Zbog rekonstrukcije NN mreže 08.10.2018. godine od 09:00 do 13:00 časova bez električne energije ostaće potrošači u Brežanu (deo sela koji se napaja iz TS 10/04 KBTS).
Zbog rekonstrukcije NN mreže 08.10.2018. godine od 08:00 do 15:00 časova bez električne energije ostaju potrošači u ulici Partizanskoj od br. 21-55 i od 46-84.
Proteklog vikenda od 28. do 30. septembra, seniorska ekipa Karate Kluba „Požarevac 92“, je na poziv Italijanske Federacije za Borilačke Veštine – FIAM, boravila u Kijanćanu, turističkom centru u Toskani, gde je učestvovala na prijateljskom tromeču između selekcija Italije – Republike Irske i Srbije.
Takmičenje je po tradiciji bilo organizovano na najvišem nivou uz prisustvo velikog broja ljudi iz sporta, privrede i politike na čelu sa gradonačelnikom Kijanćana, gospodinom Anreom Marketijem.
Ekipu Srbije su predstavljali takmičari požarevačkog kluba u sastavu: Filip Vladić, Aleksandar Antanasijević i Boris Gomiršek. Bez obzira na prijatljski karakter turnira, vođene su ozbiljne borbe sa žestokim duelima. Ekipa Republike Irske je u prvom kolu savladala Italiju, u drugom kolu je Srbija pobedila Irsku, dok je u poslednjem meču domaćin bio uspešniji od naše ekipe.
U konačnom plasmanu, zbrajanjem poena iz svih pojedinačnih mečeva, pobednik turnira je bila Italija, Srbija je zauzela drugo mesto, dok su Irci bili trećeplasirani.
Požarevački mladići su platili danak neiskustvu na ozbiljnim međunarodnim mečevima, pravili su naivne greške u presudnim momentima koje su ih koštale titule.
Gradonačelnik Kijanćana je uručio posebnu plaketu treneru Požarevačke ekipe Banetu Dmitroviću, dok je predsednik italijanske federacije, gospodin Masimo de Luiđi, plakete poslao Savezu Sportova Grada Požarevca i Gradonačelniku našeg Grada gospodinu Banetu Spasoviću.
Požarevački karatisti već nastupajućeg vikenda učestvuju na međunarodnom turniru u Anini, rudarskom gradiću u Rumuniji. Naši sportski prijatelji iz Rumunije su u duhu saradnje koje Anina ima sa našim gradom, ponudili besplatan smeštaj za sve članove KK „Požarevac 92“ koji budu učestvovali na ovom turniru.
Nadamo se da će nas učenici Baneta Dmitrovića i ovog puta obradovati odličnim rezultatima, dostojno predstavljajući naš grad gde god da nastupaju.
U ponedeljak, 2. oktobra je u Zabrđu u saobraćaj pušten novoizgrađeni putni pravac Kamenovo – Zabrđe.
Ovaj putni pravac od velikog je značaja ne samo za meštane pomenutih naselja već i za građane cele Opštine jer osim što su ovim putem povezana dva susedna naselja, povezana su i dva regionalna puta Požarevac – Petrovac na Mlavi i Petrovac na Mlavi – Žabari, a put sam po sebi predstavljaće i novu obilaznicu oko samog grada.
Osim što će za meštane većeg broja naselja koji gravitiraju ka ovom putu, bitno smanjiti vremenski period putovanja, ovaj put će umnogome rasteretiti tranzitni i teški saobraćaj iz Petrovca na Mlavi.
Pred velikim brojem meštana, direktora javnih ustanova i preduzeća, put su svečanim presecanjem vrpce u saobraćaj pustili predsednik opštine Petrovac na Mlavi Duško Nedinić, izvršni direktor JP „Putevi Srbije“ Zoran Stojisavljević, predsednici mesnih zajednica Zabrđe i Kamenovo, Relja Stepanović i Bojan Milovanović. Svečanosti su prisustvovali i generalni direktor „PZP Požarevac“ Milorad Bakalović i načelnik Policijske uprave Požarevac Srđan Lazić.
Izgradnja crkve Svete Trojice u Češljevoj Bari, privodi se kraju, prema utvrđenom planu i rokovima.
Predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milić, obišao je sa saradnicima radove gde ih je dočekao predsednik Mesne zajednice i Crkvenog odbora sela, Živorad Ilić, sa sveštenikom i meštanima.
Do sada su završeni kompletni unutrašnji radovi na malterisanju i električnim instalacijama, postavljeni su prozori i vrata, popločan pod granitnim kamenom, a u septembru je završen i ikonostas.
Završena je i kompletna ograda crkvene porte, uređeno dvorište i posejana trava pa će se na proleće sve zazeleneti da bi u junu, na Svetu Trojicu, crkva bila i svečano otvorena.
Izgradnja crkve Svete Trojice u centru ovog sela započeta je 2016. godine, a prva faza radova okončana je krajem septembra prošle godine kada su urađeni grubi građevinski radovi i spoljašnjost crkve i postavljen veći deo bakarnog krova. Ove godine urađeni su finalni radovi i do otvaranja preostaje još oslikavanje crkve.
Radove na crkvi su finansirali Mesna zajednica i složni meštani Češljeve Bare sa preko 110.000 evra, uz podršku opštine Veliko Gradište koja je obezbedila dodatnih 30.000 evra.
Danas će u Srbiji biti pretežno sunčano i toplije, saopštio je RHMZS. Minimalna temperatura će se kretati od 3 stepena u Vojvodini do 13 stepeni na istoku zemlje, a najviša dnevna od 18 do 22 stepena.
Vetar će biti slab i umeren severozapadni, na istoku povremeno jak.
U Požarevcu će biti pretežno sunčano i malo toplije, vetar slab do umeren severozapadni, minimalna temperatura oko šest, maksimalna dnevna oko 19 stepeni.
U narednih sedam dana, u Srbiji će biti toplo sa temperaturama oko prosečnih vrednosti, u petak i za vikend u košavskom području uz umeren i jak jugoistočni vetar koji ce na jugu Banata imati olujne udare.
Do subote pretežno sunčano, u subotu posle podne u jugozapadnim i zapadnim predelima Srbije naoblačenje ponegde sa kišom ili pljuskovima.
Zatim promenljivo, ponegde sa kratkotrajnom kišom ili pljuskom.
