Zbog havarije na potisnom cevovodu koji vodom snabdeva potrošače na drugoj i trećoj visinskoj zoni i sanacije kvara, bez vode će biti korisnici koji pripadaju ovim dvema visinskim zonama.
Normalizacija snabdevanja vodom se očekuje u toku dana, o čemu će građani biti blagovremeno obavešteni.
Sam trofej zadržao je isti oblik i dimenzije kao prethodni, koji je poslednji put podigla repezentacija Španije 2015.godine, ali je nova varijanta usledila kao „unapređenje“ cele serije trofeja koji se dodeljuju i ostalim kontinentalnim šapionima. Trofej je napravljen od mesinga, sa zlatnim i srebrnim delovima, a težak je 4,5 kilograma.
U Beogradu će trofej „gostovati“ tri dana, tokom održavanja međunarodnog turnira Trofej Beograda, a biće izložen u dvorani „Aleksandar Nikolić“, na ulazu iznad biletarnice. Svi zainteresovani moći će da se fotografišu sa trofejom pre početka utakmica tokom sva tri dana trajanja turnira. Trofej će „proputovati“ Beogradom u subotu (ili nedelju – u zavisnosti od vremenskih prilika) u poslepodnevnim časovima. Naime, u 14 sati će Trofej krenuti sa platoa ispred Hrama Svetog Save, da bi oko 14.30 došao do Trga Nikole Pašića, gde će prolaznicima biti na raspolaganju za fotografisanje. Oko 15 časova se seli na Terazije, kod hotela „Moskva“, pre nego što oko 15.30 ćasova dođe do „poslednje stanice“ – Knez Mihajlove ulice i Ruskog cara.
Danas se održava deseta sednica Skupštine opštine Malo Crniće.
Na dnevnom redu je razmatranje Izveštaja o poslovanju Javnog komunalnog preduzeća “Čistoća – Malo Crniće” za 2016. kao i razmatranje Programa poslovanja za 2017. 
Takođe su na dnevnom redu i odluke o sprovođenju javnog konkursa za izbor direktora, kao i rešenje o imenovanju Nadzornog odbora Javnog komunalnog preduzeća “Čistoća – Malo Crniće”. 
Na današnjoj Skupšini opštine Malo Crniće govori se i o izmenama i dopunama Odluke o organizovanju Turističke organizacije Malo Crniće.
Protekle 53. LjKI ostaće upamćenje kao najposećenije, ali i najbolje organizovane do sada. Ove godine je prava prilika da se dobra atmosfera ponovi uz Zdravka Čolića koji će nastupiti odmah posle defilea i vatrometa na Trgu oslobođenja u petak, 1. septembra 2017.
Marko Milenković je podsetimo VITEZ 53. Ljubičevskih Konjičkih Igara. To je bila njegova druga pobeda u najatraktivnijoj disciplini na LjKI.
“Sinđelićeve dane”, u ulici Kriva čaršija, kraj monumentalnog spomenika Stevanu Sinđeliću pred oko hiljadu građana Svilajnca i Resave, otvorio je zamenik predsednika opštine Svilajnac Miroslav Marinković.
Pokrovitelj manifestacije je Skupština opštine.
Danas 10. avgusta, na programu je Koncert grupe “Divanhana”, rok sevdah benda iz Sarajeva.
Pretposlednjeg dana, 11. avgusta, KUD “Sinđelić” održaće koncert.
Knez, resavski vojvoda, junak Prvog srpskog ustanka i jedan od najveći junaka srpske istorije Stevan Sinđelić, poginuo je 1809. godine braneći šanac na Čegru kod Niša.
“Uvidevši da će izgubiti bitku od Turaka barutom je digao u vazduh utvrđenje”, zapisali su hroničari tog vremena. U eksploziji su izginuli njegovi vojnici, kao i veliki broj Turaka. Od lobanja srpskih ratnika Turci su posle toga sazidali Ćele kulu u Nišu.
Korisnici će moći i da kometarišu i razmenjuju mišljenja o određenom programu u okviru grupa posvećenih određenim programima.
“Gledanje emisija ne mora da bude pasivno”, napisao je osnivač Facebooka Mark Zakerbrg u svom postu.
Facebook platforma već duže vreme ima podršku za video sadržaje, ali među njima uglavnom dominiraju amaterski snimci.
“Watch” bi mogao da predstavlja novi potencijal za stvarnje prihoda kako za Facebook, tako i za kreatore programa, dok će korisnici moći da očekuju prikazivanje “targetiranih” reklama pre i za vreme emitovamnja programa.
Vetar će biti slab i umeren, u Vojvodini i Pomoravlju povremeno jak, južni i jugoistocni, na jugu Banata i sa udarima olujne jačine. Najniža temperatura od 15 do 22 C, u košavskom području do 27 C, a najviša od 36 do 41 C, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Kada se upali crveni meteo-alarm to znači da je vreme vrlo opasno jer su prognozirane veoma opasne vremenske prilike koje izazivaju veliku materijalnu štetu i opasne su za bezbednost ljudi i životinja. Tada se stanovništvu preporučuje da se redovno obaveštava o prognozama i uputstvima stručnjaka
Više padavina sredinom dana na jugozapadu, a uveče i u toku noći u Banatu, centralnim, istočnim i jugoistočnim krajevima, gde se lokalno očekuje više od 40 mm kiše za 12 sati.
