Ispovest žene čiji muž je preživeo dva dana u bunaru na minus 20
Deka iz Smoljinca je zbog upornosti i hrabrosti postao svetski fenomen. On je preživeo pad u bunar dubok pet metara i u njemu na ciči zimi proveo čak 52 sata. Mediji poput BBC-ja ga nazivaju čudom od čoveka, ali istina je nešto tužnija. Svega dan nakon pronalaska, stanje ovog deke počelo je da se pogoršava. Kako kaže Dragan Stanojević, zamenik načelnika na internom odeljenju Opšte bolnice u Požarevcu, gde je Jezdimir smešten, još je neizvesno hoće li ova priča imati srećan kraj.
Baka Radmila, koja je sa Jezdimirom nešto više od pet decenija u skladnom braku, vest da je njen suprug u teškom stanju prihvatila je sa suzama u očima. Kako kaže, i sama je jako bolesna. Drhativim glasom uspela je da izusti da ne može da veruje šta ju je strefilo pod stare dane.
– Govorila sam mu lepo: “Nemoj, Jezdo, po ovoj zimi i mećavi nikud da ideš. Ne vidiš, teško hodaš. Strefiće te nešto”, ali ne, on me nije slušao. Hoće on u centar, u prodavnicu. I eto šta se desi – u neverici priča baka Radmila.
Kako kaže, nakon što je primetila da se Jezdimir dugo zadržao, krenula je da ga traži.
– Teško hodam i ja, ali sam smogla snage i krenula u selo da ga tražim, ali od njega ni traga ni glasa. Meštani i policija su se udružili, tražili ga oko sela, ali ništa. Dva dana je to trajalo. Plašila sam se da ga smetovi nisu negde zatrpali, da sam ostala bez njega – priča ona.
Agonija i potraga za njenim životnim saputnikom trajale su dva i po dana. Dan posle Božića, Radmiline molitve su se uslišile. Jezdimir je pronađen živ.
– On je znao i pre tako da nestane kada popije malo više. Međutim, on tog dana nije pio ništa. Barem ne u kući, to mogu da garantujem. Šta mu se desilo i kako je upao u bunar, samo on zna. Samo da preživimo ovo oboje – zabrinuta je Radmila.
Goran Marković je deku Jezdimira slučajno, u nedelju ujutru, dok se šetao, pronašao.
– Kako je taj čovek tu završio, misterija je za sve nas. On je bio u prodavnici koja je dva kilometra odavde – priča Goran.
Čuo sam ga kako hrče
Kako kaže Marković, bunar se nalazi u voćnjaku njegovog komšije i gotovo mu je nemoguće prići.
– Šetao sam se ovuda kada sam pored bunara, preko čijeg otvora je bilo nabacano granje, video kese u kojima se nalazilo vino, pivo i još neke potrepštine. Nagao sam se i čuo Jezdu kako hrče. Čini mi se da je spavao. Odmah sam pozvao pomoć. Svi smo i dalje u čudu kako je on ovde završio, jer ovde je čitavom dužinom bodljikava ograda kojom je voćnjak ograđen. Možda je prošao sa druge strane, kroz neko grmlje, ali opet, zbog njegove slabovidosti svima nam je i dalje čudno – priseća se Goran.
Heroji zime: Rudari u Majdanpeku rade na -15
Rudar Paun Brijazović danas je sa velikom mukom na temperaturi od -15 kopao rupu kako bi omogućio nastavak rada majdanpečkog rudnika.
– Presipno mesto je bilo zatrpano i zaleđeno. Moralo je da se kopa šest metara kako bi mogla da se nastavi proizvodnja – kaže hrabri rudar.
Izuzetno niske temperature nisu ga sprečile da iskopa ovu rupu, ali se nada da će ovakvih broblema biti sve manje.
– Mnogo je hladno, vetar šiba sa svih strana, a i temperatura je u minusu. Rukavice greju ruke, ali je nezgodno sa njima raditi. Na posao dolazim slojevito obučen jer znam šta me čeka i nadam se da će ovakva zima kratko trajati i da neće biti mnogo komplikacija – kaže Brijazović.
Bitku sa minusom dobijaju i u flotaciji Rudnika bakra Majdanpek u kojoj su od novembra u zimskom režimu rada.
video: I. Popović za Blic online
– Sve ovo nas nije zateklo, ali je otežalo rad. Jer, na minus 22 stepena, koliko je izmereno u nedelju, baš i nismo računali. Proizvodnja se održava uprkos mogućnosti pucanja cevi i ugroženosti instalacija. Za sada sve funkcioniše, pale se vatre, menja se koncentracija reagenasa, provere se rade na svakih sat vremena. Samo zahvaljujući izuzetno velikom angažovanju, ionako malobrojni radnici uspevaju da, uz redovne radne obaveze, obave i sve ono što im je nametnulo ovakvo vreme – rekla je upravnica Flotacije RBM Jelena Đurić.
Protiv ovakvih vremenskih uslova se ne može, teško je za rad, a u dodatnim neophodnim poslovima nema striktne podele, svi učestvuju, maksimalno su angažovani, vodi se računa o svakoj sitnici, sve zarad sprečavanja eventualnih havarija zbog pojave leda. Naravno, zdravlje i bezbednost ljudi se ne zanemaruju.
Za spas Đerdapa: Ledolomac “Greben” krenuo juče od Kladova ka Golupcu
To je urađeno po odluci na sastanku resornog ministra Branislava Nedimovića sa predstavnicima nadležnih institucija, koji je održan zbog talasa hladnog vremena i formiranja leda na vodotokovima.
