjednako sve vodeće globalne muzičke top liste, kao i naslovnice najtiražnijih svetskih medija, dok ih je Los Angeles Times nedavno predstavio kao najveće pop zvezde Amerike. Koliki je velik njihov međunarodni ugled govori i činjenica da je čak i čuveni Coldplay pristao da im gostuje kao drugopotpisani u planetarnom hitu “Something Just Like This”! Chainsmokersi se tako pridružuju zvezdanom programu ovogodišnjeg izdanja EXIT festivala, koji uz The Cure, predvode vodeće rock and roll, hip-hop i elektronske zvezde današnjice, Greta Van Fleet, Carl Cox, Skepta, DJ Snake, Paul Kalkbrenner, Dimitri Vegas i Like Mike, Solomun, Desiigner, Amelie Lens, Boris Brejcha i mnogi drugi.
World‘s hottest hit duo The Chainsmokers at EXIT 2019:
Mnogi predviđaju da će njihov treći album, najavljen za ovu godinu, dodatno učvrstiti njihovu dominaciju na muzičkoj sceni, a sa ovakvim mišljenjem složan je i naš čuveni muzički kritičar Dragan Ambrozić: „Chainsmokersi predstavljaju jedan od najvećih pop sastava koji se pojavio u poslednje vreme na globalnoj muzičkoj sceni. Brzina njihovog uspona na svetski tron predstavlja poseban fenomen i prava je retkost u muzičkim krugovima. Ne izgleda kao da će uskoro otići sa njega.” Upravo zato se i očekuje da će glavna bina EXIT festivala u petak, 5. jula, kada je budu preuzeli Chainsmokersi, brzo stići do maksimalnog kapaciteta!
Neumorni tandem čine Alex Pall i Drew Taggart, koji saradnju počinju 2012. godine u Njujorku radeći remikse za indi rok bendove i već od 2013. kreću da nižu prve singlove, koji redom beleže uspehe na američkoj dens sceni. Prvi multiplatinasti tiraž i Top 10 plasman na američkoj listi stiže uz singl “Roses”, a već iduće godine izbacuju “Don’t Let Me Down” sa kojom osvajaju celu planetu i svoj prvi Grammy! Slede nastupi na najvećim festivalima i desetine novih hitova, među kojima i sedmostruko platinasti hit „Closer“ koji drži rekord kao pesma koja se u 2016. najduže zadržala na prvom mestu. Njihov album prvenac „Memories… Do Not Open“ lansirao ih je pravo na prvo mesto liste najboljih muzičkih albuma, a među pesmama sa ovog izdanja nalazi se i dvostruko platinasta numera „Paris“, prema kojoj će se uskoro snimiti i film! Njihova pesma „Something Just Like This“, koju su snimili sa jednim od najvećih bendova u modernoj muzičkoj istoriji, sastavom Coldplay, najdugovečnija je pesma na dens top listi, a odmah iza nje nalazi se pesma „Lean On“ koju potpisuje još jedna zvezda ovogodišnjeg Exita, DJ Snake! Neumorni tandem već treću godinu zaredom je zvanično i najuspešniji dens izvođač, a ovim postignućem može da se pohvali još samo Lady Gaga! Prethodnu godinu pamtiće i po čak pet Top 10 singlova, čime su iza sebe ostavili teškaše Davida Guettu i Calvina Harrisa, koji im je nekada bio idol! Taman u godini kada dolaze na Petrovaradinsku tvrđavu, dvojac hitmejkerskog dodira objaviće i treći, novi album „World War Joy“, a ovo izdanje, koje već svojim imenom najavljuje numere pune pozitivne energije, iznedrilo je singl „Why Do You Love“ sa popularnim sastavom 5 Seconds of Summer, a pesma se za samo 24 sata našla na prvom mestu iTunes liste!
