Ambasador Srbije u Turskoj Zoran Marković za B92.net potvrdio je da je već mesecima na snazi obavezno nošenje maski na otvorenom, te da to nije nikakva nova mera.

Oko 20.000 turista iz Srbije boravilo je ovog leta u Turskoj i među njima nije bilo prijavljenih slučajeva zaraze koronavirusom, a sezona još traje, stoga smo pokušali da otkrijemo kakvo je trenutno stanje u jednom od omiljenih srpskih letovališta.

Ambasador Srbije u Turskoj Zoran Marković za B92.net kaže da “sezona nije ni približna onoj od protekle godine, ali da uspevaju da je održe”.

“Sezona u Turskoj, posebno u antalijskoj regiji traje do kraja oktobra. Za sada, kao i do sada, protiče zadivljujuće dobro u pogledu širenja koronavirusa, a što se tiče finansijskog efekta, može se reći da je očekivano loša. Podaci koje je objavilo tursko ministarstvo turizma govore o tome da sezona nije ni približno onome što je bilo proteklih godina”, kaže ambasador za naš portal.

Što se tiče obaveznosti nošenja maski na otvorenom, on je objasnio da “to nije nikakakva nova mera, na snazi je već mesecima i zaprećena je kazna od 900 turskih lira, nešto preko 100 evra, a maliciozno je tumačenje koje implicira da je obavezno nošenje maski na plažama”.

“Možda na nekim gradskim, koje se tretiraju kao javne površine, ali sigurno ne i na hotelskim, barem prema saznanjima kojima raspolažemo. Nošenje maski na javnim površinama, zajedno sa drugim merama koje bi se moguće ticale naših turista, odnose se na ulice, tržne centre, javni prevoz i sva druga mesta gde je prisutno veće grupisanje ljudi”, istakao je Marković.

Nema opuštanja – virus je tu

To, kako ambasador kaže, nije slučaj sa hotelima i hotelskim plažama, ali naravno da “lična kultura i lična odgovornost nalažu oprezno ponašanje i u krugu hotela”.

Ulazak u hotel ne znači potpuno opuštanje i zaborav da je koronavirus prisutan.

“Svakako je preporučljivo, većinom obavezno, da se u restoranu prilikom uzimanja hrane nosi maska. Ponavljam da je u antalijskoj oblasti zastupljen drugačiji koncept turizma u odnosu na ono što je većina naših turista naviknutih na crnogorski ili grčki, pa čak i hrvatski turizam navikla”, kaže ambasador.

Ulazak u hotel podrazumeva unapred odvojene ležaljke, a nema mogućnosti da se peškiri spuštaju po sopstvenom nahođenju, kako na plaži tako i na bazenima. Nema velikih grupa ljudi koji se međusobno poznaju, pa je tako socijalna distanca podrazumevana. Radi se prevashodno o porodičnom turizmu.

S obzirom na to da već duže vremena nismo imali situaciju da su naši turisti iz ove zemlje “unosili” virus, ambasador je konstatovao da se uglavnom radi o “porodicama, čiji su članovi upućeni jedni na druge, i nemaju interakcije sa ostalim gostima”.

“Proporcionalno srpskih turista ima malo u odnosu na druge, a noćni život u okviru boljih hotela praktično ne postoji ove sezone, tako da je mogućnost širenja zaraze među turistima svedena na minimum, kada se uzme u obzir da su upravo takva mesta najkritičnija”, istakao je Marković.

Mesta javnog okupljanja su, kako je istakao, potencijalni rizik, te naši turisti, ukoliko sebe ne izlažu riziku odlaska po raznim bazarima, tržnim cemtrima i sličnim mestima, uzevši u obzir navedeno, imaju male šanse da se zaraze, ukoliko su zdravi došli, pod pretpostavkom da poštuju elementarna pravila ponašanja u ovim krznim vremenima.

Preporuka – držite se hotela u kojima ste smešteni

Kao i svuda, tako i u Turskoj, iz dana u dan povećava se broj potvrđenih novih slučajeva koronavirusa.

Kao najveće žarište označena je Ankara, glavni grad od 6 miliona stanovnika, u koji su se njeni žitelji vratili sa odmora i pre svega zaraze ima u predgrađima, gde živi siromašniji sloj stanovništva.

“Zašto je to bitno? Zbog toga što ovaj sloj stanovništva nije bio u prilici da sebi priušti skupe hotele, već su boravili u mestima gde je zastupljen turizam kakav je najzastupljeniji i kod nas – velike gradske plaže, ogromna koncentracija ljudi, ishrana po gradskim restoranima i slično. Ujedno ovo je i sezona svadbi, mnogo ih je pomereno s proleća. U turskoj kulturi je zastupljen isti mentalitet kao i kod nas. Ovakva slavlja nisu slavlja ako nema bar 500 zvanica, sa pesmom i igrom”, objašnjava ambasador.

Narodni ples je sličan našem kolu, a kako kaže, i u kulturi je, opet kao kod nas, zastupljeno grljenje i ljubljenje sa svima, te su rezultati toga vidljivi.

“Da se vratimo na koncept turskog turizma – on je u antalijskoj regiji sve obrnuto od onoga na šta su naši ljudi navikli. To ima svoju cenu, izraženu u novcu, pre svega”, zaključuje ambasador.