Do nedelje uveče prestanak padavina. Od ponedeljka suvo i uglavnom sunčano, uz porast temperature.
U manastirskoj crkvi čuvaju se netruležne mošti dvojice svetitelja, Prepodobnog Zosima Sinaita, na čijem grobu je i nastao manastir, kao i Prepodobnog Jakova Novog, gotovo našeg savremenika, učenika Svetog vladike Nikolaja. Svakog dana zateći ćete mnogobrojne ljude kako se mole i vape za pomoć kraj moštiju tumanskih svetitelja. Svedočenja mnogih saglasna su u jednom, da su sveti Zosim i Jakov pomogli nebrojeno puta i iscelili za medicinu otpisane. U ovom svetom manastiru čudesa su svakodnevna pojava, ko god je došao sa verom, primio je blagoslov i pomoć od svetitelja. Primeri živih ljudi najbolje nam govore o tome.
„Posetili smo Manastir Tumane sa hodočasničkom grupom polovinom juna 2017. Mojoj unuki D., koja nije mogla da govori, pročitana je molitva kod moštiju svetitelja. Potom, na radost svih, devojčica je progovorila. Ponela sam iz manastira vodu sa izvora Svetog Zosima. Pročitala sam da je svetac pomogao mnogima koji su imali probleme s vidom. Umila sam se vodom i vid se povratio na oko na koje nisam videla”, zabeležila je Suzana iz okoline Leskovca.
Mina S. iz Beograda boluje od teškog oblika gastritisa. Svaki napad završavao se kod lekara, uz infuziju i obaveznu terapiju. „Oko Petrovdana 2017, mene je jedne veče uhvatio ozbiljan napad gastritisa. Dete nisam imala kome da ostavim. Pomolila sam se Svetom Zosimu Tumanskom, za koga sam inače veoma vezana, i popila sam nekoliko kapi svetog ulja od njegovih mostiju. Posle nekoliko minuta, bol se umirio i sve je samo od sebe prošlo, što se do tada nikada nije dešavalo.“
Uz pomoć svetitelja probudio se iz kome
„Usled pogoršanja zdravstvenog stanja, tri dana sam bio u komi. Moja ćerka je čula za manastir Tumane i pozvala je bratiju da se za mene pomole Svetom Zosimu. Sutradan, neočekivano sam se probudio. To se desilo krajem juna 2017. i čim sam se oporavio, došao sam svetitelju u manastir da se zahvalim”, posvedočio je Dragan J. iz Smederevske Palanke.
I. V. iz Beograda je 23. jula 2017. zapisala: „Nekoliko godina sam na leđima imala cističnu izraslinu poput kuglice. Pre izvesnog vremena, počela je da se uvećava i boli. Pomolila sam se tumanskim svetiteljima i bolno mesto u znaku krsta pomazala uljem od njihovih moštiju. Kuglica se razmekšala i smanjila i gotovo se u potpunosti povukla.“
„Na licu mi se pojavio mladež, koji se neprestano širio. Došao sam u manastir Tumane. Tu mi je pročitana molitva kod svetitelja i zamolio sam ga da mi pomogne da mi se taj mladež ukloni. Kada sam došao kući iz manastira, primetio sam da ni mladeža, niti traga od njega, na mestu gde je bio nema”, posvedočio je Toma iz okoline Svilajnca. Ova i mnoga druga svedočenja, koja iz dana u dan popunjavaju letopis manastira, jasni su svedoci narodne vere i ljubavi. Osećajući blagodat svetinje, manastir Tumane nazvali su „đerdapskim Ostrogom“. Mnogi dolaze tužni, a odlaze radosni. Sigurno je, ko jednom dođe i oseti blagoslov Božji, tumanskoj svetinji uvek se vraća.
Blagoslovom Božjim i ljubavlju arhiepiskopa mihalovsko-košickog Georgija, manastir Tumane dobio je na dar česticu moštiju Svetog Nektarija Eginskog, širom sveta poznatog čudotvorca i iscelitelja od karcinoma i leukemije. Vladika je donevši mošti bratstvu manastira na dar rekao da je njihova misija u svetu da se pronese slava Božja i slava Svetog Nektarija i da kroz njih ljudi dobijaju isceljenja. Vladika je takođe poručio da je deo moštiju Svetog Nektarija u manastiru Tumane sigurno najveći deo koji se u Srbiji čuva, te da se nada da će narod dolaziti u tu svetinju da se, pored moštiju velikih čudotvoraca tumanskih Zosima i Jakova, poklanja i moštima Svetog Nektarija. Arhiepiskop Georgije darivao je mošti Svetog Nektarija manastiru u znak čudesnog izbavljenja i spasenja od sigurne smrti molitvama Svetog Zosima Tumanskog Čudotvorca. Mošti Svetog Nektarija svake nedelje će biti iznošene vernom narodu na blagoslov i celivanje posle Svete liturgije.
Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika kaže da je situacija na terenu mnogo gora nego što se predstavlja jer, kako paori odavno upozoravaju, nekih kultura skoro pa uopšte neće biti.