U utorak, 2. oktobra u Romskom edukativnom centru u Požarevcu organizovana je svečanost povodom dodele posebne plakete za zalaganje našeg grada za poštovanje i ravnopravnost Roma.
Priznanje je primio Miroslav Veljković, predsednik Saveta Roma za međunarodnu saradnju.
Predsedniku Svetske organizacije Roma Jovanu Damjanoviću ovom prilikom dodeljena je titula ambasadora dobre volje Romskog naroda.
Naftašima povređenim u požaru kod Požarevca potrebni novi donori kože, prijavio se i drugi iz porodice Mijatović.
Porodica Mijatović iz Banatskog Despotovca sigurno je najhumanija u Srbiji. Pošto je Jovan Mijatović (22) prošle nedelje donirao kožu teško povređenim radnicima NIS-a iz Kikinde, to sada želi da učini i njegov brat blizanac Predrag, stariji svega deset minuta. Mijatovići, koji rade u NIS-u, doniraju kožu kolegama koje i ne poznaju, ali ih na humanost navodi prosta ljudska rečenica da se “nesreća mogla i njima dogoditi”.
Jovan Mijatović i ostali donori kože se oporavljaju na klinici u Beogradu i svi samo žele da povređeni radnici budu dobro.
– Dobro se svi osećamo, jedino što noću svi malo lošije spavamo, dok je danju lakše. U ponedeljak nas očekuje novo previjanje i verujem da će svima biti još lakše. Osoblje na klinici je za svaku pohvalu, svi nas obilaze, pomažu, imamo sve što je potrebno. Posebno ističem ljubaznost sestre Sanje, koja je vrlo pažljiva – kaže Jovan Mijatović, momak iz Banatskog Despotovca, koji je donirao kožu kolegama iz Kikinde koje ne poznaju ni on ni Predrag, kao ni njihov najstariji brat Marko (30) koji takođe radi u NIS-u.
Jovan je postao donor kože prošle nedelje, kada je bila potrebna hitna pomoć radniku NIS-a iz Kikinde Dejanu Jerinkiću (30), koji je u požaru na naftnoj bušotini “Bramalj 3” u Bradarcu kod Požarevca, pretprošlog četvrtka, zadobio opekotine drugog i trećeg stepena na 60 odsto tela. Jerinkiću su sada potrebni novi donori kože, jer ga u sredu očekuje nova operacija.
Prvu donaciju primio je prošlog utorka na Klinici za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u Beogradu. Potencijalni novi donori danas bi trebalo da se podvrgnu pregledu na beogradskoj klinici, da bi se utvrdilo ko je najpogodniji davalac.
– Do sada se javilo šest donora, a među njima je i Predrag Mijatović, brat blizanac Jovana Mijatovića iz Banatskog Despotovca, koji je prošlog utorka donirao kožu. I ja ću se ponuditi za donora – kaže Damir Komlenić iz Kikinde, kum Dejana Jerinkića, koji se mnogo angažovao oko javne akcije prikupljanja davalaca kože i krvi za povređene radnike NIS-a.
U požaru kod Požarevca, na naftnoj bušotini, 20. septembra, teže je povređen i Goran Belančić (34) koji je opekotine drugog i trećeg stepena zadobio na 45 odsto kože. I on je operisan prošle nedelje kada su kožu donirali i Kikinđani Sava Zorić, Đorđe Čičulić, Radovan Gavrančić i Stojan Mišković. U ovoj nesreći najviše sreće imao je treći radnik NIS-a, takođe iz Kikinde, Miroslav Radujko (45), koji se nalazi na kućnom lečenju.
Dana 03.10.2018. godine započeće tople funkcionalne probe na teritoriji grada Požarevca, na delu sistema na kome distribuciju toplotne energije vrši JP “Toplifikacija” Požarevac.
U narednim danima, prema utvrđenom rasporedu, provere rada sistema i otklanjanje eventualnih nedostataka će se obavljati sukcesivno na svim lokacijama priključenim na sistem daljinskog grejanja grada Požarevca.
Na delovima pojedinih zona, na kojima su u toku radovi na priključenju novih objekata na sistem, tople probe će biti pomerene u skladu sa završetkom radova i vremenskim uslovima, a najkasnije do zvaničnog početka grejne sezone, navodi se u saopštenju.
Tople probe će, u skladu sa vremenskim uslovima, trajati najduže do 15.10.2018. godine, odnosno dok se ne steknu zakonski uslovi za zvaničan početak grejne sezone, do kada će kompletan toplifikacioni sistem biti u funkciji.
Za ovako rani početak toplih proba stekli su se tehnički uslovi pravovremenim i opsežnim radovima na remontu sistema tokom letnjih meseci., navodi se u saopštenju JP “Toplifikacija” Požarevac.
Još jedna edukativna i kreativna radionica održana je u biblioteci „Srboljub Mitić“.
Mališane uzrasta od 3 do 5 godina iz vrtića „Zeka“ Malo Crniće, Pasuljčić Mika rođen u glavi Mari Kirijaku i u bojama Lide Varvarusi, doveo je do čitaonice „Osam nijansi plave“ biblioteke „Srboljub Mitić“, u kojoj je magični glas direktorke Biblioteke, lako decu naveo da zavole knjigu.
U prisustvu vaspitačica i direktorke PU „14 oktobor“, nežno ih je sa mosta nesigurnosti u novom ambijentu, uvela u svet mašte i život Pasuljčića Mike, koji na početku beše tužan. Plašio se mraka, buke, vode, mraka, vetra, ali na kraju utočište i sreću našao je u toplim rukama devojčice Nade, koja ga je udomila u čarobnoj bašti. Pasuljčić sav srećan, što još postoje dobri ljudi, mislima se obratio roditeljima:„Mama, tata, gde god da ste…želim da znate da mislim na vas. Volim vas. Zauvek. Ali ću za sada ostati ovde. Tako sam umoran od cele ove avanture. Bez obzira na to gde ste…i bez obzira na to gde sam ja…voleću vas i misliću na vas, uvek“.
Poput Pasuljčića, dečica su se opustila u društvu bibliotekara i knjiga. Svom novom prijatelju Pasuljčiću, podarili su divne crteže sa cvetićima, lepim drvećem…dok su za žabu koja je htela Pasuljčića da pojede rekli da je zla, a za kaznu nije se našla ni na jednoj slici.
