U Srbiji ujutro će biti slab i umeren mraz. U toku dana umereno oblačno, uglavnom suvo i hladno. U noći na severu ponegde kratkotrajni slab sneg i kiša
Vetar će biti slab, zapadni i severozapadni. Najniža temperatura od minus sedam do minus dva, najviša od jedan do četiri stepena, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
U Požarevcu će ujutru biti slab mraz. U toku dana umereno oblačno, suvo i hladno. Vetar slab, zapadni i severozapadni. Najniža temperatura od minus četiri do minus dva, najviša dva stepena.
U petak i subotu pretežno oblačno i hladno, ponegde kratkotrajni slab sneg i kiša. U nedelju pretežno oblačno, uglavnom suvo i malo toplije.
Od ponedeljka pretežno sunčano i još toplije, sa najvišom temperaturom od 10 do 14 stepeni.
Pravoslavni vernici u Srbiji predstojeći Božić slave u nedelju i sledećeg dana moraće na posao…
Za razliku od vernika katoličke veroispovesti, koji Božić proslavljaju u ponedeljak, 25. decembra, vernici pravoslavne veroispovesti Božić slave u nedelju, 7. januara 2018., i na posao moraju da se vrate 8. januara.
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, objašnjavaju da ako verski praznik padne u nedelju, slavi se samo tog dana, pa je ponedeljak radni.
Druga je situacija ako u nedelju padne državni praznik, jer je Zakonom o državnim i drugim praznicima tada predviđeno pomeranje praznika na ponedeljak.
Na sreću radnog naroda u našoj zemlji, Dan državnosti, odnosno Sretenje, praznuje se 15. i 16. februara, koji sledeće godine padaju u četvrtak i petak. Tako će naši ljudi dobiti mogućnost da se u februaru odmaraju četiri dana.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu , u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u tom gradu, uhapsili su odgovorno lice privrednog društva „Autotransport“ doo Kostolac P.M. (1955), zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom.
Osumnjičeni se tereti da je u više navrata tokom 2014. i 2016. godine, bez sprovedenog postupka javne nabavke, kupio devet radnih mašina po znatno višim cenama od tržišnih.
Na taj način, kako se sumnja, P.M. je oštetio privredno društvo “Autotransport” za najmanje 11.423.730 dinara sa PDV-om.
Osumnjičeni je uz krivičnu prijavu priveden nadležnom tužilaštvu.
Po crkvenim kanonima slavu čine hleb – kolač, umešen s vodicom koju je sveštenik osveštao nekoliko dana pre slave, kuvano žito – koljivo, sveća od čistog voska koji simbolizuje marljivost i čistotu, crveno vino – krv Hristova i malo ulja, da se zapali kandilo. I molitva, pre svega svecu – zaštitniku porodice, uz izučavanje i poređenje njegovog života i dela sa sopstvenim.
Svetkovanje kućnog sveca ili slava, kao jedinstveni srpski praznik, doživelo je kroz vreme i prostor velike promene, te danas gotovo da nema kraja bez neke specifičnosti vezane za samu slavu. Moguće je da su uslovi života u različitim istorijskim okolnostima i okruženjima pojedinih krajeva Srbije i onih u kojima žive ili su živeli Srbi, značajno uticali na te razlike. Ali je verovatno i tradicionalna osobina Srba – nepristajanje na slepo poslušništvo kada su kanoni i pravila u pitanju, takođe zaslužna za to.
„Ja sam iz okoline Požarevca“, kaže Sandra Đurić Milinov koja živi u Beogradu. „Moji roditelji slave Svetog Iliju i običaj je da se veče pred slavu seče kolač i uz kandilo čita Oče naš i Bogorodice djevo. Na pod se stavi krpa, na krpu malo soli i kolač. Svi ukućani ljube prvo pod (zemlju), so, pa kolač, po tri puta. Posle toga popiju malo vina i onda se služi večera. Slava se praznuje dva dana.“
Dizanje slave, povečerje, rezanje kolača…
U nekim krajevima Srbije postoji definisan običaj pod nazivom „dizanja slave”. Sličan ritual postoji i drugde, ali se naziva drugačije (povečerje, rezanje kolača…) ili uopšte nema naziv.
„Veče uoči krsne slave u kući domaćina, oko bogate trpeze okuplja se porodica, prijatelji, rodbina i dižu slavu“, objašnjava Rada Čeh iz Beograda.
„Srpska pravoslavna crkva računa da novi dan nastupa posle večernje službe u 17 sati i verovatno se zbog toga diže slava. Inače, krsna slava se proslavlja tri dana. Prvog dana dolaze kumovi, bliska rodbina, drugog prijatelji, a trećeg komšije na kafu i sitne kolače. Krsnu slavu čine sveća, žito, vino, kolač. Nekada se nije spremala kao danas, niti su se na slavu nosili vredni pokloni, već kafa, šećer u kockama, jabuke ili pomorandže.”
U nekim krajevima Srbije postoji definisan običaj pod nazivom „dizanja slave”. Sličan ritual postoji i drugde, ali se naziva drugačije (povečerje, rezanje kolača…) ili uopšte nema naziv.
Rada Čeh ističe da je u njenoj porodici slava uvek mrsna, nezavisno od toga da li se taj dan posti ili ne.
„Tako je slavio deda od kada je preuzeo slavu”, kaže Rada. „U porodicama sa više sinova slavu treba proširiti ukoliko sinovi imaju posebne porodice i žive odvojeno od roditelja. Slavu primaju na taj dan, uzimajući deo slavskog kolača, što znači da od iduće godine slavu slave u svojoj kući. Krsnu slavu mogu da preuzmu i ženska deca, ako nisu udata i ako je otac ili deda, glava porodice, umro. U godini kada neko u kući pre krsne slave umre, tada se slava obeležava u krugu porodice, skromnije nego obično i ne pozivaju se gosti.”
Udaja u svešteničku porodicu i slavski kodeks
Javorka Filipović iz Lazarevca navodi primer prijatelja s Kosova, iz Prizrena, koji uvek slave Svetog Nikolu 18. decembra uveče i tada im dolazi najveći broj gostiju. Diže se slava, dugo se ostaje, dočekuje se 19. decembar i tek se posle ponoći ide kući. Na sam dan slave dolaze oni koji nisu mogli biti uveče, ali je tada prisutno mnogo manje gostiju.
„Kod nas je dizanje slave na sam dan slave, tako što se sveća zapali i okadi se trpeza sa slavskim kolačem i vinom pre nego što otkuca podne“, objašnjava Javorka Filipović. „Nakon toga, ako su gosti već stigli, kreće posluženje. Ništa se ne iznosi dok se to ne obavi. Kod mog devera, sveštenika, ranije je bio običaj da se ne postavljaju ni tanjiri dok se ne digne slava. Ja sam prve godine gledala i komentarisala: ’Znamo da su došli da ručaju, što bih se posle gurala i postavljala sto.’ Svi su mi se smejali, ali je jetrva odmah prihvatila i postavile smo sto pre dolaska gostiju.”