– Ni kiša nam više ne može pomoći. Najviše je stradao kukuruz, u pojedinim delovima zemlje ga uopšte neće biti. Šteta će negde biti stopostotna, a na osnovu toga se radi linearno umanjenje prilikom izračunavanja krajnjeg gubitka, pa ispada da će rod biti manji i do 60 odsto. Neki seljaci će biti potpuno uništeni, a oni koji su obezbedili navodnjavanje imaće prosečan rod – objašnjava Kiš za „Blic”.
– Moramo pogledati istini u oči. Tešimo se da će prinosi nekih kultura, kao što je soja, biti na prošlogodišnjem nivou, ali samo zato što je ona ove godine posejana na većim površinama. Međutim, rod će biti lošijeg kvaliteta, a cena će rasti. Onda se postavlja pitanje ko će moći da je plati. Doći ćemo u situaciju da će soju početi da izbegavaju kao komponentu za dalju proizvodnju i onda ćemo imati još veću štetu – objašnjava Kiš.
Isto misli i Predrag Arsić iz Udruženja ratara i poljoprivrednika, koji kaže da bi jedini spas za seljake bio da država proglasi stanje elementarne nepogode.
– U nekim delovima zemlje rod će biti na prosečnom nivou, ali će negde biti potpuno uništen. Nadležni ne moraju da proglase nepogodu u celoj Srbiji, to se može uraditi samo na delovima određenih opština. U slučajevima elementarne nepogode država ima sisteme kako da nadoknadi štetu seljacima. Ukoliko to ne bude slučaj, nadamo se da će država nekim drugim merama, kao što je oslobađanje od taksa za navodnjavanje, umanjenje poreza… pomoći seljaku da se oporavi od ove katastrofe – priča Arsić.
On dodaje da će posledice biti vidljive najkasnije do jesenje setve jer će seljaci biti primorani na redukovanu obradu zemlje sa lošijim semenom:
– Za naše potrebe će biti poljoprivrednih proizvoda, ali ih za izvoz biti neće. I opet ćemo doći u paradoksalnu situaciju, jer nam cene stalno neko diktira. Kada ima manjka, cene se zamrzavaju i čuva se socijalni mir, a kada ima viška, ucenjuju nas da prodajemo jeftinije.
Kao i uvek u sušnim godinama, svi pričaju o navodnjavanju, a Prostran kaže:
– Sistemima za navodnjavanje pokriveno je oko 100.000 hektara, od oko dva miliona obradivih površina. Nadam se da ćemo u narednih 10 godina uspeti da obezbedimo navodnjavanje za barem 500.000 hektara, što je minimum da bi sve funkcionisalo u redu – kaže Prostran za „Blic”.
Krivično veće Višeg sud u Požarevcu, kojim je presedavao sudija Zoran Janković, u martu 2017. godine doneo je prvostepenu presudu kojom je Ristića osudio na sedam i po godina zatvora zbog toga što je izvršio pet razbojništva i tri teške krađe, kao i zbog nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija. Tom presudom Miša Markovski za pet razbojništva i tri teške krađa dobio je sedam godina zatvora, dok je Rumun Aliu Tirziu za četri razbijništva i jednu tešku krađu osuđen na pet godina. Oni su u grupi, prema optužnici koju je zastupala zamenik Višeg tužilaštva Dragana Jovanović Gagović, ova krivična dela počinili u periodu od jula pa do kraja oktobra 2015. godine, kada su uhapšeni i pritvoreni. U pritvoru se nalaze neprekidno od 02. novembra 2015. godine pa do danas.
Pomenuta grupa razbojnika, prema optužnici, pljačkali su stovarišta, šljunkare i benzinske pumpe. Prilikom svojih pohoda, u koje su išli naoružani i maskirani fantomkama, bili su veoma agresivni i surovi. Oružje koje su koristili u pljačkama nabavili su tako što su 17. jula 2015. godine obili streljanu „Strelac“ u Dragovcu iz koje su odneli nekoliko pištolja, jednu lovačku pušku-kratež i izvesnu količinu municije. Svoje prvo razbojništvo izvršili su 06. 09. 2015. u Ljubičevu na separaciji Neimar-Puta, tako što su prvo savladali čuvara i od njega oteli 17.000 dinara, mobilni telefon sekiru i jedan nož, dok su iz radnih mašina istočili 450 litara nafte u prethodno donete kanistre. Nakon pljačke oni su čuvara vezali i zaključali u jednu prostoriju.
Sledeće razbojništvo izvršili su 14. oktobra iste godine, kada su poharali benzinsku pumpu Atlantik 2. Po istom scenariju upali su na pumpu maskirani fantomkama i sa pištoljima u rukama i savladali prestrašenog prodavca goriva. Plen im je bio mršav, jer su odneli samo 35. 000 dinara dnevnog pazara i 48 paklica cigareta. Nezadovoljni slabim plenom Markovski je ispalio jedan metak u psa koji je ležao na ulaznim vratima i ubio ga. Drugi metak je ispalio u ekran televizora. Nakon toka Ristićevim autom udaljili su se u nepoznatom pravcu. Druga pumpa koju su opljačkali bila je pumpa Knez-Petrol u Maloj Krsni. Pod pretnjom oružjem, vukući za kosu prodavačicu i držeći pištolj uperen u glavu prodavca, od njih su iznudili da im daju pazar u iznosu ok oko 44. 000 dinara. Tom prilikom razbojnici odneli su 77 paklica cigareta i 16 pakovanja žvakaćih guma.