Kako navode nadležni, u naredna dan, dva prema najavljenoj prognozi, očekuje se formiranje dodatnih površina pod ledom i povećanje debljine leda, a u nastavku usled povoljnijih stabilnih vremenskih uslova neće doći do bitnije promene režima leda.
Zbog pojave leda i ledohoda obustavljen je saobraćaj na Dunavu u Srbiji, ali i u Mađarskoj i Bugarskoj.
Izgradnja sportske hale na Srebrnom jezeru
Lokalna Turistička organizacija objavila je poziv za podnošenje ponuda za prvu fazu gradnje višenamenske sportske hale na Srebrnom jezeru. Objekat će se nalaziti na zemljištu površine 41,22 ara, bez izgrađene infrastrukture, a vrednost radova koji bi trebalo da budu okončani u roku od 70 kalendarskih dana procenjena je na 22 miliona dinara, bez poreza.
Rok za dostavljanje prijava ističe 23. januara u 11 sati, a pola sata kasnije zakazano je njihovo otvaranje. Odluka o dodeli ugovora biće doneta u roku od 25 dana, a najavljeno je da će osnovni kriterijum biti najniža ponuđena cena.
Inače, gradnja sportske hale je planirana zarad razvijanja sportskog turizma u ovoj podunavskoj opštini. S obzirom na to da će novi višenamenski objekat odgovarati i standardima za reprezentativna nadmetanja, Veliko Gradište je na sigurnom putu da, pored košarkaškog, postane i odbojkaški centar Srbije i regiona.
Uslovi za košarkaške treninge i takmičenja, podsetimo, stekli su se lane, kada su izgrađena četiri terena sa tartan podlogom vrednom osam miliona dinara, koliko su uložili Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija s jedne, i lokalna samouprava, s druge strane.
Sportske sadržaje će, saznajemo, upotpuniti i buduća trim-staza, za čiju je izgradnju kod Ministarstva turizma aplicirano za 13 miliona dinara.
ZABRANJENO KLIZANJE PO ZALEĐENIM VODENIM POVRŠINAMA
Apelujemo na decu da se iz bezbednosnih razloga ne klizaju po zaleđenim vodenim površinama i ujedno molimo roditelje da obrate pažnju na kretanje svoje dece.
Pojedine ulice u Požarevcu do 13h bez struje
Deo Nemanjine (od Nušićeve do kraja), Ratarska (od početka do poštanskih garaža), Aćima Medovića, Slobodana Jovića, Braće Dobrnjac, Rudarska i deo ulice Miodraga Markovića.
UHAPŠENA VIDOVITA NATALIJA: Ojadila građane za više od 800.000 dinara!
Beogradska policija uhapsila je tri osbe koje se sumnjiče da su prevarom oštetili građane za više od 800.000 dinara i to tako što su se predstavljali kao “Vidovita Natalija” nudeći građanima pomoć u rešavanju različitih problema, saopštio je danas MUP.
Kako se navodi, oni su za dogovorenu uslugu tražili od građana da putem post neta uplate određeni novčani iznos koji se kretao do 100.000 dinara, i tako je u jednom slučaju, sredovečni muškarac za devet dana uplatio 800.000 dinara.
Dodaje se da su u prevarama, osumnjičeni imali podeljene uloge, muškarci su bili zaduženi za davanje oglasa i podizanje novca, dok se žena javljala na telefon i ugovarala “posao”.
Pošto se sumnja da je u ranijem periodu bilo više oštećenih, policija poziva građane koji su prevareni na ovaj način da se jave Policijskoj upravi za grad Beograd, na telefon 011/279-76-04.
Po nalogu nadležnog tužilaštva, protiv osumnjičenih osoba biće podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo prevare, kaže se u saopštenju.
Pecanje na ledu – AKTUELNO I OPASNO!
Sa prvim hladnim zimskim danima aktivnost riba se drastično smanjuje, a sa njima se znatno proređuje aktivnost kolega ribolovaca i pecaroša. Uglavnom se povlačimo u kuće i stanove i čekamo prve znake lepog vremena da ponovo izađemo na vodu i da led okopni i oslobodi okovane obale. Ali za neke ribolovce prava sezona tek tada počinje! Neki uživaju u pecanju na rekama i jezerima koja se nisu zaledila, a oni najekstremniji traže vode okovane ledom i pokušavaju da prevare ribu kroz rupu izbušenu u ledu.
Međutim, takav način pecanja, pored neosporne atraktivnosti, nosi sa sobom i brojne opasnosti, od kojih neke mogu biti i fatalne. Zato, da ne bi bilo po onoj narodnoj: “ko drugome jamu kopa sam u nju pada”, svima preporučujemo da pročitaju ovaj tekst do kraja, jer ćete saznati kako to rade iskusni stručnjaci iz oblasti bezbednosti i preživaljavanja u ekstremnim uslovima. Moći ćete da pročitate neke veoma važne savete o tome kako se ponašati na ledu i šta uraditi ako (ne daj Bože) stvari krenu naopako.
Prvo i najvažnije, nikada nemojte misliti da je led potpuno bezbedan i opustiti se tokom boravka na ledu. Posebna opreznost je neophodna tokom čitavog boravka na ledu. U tom smislu, treba znati da je led čvršći i kompaktiji tokom više vezanih hladnih dana. Što su dani hladniji i bez vetra – led je čvršći.
Ako je pre našeg izlaska na led padao sneg, budite dodatno oprezni, jer sneg može “maskirati” led i rupe na njemu, pa nećemo moći da tačno procenimo čvrstoću i debljinu leda, niti i da vidimo rupe ili oduške.
