Taj projekat, čiji je nosilac Institut “Mihajlo Pupin”, biće eksperimentalno primenjen na poljoprivednom gazdinstvu u Staroj Pazovi, na površini od 10 hektara, piše RTV.
Rukovodilac Centra za robotiku Instituta “Mihajlo Pupin”, profesor Aleksandar Rodić rekao je novinarima da je u pitanju inteligentni sistem za korišćenje prirodnih resursa, zemljišta, energije i vode, te da jezgro tog uređaja čini moderni robotizovani solarni elektroagregat koji služi za navodnjavanje.
Istovremeno, kaže, prototip tog uređaja koji je već izrađen predstavlja prijemnu tačku koja faktički sakuplja senzorske signale sa zemljišta koje šalje do bazne stanice na obradu.
Onda se, objašnjava, upravljačkim sistemom, koji je zasnovan na daljinskim komandama, konkretno sa mobilnog telefona putem android aplikacije, može faktički kompletno upravljati resursima površine do 10 hektara.
Plan je, kaže, da se projekat realizuje u opštini Stara Pazova, na poljoprivrednom dobru Nikole Lončara za koga navodi da je mlad i ambiciozan poljoprivrednik, te da su pripremne radnje već obavljene.
“Ovaj projekat bi omogućio da celovito, daljinski iz svog domaćinstva može da upravlja celokupnim sistemom, a to znači da proizvodi zdravu hranu u smislu da se zemljištu dodaje samo onoliko koliko treba, onako kako nauka kaže”, rekao je Rodić i naveo da nažalost u Srbiji nekontrolisano korišćenje kako đubriva tako i fitopreparata kontaminira hranu i zemljište.
Ideja je, ispričao je, da se kroz ovakav projekat afirmiše zaštita životne okoline kroz smanjenje emisije štetnih gasova i korišćenje solarne energije, ali i nudi jedan napredan informacioni sistem koji će daljinski upravljati prirodnim resursima, odnosno poljoprivrednim dobrom.
Na nedavnom Sajmu inovacija u Beogradu nagrađen je i projekat u kome je Institut “Mihajlo Pupin” partner inovatoru Stanku Kovačeviću, a reč je o patentiranom uređaju solarnog koncentratora, koji se može koristi u sistemu daljinskog grejanja i hlađenja, ali i u industriji.
Rodić kaže da je u pitanju jedan veoma efikasan uređaj koji koristi toplotnu energiju Sunca iz spektra infracrvenog zračenja i pretvara je u toplotnu i električnu energiju za grejanje i hlađenje.
Uređaj je, dodaje, multifunkiconalan, a pre svega može da se koristi u sistemima daljinskog ili etažnog grejanja ako je postavljen uz kuću.
“Trenutno smo u pregovorima sa kolegama sa Arhitektonskog fakulteta koji bi uradili projekat te pametne kuće koja bi u sebi imala integrisane elemente za akumulaciju te toplote”, kaže Rodić.
Uređaj bi, dodaje, mogao da obezbedi energiju koja može cele godine da greje površinu od 55 do 60 metara kvadratnih, bez upotrebe drugih energenata, ako se odgovarajuće toplotno skladište uradi u temelju zgrade.
Bio bi, navodi, koristan i u preradi hrane, mleka, mesa, u farmaceutskoj industriji i dodaje da je u saradnji sa inovatorom Kovačevićem razvijen laboratorijski prototip prečnika jednog metra koji može dalje da se unapredi.
Sajam ideja 27. aprila i dodelu nagrada za inovativnost organizovali su Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP u Srbiji, u okviru zajedničkog projekta pod nazivom “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”.
Tada su ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i zamenica stalne predstavnice UNDP-a u Srbiji Steliana Nedera uručili nagrade najinovativnijim projektnim idejama za smanjenje efekta emisija gasova sa efektom staklene bašte pristiglim na javni poziv u okviru “Izazova za inovativna rešenje”, koji je prvi put pokrenut u Srbiji u oblasti klimatskih promena.
Na javni poziv pristiglo je ukupno 111 inovativnih projekata od kojih je nezavisna i stručna komisija odabrala 25 ideja, nagrađenih sa po 5.000 dolara, i još devet ideja koje će za dalji razvoj dobiti stručnu pomoć u okviru Klimatskog inkubatora.
Jedan od glavnih kriterijuma pri ocenjivanju pristiglih ideja bio je da inovacija bude u skladu sa potrebama razvoja lokalne zajednice u kojoj se primenjuje.
