Više vozila je učestvovalo u nezgodi, put je trenutno zatvoren za saobraćaj zbog uviđaja. Kako saznajemo nema teže povređenih lica.
Od siline udarca, veliki broj flaša pića nalazi se na putu.
Fotografije možete pogledati ovde.
„Ovim priznanjem se još jednom potvrđuje globalni ugled Exita, koji već više od dve decenije važi za jedan od najprestižnijih festivala na svetu. Posebno je značajna činjenica da je lista formirana isključivo glasovima publike širom planete“, izjavio je osnivač i direktor EXIT festivala Dušan Kovačević.
Glasanje za najbolje festivale je trajalo od 5. do 26. oktobra 2022. godine. Na 1. mestu je belgijski Tomorrowland, slede američki Ultra Music i EDC Las Vegas, potom britanski Creamfields North. Veliki značaj ovog priznanja je u tome što dolazi baš od čitalaca uglednog DJ Mag-a, čije liste Top 100 festivala, Top 100 DJ-eva i Top 100 klubova predstavljaju industrijski standard, pogotovo u elektronskoj muzici.
Zato ne čudi da su festivali koji su se našli ispred našeg najvećeg festivala posvećeni isključivo elektronskoj muzici, dok EXIT već više od dve decenije neguje multižanrovski pristup. Jedno od glavnih obeležja po kojima je EXIT poznat u svetu je famozna Dance Arena, koja važi za vodeću scenu elektronske muzike na svetu. Veliki doprinos daju i No Sleep Novi Sad bina, koja je dobila i svoj višestruko nagrađivani festival, kao i niz manjih bina koje već dve decenije promovišu elektronsku muziku. EXIT je do sada ugostio najuzbudljivija imena elektronske muzike u poslednjih 20 godina, a mnogi od njih se redovno nalaze na DJ Mag-ovoj listi najboljih DJ-eva.
Na DJ Mag-ovoj festivalskoj listi se, pored Exita, našlo i nekoliko festivala iz regiona, kao što su Untold, Hideout, Sonus, Ultra Europe, dok je na 35. mestu domaći Lovefest. Ovogodišnji rezultati glasanja objavljeni su posle trogodišnje pauze, a EXIT je na DJ Mag-ovoj listi bio i 2019. godine.
Ovaj britanski magazin sa trodecenijskom tradicijom osnovan je kao mesečnik posvećen elektronskoj muzici i kao takav se distribuira u više zemalja sveta, među kojima su Sjedinjene Američke Države, Španija, Francuska, Italija, Kina, Holandija, a spomenute liste su njegov zaštitni znak.
Ugovor, kako je precizirano, uključuje nabavku 28 vetroturbina ukupnog kapaciteta 110 MW.
Ističe se da je to i desetogodišnji ugovor o servisiranju i održavanju, čime je otpočela realizacija ovih pet novih projekata zelene energije na teritoriji Srbije.
“Značajan korak u izgradnji vetroparkova je zaključenje ugovora sa kompanijom Windey, globalnim liderom sa najsavremenijim rešenjima kad je energija vetra u pitanju. Ovim novim projektima dalje povećavamo vrednost našeg portofolija i nastavljamo da razvijamo OIE infrastrukturu u Srbiji”, izjavio je izvršni direktor kompanije Fintel Energija Tiziano Govannetti.
Generalni direktor MK Group Mihailo Janković naveo je da projekti obnovljivih izvora energije, koje razvija MK Group, imaju ukupan kapacitet od 1GW.
“Zaključenje ovog ugovora je još jedna potvrda da naša kompanija OIE dugoročno vidi kao strateški važnu oblast u koju će nastaviti da ulaže. Na taj način istovremeno pružamo snažnu podršku Vladi Srbije u ostvarenju cilja da se učešće energije iz obnovljivih izvora do 2040. godine poveća na najmanje 40 odsto”, izjavio je Janković.
Regionalni direktor Overseas Business Division kompanije Zhejiang Windey Kai Wang kazao je da je njegova kompanija počastvovana što je izabrana kao preferirani dobavljač za vetroparkove Košava faza II, Ram, Kula 2, 3 i 4, kao i poverenjem koje su joj ukazali Fintel Energija i MK Group.
“Uzbuđeni smo što ćemo biti uključeni u ove srpske projekte koji predvode industriju vetra na Balkanu i želimo da se pozicioniramo u regionu kao lider kad su vetroturbine u pitanju”, rekao je Kai Wang.
On je dodao da je njegova kompanija posvećena tome da doprinese ciljevima Srbije u oblasti čiste energije, a u bliskom partnerstvu sa Fintel Energijom.