Foto: Ilustracija
„Moja devojačka slava je bila, a i po udaji je ostala, Đurđevdan. Dok sam bila u roditeljskoj kući, u južnom Banatu, Đurđevdan smo uvek slavili mrsno, uz jagnje i slavski kolač. Nije bilo žita ni sveće, nije se odlazilo u crkvu jer su i mama i tata bili službenici u opštini i članovi SKJ. Takvo je bilo vreme.“
„Ne sećam se slave kod dede i babe, jer smo kad sam ja imala šest godina sa sela došli u grad i počeli da slavimo slavu. Na slavu smo pozivali bliže rođake, babu i dedu po majci, tetke i teče, ujake i ujne i komšije koje su takođe slavile slavu. Dolazilo se na ručak, radnim danima nakon posla jer se nije smelo izostajati s posla. I najkasnije do 15 časova bi počinjao slavski ručak. Nakon ručka, slatkiša i kafe, gosti su odlazili uz pripremljen paket onoga što je bilo na trpezi.”
„Nakon 2000. godine promenilo se sve. Sada i moj brat slavi posnu i mrsnu slavu, u zavisnosti od dana u nedelji. Dolazi sveštenik da reže kolač, imaju žito i sveću i to je sve po običajima koje crkva propisuje. U Lazarevcu je običaj da se slava koja je u sredu ili petak, po pravilu posna, pravi tako što za ručak i ukućane bude posno, a za večeru i goste mrsno”, ističe Jadranka.
Nekoliko dana pre slave sveštenik dolazi u kuću da osveti vodicu koja se stavlja u slavski kolač. Kolač se mora mesiti u kući, nikako se ne sme kupiti!
Javorka pravi dva kolača – jedan za crkvu, a jedan za naveče, koji se služi porodici. Na dan slave njen suprug nosi kolač u crkvu, dok ona radi u kući. Gosti dolaze pre podneva, tako da sa njima (a to su suprugove sestre, zetovi i njihova deca i unučići) dižu slavu. Tada domaćin pali sveću, okadi postavljen sto i svako redom pomalo iz čaše pije crno vino i nazdravlja domaćinima. Uveče dolaze prijatelji. Drugi dan na doručak dolaze domaćinove kolege, a treći dan komšije.
„Ako smo u Beloj Crkvi za slavu imali torte i štrudle, ovde u Lazarevcu uglavnom mesim sitne kolače“, kaže Jadranka. „Moja jetrva pravi i sitne kolače i torte, ali ona je popadija i imaju mnogo više gostiju nego mi. A i kod popa mora da bude svega na pretek. Kao poklon domaćinu se nosi piće i kafa, deci čokolada i ponekad neki manji poklon za kuću. Ne volim da mi odlazak na slavu bude razbijanje glave oko toga šta ćeš kupiti, a da domaćini to već nemaju. Zato smo se mi u porodici dogovorili da nema poklona, sem kafe i pića. Za decu može neka sitnica, jer ih ne viđamo često, i ništa više.“
Slavski kolač za životinje
Ljiljana Grozdanović iz sela Zavidince, opština Babušnica, kaže: „Kod nas u selu je običaj da se jedan dan pre slave u večernjim časovima upali kandilo, očita molitva i prereže kolač (to je verovatno ono dizanje slave koje je vezano za neke krajeve). To sve se dešava u krugu uže porodice. Onda se postavi večera i to se zove rezanje kolača. Sutradan se slavi slava, a prekosutra je paterica, treći dan slave. Ja praktikujem da slavski kolač bude umešen ručno, onom vodicom koju je sveštenik osveštao pre slave u našem domu.“
Mesio se i poseban slavski kolač za domaće životinje pa se išlo u štale i obore da se blagosilja za ’napredluk’.
„Upravo sam svojoj majci prenela Vaše pitanje“, kaže Silvana Bosiljčić iz Beograda, poreklom iz zaplanjskog sela Ravna Dubrava. „Naravno da je odmah počela da priča kako su oni nekada imali ’klačanj’, metalni alat kojim se klače ili tuca pšenica (sa specifičnim naglaskom na „klače“). Posuda u kojoj se klače ili tuca pšenica zove se čutura. Mesio se i poseban slavski kolač za domaće životinje pa se išlo u štale i obore da se blagosilja za ’napredluk’. Sve u svemu, divna tema. U momentu sam osetila ukus paprika punjenih kiselim kupusom – puzderki, koje je moja baka u Ravnoj Dubravi pored ostalih đakonija spremala za slavu.”
Olivera Karan iz Beograda, poreklom Šumadinka i jednom nogom Vojvođanka (deo godine provodi u Perlezu), ovako slavi slavu: „Ja slavim onako kako je moja baba Stana slavila, uz žito, kolač i sveću. Kuvam slavsko žito, mesim kolač, sama kitim kolač sa svim onim što na njega ide: golub – za mir, burence – da ima rakije i pesme, grozd – da ima vina, pšenica – da ima hleba, knjiga – da ima napretka i znanja, pletenica okolo – da ima zajedništva. Stavim obavezno četiri poskurnjaka, u slavu Bogu. Trpeza je u zavisnosti od mogućnosti domaćina, ali i dana. Ako slava padne u postan dan, čak i ona koja nije posna, onda se posti. Jela su posna i sredom i petkom.”
„Kod nas se sveća pali tačno u podne slavskog dana, ali se pali i sutradan na paterice“, ističe Olivera. „Paterice se smatraju danom žene. Tad žena sedi, a domaćin, muž, služi, dok je prvog dana slave obrnuto. U Banatu paterice zovu poitarije i tog dana uglavnom na doručak, od 9 pa sve do 12 sati dolaze sve komšije. Oni su odskora počeli da prave žito i slavski kolač. Ranije nisu to pravili, ali od kad tamo ’stoluju’ popovi iz Srbije, od onda i oni prave kolač i žito, ali žito zovu koljivo. Ne melju ga, već koljivo prave od celog zrna.”
„Kod nas je običaj, takođe, da se slavski kolač rano ujutro nosi u crkvu da se osvešta i pop ga iseče i zalije vinom. Mi to sad radimo sami, kod kuće, uz obavezno čitanje molitve Očenaš. To radimo tako što svi ukućani stoje oko stola, drže ivicu kolača i vrte ga zdesna nalevo, ukrug, čitajući molitvu. Zatim ga domaćin prevrne i zaseče ispod oštrim nožem krst, a u zareze sipa crno vino, zalivajući opet krstom (kao da ga krsti). Onda svi opet uzmemo kolač, vrtimo i otkinemo ga po zasecima.“
Kuvam slavsko žito, mesim kolač, sama kitim kolač sa svim onim što na njega ide: golub – za mir, burence – da ima rakije i pesme, grozd – da ima vina, pšenica – da ima hleba, knjiga – da ima napretka i znanja, pletenica okolo – da ima zajedništva.
„Kolač se jede uz ručak i ovo se obično radi pre samog ručka. Valja se da svako dobije po parče kolača da bi bio zdrav i blagosloven cele godine, posebno mala deca. Uz slavsko žito, koje se servira u vidu pogače, na lepom staklenom tanjiru se servira čaša sa vinom i čaša sa vodom. U čašu sa vodom se spuštaju iskorišćene kašičice, a iz vinske čaše se srkne po gutljaj vina po uzimanju žita. I obavezno se prekrstimo. Ko neće, ne mora, ali se valja.”
Pripadnici MUP-a u prethodnih nekoliko dana, u više odvojenih akcija na suzbijanju finansijskog kriminala i korupcije, koje su posebno vezane za zloupotrebe službenih položaja u državnim organima, uhapsili su 38 osoba zbog postojanja osnova sumnje da su u periodu od 2008. godinedo danas počinili više koruptivnih krivičnih dela.
Postoje osnovi sumnje da su osumnjičeni budžet Republike Srbije, budžete lokalnih samouprava i druga privredna i fizička lica oštetili za više od 7,6 miliona evra.