Zbog seče rastinja dana 03.10.2018. god od 08:30 do 10:30 časova, bez el. energije ostaće potrošači u ul. Koste Stamenkovića.
TRADICIONALNA MEĐUNARODNA IZLOŽBA „UMETNOST BEZ GRANICA“ BIĆE OTVORENA VEČERAS, 2. OKTOBAR 2018. SA POČETKOM U 19 ČASOVA U RUSKOM DOMU U BEOGRADU.
Izložbu će svečano otvoriti gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović.
Na tradicionalnoj međunarodnoj izložbi „Umetnost bez granica“ bići izloženo 70 umetničkih dela, nastalih u Požarevcu, na Međunarodnim likovnim kolonijama, pod imenom „Požarevac, grad ljubavi i razumevanja“, „Ljubav i razumevanje„ i „Balkane moj“, uz učešće umetnika iz više od 20 zemalja: Rusije, Belorusije, Ukrajine, Bugarske, Rumunije, Moldavije, Litvanije, Jermenije, Izraela, Kazahstana, Azerbejdžana, Južne Koreje, Egipta, Tunisa, Estonije, Turske, Makedonije, Nemačke, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i Srbije.
Međunarodna izložba se održava pod pokroviteljstvom privatne umetničke škole CODEX ART MS DOO Požarevac.
Uz prisutstvo zvaničnika Grada Požarevca, umetnika iz Nemačke na čelu sa predsednikom asocijacije “Focus Europe”, kao i umetnika iz Norveške, Holandije, Rusije, Belorusije, Češke, Makedonije i Srbije.
Odbornici SG Požarevca usvojili su izveštaj o polugodišnjem izvršenju budžeta, Slobodan Jović izabran je za direktora JKP „Komunalne službe“, razrešeni su i imenovani članovi Upravnih odbora ustanova, usvojeni su izveštaji o radu pojedinih ustanova i gradske uprave.
Najviše polemike sa opozicijom i pojedinim odbornicima SPS izazvala je tačka o izvršenju budžeta, u okviru koje je gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović rekao da je mnogo više urađeno nego što je prikazano na papiru, zatim je dodao:
„Svi oni koje žele da vide, vide da se radi kako u centru grada tako i na periferiji ali i po svim selima na teritoriji Grada Požarevca. Nedavno smo obišli radove u mestima koja gravitiraju ka kopovima i tamo se investira 220 miliona dinara u putnu mrežu. Konkretno obišli smo Drmno i Kličevac gde se izvode radovi u vrednosti oko 70 miliona dinara na asfaltiranju, ali to nije samo asfaltiranje već je u to uračunata i kompletna priprema pa se tek onda asfaltira kao i bankine i pristup domaćinstvima isto kao u gradu. Činjenica je da će u ove tri godine biti urađeno kilometara puteva koliko nije urađeno u prethodnih 15 godina pre našeg dolaska na vlast. Polugodišnji presek služi da bi se upravo videlo gde su problemi da li je to u javnim nabavkama, realizaciji ugovora ili finansijskom izvršenju, smatram da je ovde problem u finansijskom izvršenju i da izvođači radova rade dobro, u slučaju da ne rade dobro po zakonu se daje negativna referenca i onda više ne mogu učestvovati u nabavkama.
Trenutno se izvode radovi u Ljubičevu vrednosti 70 miliona dinara, na gradskom zdanju se izvode radovi vrednosti preko 40 miliona dinara i za sada nije naplaćena nijedna privremena situacija, mnogo polemike je bilo oko radova na fasadi, samo 4 meseca je trajala analiza materijala na zgradi kako se ne bi dešavale situacije kao pre da posle pola godine godinu dana otpada fasada. To je urađeno po nalogu ministarstva, zatim prvo je bilo rečeno da se radi reparacija prozora pa se odustalo od toga pa je rečeno da se rade novi prozori. Ovakav slučaj nije samo za zgradu načelstva već se to dešava i na drugim lokacijama. Izvođači radova jednostavno nemaju dovoljno mašina i radnika da izvode svuda radove, ali šta to znači da im ne dozvolimo da učestvuju u javnim nabavkama i da se one nikada ne realizuju. Priča se kako je nekada bilo bolje izvršenje budžeta ali nije isto kada se realizuje 4 i 6 milijardi dinara. Kao što smo i rekli radi se planski nakon izgradnje fekalne i kišne kanalizacije u pojedinim delovima grada krenuće se sa asftiranjem kao što je PP odred, Ratarska i Brežanski put, neće biti slučaj kao pre da se asfaltira jedne godine pa da se cepa ulica da se postavljaju podzemne instalacije pa da se opet asfaltira. Napomenuo je još da se završava obilaznica ka Kostolcu, zatim da se svuda rade totalne rekonstrukcije saobraćajnice kao što je urađeno u Šumadijskoj ulici, Koste Abraševića i Knez Milošev Venac, a da će se tek videti kada se uradi PP odred i Brežanski put. Nastaviće se sa ulaganjem u poljoprivredu. Radi se na mnogo polja kao što je i zdravstvo. Planiraju se velika ulaganja u Dom zdravlja i za staro krilo bolnice a rešiće se pitanje deponije i vode.“
Usvojene su i informacija o upisu učenika u osnovne i srednje škole na teritoriji Grada Požarevca kao i informacija o tehničkoj pripremljenosti škola za 2018/2019. školsku godinu.
Na Površinskom kopu „Drmno“ 5. septembra počela je proizvodnja uglja posle remonta osnovne rudarske mehanizacije i izmeštanja sistema za odvoz uglja. Posao je završen u planiranom roku. Remontovano je ukupno osam mašina, postrojenja i opreme na drobilani.
Najveći i najteži poslovi odrađeni su u sklopu projekta izmeštanja sistema za transport uglja na istočnu stranu kopa, preko unutrašnjeg odlagališta do drobilane. Preseljeno je više transportera i preneto na hiljade tona opreme. Izmešteno je i ponovo povezano više kilometara visokonaponskih i drugih energetskih kablova. Postavljeni su kilometri transportera, traka i urađen je veliki broj sastava na njima.