Podseća se i da se Fintel Energija i MK Group čitavu deceniju svrstavaju u red vodećih kompanija u proizvodnji električne energije iz vetra na Balkanu.
U partnerstvu su do sada izgradile tri vetroparka u Vojvodini – Kula, La Piccolina i Košava, ukupnog kapaciteta blizu 90MW, u koja je uloženo 150 miliona evra.
Sumnja se da je ona, sinoć, u mestu Pakovraće, na auto-putu, vozeći „fijat“ pod dejstvom kokaina i bez položenog vozačkog ispita, izgubila kontrolu nad vozilom i udarila u zaštitnu ogradu.
U ovoj saobraćajnoj nezgodi, dve osobe koje su bile sa njom u automobilu su lakše povređene.
Osumnjičenoj je, zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, određeno zadržavanje do 12 sati i protiv nje će, osim krivične, biti podnete i odgovarajuće prekršajne prijave.
I B-34, Požarevac – Veliko Gradište – Golubac, kolovoz je vlažan, snega ima do 5 cm,
I A-147, Petrovac na Mlavi (raskrsnica ulica Srpskih vladara i Jovana Šerbanovića) – Petrovac na Mlavi (raskrsnica ulica Srpskih vladara i Melnički put), kolovoz je vlažan, snega ima do 5 cm,
II A-159, Požarevac – Kostolac, kolovoz je vlažan, snega ima do 5 cm,
II A-161, Salakovac – Malo Crniće – Petrovac na Mlavi, kolovoz je vlažan, snega ima do 5 cm.
Zbog najavljenih niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima postoji mogućnost pojave mestimične poledice, a pogotovo na deonicama koje se prostiru duž rečnih tokova, kotlina, klisura kao i na putnim objektima.
Prošle nedelje cena goriva bila je 198 dinara za litar evrodizela, dok je litar benzina evropremijum BMB 95 koštao najviše 167 dinara.
Narednih sedam dana biće skuplji za dva, odnosno tri dinara po litru.
Savindan se obeležava u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva.
Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je i zaštitnik prosvetnih ustanova.
Rođen je 1169. godine kao najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje. Svetovno ime bilo mu je Rastko.
Odrekao se svetovnog života i zamonašio veoma mlad, oko 1192. godine, na Svetoj Gori, u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon.
U Srbiju se vratio 1208. godine da potpuno izmiri zavađenu braću. Bavio se prosvetiteljskim radom prenoseći osnovne verske i svetovne pouke.
Iza sebe je ostavio više pisanih dela. Najznačajnija su “Žitije Svetog Simeona”, “Karejski tipik”, “Hilandarski tipik” i “Studenički tipik”, kao i “Zakonopravilo”.
U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla i Haritopula izdejstvovao autokefalnost srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju.
Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku iz hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za bugarsku arhiepiskopiju.
Prema zapisima iz tog vremena, glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije.
Njegove mošti su iz Trnova prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 1237. godine.
Savin kult je u narodu bio jak zbog čega je u vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru.
Praznik Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca.
Posle poluvekovne zabrane, 1990. godine ponovo se obeležava kao školska slava.
Naročito revnosno Svetog Savu praznuju stočari iz raznih krajeva.
Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova. Pred Savindan se nije smela stoka terati u šumu.
U mnogim krajevima se ovaj praznik proslavlja vrlo svečano i pre njega se postilo sedam dana.
Postoji mnogo narodnih verovanja u vezi za Savindanom, među kojima i to da ako na Svetog Savu grmi, desiće se važni događaji.
Ime Svetog Save nose mnogi toponimi, kao što su Savina, Savinica, Savina voda, Savina greda, Savina stopa, Savin izvor, Savin potok, Savina strana, Savin kuk, Savino počivalo.
U cilju daljeg sprečavanja većih poremećaja na tržištu i očuvanja životnog standarda stanovništva, Vlada Srbije usvojila je izmenjenu Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte kojom se njeno trajanje produžava do 28. februara.
Donete su i odluke o privremenom produženju zabrane izvoza Evro dizela EN 590, takođe do 28. februara , kao i o privremenoj zabrani izvoza i iznošenja prirodnog gasa do istog datuma.
Sve ove odluke primenjuju se od 1. februara, saopšteno je iz Vlade.
Kako bi se omogućilo nesmetano snabdevanje tržišta derivatima nafte i očuvao standard građana, Vlada Srbije odlučila je da na još mesec dana, odnosno do kraja februara, produži i važenje
Odluke o privremenom smanjenju iznosa akciza na pojedine derivate nafte za 10 odsto.
