Povodom Dana državnosti Republike Srbije 15. februara 2018. godine biće otvorena izložba UMETNIČKA ZBIRKA SANU-LIKOVNI UMETNICI AKADEMICI.
Srpska akademija nauka i umetnosti, povodom jubileja 175 godina postojanja, kroz izložbu Umetnička zbirka SANU – likovni umetnici akademici, predstavlja deo svoje bogate zbirke umetničkih dela. Od osnivanja Društva srpske slovesnosti 1841. a kasnije preko Srpskog učenog društva, Kraljevske akademije, do današnje Srpske akademije nauka i umetnosti, prikupljana su umetnička dela na različite načine: otkupima, donacijama dobrotvora, poklonima umetnika akademika.
Ljubitelji umetnosti biće u prilici da uživaju u delima Stevana-Steve Todorovića, Paje Jovanovića, Ljubomira-Ljube Ivanovića, Uroša Predića, Marka Čelebonovića, Petra Lubarde, Mila Milunovića, Nedeljka Gvozdenovića, Zore Petrović, Ljubice Sokić i mnogih drugih. Ova izuzetna izložba trajaće mesec dana.
Zabrana plovidve na deonici koja vodi od Kostolca do Golupca proglašena je zbog jake košave.
Na području Braničevskog okruga od jutros je zabranjen brodski saobraćaj na Dunavu, zbog jakih udara košave koja duva u svih osam opština ovog okruga.
– Zabrana plovidbe proglašena je jutros u osam sati, na deonici koja vodi od Kostolca do Golupca, zbog jakog jugoistočnog vetra koji duva brzinom od 118 kilometara na sat – izjavio je za Novosti Milijan Anđelković, šef Lučke kapetanije Veliko Gradište.
U Braničevskom okrugu zbog jakih udara košave i drumski saobraćaj odvija se usporeno, naročito kod Golupca i Žagubice, gde postoji opasnost od odrona.
Na državnom putu Miljević-Zelenik došlo je do obrušavanja kamenog propusta, pa se vozila preusmeravaju kroz naselje Miljević.
U Galeriji savremene umetnosti 6. februara 2018. godine postavljena je izložba pod nazivom „Druga postavka plakata izložbi održanih u GSU (2011-2018)“.
Posetioci imaju priliku da se podsete likovnih, primenjenih, etnoloških i drugih izložbi koje su održane u Galeriji savremene umetnosti od osnivanja do današnjih dana.
Galerija savremene umetnosti, prvobitno nazvana Gradska galerija osnovana je 4. aprila 2011. godine pri Narodnom muzeju. Nalazi se u pešačkoj zoni, u samom centru grada, u kući iz 19. veka. Galerija savremene umetnosti Požarevac organizuje samostalne i grupne izložbe sa namerom da promoviše i predstavi projekte iz oblasti savremene umetnosti.
Izložba je otvorena do 14. februara.
Pčelarski centar opštine Žagubica uz svesrdnu i punu podršku lokalnog rukovodstva žagubičke opštine i ove godine omogućio je pčelarima besplatan odlazak na Državni Međunarodni Sajam pčelarstva. Pčelari su imali prilike da vide inovacije vezane za pčelarsku opremu, da se edukuju i razmene iskustva.
Zoran Kerić, menadžer Pčelarskog centra istakao je da je Sajam pravo mesto da se steknu veća i utvrde već postojeća znanja iz oblasti pčelarenja. Takođe je istakao da će opština Žagubica i nadalje ulagati napore u razvoj ove privredne grane za koju iz godine u godinu vlada sve veće interesovanje.
Foto: Opština Žagubica
Desetogodišnjica Državnog Međunarodnog Sajma pčelarstva proslavljena je dostojno, kako i dolikuje jubileju, uvođenjem brojnih noviteta i povoljnosti za pčelare posetioce.
Sajam je i ove godine organizovao Savez pčelarskih organizacija Srbije.
Đaci i nastavnici kučevačke Osnovne škole “Ugrin Branković“, po svemu sudeći, novu školsku godinu ( 2018/2019) dočekaće u kompletno rekonstruisanoj zgradi!
Iz Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, u školu je stiglo Obaveštenje u kojem se ističe da je prihvaćen projekat rekonstrukcije škole i da je dostavljena projektna dokumentacija kompletna. Ukupna vrednost projektovanih radova iznosi 54.053.568,72 dinara bez PDV.
„Sada nam predstoji raspisivanje Javne nabavke“, rekla je direktorka škole Snežana Kržanović. „ Očekujemo da set aj proces završi u roku od tri meseca i da radovi na rekonstrukciji započnu odmah nakon završetka drugog polugodišta školske 2018/2018. Ako sve bude kako je planirano, rekonstrukcija koja predviđa kompletnu zamenu unuitrašnje i spoljne stolarije, postavljanje novih podova ( parketa), zamenu pokrivke krova, ugradnju solarnih panela i zamenu postojeće kotlarnice novom, trebala bi biti završena do 01. septembra t.j. do početka školske 2018 / 2019.“, dodaje Snežana Kržanović.