Ovo je bio opis samo nekoliko razbojništva i teških krađa, koja je ovaopasna grupa počinila dok nisu uhapšeni.
Branilac Nenada Ristića, poznati požarevački advokat Goran S Petrović, koji svog klijenta zastupa po službenoj dužnosti, kaže da je zadovoljan što mu je Apelacioni sud uvažio žalbu i da se nada da će u ponovnom postupku njegov klijent dobiti adekvatnu kaznu onoliku koliku je zaslužio, a ne ovako visoku koju je žalbom oborio. Ujedno je rekao da će tražiti da se Ristiću ukine pritvor u kojem se neprekidno nalazi od novembra 2015. godine, jer za to više ne postoje zalkonski razlpzi.
Žena koju su u selu Osipaonica kod Smedereva prošle sedmice navodno dva puta silovala ukupno petorica muškaraca, bila je u vreme seksualnog napastvovanja pod dejstvom narkotika, saznaju “Novosti”.
Prema saznanjima do kojih je došlo Više javno tužilaštvo u Smederevu, koje vodi pretkrivični postupak, žrtva je bila drogirana. Njena priča se proverava, a detalji se čuvaju od javnosti.
– Oštećena je saslušavana više puta. Njena priča je veoma ozbiljna, dramatična i uverljiva. Materijalni dokazi koji postoje, i koji su provereni, poklapaju se sa njenim iskazom, i upućuju na to da je reč o prinudnom seksualnom činu – kaže naš izvor iz Tužilaštva.
Slučaj je otkriven nakon što je žena prijavila sve policiji. Ona je, inače, udata, a njen suprug, kako saznajemo, neke od osumnjičenih poznaje odranije. Žena je, odlukom tužioca, iz bezbednosnih razloga sklonjena i tokom postupka nalaziće se na tajnoj lokaciji, saznajemo od našeg izvora.
Podsetimo, reč je navodno o dva događaja obljube. U prvom su, prema priči oštećene, učestvovala četvorica, a u drugom dvojica muškaraca. Žrtva tvrdi da je jedan od silovatelja učestvovao u oba slučaja napastvovanja. Policija i dalje traga za još jednim muškarcem za koga se veruje da ima veze sa ovim slučajem.
Među osumnjičenima su dvojica austrijskih državljana, zbog čega je o hapšenju obaveštena i ambasada Austrije u Srbiji. Koja je priča verodostojna, otkriće dalja istraga, suočavanje žene i mladića, kao i prikupljeni materijalni dokazi.
Najpoznatiji švedski proizvođač nameštaja i opreme za domaćinstvo, Ikea, otvorio je danas prvu robnu kuću u Srbiji, što je 400. prodajni objekat te kompanije u svetu.
Otvaranju robne kuće prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je sa predstavnicima Ikee simbolično zasadio belu brezu, simbol snage mladosti i prosperiteta, što je uobičajeno prilikom otvaranja objekata te kompanije.
Prethodno je Vučić obišao robnu kuću zajedno sa ministrima spoljnih oslova i trgovine Ivicom Dačićem i Rasimom Ljajićem. Sa predstavnicima Ikee robnu kuću su obišli i gradonačelnik Beograda Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Robna kuća u Bubanj potoku, prostire se na 35.000 kvadrata, a kupcima je na raspolaganju više od 1.400 parking mesta, restoran sa 500 mesta, igraonica za decu, prodavnica švedske hrane, kao i mesto za punjenje električnih automobila.
Robna kuća biće otvorena svakog dana od 10 do 21 čas, dok će restoran raditi od 9.30 do 20 časova, a Beograđanima će biti na raspolaganju i nova gradska autobuska linija broj 70, koja će ih prevoziti do objekta.
Izgradnja robne kuće u Srbiji, koja štedi energiju i druge prirodne resurse, počela je u aprilu prošle godine.
Iz uprave Ikee ranije su naveli da se radi i na kupovini zemljišta između benzinske pumpe “Zmaj” i aerodroma “Nikola Tesla” gde bi bila otvorena nova robna kuća u Beogradu, a švedska kompanija je kupila i zemljište u Nišu za gradnju još jednog objekta.
Srbija je 49. zemlja u kojoj Ikea, koja upošljava blizu 180.000 ljudi širom sveta, počinje da radi.
Ikea je prošle godine imala 783 miliona poseta u robnim kućama i više od 2,5 milijardi poseta veb sajtu kompanije.
Zbog ispadanja iz mreže visokonaponskog trafoa, veći deo Požarevca je ostao nekoliko minuta pre 15 časova bez električne energije.
Ekipe su trenutno na terenu i kako smo nezvanično saznali uključivaće se deo po deo Požarevca, kako bi se u što kraćem vremenskom periodu situacija sa snabdevanjem električnom energijom stabilizovala.
Zvanične informacije se očekuju tokom dana…
Prema rečima predsednika opštine Žagubica Safeta Pavlovića, ovi poslovi su prioritet i predstavljaju trenutno najveću investiciju u opštini.
Početak avgusta, deonica Žagubica – Krepoljin –završna faza radova je u punom jeku, mašine firme „Štrabag“ na terenu, a pored asfaltiranja, uređuju se i kanali za odvod vode, drenaža i sanira zemljište pored puta.