Akcije su, u saradnji sa nadležnim tužilaštvima, Upravom carina i Poreskom policijom, sprovedene na teritoriji Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Sombora, Sremske Mitrovice, Pančeva, Smedereva, Požarevca, Jagodine, Zaječara, Čačka, Užica, Pirota, Niša i Novog Pazara.
Među uhapšenima su i četiri carinska službenika, bivši funkcioner opštine Bačka Topola, zaposleni u dve osnovne škole, radnik kompanije “Dunav osiguranje”,bivše odgovorno lice filijale Pireus banke u Novom Sadu, carinski agenti u špediterskim kućama, više odgovornih lica i zaposlenih u različitim privrednim društvima.
Krivične prijave u redovnom postupku podnete su protiv još 39 osoba, među kojima je pet policijskih službenika, carinski službenik, bivši funkcioner opštine Pećinci, bivše odgovorno lice Klinike za kardiohirurgiju – Klinički centar Srbije i još troje odgovornih lica u toj ustanovi, članovi Komisije za sport opštine Petrovac na Mlavi, odgovorno lice Fudbalskog kluba “Trbunje”.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u tom gradu, podneli su krivičnu prijavu u redovnom postupku protiv trojice članova Komisije za sport opštine Petrovac na Mlavi, zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivično delo zloupotreba službenog položaja.
Postoje osnovi sumnje da su tokom 2015. i 2016. godine, suprotno važećim propisima, doneli zaključak o utvrđivanju visine sredstava kojim je fudbalskom klubu „Nova Sloga 1933“ odobreno 29.800.000 dinara.
Na taj način osumnjičeni su oštetili budžet opštine Petrovac na Mlavi.
Dom zdravlja iz Kučeva je 15. decembra dobio obaveštenje da mu je odobren projekat kojim je učestvovao na konkursu ambasade Japana pod nazivom Japanska pomoć kroz projekte za osnovne potrebe stanovništva ( POPOS). Vrednost projekta je 81.690 eura, kojim će se za potrebe Doma zdravlja nabaviti novi uređaji za ultrazvuk, analogna mamografija, digitalizaciju i revizija.
Foto: E Kučevo
Nakon apliciranja od strane kučevačke zdravstvene ustanove, predstavnice Japanske ambasade, Koordinatorke projekta za osnovne potrebe stanovništva u Srbiji i Crnoj Gori g-đica Tsuji Yuriko i g-đica Biljana Glišović, posetile su 11. septembra zdravstvenu ustanovu u Kučevu i bliže se upoznale se projektom.
Danas, 20.12.2017. godine povodom obeležavanja Međunarodnog dana solidarnosti u sali 11 Gradskog zdanja Savet za rodnu ravnopravnost u saradnji sa Savetom za stara lica podelio je poklone za udruženja penzionera, uz prisustvo članova Gradskog veća.
Foto: Urban City
Poklone su dobili Udruženje penzionera grada Požarevca, Udruženje penzionera Gradske opštine Kostolac i Udruženje vojnih penzionera u vidu šaha, društvenih igara, domina i kompleta knjiga.
Foto: Urban City
Ovaj datum izabrale su Ujedinjene nacije 2006. godine, kako bi istakle važnost solidarnosti svih ljudi, naročito prilikom borbe sa siromaštvom i glađu.
Inciijativu je podstakao bivši predsednik Poljske i utemeljitelj Solidarnosti Lech Valesa, koji je još 1983. godine dobio Nobelovu nagradu za mir.
Foto: Urban City
Šta je Međunarodni dan ljudske solidarnosti?
Prema Ujedinjenim nacijama, ovog dana se:
Slavi ujedinjenje čovečanstva po pitanju različitosti
Dan kada se svetske vlasti podsećaju da poštuju obaveze međunarodnih dogovora
Dan kada se budi svest o važnosti solidarnosti
Dan kada se ohrabruje razmišljanje u cilju promovisanja solidarnosti i dostizanje ciljeva poput pobede nad siromašstvom
Dan kada se ohrabruju nove inicijative koje za cilj imaju rešavanje glavnih problema čovečanstva 21. veka- glad i siromaštvo
Prodajna izložba radova korisnika projekta „Program podrške odraslim osobama sa invaliditetom – do uspostavljanja usluge dnevnog boravka“ održava se u četvrtak 21.12.2017. od 11 do 13 časova, u centru Požarevca ispred knjižare Laguna i zlatare kod kružnog toka.pt
Udruženje za negovanje zdravih stilova života „Veritas“ u partnerstvu sa Centrom za socijalni rad i uz finansijsku podršku Grada Požarevca realizuje projekat „Program podrške odraslim osobama sa invaliditetom – do uspostavljanja usluge dnevnog boravka“.
Na prodajnoj izložbi zainteresovani mogu pronaći unikatne novogodišnje ukrase, dekoracije kao i novogodišnje čestitke. Predmeti su izrađeni od različitih materijala kao što su: papir, konac, karton, reciklažni materijali i dr.
“Vidimo se u Srbiji” naziv je konferencije održane u Opštini Malo Crniće, a posvećene unapređenju saradnje Srbije i dijaspore u cilju uspostavljanja stabilnog i dugoročnog modela ekonomske, kulturne i poslovne saradnje između građana u dijaspori i lokalnih zajednica na izgradnji lokalnih potencijala.
Ivan Ninković, iz naselja Šapine u opštini Malo Crniće, na konferenciji Vidimo se u Srbiji posvećenoj saradnji matice i dijaspore, predstavio se kao gastarbajtersko dete i poručio da na Srbiju gleda kao na majku, ali i da otadžbina njega mora da vidi kao svoje dete.
Poruka ovog mladog čoveka bila je i osnovna nit izlaganja svih povratnika koji su učestvovali na ovom vrlo posećenom skupu, ali i ukazivanje državi na glavne probleme rasejanja u komunikaciji s maticom.
Ninković je elektroinženjer koji je odlučio da se vrati na dedovinu. On smatra da bi već i samo zaustavljanje iseljavanja stanovništva iz Srbije bilo veliki uspeh.
– Poljoprivreda je velika šansa našeg kraja, ali je neophodno pomoći i manje obrazovanim ljudima i ukazati im šta bi i kako trebalo da rade i privređuju – poručio je Ivan na konferenciji kojoj su prisustvovali predstavnici Privredne komore Srbije, nevladin sektor, nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ), a predstavljena je i strategija razvoja saradnje države i dijaspore koju su podržali Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Međunarodna organizacija za migracije (IOM) i druge internacionalne organizacije.
Konferencija “Vidimo se u Srbiji”
Pravo glasa na papiru
Dragan Nikolić izneo je zamerke i u pogledu izbora u Srbiji. – Dijaspori je u praksi uskraćeno glasanje. To pravo predviđeno zakonom, očito je ostalo samo na papiru– ukazao je Nikolić.
Od Srbije ni lečenje
Ljiljana Milošević se posle dve decenije rada u Italiji i Švajcarskoj vratila u otadžbinu s najmlađim detetom, dok je dvoje starije dece ostalo. Kaže da je spakovala kofere kad je najmlađi sin učio švajcarsku umesto srpske istorije, ali takva odanost u domovini je uzvraćena problemima od kojih je najveći zdravstvo.
