PODELI

Vrtoglavica i nesvestica, glavobolja, mučnina, zamor, nedostatak koncentracije samo su neki od simptoma koji ovih dana muče osobe sa niskim krvnim pritiskom.

Ovakav pritisak je posebno opasan za stare osobe, jer može da uzrokuje smanjenu prokrvljenost važnih organa (bubrega, mozga, srca) i da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema. Pored toga što je niži prilikom toplog vremena, krvni pritisak, takođe fiziološki pada tokom noći kada osoba spava, nakon obroka, prilikom dužeg stajanja, naglog ustajanja, nakon fizičke aktivnosti…

Ipak, kod zdravih osoba niži krvni pritisak je obično sinonim za zdrav život. Osobe koje ga imaju obično su fizički aktivne i imaju urođenu sklonost ka „hipotenziji”. Nedavno je otkriveno da osobe koje nose mutacije na određenim genima imaju 60 odsto manji rizik da dobiju visok krvni pritisak.

Prema rečima dr Jelene Suzić Lazić, iz Klinike za kardiologiju Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović”, visina krvnog pritiska varira tokom godine. Kako bi se održala optimalna temperatura organizma, u zimskom periodu krvni sudovi se skupljaju pa krvni pritisak raste, dok se tokom letnjih, toplih meseci šire a krvni pritisak pada. Takođe, leti se gubi više vode (znojenjem), pa ukoliko unosimo manje tečnosti organizam dehidrira, što dodatno uzrokuje pad pritiska.

– Glavobolja je čest simptom koji upozorava da nismo uneli dovoljno tečnosti. Nedavno se pokazalo da kod žena čak i blaga dehidracija izaziva uporne glavobolje, što negativno utiče na raspoloženje, povećava zamor, smanjuje koncentraciju… Osobe koje se inače leče zbog povišenog krvnog pritiska neretko su „predozirane” antihipertenzivima leti. One su često u dilemi da li bi i kada imaju nizak pritisak tokom leta trebalo da uzimaju redovnu terapiju. Obično je neophodno da se doza lekova smanji. Ipak, novija istraživanja pokazuju da je pad pritiska pri visokim spoljašnjim temperaturama individualan, odnosno da postoje osobe koje su neosetljive i one koje su osetljive na varijacije temperature. Kod ovih drugih je poželjno da korigujemo antihipertenzivnu terapiju u letnjem periodu – pojašnjava dr Suzić Lazić.

Istraživanja su pokazala da kod starijih osoba, iako pritisak pada preko dana, sistolni (gornji) pritisak raste noću, pa bi korekcija lekova, ukoliko je potrebna, trebalo da bude minimalna. Češće kontrole krvnog pritiska su idealno rešenje za ovaj problem.

Treba imati na umu da nizak krvni pritisak podrazumeva vrednosti ispod 90mmHg za sistolni (gornji) i 60mmHg za dijastolni (donji). Kako zdrav organizam na stres reaguje skokom krvnog pritiska, na primer tokom fizičke aktivnosti, ili usled neke psihičke napetosti, da bismo pravilno izmerili krvni pritisak pre merenja trebalo bi da sedimo u mirnoj i tihoj prostoriji minimum 15 minuta, kako vrednosti ne bi bile lažno niske ili visoke.

– Pre nego što posetimo lekara zbog korekcije terapije, idealno bi bilo da vodimo „dnevnik pritiska” nekoliko dana pre pregleda tako što ćemo izmeriti pritisak u isto vreme barem dva puta dnevno (u prepodnevnim i večernjim časovima). Za one kojima nizak krvni pritisak tokom letnjih meseci predstavlja problem, ne postoji poseban lek već saveti za menjanje životnih navika, odnosno različite „nemedicinske mere”. Pre svega, važan je dovoljan unos tečnosti. Bitno je da stalno nosimo flašice vode sa sobom i pijemo čak i kada nismo žedni. Treba podsetiti starije ljude i decu da unose vodu često jer njihov osećaj žeđi nije pouzdan. Žeđ je već signal da smo dehidrirali. Idealno bi bilo da se konzumira obična voda a ne alkohol i zaslađeni napici – zaključila je dr Suzić Lazić.

Osobama sa niskim pritiskom savetuje se da izbegavaju naglo ustajanje iz kreveta i sa stolice.

Lagani obroci

U danima kada su visoke temperature treba uzimati manje, hladne, lagane obroke, a idealno je jesti voće i salate koje osvežavaju. Ako je pritisak nizak, može da pomogne i slana hrana.

– Trebalo bi da izbegavamo višečasovni boravak na jakom suncu, a kada smo napolju važno je da nosimo šešir i široku odeću svetlih boja i prirodnih materijala. Češće tuširanje pomaže kao i boravak u klimatizovanim prostorijama. Ukoliko nemamo klima-uređaj u kući, a imamo dosta slobodnog vremena, deo dana možemo da provedemo u tržnim centrima, bibliotekama ili drugim javnim ustanovama koje su klimatizovane – dodaje naša sagovornica.

Opasno vežbanje po vrućini

Vežbanje po vrućini je opasno, pa bi fizička aktivnost trebalo da se organizuje ranije pre podne ili u večernjim satima kada su temperature podnošljive. Poznato je da redovna fizička aktivnost dugoročno snižava krvni pritisak i time se smanjuje rizik za oboljenja srca i krvnih sudova.

KOMENTARIŠI