Danas i za vikend u nižim predelima južno od Save i Dunava stvaranje snežnog pokrivača od 5 do 15 cm, u Vojvodini manje – do 5 cm.
Na istoku Srbije, kao i u Banatu danas i sutra se uz sneg ponegde očekuje i kiša ili susnežica.
U Požarevcu danas kao i u subotu i nedelju oblačno sa snegom, temperatura bez većeg kolebanja, od -1 do 1°C.
Zbog klizišta od utorka kolubarski rudnici isporučuju manje uglja. Direktor EPS-a Miroslav Tomašević kaže za RTS da će u toku dana biti apsolutno normalizovana prouzvodnja uglja i ostvareni planovi za januar. “Sada imamo najjeftiniju cenu električne energije u Evropi i smatram da će se taj trend zadržati”, ističe Tomašević.
Miroslav Tomašević je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio da je proizvodnja je živa stvar i da će ona biti normalizovana. “Sinoć je klrenuo rotorni bager 1201 u rad, tako da će u toku dana biti apsolutno normalizovana prouzvodnja uglja i sa polja E i biće ostvareni planovi za januar, a to je proizvodnja sa kolubarskih kopova koja iznosi 63.000 tona”, izjavio je Tomašević.
U Kolubarskim rudnicma tvrde da su zalihe uglja 5,4 odsto iznad plana, ali ministarka energetike Dubravka Đedović nije zadovoljna, upozorava da je na deponijama 30 posto manje uglja nego prošlog meseca. Na pitanje zašto se ti podaci razlikuju Tomašević kaže da izgleda da je došlo do zabune u podacima i da se deponije nalaze na termoelektranama.
“Tu su ključni blokovi TENT A i TENT B i tu na zalihama imamo blizu milion tona uglja, a projektovana vrednost je 950.000. Ukupno na deponijama svim to je negde na nivou milion i 470 hiljada. Kada pročamo o 30 odsto manjem, to se odnosilo na proizvodnju. Ne znam zašto je pomenuto 30 odsto, proizvodnja se u rudnicima odvija spram planova. Osim kolubarskih rudnika imamo i rudnik Drmno. Proizvodnja uglja u Srbiji je na noviu 90 do 95 hiljada”, naglasio je Tomašević.
EPS se, kaže, oslanja na svoju proizvodnju.
“Naša proizvodnja se sastoji od proizvodnje u termosektoru koji je 70 odsto i hidrosektoru koji je 30. Postoje delovi godine kada mi i nijedna država ne može da zadovolji potrebe iz svoje proizvodnje. To se dešava i ove zime. Kada bismo poredili ovu i prošlu zimu, mi zanemarljivo malo uvozimo struje. Za jučerašnji dan 117 gigavat sati (GVH) je bila potrošnja u Srbiji. Uvezli smo planski za mesec januar, to radimo unapred, za jučerašnji dan smo kupili 3,7 GVH, a izvezli 8,8, dakle 5 GVH smo više izvezli struje. Mi smo na nivou 122 do 125 proizvodnje što zadovoljava konzum u zimskom periodu, mi ne zavisimo više od uvoza struje”, naglasio je Tomašević.
Prioritet za EPS su investicije i to u zelene kapacitete. Preduzeće sa državom razvija projekat gradnje HE Bistrica, već se gadi vetropark u Kostolcu, najavljeno je i više solarnih elektrana. Na pitanje kada se može očekivati neki od tih kapaciteta na mreži, Tomašević navodi da na mreži će najpre biti blok Kostolac B3 i da očekuje proizvodnju u četvrtom kvartalu.
“To je blok od 350 megavata i izgrđen je po najmodernijim standardima. Kada pričamo o proizvodnji iz uglja, EPS poštuje sve norme u emisiji štetnih gasova, kao i sve ostale propisane norme. Ne treba se skoncentrisati na ugalj kao negativnu komponentu. Što se tiče zelene energije, mi proizvodimo 30 odsto iz hidrokapaciteta, prvi vetropark u vlasništvu EPS-a biće pušten u rad sledeće godine. Važno je da podstaknemo privatnike koji će napraviti kapacitete u Srbiji i sa pravom preče kupovine dati EPS-u da kupi tu energiju. To je cilj, a ne isključivo EPS da investira i da bude vlasnik svake elektrane”, napominje Tomašević.
Ukazuje da nijedna reforma nije laka.