– Počela sam da se raspitujem kako stvari funkcionišu u Srbiji, ali nisam znala kome da se obratim. Dete nije moglo da se leči u ovdašnjim zdravstvenim ustanovama, a ni ja jer sam dugo bila van zemlje. Zar treba da se odreknem svega što sam u inostranstvu stekla da bi mogla da se lečim u Srbiji?! Zato pitam zašto očekujete da se neko vrati i ulaže u rodni kraj kad ljudi ne znaju ni šta ih čeka, ni kome da se obrate – kazala je Ljiljana.
Pola Crnića u belom svetu
Među brojnom srpskom dijasporom zavidno mesto zauzima ona iz Braničevskog kraja. Popis je pokazao da je samo od 13.852 stanovnika Malog Crnića u inostranstvu njih oko 3.000, odnosno 21 odsto. Međutim, čak i država priznaje da ih je makar dva puta više otišlo preko granice, što je oko 6.000 duša. Najviše ih je Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj i Austriji.
Treća generacija blago
Isti problem je po dolasku iz Italije imala i Marica Miličić, iz naselja Batuša u Malom Crniću.
– Imam u Srbiji firmu, uplaćujem penziono i zdravstveno osiguranje i plaćam sve poreze, ali sam morala nekoliko meseci da provedem na lečenju u Italiji– ispričala je Marica Miličić.
Ti problemi povratnika podstakli su predstavnika opštine Kučevo Predraga Nikolića da predloži da opštine otvore kancelarije za rad sa dijasporom.
– Treba uložiti u te kancelarije da bi se državi vratilo – zaključio je Nikolić.
Radomir Jović je 46 godina proveo u Nemačkoj, gde su ostali njegova deca i unuci. On je ukazao na potrebu da se država više povezuje sa trećom i četvrtom generacijom koja vodi poreklo iz Srbije.
Posao stoji godinu dana
Predsednik opštine Malo Crniće Mališa Antonijević pomenuo je da Kontinental turs već godinu dana čeka dozvolu Ministarstva saobraćaja za prevoz putnika u Austriju.
Emina Mladenović iz Kontinental tursa ispričala je da je poslušala srce kad se vratila iz Italije u u domovinu, gde je počela porodični biznis.
– Uložili smo nekoliko stotina hiljada evra u ovaj posao. Ja, suprug i njegovi roditelji koji su više od 40 godina radili u Austriji– kazala je ova žena čija se porodica posle povratka srela s nekoliko problema.
Ona je objasnila da ima dobre ideje za turizam i razvoj ovog kraja Srbije, ali da u to ne može sama.
Zavičaj u srcu, posao u glavi
Advokat Dragan Nikolić jedan je od onih koji je u rodni kraj doveo biznis iz Italije. On je iz ličnog iskustva objasnio da dijaspora može da bude od pomoći u privlačenju investicija i da to Srbija treba da prepozna. To je, kako je kazao, možda i značajnija i krupnija pomoć od povratka rasejanja u domovinu.
– Visokopozicionirani ljudi iz Srbije koji žive i rade u inostranstvu teško da će ulagati ovde. Jer, iako im je domovina u srcu, posao im je u glavi, pa tako i saznanje da Srbija nema pravila u poslovanju – ukazao je Dragan Nikolić šta država treba da menja.
On je predložio i konkretan način povezivanja države sa dijasporom.
– Dijaspora može da se poveže putem internet mreže nalik poslovnoj linkdin, što nije teško u eri digitalizacije– kazao je Nikolić i državu kritikovao što nema bazu ljudi iz dijaspore, pa tako ne zna koliko ih je i gde žive.
On je ukazao da je veliki problem dijaspore dugo čekanje na granici pri dolasku u domovinu i zatražio da država to reši.
Srpski državljanin B.M. (26), iz Velikog Gradišta, skočio je sinoć sa drugog sprata terase na Malti, nakon što mu je supruga, u telefonskom razgovoru, nagovestila da će ga ostaviti.
B.M. je, prilikom pada, zadobio teške povrede, opasne po život.On je u kritičnom stanju prevezen u bolnicu u gradu Valate i nalazi se u komi, a procene o njegovom zdravstvenom stanju su zabrinjavajuće.
Navodno, B.M. je sa društvom bio na zabavi, kada ga je pozvala supruga. Ona mu je tada navodno kazala da želi da se razvede i da preuzme brigu o njihovom detetu.
B.M. je, nakon završenog razgovora, otišao do terase, popeo se na nju i bacio se na pločnik.
U sredu 13. decembra, u hali JU SCVG, u hali JU SCVG održane su Prve dečije školske igre u organizaciji Sportskog saveza opštine Veliko Gradište.
Foto: Opština Veliko Gradište
Na igrama su učestvovali đaci od 1. do 4. razreda Osnovne škole “Ivo Lola Ribar“, a ukupno njih četrdeset se nadmetalo na pripremljenom poligonu koji su morali da pređu za što kraće vreme.
Foto: Opština Veliko Gradište
Sportski savez je naišao na niz pozitivnih komentara što je ujedno i podsticaj da ovakave događaje organizuje svake godine.
Foto: Opština Veliko Gradište
Doprinos organizaciji dali su predsednik opštine, Dragan Milić, direktor OŠ “Ivo Lola Ribar“, Dragan Mandić, kao i nastavnici koji su dali svoj maksimum u organizaciji događaja.
Foto: Opština Veliko Gradište
Najbolje vreme imala su odeljenja I-1, II-1, III-2 i IV-1, a Savez je, pored medalja, najboljim učesnicima obezbedio pehare kao i “zdrave“ paketiće koje su podeljeni deci.
U senci usvajanja zakona o budžetu ostao je set poreskih propisa kojima se rasterećuje privreda i stvaraju bolji uslovi za veće zapošljavanje, koji su godinama unazad bili nedosanjan san srpskih privrednika.
Posle ubeđivanja mnogih vlasti, ova je najzad uslišila njihove molbe, pa će tako biti povećan neoporezovani deo zarada sa sadašnjih 11.790 na 15.000 dinara. Efekat te izmene odraziće se na 350.000 radnika koji primaju minimalac. Ova olakšica uvešće progresivnost u oporezivanju i rasteretiti privredu za oko 11,6 milijardi dinara, čime se stvara prostor za novo zapošljavanje.
Pored toga, uvedeni su i podsticaji za početnike, što je jedna od najvažnijih novina. Ona se odnosi na osobe koje su u prethodnih godinu dana završile srednju školu, fakultet ili su, kao nezaposleni, duže od šest meseci na evidenciji NSZ.
Dalje, oni koji počinju sa obavljanjem sopstvene delatnosti biće oslobođeni poreza na zarade i doprinosa za socijalno osiguranje u godini osnivanja preduzeća i u narednoj godini.
Novina se odnosi i na zaradu osnivača preduzetničke radnje i plata do devet novozaposlenih osoba, koje takođe moraju da budu tek svršeni srednjoškolci, studenti ili osobe sa evidencije NSZ. Primena mere počinje u oktobru 2018, a važiće i za preduzetnike u režimu isplate lične zarade. Podsticaji po novozaposlenom radniku ostaće na snazi do kraja 2019, i to tako što će preduzetnici imati pravo na povraćaj poreza i doprinosa od 65 do 75 odsto.
Za predsednika Unije poslodavaca Nebojšu Atanackovića te izmene su izuzetno značajne.
– Olakšice za novozaposlene produžene su za dve godine, iz čega se vidi da se država trudi da poveća zapošljavanje i kroz stimulacije i za domaće privrednike, a ne samo subvencije strancima. Mi godinama tvrdimo da je visoko oporezivanje rada najveća prepreka za poslovanje. Ima još problema, pre svega kod parafiskalnih nameta, zbog kojih ljudi beže u sivu ekonomiju – kaže Atanacković.