Radilo se bez predaha, po 12 sati i tokom vikenda, na visokim temperaturama u prašini. Zaposleni na Površinskom kopu „Drmno“ odradili su najveći deo posla, ali su imali i pomoć kolega iz PD „Prim“, Kosovo Obilić, „Ansal stila“ i „Kolubara Univerzala“. Svi su se potrudili da se poslovi završe u predviđenom roku. I ovoga puta se pokazalo da su ljudi najveća snaga ne samo kopa „Drmno“ već i EPS-a u celini.
− Ovaj posao može se porediti sa aktivnostima koje smo imali za vreme poplava pre nekoliko godina na kopu. Možda je ovoga puta bilo i teže odraditi sve aktivnosti nego za vreme poplava jer smo vremenski bili ograničeni. Poseban problem pravio nam je hronični nedostatak dizalica i mašina pomoćne mehanizacije. Bilo je skoro nemoguće uskladiti sve radne operacije koje su se izvodile uporedo na ugljenom sistemu, proizvodnom procesu, na remontu jalovinskih rudarskih sistema − kaže Dragoslav Slavković, direktor kopa „Drmno“.
On dodaje da su, s obzirom na ove činjenice, bili prinuđeni da svakodnevno utvrđuju prioritete raspoređivanja pomoćne mehanizacije.
– Radili smo pod velikom tenzijom i stalnim razmišljanjem da li će sve biti urađeno na vreme i kako treba. Želeo bih da čestitam svima na ovoj radnoj pobedi, koja je ostvarena uz veliki napor, odricanja i zahvaljući profesionalnom odnosu prema poslu i obavezama svih zaposlenih – ističe Slavković.
Po popisu iz 2002. godine Rumuna u Srbiji ima oko 31.000, a Vlaha oko 40.000, pritom Vlasi žive uglavnom u 19 opština istočne Srbije, a Rumuni u Banatu.
Bez obzira na sve sličnosti, to su dve autohtone nacionalne manjine. Rumuni svojom maticom smatraju Rumuniju, Vlasi svojom matičnom državom smatraju Srbiju. Vlasi nemaju nijednu potrebu, niti osnov da se obraćaju Rumuniji, niti ona, pak, da u ime Vlaha bilo šta od bilo koga traži.
U okviru vlaškog korpusa postoji grupa nezadovoljnika koji smatraju da je njihov jezik rumunski, i oni su, kako je rekao, napravili problem obraćajući se za pomoć vlastima u Rumuniji.
Rumunija je uoči poslednjeg popisa tražila da se izbriše kategorija Vlah, odnosno da se svi pripadnici vlaške manjine obavežu da se deklarišu kao Rumuni ili Vlaho-Rumuni, na šta Vlasi ni po koju cenu nisu spremni da pristanu.
Na oko 40.000 Vlaha u istočnoj Srbiji, po prethodnom popisu, ima oko 1.500 Rumuna.
Prema nezvaničnim podacima, prošlogodišnji popis pokazuje da u Srbiji ima oko 64.000 Vlaha, odnosno da je njihov broj znatno porastao u odnosu na prethodni popis.
O tome koliko je malobrojna struja u vlaškom korpusu koja nastoji da rumunizuje tu zajednicu, prema njegovim rečima, svedoči i činjenica da u Nacionalnom savetu Vlaha od 23 člana samo četiri zastupaju prorumunsku opciju.
Biblioteka u Kostolcu organizuje predavanje Govor tela – Skrivena značenja ovog oblika podsvesne komunikacije u petak, 5. oktobra 2018. godine. Predavač je Vesna Radivojević.
Vesna Radivojević rođena je 1977. godine u Požarevcu. Godinama je radila kao novinar, zatim u marketinškim agencijama i izdavaštvu (Mladinska knjiga, GREY Worldwide, Procter&Gamble i dr.). Psihologija, filozofija pozitivnog razmišljanja i procesi sazrevanja ličnosti – oduvek su bili u žiži njenog interesovanja.
Prošla je kroz obuku za Neuro i spiritualno savetovanje (Neuroscience Training and Coaching Institute, USA) i tokom godina kroz konstantno obučavanje i usavršavanje kroz mnogobrojne treninge, provere znanja – došla do svojih saznanja koje želi da podeli sa drugima. Trenutno je zaposlena u Dunav osiguranju. Udata je i majka je troje dece.
Govor tela oduvek je svima nama fascinantan. Gestikulacija predstavlja prvobitan, neverbalan oblik komunikacije, odnosno pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naročito ramenima i rukama. Često se pitamo, zbog čega ljudi, koji već poseduju toliko razvijen komunikacioni sistem poput verbalnog, koriste neverbalne znake? Pokret i mimika je nešto što ne možemo u potpunosti da kontrolišemo. Primećivanje signala koji ljudi šalju jedni drugima je odraz emocionalne inteligencije. Govor tela može da vas upozori na mnoge stvari, jer ako dobro upoznate govor tela, možete postati živi detektor laži.
U subotu 29. septembra, održana je kulinarsko-kulturna i turistička manifestacija „Sačuvajmo od zaborava“, posvećena afirmaciji narodne tradicije i života na selu.
Članice udruženja “Topolovčanke“ i Mesna zajednica Topolovnik prepoznali su potrebu ljudi da se prisete svojih korena i onog što su voleli kao deca, i uz podršku opštine Veliko Gradište, Turističke organizacije i Kulturnog centra “Vlastimir Pavlović Carevac” već drugu godinu za redom, održali su uspešnu manifestaciju u svom selu. U duhu zabave, narodne tradicije i ljubavi koja je izgradila nacionalni identitet našeg naroda, ono što čuvamo od zaborava najvrednije su stvari iz naše prošlosti.
U prepodnevnim časovima učesnici takmičenja u pripremanju svadbarskog kupusa zagrejali su svoje kotliće i stavili kupus na krčkanje. U 15 časova otvorena je izložba udruženja iz čitave Srbije koja su na štandovima uređenim u tradicionalnom duhu predstavili najdragocenije stvari njihovog zavičaja. Vez, tkanice, kolevke, grnčarija i naravno najlepša srpska hrana postavljena je na devet štandova u etno stilu.
Ukus i miris detinjstva privukao je mnogobrojne goste, ali i prolaznike Đerdapske magistrale, koji su zaustavljali svoje automobile i na kratko prošetali kroz prošla vremena. Mnogo ljudi prepoznalo je kolevke u kakvim su i sami odrastali, a posebno su pohvaljena stara jela i poslastice, koje domaćice svih udruženja neguju, prenose sa kolena na koleno i ljubomorno čuvaju od brzog, savremenog života. Žiri u sastavu Darko Tadić, Ivana Damnjanović i Radiša Paunović imao je težak zadatak da u mnoštvu lepih, pa I prelepih štandova i kulinarskih specijaliteta nagradi najuspešnije u različitim kategorijama.