Od danas kreće i popularna “4+1” akcija, u kojoj društvo koje zajedno kupi četiri ulaznice za EXIT festival, petu dobija na poklon, a trajaće dok se ne rasproda vrlo ograničen broj ulaznica za ovu akciju. Četvorodnevne EXIT ulaznice trenutno su 6.990 dinara, što je visokih 45% uštede u odnosu na finalnu cenu! Cena ulaznica za prvi festivalski dan, kada nastupaju The Cure je 2.990 dinara za parter i 4.990 dinara za FAN PIT, dok je cena GOLD VIP dnevnih ulaznica za 4. jul 12.000 dinara. Ulaznice za EXIT mogu se nabaviti preko zvanične stranice exitfest.org i putem prodajne mreže Gigs Tix. Na sajtu zvanične turističke agencije exittrip.org , dostupni su i turistički paketi koji pored ulaznica, sadrže i razne opcije za smeštaj i prevoz.
U Srbiji će danas i za 1. maj biti pretežno oblačno i svežije, mestimično sa kišom i kratkotrajnim pljuskovima, koji će ponegde na jugu i jugoistoku biti praćeni grmljavinom, dok se na planinama iznad 1.500 metara očekuju susnežica i sneg.
Vetar će biti slab i umeren, na jugu posle podne povremeno jak, uglavnom zapadni. Jutarnja temperatura od 6 do 11, najviša dnevna od 14 do 17 C, saopštio je Republički hidrometeoroloski zavod.
U Jadranskom moru živi populacija morskog psa modrulje koje nisu opasne za ljude, ali su veoma ugrožena vrsta o kojima se mora voditi računa, izjavio je šef Laboratorije za ihtiologiju i ribarstvo u Institutu za bilogiju mora Kotor Aleksandar Joksimović.
„To je grandiozna vrsta koja već 400 milijardi godina živi na ovoj planeti i moramo imati poštovanja prema njoj. Nažalost ajkule koje se ulove na parangale se vrlo brzo uguše, jer moraju non-stop da plivaju, tako da su one sporedni deo ulova, a na taj način se definitivno pravi velika šteta eko- sistemu. One za ljude nisu opasne, i u našim vodama nema potencijalnih vrsta koje su opasne za ljude“, rekao je Joksimović za podgorički Dan.
On je, prenosi CDM, upozorio da su najviše opasni susreti sa morskim psima na velikoj udaljenosti od obale, na pučini, jer ajkule u svom sistemu organa imaju specifične senzore, osećaju elektro magnetna polja i talase, tako da sve što se nađe u morskoj tišini za njih predstavlja plen.
Ugovore je, ispred Ministarstva potpisao ministar Branko Ružić, a za opštinu Veliko Gradište predsednik Dragan Milić. Ukupno 63 grada i opštine dobilo je sredstva namenjena razvoju opština i gradova i dobrobiti građana.
Opštini Veliko Gradište dodeljeno je 18.000.000 dinara za izgradnju sportske hale na Srebrnom jezeru – faza 3 i 4.500.000 za preventivno delovanje na smanjenju rizika od klimatskih promena, elementarnih i drugih nepogoda u cilju zaštite imovine i imovinskih interesa opštine Veliko Gradište.
Od odobrenih sredstava biće realizovan projekat “Preventivno delovanje na smanjenju rizika od klimatskih promena, elementarnih i drugih nepogoda u cilju zaštite imovine i imovinskih interesa opštine Veliko Gradište“ sa ciljem da doprinese zaštiti imovinskih interesa opštine i građana dok je projektom “Izgradnja sportske hale na Srebrnom jezeru – faza 3“ obezbeđen nedostajući deo sredstava za započeti projekat od posebnog značaja za lokalni ekonomski razvoj, investicije i zapošljavanje u opštini.
Kako je rekao ministar Ružić, prvi put ove godine finansirani su projekti za smanjenje rizika od klimatskih promena i elementarnih nepogoda, pa je deo sredstava usmeren na preventivno delovanje radi zaštite imovine lokalnih samouprava i građana.
Sredstva iz Fonda koristiće se za infrastrukturne radove na vrtićima, školama, objektima kulture, sporta i javne uprave, komunalnoj infrastrukturi, javnim površinama kao i za nabavku i primenu savremenih informacionih tehnologija koje će omogućiti uvođenje e-Uprave i bolje pružanje usluga građanima i privredi. Takođe, deo sredstava namenjen je organizaciji kulturnih, sportskih i turističkih manifestacija.
