Kilogram će kao mera ove nedelje biti izmenjen jer će naučnici promeniti način na koji definišu masu jednog kilogram.
Ipak, vage u kupatilima će i dalje pokazivati isto, a i kilo voća će težiti koliko i pre.
Do sada je masu definisao “deda svih kilograma”: metalni cilindar veličine loptice za golf, zaključan u trezoru u Francuskoj. Već više od jednog veka bio je jedini pravi kilogram na kojem su zasnovani svi ostali.
Ali više neće biti tako. Očekuje se da na sastanku u petak u Versaju, kod Pariza, vlade odobre planove da umesto toga koriste naučnu formulaciju za definisanje tačne mase jednog kilograma. Očekuje se da će ta promena imati praktične posledice u industriji i nauci, kada su nužna ultra-precizna merenja mase.
U istoriju će otići takozvano “Veliko K” – kilogram koji je glavni još do 1889. godine.
Izrađen od legure otporne na koroziju: 90 odsto platine i 10 odsto iridijuma, međunarodni prototip kilograma je retko viđao svetlost dana. Ipak, njegova uloga je bila presudna kao osnove za opšteprihvaćen sistem merenja mase, od čega zavisi i sva međunarodna trgovina.
Tri ključa koja se čuvaju na odvojenim mestima, potrebna su da se otključa trezor u kojem su “Veliko K” i njegovih šest zvaničnih kopija, zajedno nazvani “naslednik i rezervni delovi”, pod staklenim zvonima u Međunarodnom birou za tegove i mere, u Sevru, na zapadnom obodu Pariza.
Osnivača je 1875. godine bilo 17 država, a Biro je poznat po francuskoj skraćenici BIPM, kao čuvar sedam glavnih jedinica koje čovečanstvo koristi da izmeri svoj svet: metar za dužinu, kilogram za masu, skunda za vreme, amper za električnu struju, kelvin za temperaturu, mol za količinu materije i luks za intenzitet svetlosti.
Od tih sedam jedinica, kilogram je poslednji zasnovan na fizičkom, postojećem predmetu, “Velikom K”. Metar, na primer, nekada je bila štangla od metra, ali je sada definisan kao udaljenost koju svetlost pređe u vakuumu za 1/299,792,458. deo sekunde.
“Ovo je trenutak slavlja jer će poslednji standard preostao iz 1875. godine biti konačno zamenjen novim, inovacijom”, rekao je Martin Milton, direktor BIPM za AP. “Sve ostalo je reciklirano i zamenjeno i poboljšano. Ovo je poslednje poboljšanje rešenja koje datira još od prvobitne koncepcije iz 1875. godine. Dakle, time se onome što je učinjeno 1875. godine, odaje priznanje da je trajalo toliko dugo”.
Samo izuzetno retko, i izuzetno pažljivo, modeli kilograma BIPM se nežno vade da bi se drugi modeli kilograma, poslati u Sevr iz celog sveta, uporedili s njima, da bi se obezbedilo da su i dalje ispravno kalibrisani, s razlikom u masi od jedne ili dve čestice prašine.
Kilogram je zvaničlno postao opšta mera u svetu u 20. veku i ta mera je “potvrda sposobnosti ljudi da sarađuju”, kaže Milton. “To je zapravo sjajno delo mira, jer je to jedna od oblasti u kojoj se sve države sveta slažu sa apsolutno istim ciljem”.
Metalni prototip kilograma biće zamenjen definicijom, zasnovanoj na “Plankovoj konstanti”, što je deo jedne od najslavnijih jednačina u fizici, ali ju je takođe đavolski teško objasniti.
Dovoljno je reći da bi ta novina trebalo da vremenom poštedi države potrebe da povremeno pošalju svoje kilograme nazad u Sevr za kalibraciju poređenjem s “Velikim K”. Naučnici bi tako trebalo da ubuduće mogu da precizno izračunaju tačan kilogram, bez potrebe da fizički porede jedan komad dragocenog metala s drugim.
Milton kaže da će promjena imati primjene u računarstvu, proizvodnji, farmaciji, proučavanju klimatskih promena i drugim naukama gde je potrebno precizno merenje.
“Sistem će biti suštinski tačan zasnivajući se zakonima nauke i zakonima prirode”, rekao je on. “Nećemo morati da zavisimo od pretpostavke da se jedan određeni predmet nikada ne menja”.