“Da li je EPS na udaru, pre bih rekao da je na udaru određenih grupa i medija koji nemaju dobar odnos prema EPS-u. Napomenuću da je 2014. bila angažovana Boston konsalting grupa koja se bavila razvojem EPS-a. Sada je angažovana kompanija iz Norveške, to su stručni ljudi koji rade sa nama i očekujemo rezultat njihovog rada i sagledavanja stvari. EPS je spreman da postupi po svemu za šta Vlada donese odluku”, kaže Tomašević.
Ukazuje da je stalno na terenu.
“Važno je biti sa radnicima, jer su ljudi i radnici ono što čini EPS. Odlazak na teren je dobar da se vide svi problemi. EPS ima stručnih ljudi i samo ih treba postaviti na prave pozicije da se pokaže šta EPS može, a može mnogo. Postigli smo dobar rezultat na kratak period”, ističe Tomašević.
Dodaje da građani Srbije znaju da je EPS državna kompanija i da radi sve u interesu države i građana.
“Bilo je jedno poskupljenje koje se sad realizuje od 1. januara, najavljena su nova, da li će se ostvariti to ne zavisi isključivo od EPS-a. EPS-u su potrebne investicije, ali on ima i svoje unutrašnje resurse, EPS je taj koji podnosi zahtev za povećanje cene električne energije, a konačnu odluku donosi država. Sada imamo najjeftiniju cenu električne energije u Evropi i smatram da će se taj trend zadržati”, ističe Tomašević.
Što se tiče privrede, odnosno industrije, dodaje, predsednik je dao zadatak, to je razvoj i investicije i to EPS mora da isprati.
“Jedna izbalansirana cena koja bi bila podsticaj za strane investitore je svakako jedan od prioriteta i o tome će se pažljivo donositi odluke”, zaključuje Tomašević.
Požar je izbio sinoć oko 20.00 časova i lokalizovan je nakon šest sati gašenja.
Krov kuće je pao prilikom požara.
Vatrogasci su prilikom pretrage zgarišta, u jednoj od prostorija pronašli ugljenisano telo. O svemu je obaveštena policija koja obavlja uviđaj i utvrđuje kako je tačno došlo do požara
Posle dinara najviše ima falsifikovanih evra, čak 476 komada,13,04 odsto, zatim 105 komada američkog dolara i 163 komada ostalih valuta, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Među dinarima najčešće su falsifikovani novčanice od 2.000, 78,66 odsto, zatim od 1.000, 10,95 odsto.
Kada je reč o stranom novcu otkrivena su 744 komada falsifikovanih novčanica, među kojima su preovlađivali evri, i to najviše oni u apoenima od 100 i 50, što je, kako navode iz NBS, razlika u odnosu na ranije godine, kada je umesto apoena od 100, najčešće bio falsifikovan apoen od 200 evra.
Posmatrano po nominalnoj vrednosti, dominantan udeo su imali falsifikovani evri čija je vrednost u dinarima iznosila nešto više od 6,7 miliona, odnosno 45,13 odsto, a na drugom mestu su bili dinari u iznosu od 5,3 miliona ili 35,65 odsto.
Pravo učešća na Konkursu imaju ustanove kulture, izuzev ustanova kulture čiji je osnivač republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, udruženja u kulturi, samostalni umetnici, samostalni stručnjaci i saradnici u kulturi, samostalni izvođači kulturnih programa, kao i drugi subjekti u kulturi (zadužbine i fondacije u kulturi, privredna društva i preduzetnici registrovani za obavljanje delatnosti u kulturi) čije je sedište na području Grada Požarevca.
Pojedinac može da bude podnosilac projekta samo ukoliko je u partnerskom odnosu sa registrovanim pravnim licem koje nije budžetski korisnik. Korisnik sredstava može biti isključivo pravno lice, preko koga se ostvaruje projekat ili koje na drugi način učestvuje u projektu. Odobrena sredstva ne mogu biti uplaćena na račun fizičkog lica.
Rok za dostavljanje prijava je 30 dana, počevši od utorka, 24. januara.
Uz najavu redovnih aktivnosti i nekih lepših događaja, direktor Bolnice dr Danko Nikolić pohvalio je donaciju kao i pomoć ove lokalne samouprave. Kako je naveo, od 2019. do sada, opština je za bolnicu obezbedila novi agregat, bronkoskop, posteljinu, aparat za merenje šećera koji je u vreme korone bio veoma koristan, tetra pelene za porodilište, u iznosima od po 100.000 dinara, dok donacija jastuka za odeljenja nove i stare bolnice iznosi 240.000 dinara od čega su, u poslednjoj turi, nabavljena 283 jastuka.