Ako znamo da uz obalu ima dosta vegetacije, to znači da će na takvim mestima led biti tanji, naročito ako iz leda vire grane. Takva mesta bi svakako trebalo izbegavati. Takođe je moguće da negde postoji podvodni izvor gde je led tanji.
Pogledajte ilustraciju ispod. Tu imate minimalne bezbedne debljine leda za određene aktivnosti. Ove vrednosti ipak treba samo uslovno prihvatiti, ali mogu biti dobar orijentir za bezbedniji boravak na ledu.
Kao što se vidi za hodanje i stajanje na ledu, debljina bi trebala da bude bar 10cm! Na tanji led nikako nemojte ići! Debljina leda od 10 do 15 cm je uglavnom dovoljna za hodanje i stajanje, pod uslovom da je led čist, proziran i kompaktan. Debljina od 15 do 20 cm je uglavnom dovoljna da mogu proći (recimo) motorne sanke ili moped. Led debljine oko 30cm je dovoljan da izdrži automobil, a nekih 40cm će izdržati i neki manji kamionet. Međutim, ovo su samo orijentacione vrednosti i nikako ih nemojte shvatiti “zdravo za gotovo”!
U nastavku ćemo videti koje su to stvari bez kojih nikako ne bismo trebali da krećemo na led i pecanje pod ledom i kako se ponašati u nepredviđenim situacijama:
Mobilni telefon sa sveže napunjenom baterijom je neophodan uređaj kada idemo na pecanje na ledu. Bilo bi dobro da ga držite, ako je ikako moguće, u nepromočivoj futroli u unutrašnjem džepu jakne, jer baterije stajanjem na hladnoći znatno brže gube snagu i kapacitet.
Portabl radio (tranzistor) je drugi neophodni uređaj, jer ćemo moći da čujemo najnoviju prognozu vremena, temperaturu i ostale važne informacije.
Jak kanap, u dužini od oko 15m može biti veoma koristan ako se neko nađe u situaciji da upadne u vodu, jer će moći da pomogne da se kolega laše izvuče iz vode.
Rezervna suva i topla odeća u kolima ili negde u blizini će biti neohodna za utopljavanje i sprečavanje hipotermije čoveka koji je imao nesreću da upadne u vodu.
Obavezno, kada krenete na pecanje pod ledom, recite ukućanima ili prijateljima tačnu lokaciju gde planirate da pecate, ili ostavite pisanu poruku o ovome. Takođe, ostavite poruku do kog vremena najkasnije imate nameru da se vratite kući. Na ovaj način ćete znatno olakšati posao spasiocima koji su krenuli po vas, ako se (ne daj Bože), niste vratili kući do dogovorenog vremena!
Obuća ne sme biti klizava, najbolja je ona sa specijanim šiljcima, koji će znatno olakšati kretanje po ledu.
Prsluk na naduvavanje (life jacket) nije samo neophodan ribolovcima na brzim i dubokim vodama, već i pecarošima na ledu. U slučaju u padanja u vodu, držaće nas iznad vode i olakšati vađenje u slučaju pada. Prilikom pada u ledenu vodu, može doći do prekida disanja, nastalog kao posledica šoka od ledene vode, pa će u tom slučaju prsluk pomoći tako što će držati glavu i ramena iznad vode.
Trudite sa da nikada na vodu i pecanje pod ledom ne idete sami! Prisustvo prijatelja ili kolege će biti od neprocenjive koristi, ako stvari krenu pogrešno!
Nikada u ovakvim uslovima nemojte nositi i piti alkohol! Postoji (pogrešno) mišljenje da će nas alkohol ugrejati i opustiti. Međutim, alkohol otupljuje naša čula i rasuđivanje, a takođe značajno ubrzava gubljenje toplote tela! Na ovakvim pecanjima zaboravite alkohol i sačuvajte ga za proslavu po povratku kući sa upecanim ribama.
Posebno budite oprezni ako sa sobom vodite decu (mada to ne biste trebali da radite)! Nikada ih ne gubite iz vida i pratite svaki njihov korak!
Obavezno biste trebali da znate i naučite osnove prve pomoći i šta raditi u situacijama ako neku upadne u vodu.
Ako do nesreće ipak dođe, najvažnije je sledeće: probajte da ostanete maksimalno mirni i koncentrisani. Dišite polako i duboko i nemojte činiti nagle i brze pokrete! Promislite sledeći korak koji treba da napravite. Ako se desi da upadnete u vodu, bolje je pokušati popeti se na led sa leđa, tj. iz pravca iz koga smo došli, nego pokušati izlazak iz vode unapred, jer ne možemo biti sigurni kakav je led ispred nas.
VAŽNO! Ovo svakako nisu, niti mogu biti svi saveti koje je moguće dati na ovako potencijalno opasnim izlascima na vodu, ali pridržavanje svega navedenog će sigurno pomoći za bezbedan i siguran boravak na ledu.
Ovo ne važi samo za ribolovce, već za sve koji se nađu na zaleđenoj vodi, klizači, šetači, biciklisti… jer svake zime možete pročitati jezive naslove tipa: Biciklom propao kroz led!
Ne junačite se i ne pijte – hrabrost počinje tamo gde prestaje razum!Hrabrost i mudrost nije isto što i hrabrost i ludost. Zato, kada zimi pecate bilo gde, na ledu ili nezaleđenoj vodi – naročito iz čamca – obavezno nosite na sebi prsluk za spasavanje! Nije to kukavičluk nego razum. Jer ako debelo natruntani bućnete u ledenu vodu nećete isplivati ni ako plivate kao Čavić. Jedino ako vam je glava totalno prazna, toliko šuplja da služi kao plovak, tada se zimi junačite po Dunavu i Savi, i pijte dok ste u čamcu, a prsluk vam ne treba.