U saopštenju Ministarstva navodi se da se sredstva u Fondu za lokal iz godine u godinu povećavaju i da se očekuje da će se naredne godine biti još veća.
Srebrna flaša za brendi, koja je pripadala putniku prve klase na Titaniku, prodata je na aukciji za 76.000 funti (88.000 evra).
Vlasnik je flašu dobio neposredno pre nego što se utopio, kada je brod potonuo, prenosi BBC.
Dok je brod tonuo, Helen Čerčil Kandi dala je Edvardu Kentu flašu na kojoj je ugraviran moto njene porodice “verni, ali nesrećni”.
Kandi je Kentu tada rekla: “Ti imaš više šansi da preživiš nego ja.”
Međutim, Kandi je preživela, a Kent je poginuo, zajedno sa još više od 1.500 putnika. Flaša je pronađena u isto vreme kad i njegovo telo.
Srebrna flaša za brendi prodata je na aukciji u Viltšajru, a opisana je kao jedan od najsnažnijih trodimenzionalnih predmeta sa Titanika ikada ponudenih na nekoj aukciji.
Incident se, prema nezvaničnim saznanjima, dogodio u vikend-naselju kod sela Vinci.
– Mladići, koji su bili pijani, oko ponoći su presreli i napali S. M., koga su prethodno pozvali telefonom da izađe iz svoje vikendice. Napali su ga i protiv njegove volje odveli do vikendice jednog od osumnjičenih, gde su ga tukli i razbili mu mobilni telefon – priča izvor Kurira iz istrage.
Kako sagovornik navodi, teror nad nesrećnim S. M. trajao je satima.
– Oni su ga posle tri sata zlostavljanja pustili, a mladić je od batina zadobio više povreda po glavi i telu. Pretpostavlja se da je motiv prebijanja i otmice mladića problem koji je on imao sa Jovanom S. Naime, Jovan je sada u vezi sa bivšom devojkom oštećenog S. M., pa je zbog neraščišćenih računa angažovao drugove koji su napali mladića i osvetili mu se – rekao je naš sagovornik.
Prema rečima našeg izvora, Osnovno javno tužilaštvo u Velikom Gradištu osumnjičenima je odredilo zadržavanje do 48 sati, nakon čega će uz krivičnu prijavu biti privedeni tužilaštvu.
Bivši predsednik SRJ i Srbije Slobodan Milošević i njegova nedavno preminula supruga Mira trebalo bi da počivaju u Crnoj Gori, u Lijevoj Rijeci, a ne u dvorištu porodične kuće u Požarevcu. To je želja koju prvi put u javnosti preko “Novosti” iznosi visokopreosvećeni mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
U razgovoru za Novosti on kaže da je Slobodan bio državnik koji je morao da bude više ispoštovan i sahranjen kako dolikuje.
– Kada mu već nema mesta u alejama velikana ili zaslužnih građana u Beogradu, neka ga prenesu ovde kod nas u Crnu Goru, njegovu Lijevu Rijeku. Tu ima mesta. Naravno, sa suprugom Mirom. Sramota je kako se država Srbija ponela prema njemu i njegovoj porodici. To nije smelo da se uradi. Mnogi zaboravljaju da je naš Sloba bio sin teologa, veroučitelja. Pričao mi je Slobodan Tomović da ga je gledao dok kleči na kolenima na molitvi u Bijelom Polju. Nažalost, završio je tragično, kakav je uostalom i bio život te familije. Svetozar Milošević se razveo se od supruge, živeo sam, ali je drama između dve ugledne porodice u Lijevoj Rijeci – Miloševića i Koljenšića – ostavila traga na Slobi. Jer nije lako odrastati bez oca – kaže mitropolit Amfilohije, koji smatra da bi sudbina Miloševića, ali i srpskog nasleđa, bila drugačija da se oslobodio komunističkog nasleđa posle događaja na Kosovu 1989. godine.
Sagovornik kaže da je dobro poznavao bivšeg predsednika Srbije. Priseća se, takođe, i da je bio protiv njega devedesetih:
– Dok je bio profesionalni političar, nazivao me svakojakim imenima, ali je i pored svega, na kraju, shvatio da ono što sam govorio nije bilo upereno protiv njega, jer sam iskazivao samo svoje nezadovoljstvo politikom koju je vodio, što se nažalost kasnije odrazilo i na sudbinu naroda.