Na visoke poreze na zarade žalilo se 62 odsto privrednika
Ivan Radak iz NALED-a, organizacije koja je učestvovala u kreiranju novih rešenja, kaže da su oni utvrdili da 62 odsto privrednika ima primedbe na oporezivanje na zarade.
– Pored toga, 52 procenta je nezadovoljno parafiskalnim nametima. Donete mere su sastavni deo Nacionalne strategije za suzbijanje sive ekonomije, čiji je cilj je pospešivanje legalnog zapošljavanja jer većina koja kreće u posao zbog visokih nameta kreće iz sive zone. U 2018. godini urediće se posebnim zakonom i neporeski zakoni, za koje će se utvrditi i registar – kaže Radak.
Ledena zima koja je pred nama može da bude malo toplija, ako iskoristite pametan i jednostavan trik sa folijom u koji se milioni ljudi kunu.
Fora je vrlo jednostavna – običnu aluminijumsku foliju stavite iza radijatora, kako bi ona reflektovala toplotu i učinila stan ili kuću još toplijom.
Ovo je posebno dobar trik za sve ljude koji se greju na struju, jer na ovaj način mogu da smanje potrošnju električne energije, a da se pritom ne smrzavaju.
Sve što treba da uradite jeste da uzmete jedno parče debljeg kartona, dovoljno veliko da pokrije celu površinu iza radijatora. Karton zatim dobro zamotajte u aluminijumsku foliju i to nekoliko puta, pa tako zamotan karton stavite direktno iza radijatora (možete i da ga zakačite za zid).
Poznato je da aluminijumska folija reflektuje svetlost i toplotu pa će na ovaj način stan da vam bude topliji, jer deo energije koji inače trošite na bespotrebno grejanje zida na ovaj način prelazi u stan. Baš kao što folija u cipelama čuva toplotu stopala, folija iza radijatora čuva toplotu stana!
Iako u pojedinim “uradi sam” radnjama mogu da se nabave već spremljene ploče sa folijom, oni koji su isprobali trik kažu da nema potrebe da se na to baca novac, jer i naša obična, kuhinjska folija sasvim dobro radi posao.
Najveće koristi od ovoga će osetiti ljudi koji nemaju najbolju izolaciju u spoljašnjim zidovima, pa su zidovi stalno hladni. Grejanje pomoću folije funkcioniše sa svim vrstama radijatora.
Probajte – bukvalno vas ništa ne košta, a može mnogo na znači.
Familija i prijatelji ubijenog pripadnika MUP u šoku posle vesti da je nastradao na dužnosti
Bio je divan čovek i dobar policajac. Mnogo je voleo konje i imao je jednog u ergeli “Ljubičevo”. Bio je i sjajan suprug i brižan otac dvoje dece – rekle su nam u utorak ožalošćene i potresene kolege ubijenog policajca.
Ispred stana porodice Petrović u Stiškoj ulici u Požarevcu, sreli smo Srđanovog oca Svetomira kako telefonom prima saučešće od prijatelja.
– Ništa me ne pitajte. Izgubio sam sina – kaže nam uplakani Svetomir.
On je sa suprugom Dušankom i sinom Nenadom pristigao iz Jablanice, Srđanovog rodnog sela.
– Krenuli smo odmah, čim mi je snaja Maja javila da mi je sin nastradao– kaže kroz suze Svetomir.
Iz stana su tad izašli Srđanov brat Nenad i članovi familije, dok se kroz otvorena vrata čuo plač Srđanove supruge. Ona je sada ostala sama sa njihovo dvoje dece srednjoškolaca, ćerkom i sinom. Ispred zgrade zatičemo Srđanove komšije, koji su u šoku zbog tragedije.
U rodnom selu ubijenog policajca Srđana Petrovića, Jablanici kod Kruševca, u utorak je zavladao muk nakon vesti o tragediji. Poslednji put Srđan je tamo bio pre 15 dana, na rođendanu svoje bratanice. Komšija i dobar prijatelj ove porodice, Milenko Spasojević, ne krije tugu zbog tragedije.
– Svi smo Srđana voleli i cenili. Ovde je završio osnovnu školu, a posle školovanja u Sremskoj Kamenici dobio je posao u Požarevcu, gde je živeo sa suprugom Majom i dvoje dece. Ipak, često je obilazio oca Svetomira, majku Dušanku i brata Nenada– priča Milenko.
Srđanov otac je penzioner, radio je u “Vodovodu”, a majka se bavi poljoprivredom.
– Nikog ovde sada nema, svi su otišli za Požarevac, čim su čuli da je Srđan nastradao– kaže Milenko, dok stoji pred kućom Petrovića, koju čuva dok su oni odsutni. – I Srđan je voleo zemlju kao njegovi roditelji. Imao je jednu parcelu u Požarevcu i nju je obrađivao. To mu je bilo omiljeno, pored ljubavi prema konjima.
Srđanova sahrana je zakazana za četvrtak u 13 sati, u Požarevcu.
U Srbiji će ujutro biti hladno sa slabim i umerenim mrazom, a tokom dana umereno do potpuno oblačno, pongde sa kratkotrajnim snegom. Duvaće slab zapadni i severozapadni vetar.
Najniža temperatura od -7 do -2, najviša dnevna od -1 do 4 stepena.
I u Požarevcu će ujutro biti slab mraz, a tokom dana umereno do potpuno oblačno i hladno. Vetar slab, zapadni, severozapadni.
Najniža temperatura -3, najvisa dnevna oko 1 stepen, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Prema prognozi za narednih sedam dana, do petka ujutru biće slab i umeren mraz. Tokom dana umereno i potpuno oblačno samo ponegde sa slabim kratkotrajnim snegom.
U subotu se očekuju slabe padavine (kiša i sneg), u nedelju sneg. Početkom naredne sedmice suvo uz porast dnevne temperature.
Svaka reč i misao napisana u trenutku kada sam saznao za herojski čin policijskog službenika Srđana Petrovića, nije dorasla gubitku koji u ovom trenutku oseća njegova porodica, kolege, prijatelji kao i svi stanovnici Grada Požarevca.
Činjenica da je Srđan poginuo hrabro vršeći svoju dužnost na očuvanju javnog reda i mira svrstava ga u one koji su zadužili ne samo naš grad i građane, već i čitavu državu.
Nama ostaje da svi zajedno učinimo da Srđanova žrtva ostane upamćena a oni koji poput njega svakodnevno rizikuju svoje živote budu uvaženiji i poštovaniji.
Porodici Srđana Petrovića upućujem najiskrenije saučešće i zahvalnost za sve ono što je njihov Srđan učinio za bezbednost građana tokom svoje policijske karijere.
Tuga i neverica obuzele su me nakon primljene vesti o pogibiji policijskog službenika Srđana Petrovića.
Svaka intervencija koju policajci imaju tokom svog radnog veka računa se kao manje ili više rizična, a ovaj postupak hrabrog Srđana se kod svih Požarevljana podrazumeva kao istinsko herojsko delo.
Ne misleći na svoju bezbednost, već na uzvišenu dužnost zaštite javnog reda i mira, policajac Srđan Petrović je svoj život dao za bezbednost svih nas, na čemu mu kao gradonačenik Požarevca ali i kao građanin ostajem večno zahvalan.
Njegovoj porodici, kolegama i prijateljima upućujem najiskrenije saučešće u njihovoj patnji i bolu za Srđanom, koga nikada nećemo zaboraviti.