Žrtva ledenog talasa nadomak Požarevca
Selimir je u utorak bio na sahrani svog komšije Borivoja Đorđevića i nakon prve večere oko 19 časova, on je krenuo kući.
Međutim meštani sela Batuše navode da je on krenuo na pogrešnu stranu i umesto putem svoje kuće on se uputio ka Malom Crniću.
Na tom putu kroz polja izdržao je oko dva kilometara. Porodica Selimira Kuzmića je ubrzo pozvala policiju ali kako je minus bio veliki Selimira su pronašli oko ponoći smrznutog u polju.
Predsednik Izvršnog odbora SNS-a danas posetio Gradski odbor u Požarevcu
Predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke Darko Glišić održao je sastanak sa svim predsednicima okružnog odbora Braničevskog okruga.
Današnja poseta predsednika Izvršnog odbora Srpske napredne stranke Darka Glišića je prvenstveno okrenuta učinku i načinu obavljanja funkcije direktora svih javnih preduzeća koji su postavljeni od Srpske napredne stranke, što je ujedno i značilo da im je za obavljanje takve funkcije dato puno poverenje stranke.
EPS radi stabilno i po mećavi
Zbog temperature koja u Srbiji već nedelju dana ne prelazi nula stepeni Celzijusa povećana je potrošnja električne energije za grejanje. EPS je u utorak isporučio 136,8 miliona kilovat-sati električne energije građanima i privredi Srbije, što je za 18 odsto više od proseka za ovo doba godine. Procene su da će potrošnja i danas biti na istom nivou.
EPS je preduzeo sve mere da se obezbedi kontinuirana proizvodnja uglja i električne energije i u teškim zimskim uslovima. Spremni su i planovi aktivnosti i u najkraćem mogućem roku otklanjaju se svi prekidi u snabdevanju, do kojih uglavnom dolazi na teško pristupačnim planinskim područjima. Broj korisnika koji je tokom dana imao prekide u snabdevanju manji je od 0,0005 procenata od ukupnog broja kupca.
U veoma teškim snežnim uslovima stabilna je proizvodnja uglja na kolubarskim i kostolačkim kopovima, a nema problema ni u proizvodnji električne energije u termo i hidroelektranama. Monterske ekipe su u punoj pripravnosti i u najkraćem roku izlaze na teren u slučaju kvarova i prekida.
LEKARI UPOZORAVAJU Čeka nas drugi, JOŠ GORI TALAS GRIPA
Do sada je u Srbiji više od 96.000 ljudi imalo grip ili oboljenja slična gripu, zvanični su podaci Instituta “Batut”, ali se pretpostavlja da “gripoznih” ima tri puta više, jer se većina za pomoć nije obratila lekarima. Samo u prvoj nedelji nove godine obolelo je 6.567 ljudi više nego na kraju prošle godine.
Očigledno da je mini školski raspust ipak dao efekte, s obzirom na to da je protekle nedelje među obolelima najviše bilo najmlađih, uzrasta do četiri godine, a tek potom slede oni školskog uzrasta.
– Treba očekivati drugi talas, koji će biti ozbiljniji, ali tek kada počne drugo polugodište i kada se sa raspusta vrate deca u školu. Ovog puta mislim da će najviše biti na udaru jug Srbije, gde u ovom prvom talasu nije bio veliki broj obolelih – pojašnjava epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović.
On kaže da će i dalje najviše oboljevati deca školskog i predškolskog uzrasta, kao i mladi, dok su stariji na vreme primili vakcine.
– Hladnoća ne odgovara virusu gripa, ne može da se širi. Zbog niskih temperatura i ljudi se manje kreću, pa se tako izbegava mogućnost razmene virusa – objašnjava prof. dr Tiodorović.
Dr Biserka Obradović, šef opšte prakse Doma zdravlja „Stari grad“, kaže da je u toj ustanovi broj gripoznih dupliran 2. januara u odnosu na prvi dan nove godine.
– U jednom poljupcu može se preneti oko 50 miliona bakterija, a o virusima i da ne govorimo. Prilikom čestitanja Nove godine virusi su se više prenosili. Grip se širi kapljičnim putem, ali možemo da se inficiramo i indirektno ako dovoljno ne peremo ruke – objašnjava dr Obradović.
NAJRIZIČNIJE KATEGORIJE
– Jedna gripozna osoba može da inficira mnoge zdrave i zato je važno da se oboleli pridržavaju saveta lekara i ne dolaze u kontakt sa drugim ljudima. U najvećem riziku od gripa su osobe sa oslabljenim imunitetom, hronični bolesnici, trudnice i deca. Kod trudnica velike komplikacije mogu da se pojave ako se grip javi u prvih 12 nedelja trudnoće. Ljudi sa sniženim imunitetom mogu da dobiju upalu pluća, bronhitis ili sinuzitis ako se ne leče – priča šefica opšte prakse.
Lečenje gripa je simptomatsko, a da biste za sedam dana bili kao novi, neophodno je da odležite virus.
SIMPTOMI
– Simptomi gripa nastaju naglo i to su visoka temperatura, malaksalost, jeza, drhtavica, jake glavobolje. San je veoma bitan i treba ležati sedam dana dok grip ne prođe. Treba da se unosi sveže voće i povrće jer je ono gorivo za leukocite koji nas brane. Treba unositi vitamin C i cink. Ne uzimajte antibiotike. Snižavajte temperaturu, uzimajte analgetike kako biste se rešili bolova u glavi i pijte što više tečnosti, minimum od pet do sedam čaša dnevno. Najbolje je da pijete vodu, čajeve, ceđene sokove i supice – priča naša sagovornica.