Veze između Amfilohija i Miloševića postale su čvršće nakog Slobinog odlaska sa vlasti, a naročito posle njegovog hapšenja i izručenja Hagu. Mitropolit se živo seća njihovih susreta u Sheveningenu.
– Kada sam ga obilazio u haškom zatvoru, Milošević je od mene tražio da svedočim u tom procesu, pošto sam na jeziku prilično brz i često izgovorim nešto što ne bi trebalo. Zvao me je iz Haga i pitao da li mogu da budem deo tima za njegovu odbranu. I bio sam spreman, ali sam o tome prethodno obavestio patrijarha Pavla, pitao ga šta misli o tome. Usledio je kratak odgovor: “Dobro je to, ali vidi, Amfilohije, zar ne znaš u kakvim si problemima u Crnoj Gori i sada ti još treba Milošević.”
To je, kako tumači Amfilohije, opravdanje našeg patrijarha i on ga je poslušao.
– Moram da priznam da mi je i danas žao što sam to učinio. Milošević je ostao u vernosti kosovskom zavetu. Nije prihvatio ucenu iz Rambujea, koja je bila jednaka uceni Austrougarske 1914. godine. To je kasnije i dovelo do bombardovanja zločinačkog NATO, koji je sa 19 najmoćnijih zemalja sveta kidisao na jednu malu i miroljubivu zemlju. Da li je to bilo realno? Na kraju, ti moćnici su bili izbezumljeni otporom naše vojske pa su nam posle 78 dana žestoko zapretili da će nas sravniti sa zemljom. I Milošević je bio primoran da potpiše Kumanovski sporazum. I kamo lepe sreće da su oni koji su došli posle njega sačuvali makar taj sporazum. Tako su oni koje je Slobodan ustoličio na vlasti izdali Crnu Goru tako što su priznali zločince koji su nam preuzeli Kosovo i Metohiju. To je tragedija. Nadamo se da ovi danas koji vladaju Srbijom ne pođu njihovim stopama.
Sagovornik Novosti tvrdi da je Milošević i iza rešetaka bio otresit:
– A kakav bi mogao biti kada je iz crnogorskog podneblja? Ali bio je i prilično naivan. Verovao je onima koji su vodili Evropu i Ameriku da neće udariti na SRJ. Međutim, nije bio uplašen. Ni najmanje. Čak mi je delovao prilično samouvereno. Bio je siguran da će pobediti sud u Hagu i sve optužbe koje su mu stavili na teret. Bio je veliki optimista…
Amfilohije priznaje da je teško doživeo Miloševićevo izručenje Hagu.
– Reč je o sramnom činu koji nije smeo da se dogodi. Neka je sišao sa vlasti, i to nije ništa strašno, ali ovo što se posle toga desilo, to Srbija nije smela da dozvoli. Njega je ranije čak i patrijarh Pavle molio da podnese ostavku, ali on to nije prihvatio. Posle me je u ćeliji ubeđivao da će Kosmet opet biti srpski. Govorio mi je: “Amfilohije, opet ćemo imati svoju državu u svojim granicama. Vratićemo naš narod na Kosovo i Metohiju, budite sigurni”.
U tom optimizmu se i upokojio.
Davno pre hapšenja pričali smo o pripadnicima Unprofora u Srpskoj Krajini, priseća se mitropolit, kada su ih postavili kao među sa Hrvatima. Pitam ja Slobu da li je siguran da oni neće okrenuti cevi na nas, a on mi odgovara: “Ma, daj bre, Amfilohije, šta to pričaš? To je nemoguće!” Nažalost demantovali su ga dani koji su usledili. Verovao je strancima i to ga je skupo koštalo.
Dragan Rupar, rukovodilac tužilaštva kaže da se ubistva u ovom kraju Srbije najčešće dešavaju iz koristoljublja i osvete.
Više javno tužilaštvo u Požarevcu, koje je nadležno za Braničevski okrug sa 184.000 stanovnika, predstavilo je rezultate svog rada, a glavna specifičnost ovog područja je to što nema organizovanog narko-kriminala.