I predsednik opštine Veliko Gradište Dragan Milić pohvalio je dosadašnju saradnju te napore Bolnice za dobrobit pacijenata Braničevskog okruga uz želje da ta saradnja bude još uspešnija. On je, takođe, podsetio i na prošlogodišnju donaciju dušeka za ortopediju i obećao pomoć opštine i u narednom periodu kako bi pacijenti dobili neopodnu negu.
“To je naša bolnica, naši ljudi se tu leče.“, rekao je Milić, uputivši molbu kolegama iz Okruga da svi po malo doprinesu kvalitetu boravka pacijenata u bolnici.
Predsednik Milić dao je predlog da Bolnica podnese zahtev za još 200 jastuka, a ovom prilikom po prvi put lokalna samouprava je obezbedila paketiće za bebe sa teritorije ove opštine koje se ovde rađaju – ćebe i plišanu igračku, uz čestitku i obaveštenje roditeljima o pravima koja mogu da ostvare povodom rođenja deteta.
Uz sve pogodnosti i podršku koju opština pruža roditeljima i porodici, predsednik je podsetio i na poslednju donetu meru u vidu smanjenja poreza na imovinu za 30 odsto za porodice sa troje i više dece, u nastojanju da se poboljša natalitet.
Kako je ovom prilikom rečeno, uskoro se očekuje i otvaranje nove bolnice gde je završeno skoro 90 odsto radova, a pri kraju je i plan rekonstrukcije stare bolnice koji finansira grad Požarevac.
Da preduzete mere imaju rezultata potvrdio je i direktor Nikolić podatkom da su u 2023. godini u ovoj bolnici na svet došle 62 bebe.
Donacija je simbolično uručena glavnim sestrama odeljenja koje će je rasporediti prema potrebama bolnice.
Tri vagon-cisterne sa propilenom iskliznule sa šina u blizini železničke stanice u Subotici, evakuisan je prostor od oko 200 metara od pruge. Ovo je samo poslednja u nizu nezgoda koje su se dešavale u poslednje tri godine na prugama u Srbiji.
Vagon-cisterna sa amonijakom prevrnula se kod Niša 25. januara 2019., nije došlo do curenja amonijaka, ali su meštani evakuisani.
Kod Smedereva iskliznuo je voz za koji su mediji preneli da je prenosio tečni naftni gas 7. aprila. 2022. godine
Teretni vagon iskliznuo je kod Priboja 1. 8. 2022. godine.
Kod Pirota iskliznuo je teretni voz 13. septembra 2022.
Po dve nezgode dogodile su se na prugama u novembru i decembru prošle godine i januaru ove godine. Devetnaestog novembra 2022. deo vagona sa fosfornom kiselinom iskliznuo kod Šida.
Kod Bele Palanke iskliznuo je voz na pruzi 22. novembra 2022., velika materijalna šteta na pruzi.
Krajem prošle godine 25. decembra 2022. kod Pirota iskliznuo je voz koji je prevozio amonijak, više od 50 osoba završilo je u bolnici.
Zatim i 29. decembra 2022. kod Zaječara iskliznula je vagon-cisterna voza koja je prevozila fosfornu kiselinu.
Teretna kompozicija voza iskliznula je iz šina na pruzi u beogradskom naselju Železnik 18. januara.
Uzroci nezgoda na srpskim prugama
Nenad Stanisavljević iz Infrastruktura železnice Srbije kaže da uzrok iskliznuća vozova može biti i sastav železničke kompozicije, ispravnost cisterne koja saobraća na određenom delu, težina tereta koja se prevozi, subjektivni faktor, brzina voza kojom je išao, pa i stanje železničke infrastrukture.
Kod Smedereva iskliznuo je voz za koji su mediji preneli da je prenosio tečni naftni gas 7. aprila. 2022. godine
Teretni vagon iskliznuo je kod Priboja 1. 8. 2022. godine.
Kod Pirota iskliznuo je teretni voz 13. septembra 2022.
Po dve nezgode dogodile su se na prugama u novembru i decembru prošle godine i januaru ove godine. Devetnaestog novembra 2022. deo vagona sa fosfornom kiselinom iskliznuo kod Šida.
Kod Bele Palanke iskliznuo je voz na pruzi 22. novembra 2022., velika materijalna šteta na pruzi.
Krajem prošle godine 25. decembra 2022. kod Pirota iskliznuo je voz koji je prevozio amonijak, više od 50 osoba završilo je u bolnici.