Radove je obišao predsednik opštine Žagubica Safet Pavlović i tom prilikom izrazio zadovoljstvo njihovim odvijanjem, ali i najavio nove projekte – rekonstrukciju regionalnog puta prema Laznici i prema Despotovcu, do naselja Sige, kao i dolazak novih investitora, jer dobri putevi neće značiti samo građanima, već i ulagačima, kojima će opština obezebediti i besplatnu lokaciju i kompletnu infrastrukturu, kako bi što lakše i brže mogli da pokrenu željenu delatnost
U subotu 5.avgusta TID kajakaška regata stigla je u Veliko Gradište. Ove godine oko 130 učesnika, kojih je najviše bilo iz Nemačke, Austrije, Holandije, Slovačke, Mađarske, Bugarske, Rumunije, Švajcarske, Francuske i naravno Srbije, bili su gosti naše opštine Veliko Gradište.
U gradskom parku, šarenilo šatora sa obeležjima različitih zastava iz celog sveta, privuklo je pažnju prolaznika. Za sve učesnike organizovana je večera – pasulj Gradištanac, čime je ujedno najavljena i manifestacija posvećena ovom kulinarskom specijalitetu, koja će se u gradskom parku održati 12. Avgusta.
Organizator TID-a kroz Srbiju je Kajakaški savez Srbije.
U 9 časova ujutru, izabraće se najlepša bašta i balkon grada.
Komisija će ove i sledeće nedelje obilaziti cvetna dvorišta naših sugrađana, ocenjivaće angažovanje na uređenju bašti i balkona, zelenila i cvetnih sadnica. Sva dvorišta biće fotografisana, a fotografije će biti izložene u gradskom parku na velikim panoima. Najuspešniji će biti javno pohvaljeni i nagrađeni simboličnim poklonima.
U gradskom parku u 15 časova, komesar takmičenja daće pištaljkom znak za početak kuvanja najpoznatijeg pasulja Gradištanca.
Propozicije su jasne, Turistička organizacija obezbeđuje drva za vatru, kuva se čist Gradištanac, u predhodno pripremljenom kotliću, a sve ostalo je na umešnosti kuvara. Nekoliko časova ranije, učesnici će srediti svoje štandove, koje će svaka ekipa brižno urediti, najbolje što ume.
Štandovi će biti u etno stilu, a jedna od nagrada dodeljivaće se za najuređeniju kuhinju. Ekipe nekoliko dana ranije smišljaju jedinstvena, šaljiva imena a nagrađuje se najoriginalniji naziv. Kada se upali vatra, i pasulj stavi na krčkanje, oko kotlića vlada vesela atmosfera. Specijalna nagrada dodeljuje se za najveseliji kotlić.
U isto vreme, u gradskom parku, krčkaće se pasulj kome se svi posetioci najviše raduju, zato što će ovaj pasulj moći da degustiraju besplatno.
Posle tačno tri sata od početka kuvanja, komesar takmičenja pištaljkom će dati znak učesnicima da gase vatru. Kapiteni ekipa daće volonterima uzorak u pripremljenim činijama, i izvući će broj pod kojim će njihov pasulj otići na žiriranje. U stručnom žiriju će se nalaziti eminentni ugostitelji i ocenjivaće izgled pasulja, njegov ukus, gustinu, raskuvanost i zaljućenost.
Žiriranje uvek traje nekoliko sati, a broj najuspešnije ekipe pročitaće se na velikoj sceni u toku večernjeg koncerta.
Kako dolikuje ovoj manifestaciji, od 21 čas počeće veliki narodni koncert na kome će nastupiti grupa Legende.
Svake godine na ovoj manifestaciji poraženih nema, svi odlaze bogatiji za jedno novo iskustvo, za jedan novi ukus Gradištanca i za bar jedno novo prijateljstvo.
Za takmičenje u kuvanju pasulja Gradištanca kao i za izbor najlepše bašte i balkona grada, možete se prijaviti u Turističkoj organizaciji opštine Veliko Gradište, ili na telefon 012/663-179
Prve novčane kazne za roditelje koji nisu vakcinisali decu MMR vakcinom protiv zauški, rubeola i malih boginja izrečene su u Beogradu, a prema podacima Prekršajnog suda u protekla tri meseca izrečene su tri novčane kazne, kao i 10 opomena, piše Blic.
Predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović izjavio je da je broj prijava u ovoj godini četiri puta veći nego lane.
“Sudije izriču opomene, a ne novčanu kaznu, u situacijama kada postoji olakšavajuća okolnost, a pogotovo je takva odluka moguća kada roditelji vakcinišu dete u toku trajanja postupka”, rekao je Marinović.
Pri dodeli podsticaja prioritet će imati programi koji podrazumevaju edukaciju poljoprivrednika, subvencionisanje zajedničke nabavke opreme, mehanizacije, preparata, lekova, sadnog materijala, posete stručnim skupovima i sajmovima, štampanje materijala i slično, pod uslovom da je zakonom dozvoljeno i da nije ostvario iste podsticaje kod drugih državnih organa u 2017. godini.
Prijave na Javni konkurs dostavljati u roku od 15 dana od dana objavljivanja.
