STIŠKO SVETOSAVSKO BLAGODARJE – Svečana akademija u čast Svetom Savi u Malom Crniću
U Malom Crniću u organizaciji biblioteke „Srboljub Mitić“ i UKS Braničevsko-stiške književne zajednice, pod pokroviteljstvom opštine Malo Crniće je 25. januara, upriličena svečana akademija u čast prvog srpskog prosvetitelja, arhiepiskopa, državnika i književnika Svetog Save, pod nazivom „Stiško svetosavko blagodarje“, kojoj su prisutvovali predsednik opštine Malo Crniće, Mališa Antonijević, zamenik predsednika Opštine Goran Dačić, predsednica Skupštine, Goranka Stević, pomoćnik predsednika Opštine, Aleksandar Marković, direktori osnovnih škola, javnih ustanova i preduzeća i brojni drugi gosti.
Početak svečanosti označen je Himnom Svetom Savi, u interpretaciji vokalne solistkinje Milene Nikolić. Prisutnima se najpre obratila direktorka biblioteke „Srboljub Mitić“ Malo Crniće, Danijela Božičković Radulović, koja je pozdravila sve prisutne, uz podsećanje da se u Srbiji Sveti Sava, kao školska Slava, prvi put slavio 1840 godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu. Posle pauze od 1945. godine ponovo je započeto obeležavnje 1990. godine i u Srbiji ovo je 18. put da se sa velikom ljubavlju obeležava Savindan. O značaju obeležavanja ovog značajnog srpskog praznika, govorio je i Milisav Milenković, predsednik UKS Braničevsko-stiške književne zajednice.
Učesnicima programa i brojnoj publici obratio se predsednik opštine Malo Crniće, Mališa Antonijević:
„Sveti Sava je naša srpska, večita priča, nikada do kraja neispričana. Svi Srbi o Svetom Savi znaju dosta, ali niko ne zna sve, jer njegova biografija je u stvari biografija celog našeg naroda. Sveti Sava je oličenje prosvetiteljskog duha, zajedništva i skromnosti. Po rečima Vladike Nikolaja, Sveti sava je „najlepše srpsko dete“, koje je darovano Bogu, ali i najlepši srpski lik, kroji se Bog nama pokazuje. Za života je učinio mnogo za srpski narod, ali ni smrt ga nije sprečila na tom provetiteljskog putu, niti je njegova misija time bila završena. Tokom vekova, Savin pečat se utisnuo na sve što je istorijsko, sveto, sve što je srpsko. Zato ne treba da čudi činjenica da su se Srbi okretali Savi u najtežim trenucima, a koliko je veliki njegov značaj za srpski narod u teškim vremenima svedoči najbolje to što je Sinan paša spalio njegove mošti u očajničkom pokušaju da Srbe ostavi bez moštiju kao simbpola vere i srpstva. Tim činom je samo još više uzdigao i prosvetio Svetog Savu.
Na nama je zadatak da Svetosavlje širimo, a manifestacije poput ovog Blagodarja, nam u tome pomažu. Takođe, Sveti sava je i školska slava koja nas uvek podseća na značaj obrazovanja i prosvećenosti i da Svetosavlju učimo našu decu njegovoj skromnosti i čestitosti, jer ćemo ih time spremiti za čestit i uspešan život. Večerašnjom besedom i programom, bliži smo Savi i Savinom delu, ali Svetosavlje moramo širiti svakog dana, tako što ćemo čuvati naš jezik, naše pismo, naše običaje, našu tradiciju, pesmu, našeg Svetog Savu“, rekao je predsednik opštine Malo Crniće, Mališa Antonijević.
Veoma nadahnuto o Svetom Savi govorila je mlada i talentovana Jovana Dišić, profesorica književnosti.
U kulturno-umetničkom delu veoma zanimljivim dramskim prikazima o životu i radu Svetog Save, predstavili su se učenici nižih razreda OŠ „Moša Pijade“ iz Malog Crnića, i učenici viših razreda OŠ „Milisav Nikolić“ iz Boževca. Nagrađene pesme sa konkursa „Vidovdanski cvet“ i „Ćirilica ogledalo srpskog lica“, govorila je učenica Tatjana Miladinović, dok su se prelepim melodijama na saksofonu i violini predstavili Boban Dimitrijević i Nikolaj Pekić. Svim učesnicima u programu – deci, uručeni su prikladni svetosavski paketići. Ovogodišnji dobitnica Svetosavskog stiškog blagodarja je Jovana Dišić, profesorka književnosti, dok su Svetosavka priznanja uručena OŠ „Milisav Nikolić“ – Boževac i OŠ „Moša Pijade“ – Malo Crniće.
U drugom – lirskom delu svečane akademije nastupili su pesnici: Zoran Stojićević – Rikardo, Slavica Pejović, Vojkan Ivković, Dragan Žuržević, Zlatan Pejkić, Živojka Milić, Ana Dudaš, Jovan D. Petrović, Rade M. Obradović, Svetlana Perišić, Aleksandra Obradović, Ljubisav Grujić – Gruja, Katarina Lazić, Srebranka Tomić, Katarina Mutatović, Veroslava Malešević, Sabah Al Zubeidi, predsednik Iračke dijaspore u Beogradu i predsednik Književnog kluba „Gilgameš“ u Beogradu“