Zatim i 29. decembra 2022. kod Zaječara iskliznula je vagon-cisterna voza koja je prevozila fosfornu kiselinu.
Teretna kompozicija voza iskliznula je iz šina na pruzi u beogradskom naselju Železnik 18. januara.
Uzroci nezgoda na srpskim prugama
Nenad Stanisavljević iz Infrastruktura železnice Srbije kaže da uzrok iskliznuća vozova može biti i sastav železničke kompozicije, ispravnost cisterne koja saobraća na određenom delu, težina tereta koja se prevozi, subjektivni faktor, brzina voza kojom je išao, pa i stanje železničke infrastrukture.
“Stanje železničke infrastrukture je samo jedan od faktora koji može da utiče na iskliznuće voza iz šina. Teško je utvrditi šta je najčešći razlog iskliznuća. Svaka situacija se razlikuje, najčešće je sadejstvo više faktora”, napomenuo je Stanisavljević.
Stanisavljević naglašava da su sve pruge u Srbiji bezbedne prema uslovima koje Infrastruktura železnice definiše unapred.
“Srpskim prugama se godišnje kreće oko pet i po hiljada vozova sa prevozom opasnih materija i oni saobraćaju gotovo na svim pravcima. Gotovo na svim prugama postoji prevoz opasnih materija. Deset posto svih vozova koji saobraćaju na srpskim prugama prevoze opasne materije”, rekao je Stanisavljević.
Prema njegovim rečima, opasne materije se prevoze i kroz Beograd, ali se one prevoze samo noću i postoje mere pregleda svih vozova pre nego što uđu i izađu iz Vračarskog tunela.
Stanisavljević kaže da vanredne događaje sa opasnim materijama imamo na svim evropskim i svetskim železnicama.
“Pruga u Subotici, gde je došlo do iskliznuća pre dva dana, izgrađena je 1882. godine i ona nije remontovana punih 50 godina, a imali smo i iskliznuće kod Pirota, a ta pruga je izgrađena 1886. godine i 50 godina ni ona nije remontovana”, napomenuo je.
Stanisavljević kaže da je dozvoljena brzina u Subotici svega 10 kilometara na sat, i od 20.000 vozova koji su tu prošla bilo je dva iskliznuća, a naravno da je svako od iskliznuća velika opasnost.
“Kod Pirota u mestu Staničenje imali smo smanjenu brzinu na 30 kilometara na sat i poslednjih pet godina nismo imali nijedno iskliznuće. Decenijama železnica je bila zaboravljena, zapostavljena i gotovo pred gašenjem kao saobraćajni sistem”, istakao je Stanisavljević.
Prošle godine u saobraćajnim nezgodama poginulo je 535 osoba, tako se nastavio rastući trend i prešao godišnji prosek. Od 500.000 zabeleženih prekršaja prekoračenja brzine u 2022. gotovo 3.000 je onih koji su kažnjeni zbog nasilničke vožnje.
“Neko ko je učinio teži prekršaj, neka nasilnička vožnja ili slično, u prethodne dve godine i kažnjen za to i ako se ponovi taj prekršaj, biće mu oduzeto vozilo”, kaže Branko Stamatović, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.
Iz Komiteta za bezbednost saobraćaja smatraju da mera privremenog oduzimanja vozila nije dobra. Smatraju da treba da bude trajna.
“Privremeno oduzimanje vozila do okončanja sudskog postupka je zaista neophodno, jer morate imati i do okončanja i nakon okončanja posebne mere. Međutim, ukoliko je samo do okončanja sudskog postupka, postavlja se pitanje koliko je to svrsishodno”, poručuje Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Represivne mere i kaznena politika pre svega ima za cilj da vinovnike prekršaja upozori na ono šta ih čeka ukoliko ne poštuju propise.
Okanović kaže da nije bitno samo kolika je visina kazne, već i to koliko je izvesno da će neko ko krši propise biti procesuiran i sankcionisan.
“Svaki vinovnik uvek radi nešto računajući da ga neće uhvatiti, pre svega ta sama kontrola još žešća treba da bude, to je po meni mnogo delotvornije nego samo povećanje kaznene politike”, dodaje Rade Knežević, advokat.
Više od 61.500 vozača isključeno je tokom 2022. iz saobraćaja zbog vožnje pod dejstvom alkohola, a zbog psihoaktivnih supstanci više od 2.500 vozača. Dok je 190.000 onih koji su kažnjeni zbog nevezivanja pojasa.
“Nikad veći broj kazni za prekršaje u saobraćaju nije napisan. Ono što treba posebno da radimo jeste da uvodimo automatske siteme za detekciju saobraćajnih prekršaja”, kaže Stamatović.