Rođeni Požarevljanin, Nenad Nedeljković, vrstan levi i srednji bek, napustio je Rudar iz Kostolca i prešao u beogradski Partizan.
– Ponikao sam u Požarevcu, a prvi trener mi je bio otac Mirko. Prošao sam sve mlađe selekcije, igrao i za mladi tim beogradskog Sinđelića, dok sam matičnom klubu bio veran petnaest godina. Dok sam bio na studijama u Beogradu nosio sam dres Obilića. Nisam naišao na razumevanje u Požarevcu, pa sam prešao u kostolački Rudar. Trener Dragan Ajdačić mi je dao šansu za dokazivanje i postao sam standardni starter. Završio sam Rudarski fakultet u Beogradu i stekao zvanje inženjera rudarstva 2016. godine – kaže Nedeljković.
Za pravog arhitektu igre još od prošle godine bili su zainteresovani Crvena zvezda i Partizan kao i neki inostrani klubovi.
– Radim i živim u Beogradu, tako da sam morao da napustim Rudar. Kostolčani su hteli da me zadrže, a razgovarao sam i sa ljudima iz crveno i crno-belog tabora. Na kraju sam prelomio i potpisao za Partizan. Verujem da sam napravio pravi izbor i da ću vrlo brzo da uskočim u standardnu postavu – kaže Nedeljković.
Direktor Opšte bolnice „Petrovac na Mlavi“ dr Branko Lukić iskazao je zadovoljstvo jer je ugovorena rekonstrukcija bolničkog kompleksa Doma zdravlja i Opšte bolnice sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima.
Vrednost kompletnih radova procenjuje se na više od 5 miliona evra, a rekonstrukcija će se odvijati etapno u 3 faze. U prvoj fazi uradiće se spoljno uređenje, rekonstrukcija krovova, fasada, postavljanje nove stolarije, parterno uređenje dvorišta kao i nova zgrada vešernice.
U drugoj fazi izgradiće se nova toplana na biomacu koja će imati kapacitete da greje ne samo bolnički kompleks već i veći deo grada koji je smešten na levoj obali Mlave.
Na kraju će se u trećoj fazi pristupiti unutrašnjem uređenju bolničkih objekata. Realizacija svih radova na rekonstrukciji predviđena je u naredne 3 godine.
Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje da će u sredu duvati jak i olujni jugoistočni vetar na jugu Banata sa udarima preko 24 metara u sekundi.
U Srbiji će biti umereno i potpuno oblačno, u većem delu zemlje toplo i vetrovito.
Tokom dana padaće ponegde slaba kratkotrajna kiša, a kasnije posle podne i uveče očekuje se jačanje intenziteta padavina prvo na jugu i jugozapadu, a tokom noći i u ostalim krajevima.
Na višim planinama očekuje se sneg, vetar umeren i jak južni i jugoistočni, u košavskom području i olujni.
Jutarnja temperatura od 0 stepeni Celzijusevih do 5 stepeni Celzijusevih, najviša dnevna od 6 stepeni u Timočkoj Krajini do 14 stepeni na zapadu i jugoistoku Srbije.
U Požarevcu će sutra biti umereno i potpuno oblačno, toplo i vetrovito, tokom dana povremeno kratkotrajna kiša, uveče i tokom noći jačanje intenziteta padavina.
Očekuje se jak vetar, povremeno olujni jugoistočni. Jutarnja temperatura oko 4 stepena, najviša dnevna oko 10.
Kad krenete kroz sokake, umesto mape pratite odžake. Onde gde je sušara najviše, ne pola puta između Užica i Zlatibora, to je Mačkat, “svetska prestonica” gastronomskih đakonija od sušenog mesa. Tu su se domaćini – što radi izvoza misle globalno, a rade strogo lokalno, po starinskoj recepturi – sastali 18. put, na čuvenoj “Pršutijadi”. Dok je “gastronomski parlament” većao ko je najbolji u proizvodnji goveđe i svinjske pršute, kobasica, slanine i stelje, gosti sa svih strana, rešeni da se ovde “poprave”, ne štede i, reklo bi se, nigde na svetu bogatijih od Srba nema.
Počelo je uz sve užičko: uz čuvenu “ljutu”, još čuveniji beli mrs i, opet, erske trube orkestra Igora Mitrića iz Sirogojna. Onda se prešlo na “konkretnije”. Miris biranih “seckalica” iz sušara povod je za razgovore o tajnama spravljanja najukusnije goveđe pršute, kraljice među ovdašnjim specijalitetima. Zna se, za jedinstven ukus “krivci” su podneblje, zlatiborska ruža vetrova, ispaša kakve nadaleko nema, vešte ruke mesara i dim bukovine. Doduše, poslušaše seljaci savete “ozgo”, “da sve mora biti u skladu s težnjama našeg naroda da se priključi velikoj porodici evropskih naroda”, pa pušnice sad ko apoteke izgledaju. Više se pršuta ne tera kiridžijskim kolima do Užica. Sad leti, od Mačkata do Stokholma ili Moskve. Ukus je, bogu hvala, ostao isti.