Dragan Rupar, zamenik višeg javnog tužioca, koji od početka 2018. rukovodi požarevačkim Višim tužilaštvom kaže da uprkos tome što su zaplene narkotika česte, nema organizovanih kriminalnih grupa koje deluju u Braničevskom okrugu.
– To je rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada tužilaštva i policije. Osim čestih zaplena narkotika, najčešće se susrećemo sa ubistvima, pokušajima ubistava, nošenjem oružja, silovanjima i saobraćajnim nesrećama sa smrtnih ishodnom.
U Braničevskom okrugu se u proseku godišnje dogodi pet do šest ubistava, ali smo prošle godine za samo tri nedelje imali čak pet ubistava – kaže Rupar i dodaje da su istrage u ovim slučajevima okončane za dva, tri meseca.
Od pet ubistava koja su se dogodila u novembru 2018. dva su već dobila sudski epilog, a motivi za ove zločine su raznoliki.
– Tri ubistva u bila teška, izvršena iz koristoljublja i osvete, dok se jedno dogodilo posle svađe i pijanstva u kafani. Samo jedno je bilo porodično – objašnjava Rupar.
Zaposleni u Višem tužilaštvu neretko se sreću sa bizarnim slučajevima.
– Kao jedan od bizarnijih i zanimljivijih može se izdvojiti ubistvo koje se dogodilo u oktobru 2016., kada je sin ubio majku u njenoj kući, a da bi prikrio tragove, kuću je zapalio. Najpre se mislila da se radilo o požaru nastalom zbog neispravne elektro-instalacije, ali je veštačenjem otkriveno da se radilo o podmetnutom požaru – priča Rupar i ističe da često praktikuju sklapanje sporazuma o priznanju krivice i da su u 2018. 42 odsto postupaka okončano sporazumom, dok je od početka 2019. deset predmeta okončano sporazumom.
Statistika za 2018. godinu
Procenat krivičnih dela
x 31.5 % optuženih za nedozvoljen promet drogom
x 31.5 % optuženih za nedozvoljeno posedovanje oružja
x 13.2 % optuženih za ubistvo
x 15.8 % optuženih za teško ubistvo
x 2.6% optuženih za silovanje
x 2.6% optuženih za obljubu nad nemoćnim licem
x 2.6% optuženih za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja
Održavanjem ove manifestacije, već 15. godinu zaredom, čuva se tradicija i običaji narodnog stvaralaštva ovog kraja, dok istovremeno se prezentuje Požarevac i njegove turističke vrednosti.
Festival će biti otvoren u 10 časova, a nakon otvaranja sledi etno-izložba i kulturno-umetnički program. I ove godine takmičari će se nadmetati u kategorijama za najlepši štand, najlepše uskršnje jaje, najoriginalnije jelo, kao i u kucanju uskršnjih jaja. Od 14 časova tradicionalno će se degustirati pripremljena hrana, a od 17 posetioce očekuje bogat kulturno-umetnički program.
Pokrovitelji etno festivala su Grad Požarevac, Crkvena opština Poljana, KUD “Mladost” Poljana, a organizator je Turistička organizacija grada Požarevca.
Manastir Sestroljin (14. vek) pripada Braničevskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve i nalazi se na samom ulazu u selo Poljana.
Crkva posvećena Vaznesenju Hristovom sagrađena je 1893. godine u neposrednoj blizini kapele nad izvorom lekovite vode po kome ovaj kompleks nosi naziv.
Biblioteka „Srboljub Mitić“ u Malom Crniću, proslavila je svoj 140. rođendan i na prigodan način obeležila stočetrdesetogodišnje trajanje ljubavi, prema knjizi i pisanoj reči. Brojnim gostima, među kojima su bili: Mališa Antonijević, predsednik opštine Malo Crniće; Goranka Stević, predsednica Skupštine opštine; Aleksandar Marković, pomoćnik predsednika Opštine; Dragan Mitić, zamenik načelnika Opštinske uprave; direktori osnovnih škola, javnih preduzeća i ustanova, odbornici SO, članovi Opštinskog veća, Upravnog odbora biblioteke, zavičajni pisci i dr.