POŽAREVAC pod snegom! Kada nas očekuje toplije vreme? /foto/
Od sredine dana očekuje se prestanak padavina i delimicno razvedravanje, najpre na severu i zapadu, saopštio je Republički hidrometeorloški zavod.
Najvisa temperatura do srede biće od -14 do -5 stepeni, a od četvrtka od -2 do 3 stepena.
Duvaće slab i umeren, zapadni i jugozapadni vetar. Jutarnja temperatura biće od -15 do -10, lokalno na jugu i u planinskim predelima oko -18 stepeni, a najviša dnevna temperatura od -10 do -5 stepeni.
I u Požarevcu će biti umereno i potpuno oblačno, hladno, povremeno sa snegom. Od sredine dana očekuje se prestanak padavina, posle podne i delimično razvedravanje.
Vetar slab i umeren, zapadni i jugozapadni. Jutarnja temperatura oko -10, najvisa dnevna temperatura oko -5 stepeni.
Prema izgledima za narednih sedam dana, u četvrtak ujutro biće umeren i jak mraz, tokom dana suvo i u vecini krajeva toplije osim na jugoistoku gde ce i dalje biti ledeni dani.
Uveče i tokom noći na severozapadu, a u petak tokom dana u celoj zemlji naoblačenje sa kišom koja će se mestimično lediti na tlu. U petak posle podne u brdsko-planinskim predelima kiša će preći u sneg.
U subotu ujutro i pre podne oblačno, mestimično sa kisom, susnezicom i snegom. Krajem dana prestanak padavina i postepeno razvedravanje. U nedelju suvo, a zatim do kraja perioda oblacno, mestimicno sa snegom.
PARTIZAN LETI IZ EVROPE NA TRI GODINE AKO NE IZMIRI DUG DO 1. FEBRUARA
Finansijska komisija UEFA je odlučila da crno-bele sankcioniše zbog kršenja Pravila finansijskog fer-pleja, ali je ostavila rok od 20 dana da plate pomenuto dugovanje prema poveriocima koje nije javno imenovala.
PUCAJU VODOMERI U POŽAREVCU OD ZIME
Poslednjih dana beleži se porast potrošnje vode na teritoriji Grada, iz ovog razloga se mole građani da provere svoje vodomerne šahtove (naročito na potezu druge i treće visinske zone – gradsko brdo, Kruška, Farma i Crveni krst i vikendicama treće visinske zone), kako bi utvrdili da nije došlo do oštećenja – pucanja vodomera kao posledica niskih temperatura prethodnih dana.
ŽIVOTNO UGROŽEN: Promrzline i dalje prete Jezdimiru
Jezdimir Milić (78) iz Smoljinca kod Malog Crnića, koji je na Badnji dan upao u bunar nedaleko od kuće i u kojem je na minus deset stepeni bez hrane i vode čekao na pomoć više od 50 sati, u kritičnom je zdravstvenom stanju i na lečenju je u Opštoj bolnici u Požarevcu. On je u presušeni bunar, dubok oko sedam metara, upao u petak oko 12 sati, pri povratku iz seoske prodavnice. Kako su nam rekli bolnički lekari, Milić je životno ugrožen zbog ozbiljnih promrzlina, jer je bio u stanju hipotermije.
– Stanje pacijenta je stabilizovano, ali non-stop ga nadgledaju lekari specijalisti – hirurg i internista. Nezahvalno je davati bilo kakve prognoze, jer je kod nas stigao u veoma teškom stanju, sa temperaturom tela koja je iznosila 34,6 stepeni. Ima ozbiljne promrzline na šakama, stopalima i levoj potkolenici i zbog toga je na intenzivnoj nezi – rekao je dr Dragan Stanojević, specijalista gastroenterologije. – Pacijent nije u komi, ali nije komunikativan zbog teškog fizičkog stanja.
Neposredno pre nesreće, u petak oko 10 sati, Jezdimir je iz kuće krenuo u centar sela, kako bi kupio namirnice za Božić. U povratku je zalutao i upao u bunar koji se nalazi na sasvim suprotnoj strani od njegove kuće. Tek nakon dva dana tu ga je slučajno pronašao komšija Goran Marković (49).
– Pored bunara spazio sam neku torbu sa namirnicama i tad sam se odmah setio da je Jezdimir nestao i da za njim traje potraga. Prišao sam bliže i ugledao ga na dnu, kako mrmlja u polusvesnom stanju – priča Goran.
Čim se uverio da je u bunaru njegov komšija, Goran je otrčao do veterinarske stanice i odatle nazvao policiju. Ubrzo su stigli i Hitna pomoć i vatrogasci i Jezdimira izvukli na sigurno.
Goran i drugi meštani kažu da su bunari brojni po njivama ne samo u njihovom ataru, ali im je čudno što je Jezdimir upao baš u onaj koji se nalazio na njivi ograđenoj prućem i to pravdaju njegovim lošim vidom.
Dok je Jezdimir u bolnici, njegova supruga Radmila (78) sasvim je sama u njihovoj kući jer im sin, snaja i unuci žive u Austriji.
– Jezdimir je tog jutra otišao u selo, u prodavnicu, mada sam mu govorila da ne ide, jer je poluslep, ali nije me poslušao. Pošto ga dugo nije bilo, otišla sam do prodavnice gde su mi rekli da je bio i otišao. Ujutru sam nazvala policiju i onda su svi krenuli da ga traže – priča očajna Radmila, i sama lošeg zdravstvenog stanja jer je dijabetičar.
TRAŽILI GA I RANIJE
Jezdimiru ovo nije bio prvi put da je zalutao. Njegova supruga kaže da mu se već nekoliko puta dešavalo da su morali da ga traže.