U okviru kulturno-umetničkog programa nastupili su Kulturno-umetničko društvo iz Topolovnika i Ansambl narodnih igara i pesama „Vlastimir Pavlović Carevac“ iz Velikog Gradišta. Sve goste i sugrađane biranim rečima pozdravili su predsednik MZ Topolovnik, Mirko Strejkić, i predsednica Udruženja žena “Topolovčanke“, Sandra Paunović.
Zabavni program za učesnike nastavljen je u Domu kulture, a pre svečane večere uručene su zahvalnice i nagrade pobednicima u svim kategorijama. Zahvalnice su dobili Kulturni centar “Vlastimir Pavlović Carevac“, Turistička organizacija opštine Veliko Gradište, MZ Topolovnik, Lovačke sekcije iz Velikog Gradišta i Topolovnika, Fudbalski klub “Sloga”, KUD “Moj zavičaj”, Crkvena opština Topolovnik, svi sponzori manifestacije kao i sva udruženja žena koja su nastupala na manifestaciji.
Treće mesto u kuvanju svadbarskog kupusa osvojila je Lidija Anokić iz Velikog Gradišta, drugo mesto pripalo je Lovačkoj sekciji Topolovnik, a najbolji svadbarski kupus pripremila je ekipa “Moravci” iz Saraoraca. Nagrade za najbolji svadbarski kupus dodelili su članovi žirija.
Najslađi kolač pripremilo je udruženje iz Velikog Sela, najlepšu pogaču umesile su članice udruženja iz Lugavčine, najukusnije slano jelo skuvale su članice udruženja iz Rama, najukusniju štrudlu zavilo je udruženje iz Prugova, kao majstori u spravljanju pita pokazale su se članice udruženja iz Malog Crnića (slatka pita) i Saraoraca (slana pita), najlepši ručni rad izložile su članice udruženja iz Biskuplja, Najlepši štand opremilo je udruženje iz Djurakova a najbogatiju trpezu kao i najtradicionalnije jelo pripremile su žene iz Klenovnika.
“Sačuvajmo od zaborava” manifestacija koju već dve godine uspešno organizuju članice Udruženja žena “Topolovčanke“, privlači veliki broj ljubitelja narodne tradicije a Topolovčani joj se raduju i sa nestrpljenjem iščekuju. Uz tradicionalne specijalitete i svadbarski kupus, veselo raspoloženje vladalo je među učesnicima koji su pripremili obilje ukusne hrane. Ulaznica na događaj bilo je dobro raspoloženje, a veliko narodno kolo igralo se do dugo u noć. Udruženja među sobom sarađuju i tvrde da svaki novi događaj na kome zajedno nastupaju, širi ljubav i prijateljstvo, a da je svako novo druženje događaj koji će dugo čuvati od zaborava!
U Srbiji će danas na jugu i jugoistoku biti pretežno sunčano, dok će u ostalim krajevima zemlje biti umereno do potpuno oblačno i malo svežije, ponegde sa slabom kišom.
Jutarnja temperatura kretaće se od 5 do 11, a najviša dnevna od 16 na severozapadu do 23 stepena Celzijusa na jugu i jugoistoku zemlje. Vetar će biti slab i umeren, severozapadni.
U Požarevcu će danas, prema prognozi RHMZ, biti umereno do potpuno oblačno i malo svežije. Tokom dana moguća je kratkotrajna kiša. Vetar će biti slab i umeren, severozapadni. Jutarnja temperatura oko 6 najviša dnevna oko 16 stepeni Celzijusa.
Nakon junske poplave koja je zadesila 3.000 domaćinstava u opštini Petrovac na Mlavi, u toku je obnova oštećenih objekata. Rekonstruišu se dve škole zbog čega su đaci morali da se izmeste iz svojih učionica. Planira se i obnova glavnog mosta i regulacija reka, piše RTS.
Poslednjeg dana prošle školske godine mirna idila seoske škole u Burovcu kod Petrovca na Mlavi trajno je poremećena. Rečica Busur probila je neformalnu branu i zajedno sa bujičnim potocima sa okolnih brda prošla je kroz skoro sve objekte.
Pošto je od škole ostala samo cigla i beton, uselili su se majstori, a deca, mnoga po prvi put, na nastavu u Busur i nazad putuju 16 kilometara dnevno. Navode da im je teško ali da moraju da izdrže.
“Dok su bili ovde, ranije su dolazili iz škole, pa su mnogo više vremena imali za učenje i odmor”, kaže roditelj Danijela Vićentijević.
U istoj poplavi oštećena je i škola u Krviju. U obe se obnavlja krov i tavan, učionice, mokri čvorovi, spoljna fasada, čak i školska dvorišta.
Pre poplave u junu, škola je imala betonsko igralište za male sportove. Pored njega je bilo i veliko igralište sa travom, ali sada, i od jednog i drugog ostala je samo zemlja.
“Radovi se završavaju za četiri meseca, u januaru. Što bi značilo da ćemo kraj prvog polugodišta ovde završiti. Ako ne, nadamo se da ćemo na kraju drugog polugodišta da budemo u novoj školi”, kaže Blagica Milosavljević, direktorka OŠ “Sveta Mihajlović” iz Burovca.
Obnova nakon poplave koja je pogodila više od polovine sela petrovačke opštine, traje i u drugim oblastima.
“Kada je u pitanju veliki most koji je žila kucavica grada i opštine između centra i bolnice u Petrovcu, kao i radovi na vodotocima drugog reda kada su u pitanju slivovi Mlave i Busura, u narednih petnaest dana treba da bude završen tender i izabran izvođač”, ističe Duško Nedinić, predsednik opštine Petrovac na Mlavi.
Radove u školama i na rekama finansira Kancelarija za javna ulaganja.
Kvalitetno urađeni projekti Kancelarije za lokalni ekonomski (LER) omogućiće stanovnicima Kučeva da trajno reše problem pijaće vode.