Potrebnu dokumentaciju i ostale uslove konkursa pogledajte OVDE.
Kako je “Novostima” potvrđeno u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, koje vodi pretkrivični postupak, “proveravaju se navodi o silovanju punoletne devojke od strane više muškaraca”.
– U interesu oštećene i procesuiranja svih izvršilaca, detalji zasad ne mogu da budu saopšteni – rečeno nam je u Tužilaštvu.
Kako nezvanično saznajemo od izvora bliskih policijskoj istrazi, četiri muškarca su uhapšena pod sumnjom da su silovala devojku. Njima je određen pritvor. Identitet devojke, kao i osumnjičenih, zasad se čuva od javnosti. Navodno, reč je o dva događaja obljube.
U prvom je učestvovalo, kako se veruje, više osoba, a u drugom su bila, navodno, dva izvršioca. Policija traga za još jednim muškarcem za koga se veruje da ima veze sa ovim slučajem. Oba slučaja silovanja dogodila su se prošle sedmice u selu Osipaonica. Svi pohapšeni su iz ovog sela, kao i žrtva.
Policija i tužilaštvo proveravaju da li ima još počinilaca, a devojka je u međuvremenu, iz bezbednosnih razloga, sklonjena iz sela. Ona je, saznali smo, odvedena na sigurnu lokaciju zbog navodnih pretnji koje dobija nakon što je sve otkriveno. Zbog ovoga, kao i zbog osetljivosti istrage, policija i istražni organi odbijaju da iznose bilo kakve informacije do daljeg.
“Osim koncerata, imaćemo bogat prateći program koji počinje 6. avgusta, a čine ga 16 pozorišnih predstava, 100 filmova, izložbe, radionice”, kazao je na konferenciji za novinare direktor “Nišvila” Ivan Blagojević.
Kako je istakao, razlog što je ove godine festival, bez obzira na manjak finansijskih sredstava, bogatiji nego ikada, je njegova misija da i dalje da kroz prateće programe privuče džezu i one koje ta vrsta muzike ne poznaju.
“Zahvalna sam na nagradi, ali malo me je štrecnulo, jer obično kad dobiješ nagradu za životno delo, obično nakon toga umreš, ali ja mislim da neću”, našalila se Bisera Veletanlić ističući da je presretna što će ponovo nastupi pred niškom publikom koja, kako kaže, “ume da sluša”.
Ona je navela i da je Niš pravo mesto da domaći umetnici pokažu šta su kreirali tokom godine, a oni iz inostranstva pokažu ljudima odavde neke nove stvari u muzici.
Na filmskom pratećem programu, koji će se ove godine osim u tvrdjavi odvijati i na keju, pored spomenika Šabanu Bajramoviću, ali i u Drive-in bioskopu, publika će moći da vidi niz igranih i dokumentarnih filmova koji se bave džez muzikom, kao i film “Django” o džez gitaristi Djangu Rajnhartu koji je otvorio Berlinski festival.
Ljubitelji pozorišta moćiće da uživaju u spektaklu “Gernika” koji dolazi sa Sardinije.
“Imamo dobru saradnju sa gradskom upravom Niša, adekvatnu sa Ministarstvom turizma, ali i dalje nedovoljnu sa Ministarstvom kulture, a potpuno smo izopšteni sa konkursa Ministarstva omladine i sporta”, kazao je Blagojević dodajući da bi za festival, koji je i britanski “Gardijan” svrstao u 10 najboljih džez festivala u Evropi, budžet trebalo da bude znatno veći od sadašnjih 400.000 evra.
Blagojević se nada da će Vlada Srbije shvatiti da je Nišvil broj jedan umetnički festival u Srbiji, koji pokušava da se odupre neukusu i nekulturi.
Podsetimo, Zaova je najposećenije izletište u opštini Malo Crniće. Netaknuta priroda privlači izletnike kako opštine Malo Crniće, tako i izletnike susednih opština jer ceo kompleks pruža dosta interesantnih sadržaja kao što su manastir iz XIV veka, restoran, veštačko jezero smešteno u blizini i više izvora koji su po verovanju meštana lekoviti. 
Specijalni gost manifestacije je Dragica milosavljević – CAKANA, a ovo je kompletna satnica ovogodišnjeg Stiškog posela:
07:00 Takmičenje sportskih ribolovaca
08:00 Takmičenje u spremanju gulaša
09:30 Takmičenje u spremanju riblje čprbe
11:30 Udruženja žena- izložba tradicionalnih jela
13:00 Kulturno umetnička društva
14:15 Dragica Radosavljević Cakana – koncert
15:35 Proglašenje pobednika
16:00 Kulturno umetnički program
Program je planirano da počne posle 21 sat i to na več dobrom poznatom mestu koje već nekoliko godina zrači dobrom energijom – plato ispred kafea “Grad” u Požarevcu (ulica Stari korzo).
22.00 – 23.00 – Dj Bogdan Popović
23.00 – 00.00 – Dj Grozda
00.00 – 01.30 – DJ Andrew Meller
Nigde u njegovim službenim biografijama nećete naići na taj podatak, ali on je istinit! Rođen 8. avgusta 1832. godine u Srpskoj Crnji, u svešteničkoj porodici Đura je školujući se prošpartao pola Evrope, Segedin, Temišvar i Peštu, gde je bio revolucionarne 1948. Priključuje se revoluciji kao dobrovoljac, sa 16 godina, da bi posle napisao: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo – a šta dobismo!“
Odlučili su da isprave tu nepravdu. Pri tome su znali da imaju punu podršku u Požarevcu, od Bebe Stanković, direktorke Narodne biblioteke i tadašnjeg gradonačelnika Dušana Vujičića. Mile je, pri tome, već ranije bio načelno dogovorio da je takav transfer moguć.