Oblačno i hladno. Posle podne na jugu i istoku Srbije mestimično sa slabim snegom, a ponegde se u nižim predelima očekuje i kiša.
Krajem dana i tokom noći intenziviranje padavina, pa se u svim predelima očekuje sneg, uz formiranje manjeg snežnog pokrivača u nižim predelima i povećanja visine snega u planinskim.
Vetar slab do umeren, u košavskom području jak, a u Donjem Podunavlju i na jugu Banata povremeno i olujni, istočni.
Najniža temperatura od -3 do 1, a najviša od 1 do 5 stepeni.
U Beogradu oblačno, uveče sneg. Temperatura do 2 stepena.
Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević istakao je da većina zavoda godinama organizuje sekcije kako bi se „svet“ šaha približio osuđenim licima oba pola.
„Ne čudi onda što je stiglo i najveće moguće priznanje za rad šahovskih sekcija imajući u vidu da su štićenici Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu prošle godine osvojili prvo mesto na Svetskom prvenstvu organizovanom za lica lišena slobode“, istakao je Carević.
On je podsetio i da su na prvenstvu, organizovanom onlajn u više od 40 zemalja, osuđenice u KPZ za žene u Požarevcu osvojile visoko drugo mesto.
Carević je naglasio da će uprava uvek podržati sve programe kojima se pomeraju granice slobode i humanosti, kao što su projekti koji se odnose na sport i umetnost.
„Zato je Zabela jedini aktivni zatvor u svetu koji je prvi organizovao basket turnir 3×3 sa ekipama sa državnog prvenstva, uprkos izazovima koje donosi organizacija takve manifestacije“, rekao je Carević.
Osim šahovske, u KPZ Zabela godinama unazad se organizuju i likovna i rezbarska sekcija, a osuđenici učestvuju u brojnim sportskim aktivnostima.
U jutarnjim satima se očekuje slab mraz, dok će dnevne temperature biti od 0 do 4 °C.
Na istoku Srbije u petak (27.01.) mešovite padavine – kiša i sneg.
Vetar će i u četvrtka (26.01.) biti slab do umeren istočni, u košavskom području povremeno jak, a zatim od petka u skretanju na umeren, ponegde i jak, severni i severozapadni. U planinskim predelima povremeno vejavica.
Po poslednjim dostupnim prognozama, sneg i vejavica neće izostati ni u Požarevcu i okolini. Ipak u samom gradu ne očekuje se da će se sneg zadržati duže, temeprature će biti u blagom plusu tokom dana, do 2 stepena Celzijusa.
Od ponedeljka temperatura će biti u blagom porastu.
Za realizaciju obezbeđena su sredstva Odlukom o budžetu Grada Požarevca za 2023. godinu u ukupnom iznosu od 3 miliona dinara.
Pravo učešća na konkursu imaju udruženja koja su od javnog interesa za Grad Požarevac u oblasti zaštite lica sa invaliditetom pod uslovom da sprovode aktivnosti ili da im je sedište na teritoriji Grada Požarevca, kao opštinske ili međuopštinske organizacije.
Projekat se može realizovati najkasnije do 31.12.2023. godine.
Prijave na konkurs se podnose u roku od 15 dana, počevši od utorka, 24. januara.
Ministarka poručuje da su stimulativne mere Vlade za racionalnu upotrebu energije do sada dale odlične rezultate.
“Ušteda u potrošnji električne energije u oktobru iznosila je 15 odsto, u novembru sedam, dok su građani u decembru potrošili 9,4 odsto manje električne energije nego u istom mesecu 2021. godine”, rekla je Đedovićeva nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) o saradnji na realizaciji projekta “Bolja energija u Srbiji”.
Precizirala da je uštedom pravo na popust ostvarilo skoro 1,4 miliona domaćinstava, odnosno 44 odsto, najviše u Beogradu, Šapcu, Novom Sadu, Somboru i Nišu.
“Važno je da nastavimo sa edukacijom građana i privrede, kako bismo svi zajedno imali benefite od racionalne upotrebe energije i energenata”, navela je ministarka koja je Memorandum čiji je cilj unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji, potpisala sa direktorkom misije USAID Bruk Ašam, a u prisustvu ambasadora Kristofera Hila.
Prema njenim rečima, saradnjom sa USAID-om na projektu “Bolja energija” radiće se na tome da se energetska efikasnost dodatno ustoliči kao “novi izvor energije”, kroz razvoj mehanizama za povećanje mera energetske efikasnosti, praćenje i kontrolu rezultata, ali i putem sveobuhvatne edukacije stanovništva i podizanja svesti o tome da je rasipanje energije apsolutno nedopustivo, naročito u vreme globalne energetske krize.