Lokalna samouprava je na Konkursu „Podrška razvoju lokalne infrastrukture“ predložila projekat „Pouzdano i sigurno vodosnabdevanje za stanovništvo Kučeva“ a EU PRO je za isti odobrila iznos od 150 000 evra ( učešće lokalne samouprave je 27.006 evra tako da je ukupna vrednost 177.006 evra). U okviru projekta izvršiće se: „Zamena 850 metara azbestnih cevi primarne vodovodne mreže čime će se obezbediti sigurno, kontinuirano i kvalitetno snbdevanje vodom kako stanovništva Kučeva tako i preduzeća koja posluju u opštini, dok će se dodatno umanjiti broj kvarova, kao i gubitka vode i oštećenja ulica i puteva“.
Konkurs je bio otvoren od 25. aprila do 29. juna i u okviru pripremnih aktivnosti održano je 8 INFO SESIJA sa ukupno 259 učesnika. Na Konkurs je pristiglo 48 projekata lokalnih samouprava iz Šumadije, Zapadne, Južne i Istočne Srbije a odobreno je njih ukupno 37.
Lokalna samouprava je učestvovala na još dva konkursa EU PRO-a – prvi raspisan za Izradu planova detaljne regulacije… projektom „Uređenje plana detaljne regulacije industrijske zone Kučeva“ koji predviđa „…izmenu plana detaljne regulacije za industrijsku zonu koja će omogućiti bolju organizaciju parcela i uslove za dalji razvoj preduzeća koje već posluju u zoni , kao i stvaranje mogućnosti za nove investicije i radna mesta…“ EU PRO je za ovaj projekat , (ukupne vrednosti 16.105 eura) izdvojila 14 170 dok je učešće lok samouprava 1.845 eura.
Drugi je bio Konkurs za Izradu izvođačkih projekata za poslovnu infrastrukturu na koji je pristiglo 18 predloga od kojih je odobreno 8 iz Južne i Istočne Srbije , među kojima i naš Izrada tejničke dokumentacije za Biznis inkubator centar vredan ukupno 23 796 eura – EU PRO učestvuje sa 20.466 eura a lok samouprava sa 3330. – Izradom tehničke dokumentacijer stvoriće se mogućnosti za adaptaciju Biznis inkubator centra, u kome će, nakon adaptacije, nezaposleni imati prilike da se upoznaju sa propisima i mogućnostima započinjanja sopstvenog biznisa.
Belgijsko Ministarstvo odbrane, pozivajući se na nacionalnu sigurnost, tužiće Google jer nisu zamaglili satelitske snimke vojnih lokacija u toj zemlji.
Ovu informaciju potvrdio je portparol ministarstva, preneli su belgijski mediji.
Belgijska Vlada i Ministarstvo odbrane zatražili su od Google da na programima Google Maps i Google Earth zamagli lokacije poput glavnog štaba NATO u Briselu, aerodroma Kleine-Brogel i nuklearnih centrala Doel i Tihange.
Naveli su da su ovaj zahtev Google-u uputili pre dvije godine i da još nije ispunjen.
Crveni krst Požarevac je u saradnji sa Savetom za rodnu ravnopravnost Grada Požarevca, Zavodom za javno zdravlje Požarevac, Patronažnom službom Doma zdravlja, Medicinskom školom i OŠ „Dositej Obradović“ u Gradskom parku u petak obeležio Svetski dan srca.
Ovogodišnji slogan obeležavanja Svetskog dana zdravlja je „OBEĆAVAM DA… za moje srce, za tvoje srce, za sva naša srca“.
Male promene u životnom stilu mogu uticati na zdravlje našeg srca. Prestanak pušenja, pravilna ishrana, 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno može da pomogne u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.
Volonteri Crvenog krsta su prolaznicima delili edukativni materijal iz oblasti svih zdravstveno – preventivnih aktivnosti koje Crveni krst Požarevac realizuje. Patronažna služba Doma zdravlja je vršila preventivne preglede u okviru kojih je zdravstveno stanje proverilo 80 sugrađana. Učenici drugog i četvrtog razreda OŠ “Dositej Obradović” su na betonu crtali na temu zdravih stilova života.
Danas, 1. oktobra 2018. godine, obeležava se Međunarodni dan starijih osoba.
Zavod za javno zdravlje Požarevac, u saradnji sa domovima zdravlja na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga podržalo je i organizovalo obeležavanje Međunarodnog dana starijih osoba, sa ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg doba. Građanima je meren krvni pritisak, kao i nivo šećera u krvi, ali su stručnjaci dali i neophodne savete starijim sugrađanima, a podeljen je promotivni materijal u prostorijama Doma penzionera u Požarevcu.
Starenje populacije predstavlja jednu od najvećih uspeha čovečanstva, ali i jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova koji se postavlja pred države sa sve većim ekonomskim i socijalnim zahtevima.
Slogan ovogodišnje kampanje „Promovišemo šampione ljudskih prava starijih osoba”, izabran je sa ciljem da se istakne važnost usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i potvrdi posvećenost promovisanju punog i jednakog uživanja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda starijih osoba.
Ovogodišnja kampanja ima za cilj promovisanje ljudskih prava sadržana u Deklaraciji i njihovu primenu u svakodnevnom životu starijih osoba, da se učini vidljivim starije osobe koji posvećuju svoje živote borbi za ljudska prava u mnogim oblastima života, a ne samo u onim koje ih direktno pogađaju, da se postane svestan napretka i izazova u obezbeđivanju punog i jednakog uživanja ljudskih prava i osnovnih sloboda od strane starijih osoba, da se napravi socijalna mrežu i mobilisati ljude koji posvećuju svoje živote borbi za ljudska prava u svim fazama života na globalnom nivou.
Zahvaljujući boljem životnom standardu stanovništva, kvalitetnijoj zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, kao i kontinuiranom razvoju medicine i farmaceutske industrije, prosečan životni vek ljudi u Srbiji kao i u svetu, iz decenije u deceniju se produžava.
Neophodno je istaći da udeo osoba starijih od 60 godina je u porastu i da se taj trend nastavlja sa jedne strane usled opadajuće stope nataliteta, a sa druge strane usled povećanja dužine životnog veka.