Iste noći, preciznije iste zore, zahvaljujući elegantnom i velikom chrysleru, koji im je te noći bio na raspolaganju naum su sproveli u delo. Automobil je pripadao opštini Požarevac. To za ovu priču nije toliko važno koliko činjenica da je chrysler bio dovoljno komotan da u njega stane bista, teška blizu sto kilograma. Ipak je ugurana u gepek i bronzani Đura se vratio u Požarevac…
Pomenuti dijalog je išao ovako:
– Nema više pića, jer si potrošio sve novce. Ništa ti nije ostalo, a na veresiju ne dajem!
– Nisi u pravu, ostao mi je još jedan groš.
– Pa šta možeš sa jednim grošem, ajde reci?
– Da, ali ovo nije običan groš, nego zlatan! – odgovorio je Đura.
Sada je na tom mestu, u skladu sa novim vremenima, benzinska pumpa.
Inače za taj se period vezuje i ona antologijska anegdota o Đuri Jakšiću koji je tvrdu reč dao da više piti neće pa je onda, prolazeći pored prve kafane, rekao „Đuro, ajde da te častim kada si takav karakter!“
Rade Marković, kustos u Kući Đure Jakšića, jedan je od onih koji najbolje poznaju tu priču.
– Mile Veljković nam je dolazio nekoliko puta, da bismo mi odlučili o toj bisti. Odlučeno je da se izađe u susret zahtevu Požarevljana, jer u to vreme bista, koja je rad Ljubinke Savić Grasi, nije bila nigde posebno istaknuta. Znalo se da je tu, ali malo ju je ljudi videlo. Mile je bio među njima i nije odustajao od akcije. Prihvaćeno je objašnjenje da će ta bista, što se pokazuje kao tačno, daleko više značiti Požarevcu nego da ovde stoji daleko od očiju publike. Zato, tu i nije trebala posebna kulturna diverzija.
U ovu avanturu upustio se 20. juna kada je ušao u Dunav u podnožju Švarcvalda, a od tada je, plivajući prošao kroz Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku i Hrvatsku, sa željom da prepliva ceo njegov tok u dužini od 2.860 kilometara za 60 dana i uđe u Ginisovu knjigu rekorda.
“Rumunija je ušla u Evropsku uniju pre 10 godina i to je jedan od razloga zbog kog sam se odlučio na ovaj poduhvat, jer Dunav, koji prolazi kroz 10 zemalja i četiri prestonice, na neki način ujedinjuje čitavu Evropu”, rekao je Avram Janku i dodao da mu je drago što je u Novom Sadu odakle će plivajući “pravo” ići kući.
Kaže da se oseća dobro, da je u Nemačkoj i Austriji bilo veoma teško, da je nailazio na mnogobrojne izazove, ali veruje da može stići do cilja.
“U decembru sam počeo treninge kako bih bio spreman za ovaj poduhvat. Juče sam plivao 53 kilometra, a danas do Štranda 34 i moram reći da je Dunav u Srbiji mnogo prijatniji nego u Nemačkoj i Austriji, ali ne dozvoljavam da me vreme ometa, važno je da stignem do cilja”, istakao je Janku, koji je inače bibliotekar.
“Plivajući imam priliku da uživam u svim lepotama koje Dunav pruža i želim da skrenem pažnju da to trebamo da ga očuvamo. Drago mi je što sam danas ovde, Srbija i Rumunija i Novi Sad i Temišvar su partneri koje povezuje pre svega kulturna saradnja”, naveo je Janku i dodao da je sledeća stanica Beograd.
Pomoćnica otpravnika poslova rumunske ambasade Mihaela Osorio je izrazila zadovoljstvo zbog uspeha plivača i njegovih dosadašnjih preplivanih kilometara i naglasila da se nada da će uspeti u svojoj nameri da njegov rekord bude ubeležen u Ginisovoj knjizi rekorda.
Rumunski bibliotekar je poznat po tome jer je uspeo da prepliva kanal Lamanš, plivajući 18 sati bez prekidanja i prelazeći 62 kilometara.
– Do 2020. godine sve opštine obavezne su da zamene osvetljenje. Ekonomski moćnije opštine i gradovi mogu da obezbede LED osvetljenje, time uštede i dobiju kvalitetnu rasvetu. Međutim, najveći broj opština mora pribeći drugim rešenjima. Petrovac na Mlavi se odlučio za javno-privatno parnerstvo – kazao je Duško Nedinić, predsednik Opštine Petrovac.
– Opštinu Petrovac na Mlavi ovaj projekat ne košta ništa. Osim ušteda i zdrаvstvenog benefita, LED rasveta će doprineti i lepšem izgledu grada – rekao je Nedinić.
U prvih 12 godina raspodela dobiti je takva da će lokalna samouprava imati 14%, a Elios 86%. U naredne tri, odnos je obrnut u korist opštine.