Program su započeli vokalni solisti Slavko Čupić i Zoran Jovanović iz Beograda i Ivana Rudić – prva ženska gitara Srbije. Potom se prisutnima obratila direktorka biblioteke, Danijela Božičković Radulović, koja je pozdravila prisutne i saopštila rezultate tradicionalnog konkursa „Div Stigu“ u oblasti književnog stvaralaštva i likovne kulture.
Dobitnici nagrada su: Anđela Stanisavljević , OŠ „Milisav Nikolić Boževac ; Marijana Miličević, OŠ „Draža Marković – Rođa“ , Smoljinac; Anđela Stevanović, OŠ „Đura Jakšić“, Toponica ; Sofija Prvulović, OŠ „Moša Pijade “, Malo Crniće ; VG. „Maslačak“, Malo Crniće; VG„Zmaj“, , , Smoljinac, VG „Crvenkapa“, Topionica; VG „Miki“ Crljenac; “Zeka“, Malo Crniće; VG „Šapice“, Šapine; Angelina Mladenović, OŠ „Milisav Nikolić“ – Boževac; Ivana Ivić, OŠ „Moša Pijade“ – Malo Crniće; Sofija Stojićević, OŠ „Draža Marković Rođa“ – Smoljinac; Jovana Todorović , OŠ „Moša Pijade“ Malo Crniće; Anđela Perić OŠ „Draža M. Rođa“ – Smoljinac; Nikolaj Pekić, OŠ „Moša Pijade“ – Malo Crniće; Kristina Mićić, OŠ „Draža Marković Rođa“ Smoljinac; Marko Perić, OŠ „Đura Jakšić“, Toponica; Lorena Miljković, OŠ „Draža Marković Rođa“ –Smoljinac; Miljana Stevanović, OŠ „Đura Jakšić“ – Toponica. Nagrade su uručili: Predsednik opštine Malo Crniće, Mališa Antonijević i predsednica Skupštine opštine, Goranka Stević.
Miroslav Mitrović, predsednik Upravnog odbora biblioteke „Srboljub Mitić“, uručio je nagrade i priznanja korisnicima biblioteke, koju su poneli titulu „Čitaoca godine“: Perić Novak, Savić Mateja, Radojević Snežana i Spasić Danica.
Prisutnima se obratio i predsednik opštine Malo Crniće, Mališa Antonijević:
„…Svakim danom iz godine u godinu trudimo se da nam biblioteka bude sve lepša i lepša. Svi mi iz rukovodstva Opštine, zajedno sa zaposlenima u ovoj ustanovi dajemo maksimom da ova kuća blista i da u najboljem svetlu pokažemo veličinu i moć knjige. Širimo ideje, upijamo znanja, jer samo tako možemo doprineti boljoj sutrašnjosti, jer samo obrazovan čovek može stvarati bolju budućnost i dobar odnos sa ljudima. Ono što moramo usaditi u um naših najmlađih je navika čitanja. Upravo je ova ustanova temelj tog cilja. Svi se dobro sećamo bajki svojih baka, uspavanki naših majki, prvih recitacija, ali i prvih nastupa. Raditi na sebi i stalno se usavršavati je nešto što nema kraja. Niko od nas nije savršen, ali istovremeno svi stremimo ka savršenstvu. Pokloniti nekome knjigu znači podariti mu moć, jer moć je znanje, a ono je ovde svuda oko nas. Treba otvoriti svaku knjigu, jer su njima i ideje i vizije, borbe i nevolje, ali i ljubav koju moramo imati u sebi i nesebično je deliti sa drugima. Kao što veliki Servantes kaže: „Nema knjige, a da se u njoj nešto dobro ne nađe“. Siguran sam da u ovoj kući, ništa nije slučajno, nije slučajan raspored nameštaja, niti raspored sedenja, niti koja slika će visiti na zidu. Iz toga zaključujem da ni ovaj dan za obeležavanje dana naše Ustanove nije slučajan. Danas se ujedno sećamo i Servantesa, ali i Šekspira, a kada smo već kod Šekspira, ne mogu a da ne spomenem i onu poznatu „ O, biti ili ne biti – pitanje je sad“. Poznavajući zaposlene u biblioteci siguran sam da će biti, da će trajati i da će nam svaki dolazak u biblioteku biti prijatniji od prethodnog, ne samo izgledom ove ustanove, već i brojem sadržaja, koje će uz osmeh, ljubazno ponuditi i da će svaki čitalac poželeti da se vrati bogatiji, za jedno književno delo, koje je pročitao. Danas je Svetski dan knjige i autorskih prava, jer sam zaista ponosan književni rad, naši pisaca. Poštovani prijatelji, dragi domaćini, želim vam srećan Dan biblioteke, 140 godina postojanja, mnogo čitalaca, a za bolje uslove ćemo se zajedno potruditi“, rekao je predsednik Mališa Antonijević.