Policijski službenik Srđan Petrović (1975) ubijen je noćas prilikom intervencije u selu Bare kod Požarevca, kada je D. Ž. (1948) u njega ispalio više hitaca iz automatske puške, a potom se zaključao u svoju kuću u kojoj nije bilo drugih ukućana.
Policajac Srđan Petrović zadobio je teške povrede od kojih je preminuo na putu ka bolnici.Nakon angažovanja Specijalne antiterorističke jedinice, koja je jutros ušla u kuću, D. Ž. je ubijen prilikom pokušaja da ponovo otvori vatru na pripadnike policije.
Policijskoj upravi u Požarevcu je kasno sinoć od strane zeta D. Ž., koji se prethodno posvađao sa tastom, prijavljeno da D. Ž. u nelegalnom posedu ima automatsku pušku, nakon čega je na lice mesta upućena patrola policije.
U jednom trenutku, kada je policajac Petrović pokušao da uđe u dvorište objekta kako bi proverio da li je možda više osoba u kući, D. Ž. je ispalio više hitaca iz automatske puške i smrtno ranio policijskog službenika.
U okviru svog društveno-odgovornog poslovanja, kompanija NIS punih devet godina realizuje program „Zajednici zajedno“ u gradovima i opštinama u kojima posluje. Program je u lokalnim zajednicama prepoznat kao veoma važan, o čemu govore i rezultati – uloženo je preko milijardu dinara u realizaciju preko 900 projekata koji su za cilj imali unapređenje života i rada naših sugrađana.
Od 2018. godine Grad Požarevac će biti uključen u program „Zajednici zajedno“ kompanije NIS, a kako bi izašli u susret potrebama građana, NIS sprovodi anketu upravo sa tim ciljem – da sagleda i sasluša potrebe lokalnog stanovništva i u skladu sa rezultatima ankete opredeli oblasti za buduća ulaganja.
Zajedno možemo da stvorimo kvalitetnije i lepše uslove za život u našoj lokalnoj zajednici i zato vas pozivamo da uzmete učešće u ovom istraživanju tako što ćete popuniti anketu na linku dole:
Opština Veliko Gradište obezbedila je i ove godine novogodišnje paketiće za decu iz socijalno ugroženih porodica, uzrasta do 10 godina.
Korisnicima će paketiće podeliti Centar za socijalni radopština Veliko Gradište i Golubac, u četvrtak 28. decembra, u 11 sati, u sali Kulturnog centra, a mališane, uz Deda Mraza, očekuje i zanimljiv novogodišnji program.
U Beogradu je u subotu održan međunarodni turnir u Vušu sanda borbama pod nazivom “Beogradski ratnik 2017” .
Foto: Ving Čun kung fu klub “Požarevac”
U organizaciji Vušu Saveza Srbije i uz domaćinstvo beogradske Vušu Federacije na turniru je učestvovalo 96 takmičara iz BiH, Makedonije i brojnih gradova Srbije.
Foto: Ving Čun kung fu klub “Požarevac”
Braničevski region su predstavljali Ju jutsu klub iz Kostolca i Ving Čun kung fu klub “Požarevac”.
Foto: Ving Čun kung fu klub “Požarevac”
Dugogodišnju saradnju sa našim klubom potvrdili su prijatelji iz kineske Ambasade, učinivši nam tu čast svojim prisutvom i samim otvaranjem susreta od strane Prvog sekretara Ambasade NR Kine u Srbiji uz prisustvo predsednika privrdene komore Kine u Srbiji.
Foto: Ving Čun kung fu klub “Požarevac”
Od brojnih značajnih gostiju treba istaći gostovanje predstavnika Sporsko Saveza Srbije Vlade Mandića, našeg proslavljenog rukometnog asa. Ispred gradske opštine Čukarica prisutnima se obratio predstavnik gradskog veća.
Naš klub je učestvovao sa 8 takmičara koje su predvodili trerni Dejan Mikić, Dušan Radojković i instrukor Nenad Rajković.
Osvojeno je 8 medalja i to 2 zlatne , 5 srebrnih i 1 bronzana.
Zlato je osvojio Miloš Rupar u jednom od najatraktivnijih mečeva. Takođe i Damjan Jovanović se okitio zlatom. Najmlađi učesnici Todor Rajković sa svojih 6 i Natalija Stanojević sa 7 godina osvojii su svoja prva dva srebra, Stefan Stanojević i Milan Ivić takođe srebra, a devojke – pionirke Jana Radojković, posle dve borbe srebro u finalu, kao i Emilija Stanojević bronzu u borbi za treće mesto.
Ovo je bio završetak veoma uspešne sezone i nastup u kome je klub još jednom dostojno reprezentovao kako veštinu, tako i sam grad Požarevac.
Danas, 18. decembra 2017. godine u Centru za kulturu Požarevac održana je konferencija za medije na kojoj je predstavljen program do Nove godine.
Kako je najavio Dragi Ivić, direktor CZK Požarevac, Požarevljani će svaki dan do Nove godine imati razloga da dođu u CZK Požarevac jer je spremljen bogat program. Ivić se takođe osvrnuo na programe koji su nas pratili tokom bogate 2017. godine, ali i najavio predstojeće planove za 2018. godinu.
Predrag Paunović, organizator programa u CZK Požarevac opširnije je najavio neka od dešavanja koja će uslediti do Nove godine.
Ono što je prvo na programu osim bioskopskoh repertoara je Broadway Show, koji je na programu 21. decembra, ali i nezaobilazni orkestar Gvardia, koji će nastupiti 27.12. a najavu tog događaja pročitajte na našem portalu OVDE.
Velikim predizbornim mitingom u Hali sportova u Kostolcu koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke zaključila je glavni deo kampanje za lokalne izbore. Pred više od 2 000 okupljenih građana, od kojih su mnogi ostali ispred hale, članovima i simpatizerima koalicije „Aleksandar Vučić – SNS – SPS – Ivica Dačić“ obratili su se predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije Maja Gojković, generalni sekretar predsednika Republike Srbije Nebojša Selaković, Marko Đurić, potpredsednik Srske napredne stranke i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije, Slavica Đkć Dejanović, ministar bez potfelja u Vladi Republike Srbije kao i Serdžo Krstanoski, nosilac liste naše koalicije na lokalnim izborima.
Mitingu su još prisustvovali i ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Aleksandar Antić, ministar energetike.
Serdžo Krstanoski podsetio je na napredak koji su Kostolac i Požarevac osetili za vreme perioda u kojem Srpska napredna stranka vodi naš grad. On je kao poseban primer istakao OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, koja je nakon obnove koju je finansirala Vlada Republike Srbije postale jedna od najbolje opremljenih u našoj zemlji i istakao činjenicu da se u Kostolcu gradi novi blok Termoelektrane, što je najveća investicija u toj grani privrede u Srbiji, i nakom čega bi posao u EPS – u trebalo da dobije oko 500 radnika.
Marko Đurić istakao je da je period u kome Srpska napredna stranka vodi Srbiju imala ključan doprinos na zaustavljanje krize u koju je Srbija zapala i za postepeno oporavak, kao i za očuvanje srpskih interesa na Kosovu i Metohiji.