– Jednom je toliko odlutao da je stigao do Ljubinja, a jednom je zanoćio na boževačkom groblju. Sve mu je to zbog lošeg vida, jer na jedno oko ne vidi, a na drugo nešto malo, ali neće da se operiše. Naš unuk ga je jednom odveo na VMA, ali je on pred operaciju pobegao kući – priča Radmila.
Konačno: Kajmak proglašen za kulturno dobro Srbije!
Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe je krajem decembra proglasio i stavio na listu za nematerijalno kulturno nasleđe kajmak sa područja Čačka, Kraljeva i Užica.
Kajmak je na listu za nematerijalno kulturno nasleđe uvršćen zahvaljujući dvogodišnjem radu muzeja iz Čačka, Užica, Sirogojna i Kraljeva uz podršku tehnologa sa Poljoprivrednog fakulteta.
– To je 34. element koji je upisan na našoj nacionalnoj listi i to je deo rada našeg muzeja, muzeja u Užicu, Sirogojnu i Kraljevu. Sve ono što je karakteristično za proizvodnju kajmaka kao srpskog brenda vezano je upravo za ovu terotoriju, teritoriju Čačka, Užica i Kraljeva, kao geografsko podneblje ali i kao posebna tehnologija proizvodnje kajmaka. To je naše kulturno nasleđe u pogledu veštine i znanja koje se prenose, kao jedna stara kućna delatnost koja je vremenom pretvorena u jedan zanat, kaže Snežana Ašanin iz Narodnog muzeja u Čačku.
Prema njenim rečima, ovom odlukom zaštićena je naša tradiconalna proizodnja kako bi se i buduće generacije pridržavale takvih uslova proizvodnje.
Potpisnici odluke su Ministarstvo kulture, individualni proizvođači i pojedine mini mlekare.
ISPOVEST OCA NAPUŠTENOG MLADIĆA KOJI JE RASPLAKAO SRBIJU Dejan me je obrukao, oterao sam ga…
Mi smo došli do njegovog oca Ilije, koji tvrdi da je Dejanova majka Slavica kriva za sve, a da mu sin sada pravi ogromne probleme u novoj porodici.
Ilija danas živi u Žagubici, gde i Dejan, i ima suprugu i troje dece. On priznaje da je Dejana nedavno oterao iz kuće zbog toga što se opijao.
“Nisam ga ja ostavio u domu, već njegova majka. Kada je pobegla od mene u Pančevo, ja sam otišao tamo da je vratim kući zajedno sa bebom. Međutim, dok sam na stanci kupovao autobusku kartu i stajao na šalteru, ona je uzela Dejana i odvela ga u policiju. Rekla je policajcima da joj je neko uvalio bebu. Ona je tada bila maloletna. Zajedno sa policajcima je otišla u „Zvečansku“ i predala im Dejana”, počinje priču Ilija i dodaje.
– Ostao je u domu nekoliko godina, onda sam je našao i zajedno smo otišli u dom da ga izbavimo. Tada je pristala da ga zajedno odgajamo. Ona nikako nije želela dete, jednom ga je otrovala pokvarenim mlekom i Dejan je završio na Institutu za majku i dete. Ponovo ga je iz bolnice odvela u dom. Rekla mi je da ne može da ga izdržava i pobegla je u Italiju. Dejana nisu želeli da mi daju iz doma jer nisu mogli da utvrde da sam njegov otac – kaže Ilija i tvrdi da je ponovo otišao kod Dejana na njegov 16. rođendan.
– Rekao sam mu da sam njegov otac, ali on nije hteo da pođe sa mnom i živi kod mene u kući – ističe Ilija.
Dok smo pokušavali da dođemo do Ilijinog broja telefona, od meštana ove opštine na istoku Srbije čuli smo kako Dejanova maćeha ne želi da ga primi u kuću i da zbog toga on leti spava na ulici, a zimi iznajmljuje trošnu kuću za dvadeset evra mesečno. Međutim, Ilija tvrdi drugačije.
– Živim u kući sa suprugom i troje dece, Dejan je jednom došao kući pijan, sa flašom u ruci. Tada sam mu rekao: „Ili ćeš da piješ, ili ideš iz kuće.“ Onda je on otišao i više se nikada nije vratio. Tada je pobegao, bilo je letnje vreme i mogao je da spava gde hoće. Novčano nisam u stanju da mu pomognem, mogu da mu dam da jede i sobu da spava, ali ne mogu novac – objašnjava Ilija, koji nije u kontaktu sa bivšom suprugom.
– Ona prodaje svoje telo u Italiji. Kada je otišla iz Srbije, više se nismo čuli – kaže Ilija.
– Rekao sam mu da je hrabar što se pojavio u takmičarskom programu, za to mu svaka čast. Obrukao me je samo što je pevao tu autobiografsku pesmu, a što nije uzeo da peva neku ljubavnu. Nije trebalo da je posvećuje meni, jer sam se ja borio za njega – završava priču Ilija.
Kostolac drugi u Srbiji po platama
U Požarevcu prosečna plata bez poreza i doprinosa, bez gradske opštine Kostolac, prema zvaničnim podacima Zavoda u novembru 2016 mesecu iznosila je 39.512 dinara. Kostolac je i ovog meseca u samom vrhu liste Zavoda za statistiku sa prosečnom platom od 70.834 dinara, što je za oko 25 hiljada dinara više od republičnog proseka, a u odnosu na prošli mesec veća za skoro 1000 dinara. Ispred Kostolca nalazi se samo opština Surčin, sa prosečnom platom od 83352 dinara.