Savremeno društvo karakteriše postojanje određenih klišea za pojedina životna doba, a za starost posebno. Budući da je za moderna društva upravo karakteristično povećanje broja starijih stanovnika i intenziviranje starenja stanovništva, paradoksalno je da su upravo u tim društvima predrasude i stereotipi o starima rasprostranjeniji nego ikada pre. Ovi stavovi su primeri predrasuda u vezi sa starim osobama – stereotipa koji se odnose na diskriminaciju pojedinca ili grupe ljudi zbog njihovih godina. Ovakvi stavovi prikazuju starije ljude kao slabe, one „čije je vreme prošlo”, nesposobne za rad, fizički i mentalno spore, sa nekim poremećajem ili nesposobnošću ili kao bespomoćne. Predrasude usmerene ka starim osobama služe kao socijalni zid između generacija.
Ovi stereotipi mogu da spreče stare osobe da u potpunosti učestvuju u društvenim, političkim, ekonomskim, kulturnim, duhovnim, građanskim i drugim aktivnostima. Mlađi ljudi takođe mogu da utiču na ove odluke svojim stavovima prema starijim osobama, ili pak da stvaraju barijere u vezi sa socijalnim uključivanjem starih. Ovaj začarani krug može se izbeći razbijanjem ovakvih stereotipa i promenom sopstvenih stavova o starim ljudima.
U Narodnom muzeju Veliko Gradište, u sredu 03. oktobra, sa početkom u 19 sati, biće svečano otvorena izložba ”Perspektive XXXIV”.
Ovo je 34. po redu izložba pod nazivom ”Perspektive”, a tradicionalno se održava u Nacionalnoj galeriji i Beogradu i Srpskom kulturnom centru u Parizu.
Nadamo se da će, od ove godine, Muzej iz Velikog Gradišta preuzimati izložbu i publici Braničevskog regiona prikazivati savremeni presek najreprezentativnijeg fakulteta likovnih umetnosti u zemlji.
Umetnička dela izlažu autori koji su upravo završili Fakultet likovnih umetnosti i master studija, a koji su odabrani od istoričara umetnosti, Danijele Purešević, urednice u redakciji RTS-a za kulturu, mr Mišel Blanuše i Saše Janjića – Andrijana Kostić, Lazar Zagrađanin, Stefan Brajković, Dunja Ožegović, Kristina Janjić, Luka Cvetković, Ana Marinković, Nataša Pešut i Marina Mišković.
Izložbu u Velikom Gradištu će otvoriti direktor Nacionalne galerije iz Beograda, Miroslav Rodić.
U petak 05. oktobra, u zgradi opštine Veliko Gradište biće održano Prvo bijenale i internacionalni simpozijum pod nazivom ”Golub i cveće Milana Besarabića”.
Izložba je deo istoimene likovne kolonije koja se od 04. do 07. oktobra održava na Srebrnom jezeru, u organizaciji Udruženja ”Focus Europa” iz Neudrossenfeld-a (Nemačka) čiji je zastupnik za Jugoistočnu Evropu Snežana Milošević iz Požarevca.
Ovom prilikom biće predstavljeno 50 likovnih dela tridesetoro slikara iz Srbije, Turske, Rumunije, Moldavije, Nemačke, Makedonije, Izraela, Litvanije, Češke i Norveške koji su izabrani na javnom konkursu u selekciji Asrafa Abdela Kadera, Laure Dimitrove, Luc Bena Krakea i Olge Dautove.
Žiri u sastavu Dejan Đorić, Viktor Hristov, Mihajlo Petković i Birsen Kara Kupeli izabraće tri najbolja dela.
Ispred fronta rudarskih radova grade se novi bunari za dubinsko predodvodnjavanje, kao i primarni i magistralni cevovodi. Grade se i drugi infrastrukturni objekti i uklanjaju prirodne prepreke u zoni „Hrastovače“.
– Završeni su radovi na bušenju 48 bunara u sklopu LC XV linije bunara sa pratećom infrastrukturom. Gradimo nasip za postavljanje primarnog cevovoda na koji će biti priključeni izbušeni bunari. Primarni cevovod duži je od četiri kilometra. Ukupan kapacitet bunara za predodvodnjavanje u sklopu ove linije iznosi oko 440 litara vode u sekundi. Radovi na izgradnji ovog objekta biće završeni najkasnije za dva meseca – rekao je Mladen Vojnić, vodeći inženjer hidrogeološkog nadzora u ogranku „TE-KO Kostolac“.
On dodaje da će radovi na izgradnji LC XV linije bunara početi tokom narednih meseci, odnosno po završetku javne nabavke i potpisivanja ugovora s izvođačem radova. U sklopu ove linije biće izgrađen 61 bunar, a ukupna dužina XVI linije iznosi blizu pet kilometara.
Uporedo sa ovim poslovima, radi se na probijanju i formiranju trase za izgradnju zapadnog gravitacionog cevovoda kojim će se sve ispumpane vode iz novih, kao i nekih starih bunara, odvoditi van kontura kopa u predviđene objekte i kanale. Prečnik cevi je 1.200 milimetara, a njihov kapacitet je 1.000 litara u sekundi. Kako se proizvodnja uglja na PK „Drmno“ iz godine u godinu sve više približava Dunavu, pitanje izgradnje i funkcionisanja objekata za predodvodnjavanje i zaštitu kopa od podzemnih voda ima sve veći značaj.
Ove godine, u skladu sa investicionim planom, započeli su radovi na istražnom bušenju duž trase budućeg vodonepropusnog ekrana, koji će se graditi u cilju zaštite ugljenog ležišta „Drmno“ od Dunava duž korita reke Mlave. Prema Vojnićevim rečima, do sada je urađeno 60 istražnih i pijezometarskih bušotina, od 138, koliko je projektom predviđeno. Urađena su i dva od 24 bunara. Vojnić naglašava da su radove na istražnom bušenju usporili veoma loši vremenski uslovi tokom proteklog perioda i težina terena u zoni izvođenja radova.
Facebook je saopštio da je hakovanje naloga 50 miliona korisnika veliki korak unazad za tu kompaniju u periodu kada radi na tome da povrati poverenje korisnika u vezi sa tim kako tretira njihove podatke.
Saopšteno je da su hakovani “log-in” podaci za skoro 50 miliona korisnika, a Facebook je iz predostrožnosti od dodatnih 40 miliona tražio da se ponovo uloguju.
Facebook je ove upade prijavio nadležnim organima. Ipak, nije rečeno da li su ukradene neke od informacija korisnika.