Nikola Selaković istakao je da je 2017 godina znatno uspešnija za Srbiju, Kostolac i Požarevac nego prethodna zato što smo svi zajedno i složno radili na napretku našeg grada i Srbije. On je pozvao sve da 24. decembra izađu i glasaju za koaliciju okupljenu oko Srpske napredne stranke, i time daju i svoj doprinos nastavku napretka našeg grada i Srbije. Selaković je istakao da su građani Srbije prepoznali energiju koju nosi Aleksandar Vučić i podržali politiku koju vodi. „Srbija je zemlja koja teži članstvu u EU, ali i da istovremeno ne zaboravlja na svoju tradiciju i običaje, i čuva prijateljstvo sa svim prijateljskim državama, pre svega sa Rusijom i Kinom. Srbija je danas poštovana država, i jedino kao takva može da se bori za ostvarenje svojih interesa“, rekao je između ostalog Selaković i pozvao sve da 24. decembra zaokruže broj 1 i podrže Srpsku naprednu stranku i koaliciju okupljenu oko nje.
Maja Gojković, predsednica Skupštine Republika Srbije istakla je da nema ni malo sumnje da će 24. SNS pobediti na izborima u Kostolcu, i da je to najbolji način borbe i za bolju i uspešniju Srbiju. „Sve što je poslednjih godina urađeno u Kostolcu urađeno je u nadi da će se nastaviti sa stvaranjem novoga i lepšega, kao i da će to građani znati da cene“. Ona je dodala i da rukovodstvo Srpske napredne stranke ne dolazi u Požarevac i Kostolac samo u vreme izbora već da je stalno tu i da prati napredak u čitavoj Srbiji. Ona je prenela pozdrave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji zbog državnih obaveza i odlaska u Rusiju nije mogao večeras da bude u Kostolcu. Istakla je izgradnju novog bloka termoelektrane u Kostolcu, kao primer da Srbija teži članstvu u EU, ali i saradnji sa drugim državama, poput Kine iz čijeg kredita se finansira izgradnja novog bloka termoelektrane. Ona je najavila povećanje plata i penzija u 2018. godini i zahvalila se svim građanima, koji su zajednički poneli teret obnove i oporavka Srbije.
Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije i ministar inostranih poslova istakao je da se program koalicije oko SNS – zasniva na stvaranju moderne i jake Srbije, koju niko neće moći da uslovljava i ucenjuje. On je istakao da je cilj ulazak u EU da bi naši građani živeli bolje, ali i da nikada i ne po koju cenu priznavanja nezavisnosti Kosmeta. Neće to uraditi ni po cenu uvođenja sankcija Rusiji, ne samo zato što je uvek pomagala Srbiju, već zato što je to pre svega u interesu Srbije. Na izborima koji se održavaju 24. decembra važno je nastupiti jedinstveno i pobediti u Kostolcu, jer je to prilika da se pogleda i da li smo slabiji ili jači nego ranije, a on je uveren da smo jači, istakao je Dačić.
Zbog radova na fekalnoj kanalizaciji koji počinju danas u Mileševskoj ulici, a koji će biti u toku narednih par meseci, mole se žitelji te i okolnih ulica za strpljenje i razumevanje, zato što je ta investicija u interesu meštana te ulice, navodi se u saopštenju koje je stiglo u našu redakciju iz Geadske uprave.
Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, posetio je Osnovnu školu „Jovan Cvijić“ u Kostolcu i izrazio zadovoljstvo izgledom ove ustanove, koja je sada, nakon renoviranja, jedna od najmodernijih i najlepših škola na teritoriji Srbije.
Direktor kostolačke osnovne škole, Serdžo Krstanoski, zahvalio se ministru na poseti iistakao da školu trenutno pohađa 1200 učenika, a u okviru škole postoji deset sportskih sekcija: -Mi smo peta škola u Srbiji po uspesima u školskom sportu, odnosno po rezultatima gimnastičara, fudbalera i rukometaša – rekao je Krstanoski i dodao da je veliki značaj školskog sporta za fizički i mentalni razvoj dece, kao i za vraćanje pravih vrednosti u naše društvo.
Foto: Urban City
– U potpunosti smo primenili Zakon o sportu, a sada na kraju godine svedoci smo i njegove primene, koja je dala pozitivne rezultate. Nedavno je u Kostolcu održan prvi Festival sporta, koji je pravi pokazatelj koliko je dece aktivno počelo da se bavi sportom u klubovima koji gravitiraju na teritoriji Gradske opštine Kostolac. Zahvaljujući dobroj saradnji lokalne samouprave sa osnovnom i srednjom školom, u školama su obrazovane sportske sekcije, a kao pozitivan rezultat svega toga je selekcija i delegiranje dece i mladih, kao i njihov prelazak u sportske klubove, kako bi se aktivno bavila sportom– rekao je Ivan Savić, predsednik Gradske opštine Kostolac i dodao da je lokalna samouprava prethodnih godina dosta ulagala u razvoj sporta, pre svega izgradnjom dečijih igrališta za najmlađe sugrađane, sportskih sala i terena na otvorenom, a kao kruna svega je i adaptacija osnovne škole i Sportske hale, koje su kompletno renovirane.
Gradska opština Kostolac je jedna od malobrojnih opština u Srbiji koja ulaže dosta sredstava u sportsku infrastrukturu i u obrazovne ustanove naglasio je ministar omladine i sporta Vanja Udovičić.
– Sve čestitke direktoru škole, ali prvenstveno predsedniku opštine koji je pokazao kako sa malo sredstava i racionalnom potrošnjom može da se dobije višestruki efekat, pre svega ulaganjem u sportske objekte. Mi ćemo u narednih mesec dana, kroz projekat koji sprovodi Ministarstvo omladine i sporta „Sport u škole“, promeniti sportske rekvizite (mreže, golove, table i obruče) kako bi ova fiskulturna sala postala baza celokupnog sporta za Braničevski okrug– rekao je Udovičić i naveo da je ovo samo početak.
Foto: Urban City
S obzirom da sport ima ključnu ulogu u svakom društvu cilj lokalne samouprave u narednom periodu biće nastavak omasovljenja sporta i težnja ka ostvarivanju vrhunskih rezultata sportista kroz školski i profesionalni sport.
– Jedini problem predstavlja smeštajni kapacitet u Kostolcu, kako bi se privukao što veći broj sportista iz drugih delova Srbije, ali i iz inostranstva. Sledeće godine u Požarevcu ulazimo u renoviranje hipodroma. Braničevski okrug predstavićese kroz drugačiju sportsku prizmu, jer ćemo promovisati sportove koji nisu toliko zastupljeni. Sada kroz školski sport želimo da privučemo što veći broj dece u sistem sporta i na taj način promovišemo zdrave stilove života– dodao je ministar omladine i sporta Vanja Udovičić.
Gradska opština Kostolac ulaže značajne napore kako bi motivisala decu da se bave sportom i praktikuju zdrave stilove života. Pre tri godine otvoren je Nacionalni gimnastički centar, a zatim se krenulo i u razradu projekta, na osnovu koga bi Kajak kanu klub dobio svoje dve staze i kako bi se kajakaši spremali za velika takmičenja. Renovirana je Sportska hala i realizovan jedan od većih projekata – adaptacija kostolačke osnovne škole koja je sada jedna od najmodernijih školskih ustanova u Srbiji i koja će biti baza za razvoj vrhunskog sporta.
S.Ž. (37) iz Velikog Gradišta određen jednomesečni pritvor, jer je pretukao N.Ž. (13). Nastavnik video modrice na detetu, pa prijavio slučaj.