Preduzeće Elios SRB osnovana je 2014, sa sedištem u Novom Sadu. Njihova osnovna delatnost je rekonstrukcija javne rasvete lokalnih samouprava korišćenjem LED svetiljki kroz ESCO (Energy Savings Company) model i javno-privatno partnerstvo. Njihova matična kompanija je Elios Innovatív Energetikai Zrt. Mađarska
U radu su učestvovali Miroslav Bukvić, predsedavajući skupa, Milutin Baštovanović, komesar za regularnost Srpske lige, Rade Popović, generalni sekretar i Josip Ristanović, potpredsednik FSRZS.
Jednoglasno je odlučeno da predsednik Konferencije i u narednoj sezoni bude Miroslav Bukvić iz Priboja. U kalendar takmičenja uvedena su dva vanredna kola, 13. septembra i 11. oktobra, a prvenstvo će da traje od 19. avgusta do 25. novembra.
Troškovnik je ostao isti, a klubovima je još jednom predočeno da moraju da imaju tri mlađe selekcije. Klubovi su upoznati sa odlukom Odbora za hitna pitanja FSS o proširenju lige, pa će 17. i 18. član biti Smederevo i Mladi radnik iz Požarevca. Od iduće sezone broj klubova biće ponovo 16, pa će na kraju ovog prvenstva ispasti obavezno četiri.
Komesar sa suđenje biće Dejan Dimitrijević iz Loznice, a za takmičenje Tomislav Savić (Ivanjica).
Takmičarski brojevi: 1. Polet (LJubić), 2. Šumadija (Aranđelovac), 3. Karađorđe (Topola), 4. Smederevo 5. Jedinstvo (Ub), 6. FAP, 7. Provo, 8. Mladi radnik (Požarevac), 9. Mokra Gora (Zubin Potok), 10. Proleter (Vranovo), 11. Budućnost Krušik, 12. Sloga (Požega), 13. Šumadija 1903, 14. Jedinstvo (Užice), 15. Zlatibor, 16. Tutin, 17. Železničar (Lajkovac), 18. Loznica.
Prvo kolo: Polet – Loznica, Šumadija (A) – Železničar, Karađorđe – Tutin, Smederevo – Zlatibor, Jedinstvo (Ub) – Jedinstvo (U), FAP – Šumadija 1903, Provo – Sloga, Mladi radnik – Budućnost Krušik, Mokra gora – Proleter.
Kostolački blokovi takvim režimom rade od početka godine, što se vidi i po rezultatima za šest meseci. Energetskom sistemu „Elektroprivrede Srbije“ isporučeno je za pola godine 3,3 milijarde kilovat-časova električne energije. To je za osam odsto više od plana.
Blokovi TE „Kostolac A” isporučili su gotovo milijardu kilovat-sati, što je za četiri odsto više od planiranog. Posmatrano po blokovima, blok A1 je proizveo više od 302 miliona kWh, dok je blok A2 premašio očekivanu polugodišnju proizvodnju za 5,6 odsto, što iznosi oko 663 miliona kWh električne energije.
Zajednička proizvodnja blokova TE „Kostolac B” u prvoj polovini godine iznosi oko 2,3 milijarde kilovat-časova, što posmatrano u procentima iznosi deset odsto više od plana. Blok B1 je u tom periodu proizveo oko 1,078 milijardi kWh, a blok B2 više od 1,2 milijarde kilovat-časova.
Minimalna temperatura biće od 14 do 20 stepeni, a maksimalna od 30 do 37 na jugu Srbije.
U sredu, četvrtak i petak ponovo će biti veoma toplo sa maksimalnom temperaturom od 36 do 40. Kiša i oblaci mogući su u petak popodne.
Tokom vikenda će biti nešto svežije uz moguću kišu.
Grad Požarevac raspisao je javnu nabavku za sanaciju krovnog pokrivača na Ekološkom domu. Procenjena vrednost javne nabavke je ukupno 4.375.000,00 dinara bez PDV-a. Jedna od specifikacije u javnoj nabavci biće i da šindra mora biti kvalitetna, suva i bez čvorova, minimalne širine 15 centimetara. Krajnji rok za dostavljanje ponuda je 14. avgust do 10 časova, a otvaranje ponuda sat kasnije.
Sinoć je uz prigodan program obeleženo je 20 godina o početka izgradnje ovog objekta.
Predsednik Ekološkog društva „Prijatelji Čačalice“, Dragiša Marjanović je istakao
– Danas se navršava 20 godina od početka izgradnje Ekološkog doma i Ekološko društvo „Prijatelji Čačalice“ u velikom je nastojanju da se ovaj dom naizad dovrši i da se stavi u funkciju na korist svih građana grada Požarevca.
Predsednik Ekološkog društva „Prijatelji Čačalice“, Dragiša Marjanović se nada da će ovaj projekat biti završen do kraja godine.
Na skupu u Ekološkom domu na Čačalici pored Ekološkog društva „Prijatelji Čačalice“ prisustvovali su i zamenik predsednika Skupštine grada Požarevca Milić Jovanović,
član Gradskog veća Saša Gluvakov zadužena za resor poljoprivrede
i Vladimir Petrović član Gradskog veća zadužen za urbanizam i zaštitu životne sredine.