Ostale opštine u Braničevskom okrugu zabeležile su blagi porast prosečnih zarada koje se kreću u rasponu od 26 do 36 hiljada dinara. Opština Malo Crniće je i u oktobru opština sa najmanjom prosečnom zaradom od 26.731 dinar.
U odnosu na Požarevac,komšijski grad rad Smederevo ima za 18 hiljada veću prosečnu zaradu za oktobar i iznosi 47.404 bez poreza i doprinosa. Velika Plana i Smederevska Palanka su takođe ispod republičkog proseka sa zaradom od 37.686, odnosno 34.277 dinara.
Obnovili manastir, otvorili zoo vrt, a imaju u proseku 30 godina!
Starešina – iguman Dimitrije (34) i monasi Petar (29), Pavle (25) i Teofil (32) i iskušenik Neša imaju vrlo neobične životne priče, a njihova vera vratiće i vama veru u dobro.
Kada su se preselil, manastir je bio u zapuštenom stanju i, najblaže rečeno, zaboravljen od naroda. Na liturgije je dolazilo tek po nekoliko osoba, dok sada nedeljom u crkvi možete videti po stotinak vernika i na desetine parkiranih automobila. Za manastir koji nije pored glavnog puta i u koji se treba namenski uputiti to je veliki napredak.
U manastiru gaje krave, ovce, koze, svinje, živinu, magarce, ponije, emu ptice i lame, od kojih su neke u zoološkom vrtu koji su napravili da bi ulepšali boravak najmlađim posetiocima.
Ko želi da pomogne bratstvu u obnavljanju manastira Tumane, može to da učini preko žiro računa broj: 160-396653-16. Za sve dodatne informacije zainteresovani mogu da se jave na telefon 012/675-195.
Pogledajte video iz emisije Ekskluziv OVDE.
GLEDA TV, DIKTIRA FB STATUSE I PRETI Evo kako izgleda Kristijanov život u ZABELI
Kristijan u zatvoru uživa u određenim pogodnostima “spoljnog sveta” koje nije imao čak ni dok je boravio u rialitiju.
Upravo ove privilegije omogućile su Kristijanu Goluboviću da u ponedeljak uveče telefonskim pozivom iz zatvora odgovori Jeleni Krunić koja ga je ovih dana prozivala u “Parovima”. Uvrede su pljuštale na sve strane, a samo neki od pogrdnih komentara bili su da je ona “nešto između zakžljale žene i zakržljalog muškarca”, te “narkomanski ološ”.
– Moguće je da je Golubović tu poruku izgovorio administratoru njegovog FB profila, koji je snimio i objavio. Televizor i telefonska govornica su pravo svakog zatvorenika, pa i Golubovića – objašnjavaju u Upravi za izvršenje zatvorskih sankcija.
Audio poruka upućena Krunićki nije jedina koju je Golubović objavio poslednjih dana.
Na isti način je reagovao i 5. januara kada je objavio poruku pod nazivom “Istina o tuči sa Osmanom 80-tih godina”, kojom je odgovorio na medijske prozivke da je od žestokog Osmana zvanog Oki, dva puta dobio batine, iako je od njega bio za glavu viši.
Dva dana ranije, na njegovom FB profilu objavljena je i audio poruka kojom Golubović čestita Novu godinu.
Da bi dodatno zaintrigirao pažnju javnosti, i namamio je da poveruje kako u “Zabeli” ima nedozvoljene privilegije, na Golubovićevom instagramu je 3. januara objavljena njegova fotografija sa laptopom i mobilnim telefonom u ruci.
„Zona Zamfirova – drugi deo“ premijerno 24. januara
Petnaest godina posle ekranizacije ljubavne priče Stevana Sremca o Zoni i Manetu, scenaristi Ivana i Miroslav Mitić su napisali priču o njihovom životu u braku, dve godine nakon venčanja.
https://youtu.be/mdiZrWAXLzU
U nastavku će njihovu ljubavnu sagu dočarati Brankica Sebastijanović kao Zone i Milan Vasić kao Mane.
Glavni protagonisti i njihova borba da sačuvaju brak smešteni su u period između 1905. i 1908. godine, a producent filma Miroslav Mitić, koji je zaslužan i za prvi film Zona Zamfirova, ističe kako su kroz omiljenu ljubavnu priču dočarani lepota naše zemlje u tom periodu ali i problemi sa kojima se suočavaju mladi bračni parovi.
„Obuhvatili smo nekoliko glavnih porodičnih problema, koji jednako tište mlade ljude i sad kao što su tada. Uveren sam da će film na najlepši način promovisati porodicu i naše društvo“, naglašava Mitić, čija je producentska kuća zajedno sa „Pink internešnl“ snimila nastavak jednog od najgledanijih domaćih filmova.
Glumac Milan Vasić ističe da u filmu „imamo tragediju, dramu, komediju, akciju i srećan kraj, sve što je potrebno za pravi, veliki film“.
Glumačku ekipu čine Ljiljana Stjepanović, Ljiljana Dragutinović, Tanja Bošković, Milan Lane Gutović, Ivan Bekjarev, Goran Jevtić, Nela Mihajlović, Branko Đurić, Dragan Vujić Vujke, Miki Krstović, Jugoslava Drašković, Milan Kalinić i Nikola Ristanovski, koji tumači Hadži Zamfira.
Scenografiju potpisuje Aleksandar Denić, kostimograf je Jelena Stokuća, direktor fotografije Dimitrije Joković, a kompozitor Aleksandar Sedlar.
Film “ZONA ZAMFIROVA 2”, OD 28. Januara i u nasem bioskopu Centra za kulturu.