Protiv S.Ž. (37) iz Velikog Gradišta određen je jednomesečni pritvor, jer je pretukao svog maloletnog sina N.Ž. (13), učenika sedmog razreda osnovne škole. Njemu je Osnovni sud odredio pritvor na predlog Osnovnog javnog tužiaštva, kako ne bi uticao na svedoke i zbog toga što se radi o porodičnom nasilju nad maloletnikom.
Uhapšenom se stavlja na teret da je sina pretukao drvenom drškom od metle, ljut zbog njegovoh loših ocena. Dok je tukao mlađeg sina, bio je prisutan i stariji, S.Ž. (15), pa ih je otac obojicu vređao zbog lošeg uspeha u školi. Za ovo nasilje saznalo se kada je nastavnik fizičkog vaspitanja uočio modrice na dečaku i pitao ga o njihovom poreklu. Pošto mu je dečak ispričao šta se desilo, nastavnik je slučaj prijavio direktoru, a ovaj policiji.
Kako su Novosti nezvanično saznale, S.Ž. je samohrani otac, jer ga je supruga, majka njihove dvojice sinova, napustila pre sedam godina. On radi kao konobar, a sa decom živi kao podstanar. Brigu o deci preuzeo je Centar za socijalni rad, koji će, do okončanja postupka, dvojicu braće smestiti u hraniteljsku porodicu.
U periodu od 11. do 17. decembra 2017.godine na teritoriji Policijske uprave u Požarevcu, evidentirano je 15 saobraćajnih nezgoda. Jedno lice je poginulo, dva lica su zadobila teške telesne povrede, četiri lica lake, dok je u sedam saobraćajnih nezgoda pričinjena samo manja materijalna šteta.
Zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola zadržana su i isključena iz saobrćaja 13 vozača.
Stanje potpune alkoholisanosti je ono u kojem vozač ima više od dva promila alkohola u krvi.
To stanje povlači prekršajni postupak, novčanu kaznu od 100.000 do 120.000 dinara, 14 kaznenih poena, zabranu upravljanja vozilom od osam meseci i obavezno zadržavanje vozača u policijskoj stanici dok se ne otrezni.
Policija je podnela 105 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata su 702 prekršajna naloga, uglavnom zbog neprilagođene brzine.
Desetomesečna proizvodnja uglјa na kopu „Drmno“ veća je za četiri odstood plana za ovaj vremenski period, a kada je reč o toploti,ona je za osam odstoveća od bilansirane
Izvesno je da će rudari Površinskog kopa „Drmno“ ove godine ostvariti plan proizvodnje uglјa i u godini kada se obeležava 30 godina od početka eksploatacije uglјa – zabeležiti dosad najveću godišnju proizvodnju. Na to upućuju ostvareni desetomesečni rezultati.
U ovom vremenskom periodu iskopano je ukupno 7,9 miliona tona uglјa. Za ostvarenje ovogodišnjeg bilansa od 9,33 miliona tona neophodno je da se tokom novembra i decembra iskopa još 1,4 miliona tona, ili prosečno po 700.000 tona. Ako se zna da se od sredine godine mesečna proizvodnja kretala na nivou od oko 900.000 tona, jasno je da je ovogodišnji plan proizvodnje uglјa nadohvat ruke, kao i novi godišnji proizvodni rekord. Aktuelni rekord iznosi 9,2 miliona tona, iz 2011. godine.
Desetomesečna proizvodnja uglјa na kopu „Drmno“ veća je za četiri odsto od plana za ovaj vremenski period, a kada je reč o toploti, ona je za osam odsto veća od bilansirane. Za proteklih deset meseci rada otkopano je 31,7 miliona kubika čvrste mase, što je na nivou od 97 odsto, dakle blizu planirane proizvodnje.
Dobre rezerve
Uprkos problemima koji su u proteklih deset meseci pratili rudarske sisteme na otkrivci, a koji su se najviše reflektovali na njihovo vremensko iskorišćenje, u zimski period se ulazi sa otkrivenim eksploatacionim rezervama uglјa većim od 2,5 miliona tona. Postoji i tendencija povećanja, zahvalјujući povećanom angažovanju rudarskih sistema angažovanih na direktnom otkrivanju uglјa.
U Biblioteci u Kostolcu, Odeljenju Narodne biblioteke u Požarevcu, u petak 15. decembra 2017. godine, održano je literarno druženje zavičajnih pisaca pod nazivom „Čajanka sa knjigom“.
Međunarodni dan čaja proslavlja se 15. decembra širom sveta, još od 2005. godine. Čaj važi za najpopularniji napitak na svetu i jedan od razloga proslavljanja ovog dana je i želja da se ukaže na težak položaj radnika koji rade na plantažama i u preduzećima za preradu čaja.
Ali, taj datum je za Kostolčane, koji su poznati kao veliki ljubitelji čaja, veoma bitan i iz jednog drugog razloga – na taj dan je, 1953. godine, osnovana Biblioteka u Kostolcu.
Pre dosta godina, Čajanku sa knjigom su u Biblioteci u Kostolcu pokrenule bibliotekarke Slavica Pejović i Slobodanka – Cuka Trajković, a od prošle godine su je obnovile su bibliotekarke: Renata Minić, Nevena Vuksanović i Marija Kopun.
Obnavljanje Čajanke ima za cilj da se zavičajnim piscima pruži prilika da se što češće okupljaju u biblioteci i predstave svoje stvaralaštvo jedni drugima. Tema ovogodišnje Čajanke bila je: Iz Pariza s ljubavlju.
Pariz je oduvek bio mesto koje je privlačilo pisce i umetnike iz celog sveta.
U njemu su po prvi put objavljene knjige Lolita i Uliks, a jedan Pikaso, u njemu je postao svetski poznat Pikaso. Mnogo je pesnika rođenih u u ovom gradu, kao i onih koji su u Pariz došli i tu zauvek ostali. U njemu su stvarali i ispisivali najlepše stihove Žak Prever, Bodler, Apoliner i Rembo.
Pored predstavljanja poezije i proze zavičajnih književnika, u prijatnoj atmosferi Biblioteke u Kostolcu, posetioci Čajanke mogli su da uživaju u predivnom izvođenju francuskih šansona u originalu, zahvaljujući učenicima Požarevačke gimnazije i njihovoj profesorki francuskog jezika, Slobodanki Obradović.
Kostolački muzički umetnici Milan Ceković i Slobodan Janković upotpunili su užitak svojim interpretacijama poznatih pesama o Parizu našeg velikog umetnika Dragana Stojnića. Prikazan je i kratak film o Parizu, gradu kulture, umetnosti i ljubavi, koji je napravila bibliotekarka Marija Kopun.
Foto: Renata Mnc Privatna Arhiva Fb
Program su vodili: Renata Minić, Marija Kopun i Aleksandar Vujičić. Učesnici ovogodišnje Čajanke sa knjigom bili su: Petar Jovanović, Magdalena Redžović, Nada Nestorov, Boban Maksimović, Zlatan Pejkić, Sofija Stević, Slobodanka Obradović, Siniša Radinović, Biljana Mešić Janković, Mira Radinović, Slobodan Jovanović, Minja Milovanović,Oliver Sokić, Aleksandra Obradović, Ljubisav Grujić, Dragan Žuržević, Slavica Jovanović., Milan Ceković, Zorka Stojanović, Danijela Božičković, Veroslava Malešević, Vojkan Ivković i Milan Ceković.
Jedno predivno veče uz čaj, kolačiće,poeziju, prozu i malo muzike.
Foto: Renata Mnc Privatna Arhiva Fb
Sa nestrljenjem očekujemo sledeću Čajanku sa knjigom.