Savet korisnicima koji je objavio jedan od šefova kompanije za bezbednost na internetu “McAfee” Geri Dejvis je da se promene podaci za logovanje u nalog. On je takođe savetovao da se Facebook aplikacije što pre ažuriraju, jer je Facebook već našao način kako da ispravi taj propust.
Iz Facebooka je saopšteno da je napad bio veoma širokog dometa i da nije ciljana nijedna zemlja posebno. Napad se dogodio nekoliko nedelja pred zakazane kongresne izbore u Americi, na šta je Facebook dodatno fokusiran.
Više od 300 zaposlenih u potrazi je za lažnim nalozima koji šire dezinformacije, a kojima je upravljano iz stranih država sa ciljem da se utiče na američke birače.
Podseća se da je skoro dve milijarde korisnika pogođeno kada je njihove podatke, neovlašćeno, u svrhu političke kampanje prikupljala Kembridž Analitika.
Facebook je tada obavestio korisnike za koje je utvrđeno da je “Kembridž Analitika” uzela njihove podatke u jeku kampanje za predsedničke izbore u SAD.
“Naša odgovornost je da zaštitimo vaše podatke, i ako to ne možemo – ne zaslužujemo vas”, rekao je tada osnivač Facebooka Mark Zakerberg.
Javno komunalno preduzeće „Parking servis“ Požarevac postavilo je nedavno brojače slobodnih parking mesta za zatvorena parkirališta „Pijaca“ i „Načelstvo“, a direktorka preduzeća Marija Papović najavila je nastavak ovog projekta, piše Danas.
Brojači su postavljeni na dve lokacije u gradu, u Ulici Moše Pijade, ispred Centralne apoteke i u Drinskoj ulici.
Na projektu brojača parking mesta radilo se skoro godinu dana kako bi se pronašla što ekonomičnija i istovremena efikasnija informatička rešenja, po čemu je Požarevac trenutno jedinstven primer u Srbiji.
– Informacino-tehnološki tim JKP „Parking servis“ Požarevac osmislio je znatno jeftiniji način slanja informacija iz baze podataka prema displejevima brojača. Primera radi, u Beogradu takvi brojači rade preko senzora koji su ugrađeni u svako parking mesto, što je jako skupa investicija, objasnila je direktorka Marija Papović, i precizirala da je u tom smislu JKP „Parking servis“ Požarevac trenutno jedinstven u Srbiji u sferi parkinga.
– Cilj njihovog postavljanja jeste da se skrati vreme traženja slobodnog parking mesta u gradu i da se maksimalno iskoriste kapaciteti uređenih parking prostora kojima trenutno raspolažemo, kaže Papovićeva. – Na primer, parking „Pijaca“ u prepodnevnim satima svakog dana je popunjen, dok na druga dva zatvorena parkinga, „Načelstvo“ i „Dom omladine“, koja su u neposrednoj blizini parkinga „Pijaca“, uvek ima mesta. Brojači će vozačima pružiti informaciju o raspoloživim mestima i uštedeti im vreme, a parkirališta će imati pun efekat.
U daljim planovima požarevačkog JKP „Parking servis“ Marija Papović najavljuje nastavak postavljanja brojača. Sledeća je lokacija kod Višeg suda, kako bi se vozači iz Ulice Moše Pijade, iz pravca Autobuske stanice, preusmerili i na parking „Dom omladine“, koji je takođe u centru grada, a na kojem kapaciteti nikad nisu popunjeni, saopštavaju iz ovog preduzeća.
Ovogodišnja „VII Požarevačka biciklijada“ koja je održana u subotu 30. septembra sa početkom u 11 časova od strane Udruženja rekreativnog ekološkog biciklizma “ECO BIKE“ iz Požarevca, imala je za cilj da okupi sve zaljubljenike u rekreativni biciklizam i da time pokaže snagu i volju svih ljudi u nastojanju da promene svest građana o opasnostima koji nam dolaze iz motornih vozila i time zavole svoju prirodu i cikloturizam.
Biciklisti su počeli da se okupljaju već od 10 časova kod gradske fontane, a kako je vreme otmicalo njihov broj se povećavao. Među biciklistima se moglo videti ljudi svih uzrasta, a svakako i najbrojnija su bila deca. OŠ “Desanka Maksimović ” je došla sa najvećim brojem učenika u pratnji svojih nastavnika, pedagoga škole i učiteljica.
———————————————————————————————-
POVEZANE VESTI:
———————————————————————————————-
Cilj manifestacije je da se masovno privuče pažnja ka biciklizmu kao rekreaciji, koja budi duh i održava telo, a uz to čuva životnu sredinu i štedi novac. Poznato je da je fizička aktivnost čuvar zdravlja, a biciklizam kao takav predstavlja idealnu rekreaciju jer pomaže u regulaciji telesne mase, poboljšavanju vitalnog kapaciteta pluća, smanjuje rizik za oboljenje i pruža kvalitetniji život.
“Veliku zahvalnost dugujemo Gradu Požarevcu, Centru za Kulturu, Saobraćajnoj policiji, OŠ ” Desanka Maksimović ” i svim članovima Udruženja „ECO BIKE“, bez koje ovakva manifestacija ne bih mogla da se održi. Nakon ove biciklijade, Udruženje će biti aktivno i u narednom periodu sa svojim raznovrsnim aktivnostima u prirodi”, istakao je Predsednik i osnivač Udruženja dipl. inž. Miloš P. Panić.
U Srbiji će danas tokom dana u većem delu zemlje biti pretežno sunčano i malo toplije, samo na istoku i jugoistoku će biti umereno oblačno.
Vetar će biti slab i umeren, u košavskom području i jak, jugoistočni. Najniža temperatura od 5 do 12, najviša od 17 do 23 stepena Celzijusa, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
U Požarevcu će biti pretežno sunčano i malo toplije. Vetar slab i umeren, jugoistočni. Najniža temperatura će biti 10, a najviša dnevna oko 22 stepena Celzijusa.
Zbog sanacije kvarova na mreži bez vode će biti potrošači u sledećim ulicama: Bože Dimitrijevića – od “LUK oli” pumpe do novog groblja (sa bočnim ulicama), Radmile Trifunović, Skojevska, Jelene Ćetković, Ivana Gorana Kovačića, Đure Jakšića, Žikice Jovanovića Španca u periodu od 11:30 do 13:00 časova.