USAID-ov program “Bolja energija”, vredan 10 miliona dolara, pokrenut je krajem 2021. godine i fokusiran je na pomoć u poboljšanju energetske efikasnosti na opštinskom nivou i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije.
Program se već provodi u više gradova širom Srbije, uključujući Niš, Sombor, Valjevo, Knjaževac i Pančevo.
Srbiji se u domaćinstvima, javnom i komercijalnom sektoru utroši oko 50 odsto finalne potrošnje energije. Prosečna potrošnja toplotne energije po kvadratnom metru godišnje oko dva puta je veća od proseka u zemljama članicama EU. Zbog toga će u narednom periodu biti izuzetno važno da se u ovom segmentu potrošnje energije sprovedu mere unapređenja energetske efikasnosti kako bi se smanjili nepotrebni troškovi i unapredilo stanje u energetskom sektoru.
Samo u sektoru domaćinstava u narednom periodu trebalo bi da se ostvari oko 23 odsto ovog cilja. Najveći izazov za unapređenje energetske efikasnosti predstavljaju domaćinstva, a posebno ona koja žive u stambenim zgradama.
Dekoracija na stubovima javne rasvete uklonjena je prošle nedelje.
Inspektori Poreske policije u koordinaciji sa MUP-om lišili u Smederevu slobode dvoje ljudi i od njih oduzeli 3.000 litara nafte, saopštila je Poreska uprava.
Nafta je pronađena i oduzeta prilikom pretresa motornih vozila.
Protiv uhapšenih, od kojih su oduzeti akcizni proizvodi, podnete su krivične prijave zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivična dela nedozvoljenog skladištenja robe i nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda.
Vetar slab do umeren istočni, najniža temperatura od nula do tri stepena Celzijusa, najviša od tri do šest stepeni.
U Požarevcu će biti oblačno i suvo vreme, sa slabim i umerenim istočnim vetrom i temperaturom od 0 do 5 stepeni Celzijusa.
Moguće su uobičajene tegobe kod hroničnih bolesnika. Astmatičarima, mentalno nestabilnim i osobama sa oboljenjima srca savetovan je oprez. Bolovi u kostima i promenljivo raspoloženje mogu biti meteoropatske reakcije.
Prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica osiguranja iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade za prethodnih 12 meseci, što je 35.025 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 500.360 dinara.
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 24 odsto, što znači da će se mesečni izdatak za samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kretati u rasponu od 8.406,00 do 120.086,40 dinara.
Cene su ostale iste kao i prethodnih godina i iznose 150 dinara za ulaz i 100 dinara za klizaljke, ko ih ne poseduje.
Prvog dana rada klizališta, u petak, ulaz na led je besplatan, samo se naplaćuje iznajmljivanje klizaljki.
Termini su, radnim danima:
I termin – 16h do 17:30h
II termin – 18h do 19:30h
III termin – 20h do 21:30h
Vikendom se organizuje dodatan termin, i to od 14h do 15:30h
Prepodnevni period je rezervisan za organizovane posete požarevačkih osnovnih škola.
Ona je za Tanjug istakla da je u decembru zbog porasta broja infekcija došlo i do porasta potrošnje svih antibiotskih sirupa.
„Problem sa sinacilinom je u proizvodnji u Galenici i niko se nije žalio, jer postoje zamene. Međutim kako je povećan broj respiratornih infekcija u decembru je krenula priča oko sinacilina, mi smo uvezli dodatne količine i imamo 150 hiljada pakovanja svih antibiotskih sirupa. Mesečna potrošnja je oko 40 – 50 hiljada i jasno je da imamo dovoljno zaliha za tri meseca”, rekla je Škodrić.
Direktorka RFZO podseća da postoje adekvatne zamene, te da se niko nije žalio na nestašicu.
„Hemofarm je povećao proizvodnju panklava, a Galenika najavila rešavanje problema, odnosno, on je rešen nakon godinu dana i nastaviće se od sredine februara proizvodnja”, kazala je ona.
Dodaje da će ukoliko bude bilo problema, to na vreme reći te da nema potrebe da se kupuju veće količine i stvaraju veštačke nestašice, preneo je Tanjug.
„Imamo i problem što iz drugih zemalja dolaze da kupuju kod nas brufen, paracetamol… i to je problem koji pokušavamo da iskontrolišemo”, navela je Škodrić.