Ledolomac Greben kreće od Đerdapa uz Dunav
Zbog talasa hladnog vremena i formiranja leda na vodotokovima doneta je odluka da se ledolomac pokrene.
Prema najavljenoj prognozi u naredna dva dana se očekuje formiranje dodatnih površina pod ledom i povećanje debljine leda, a u nastavku usled povoljnijih stabilnih vremenskih uslova neće doći do bitnije promene režima leda.
Na Dunavu, od Bezdana do Zemuna nalazi se ploveći led, kod Pančeva i Velikog Gradišta je ledostaj, na Savi zbog niskog vodostaja priobalni i ploveći led, Tisa i banatski vodotoci su 100 odsto ledostaj, na Velikoj Moravi oko 60 odsto, a na Južnoj Moravi oko 40 odsto je pod ledom.
Redovna odbrana od leda je proglašena na Dunavu od Mađarske granice do Bačke Palanke, kod Golupca i Velikog Gradišta, u Beogradu kod Zemuna i Novog Beograda, na Savi od granice sa Hrvatskom do Hrtkovaca, na slivu Save – Topčiderska reka, Pariguz, Kolubara sa Tamnavom, Peštan.
Vanredna odbrana od leda je proglašena na Velikoj Moravi u zoni i nizvodno od Ljubičevskog mosta, kod Smedereva i u zoni Žabarskog mosta.
Praznik Rođenja Hristovog u Hilandaru
Hilandar – U Svetoj carskoj srpskoj lavri Hilandaru je toržestveno proslavljen praznik Rođenja Hristovog.
Sveta carska srpska lavra Hilandar se nalazi na Svetoj Gori Atos ( Άγιον Όρος, Agion Oros), autonomnoj monaškoj zajednici u severnoj Grčkoj, na istočnom kraku poluostrva Halkidiki. 
Hilandar je četvrti po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda. Osnovali su ga na ruševinama starijeg manastira 1198. godine monasi izuzetnog ugleda, bivši veliki župan Stefan Nemanja (1166 – 1196) i njegov najmlađi sin Rastko, isti koji su stvorili samostalnu srednjovekovnu državu i autokefalnu Srpsku crkvu. 
U Hilandaru se čuva kivot u kome se nalazi deo Hristovih pelena, trn iz venca, kao i veliki kristalni krst u kome se prema predanju nalazi Krv Gospodnja sa Golgote. Ove svetinje je u Hilandar iz Jerusalima doneo Sveti Sava.
U manastiru Hilandaru je 2004. godine izbio požar velikih razmera koji je uništio i oštetio skoro polovinu manastirskih zdanja. Odmah nakon toga je pokrenut veliki broj aktivnosti na obnovi manastira. Uz obnovu građevina koje su neposredno pogođene vatrenom stihijom, Obnova Hilandara je širok i višedisciplinaran poduhvat koji obuhvata rekonstrukciju, izgradnju, restauraciju i sveopštu zaštitu nepokretnog i pokretnog nasleđa manastira Hilandara. Uz to, Obnova Hilandara ima za cilj i obezbeđivanje održivog razvoja manastira, njegove ekonomije i uslova neophodnih za život bratstva, čuvajući jedinstveni karakter i svetost samog mesta.
Pogledajte galeriju fotografija sa bogosluženja.
KLIZALIŠTE u Požarevcu počelo sa radom /Video/
U ponedeljak, 9. januara klizalište je bilo spremno za početak rada, ali loši vremenski uslovi sa jakim snegom pomerili su početak ovogodišnje sezone klizanja u Požarevcu za utorak.
Radno vreme je od 10 do 22 časa a cene su na nivou prošlogodišnjih, 100 dinara ulaz, a iznajmljivanje klizaljki, ukoliko nemate svoje, je takođe 100 dinara.
Za sve one koji žele periodično da klizaju i nisu razmišljali o kupovini, obezbeđeno je preko 100 pari klizaljki do broja 45.
Klizanje će se izvoditi po blokovima sa početkom na svaka dva parna sata (10,12,14,16,18,20) kako bi se neposredno pred svaki blok ledena ploča očistila i spremila za naredni termin.
“ČUDO OD ČOVEKA” Ovako BBC piše o Srbinu koji je preživeo dva dana na -20 u bunaru
Ovako je BBC danas pisao o Jezdimiru Miliću, muškarcu iz sela Smoljinac koji je na Badnji dan nestao kada je pošao do prodavnice da kupi namirnice za Božić.
BBC dalje prenosi pisanja srpskih medija o tome kako je Milića pronašao komšija Goran Marković.
“Video sam neobičan prizor i prišao do kese u kojoj je bila flaša crvenog vina, nekoliko flaša piva i kukuruzno braško. U tom momentu sam se setio da sam čuo u selu da pričaju da je nestao mladić po imenu Jezdimir. Onda sam čuo plač i pogledao u bunar, a na dnu sam video kako neko sedi sa rukama prekrštenim preko grudi”, preneo je BBC izjavu Gorana Markovića za RTS.
VULIN U POŽAREVCU
Narodna kuhinja u Požarevcu, koja ima 850 korisnika, opremljena je novim gasnim šporetom sa električnom rernom i novim kazanom, za čiju nabavku je ukupno izdvojeno oko 520 hiljada dinara.
Sredstva za funkcionisanje narodnih kuhinja, prema sporazumu sa Crvenim krstom Srbije, opredeljuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Program narodnih kuhinja se realizuje u 77 gradova i opština u Srbiji.
STABILIZACIJA GREJANJA U POŽAREVCU U VEČERNJIM SATIMA
Stabilizacija grejanja se očekuje u večernjim satima.
Zavšene su intervencije na lokacijama Beogradska br. 24 i Požarevački partizanski odred br. 20.