Ova godina je godina jubileja u Malom Crniću, 140. godina postojanja biblioteke i 150 godina od dolaska češke porodice Bajloni u Srbiju. O češkoj porodici Bajloni i o niti koja čvrsto vezuje njihov dolazak u Malo Crniće i razvijanja kulture i čitalačke svesti kod meštana ovog kraja, govorila je Zorka Stojanović:
„…Ova porodica nije osećala potrebu samo da gomila bogatstvo, već stvarali i dobar ugled. Deo prihoda mlina investirali u izgradnju crkve, škole, uličnog osvetljenja, pozorišta i čitaonice. Čitalište u Malom Crniću, poznatije kao „Družbena čitaonica“ osnovano je 14, januara 1879. godine. Prema podacima iz 1880. godine, u prvom polugodištu imala je 13 članova, a do kraja godine 18. Godišnja članarina bila je 12 dinara. Čitaonicu nije pomagala tadašnja opština, ali je veliku pomoć primala od vlasnika malocrnićkog mlina Ignjata Bajlonija i njegovih sinova, koji su osim pretplate za novine: „Srpske novine“, „Istok“, „Težak“ i „Politiku“, obezbeđivali prostorije, potreban inventar, pa se pretpostavlja da je bila veoma dobro opremljena. Pismeni meštani Malog Crnića su pored navedenih novina mogli da pročitaju i listove kao što su: „Srpska zora“, „Javor“, „Hrvatski vjesnik“, „Zastava“, „Srpski list“, „Videlo“, „Neven“, „Gospodarski list“, i dr. Bilo je ukupno 15 periodičnih publikacija, od toga 5 na stranim jezicima i to dve na češkom i tri na nemačkom jeziku. Osim pomenute periodike, ova čitaonica je imala i 46 knjiga.
Ne zna se tačno koliko je dugo čitaonica u Malom Crniću radila, ali ono što je urađeno za vreme njenog postojanja, vredno je pažnje. Popularne su bile „čitaoničke besede“, organizovane kao vrsta zabave za meštane. Prilagođavane su ukusu slušalaca, tako da je pored zanimljivih beseda zastupljena kako narodna, tako i umetnička muzika…“, rekla je Zorka Stojanović.
„Hajde da ne budemo licemerni i lažno skromni. Možemo slobodno da kažemo da smo uspeli. Od letnje scene napravili smo čitaonicu i salu za promocije. Od hodnika – galeriju. Od direktorske kancelarije – odeljenje za decu, a to jeste uspeh. Iza svakog uspeha ostaju strah i nesigurnost – kao i iza svakog neuspeha. Razlika je samo u upornosti, volji i istrajnosti. Ako to postoji, rezultati su neizbežni. Koliko energije uložiš, toliko će ti se vratiti. Naše je da stalno, uvek iznova, iznova pokušavamo. Jer, nismo rođeni da prespavamo život. Dante Aligijeri završio je svoju „Božanstvenu komediju“ rečima: „Ljubav koja pokreće sunce, i ostale zvezde“. Mi koji se bavimo šerenjem kulture, i negovanjem izgovorene i zapisane reči, ljubavlju i strašću činimo sve što je u interesu meštana naše Opštine, prvenstveno najmlađih, jer, deca su naša budućnost i budućnost opstanka…“, rekla je direktorka biblioteke „Srboljub Mitić“, Danijela Božičković Radulović.