Nekada se pršuta proizvodila samo s kraja jeseni i zimi, da se do proleća nekako preživi. Sada se radi danonoćno, 365 dana u godini, i opet je malo. Mnogi zato klimaju glavom, nigde da vidiš goveda na ispaši, ko da su izumrla vrsta, a “original užičke” ima na tone. Zato je “Pršutijada” važna, da se žito od kukolja odvoji. U takvoj atmosferi, začu se glas predsednika žirija:
– Dobitnik Zlatne medalje za goveđu pršutu je domaćinstvo Aleksandra Radojičića. Zlato za svinjsku i ovčiju pršutu pripada Radomiru Šopaloviću, najbolju slaninu pravi Marko Stojanović, a kobasicu Aleksandar Čeliković. Prvak u spravljanju ovčije stelje je Nikola Brković. Svi šampioni su domaćini iz zlatiborskih sela– čulo se u sajamskoj “balon sali”.
KLjUČ USPEHA
Šampion “Pršutijade” nudi zalogaje iz svoje sušare i objašnjava da su porodični način poslovanja i poštovanje tradicije ključ uspeha. Pravili su pršutu njegov deda Velimir i otac Živan, a sa njima i on od kada zna za sebe.
– Meni i suprugi Kosani pomažu naša deca, a bogu hvala, imamo ih četvoro: Jovanu, Strahinju, Veljka i Sofiju. Sve što proizvedemo ima kupca, na pijacama i u restoranima širom Srbije – kaže Aleksandar Radojičić, zadovoljan “zlatom” za kvalitet, jer bolje reklame za vrhunsku hranu nema.
Veći deo Hrvatske osvanuo je jutros pod snegom, koji će padati i tokom dana, a građani su upozoreni da ko ne očisti sneg sa vozila može dobiti kaznu od 700 kuna – malo manje od 100 evra.
Osim što moraju imati obaveznu zimsku opremu, vozači su, prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, dužni i da svoj automobil očiste od snega.
One koji to ne urade čeka kazna u iznosu od 700 kuna ako upravlja vozilom na kojem ima snega i leda.
Legendarni muzičar Pol Sajmon najavio je da će se povući ove godine i da će zbog toga napraviti oproštajnu turneju. Turneja “The Homeward Bound” obuhvatiće koncerte u Velikoj Britaniji i SAD. U saopštenju objavljenom na „Tviteru“, Sajmon je opisao svoje penzionisanje kao prirodni kraj karijere.
Istakao je i da mu to predstavlja neku vrstu olakšanja, jer trenutno ne može da posveti dovoljno vremena supruzi i porodici.
Osim toga, istakao je i da smrt Vinsenta Nguinija, gitariste njegovog benda, doprinela odluci. Sajmon je, ipak, ostavio prostor za povremeno vraćanje u vidu nekih dobrotvornih koncerata.
Sajmon je muzičku karijeru započeo pre više od 60 godina, kada je sa svojim školskim prijateljem Artom Garfankelom nastupao pod imenom „Tom i Džeri“.
Nakon kratkog razlaza, ponovo su se udružili 1963. godine, a ubrzo stekli svetsku slavu vanvremenskim hitom The Sound of Silence. Postali su jedni od najpopularnijih muzičara decenije, posebno sa objavljivanjem hitova Bridge Over Troubled Water i Mrs Robinson.
00. Izdao je nekoliko izuzetno uspešnih albuma, poput Still Crazy After All The Years 1975. godine, a deceniju kasnije i Graceland.
Tokom karijere, Sajmon je izdao 13 solo albuma, osvojio 16 Gremija i prodao više od 100 miliona nosača zvuka.
Predmet inspekcijskog nadzora su sve stambene zajednice na teritoriji Grada Požarevca koje se nisu registrovale do trenutka otpočinjanja inspekcijskog nadzora.
Rok za registraciju, odnosno preregistraciju stambenih zajednica istekao je još 12. decembra 2017. godine.
Komunalna inspekcija početkom ovog meseca započela je inspekcijski nadzor u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i zakonom koji se uređuje inspekcijski nadzor.
Komunalna inspekcija po zakonu započela je kontrolu stambenih zajednica i dala rok od 30 dana da se žitelji zgrada sami organizuju, u protivnom sledi prinudna uprava.
Zapisnik o inspekcijskom nadzoru u zgradi 14 u ulici Čede Vasovića u Požarevcu, foto: Urban City
KAZNE
Zakonom o stanovanju predviđena je mogućnost kazne, Mirjana Kovačević iz Privredne komore Srbije rekla je za RTS da “to nije cilj zakona”.
“Postoji mogućnost kazne u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara ukoliko stambene zajednice ne izvrše obavezu registracije. Međutim, smisao i cilj ovog zakona nije kažnjavanje već podizanje kvaliteta stanovanja i življenja”, objašnjava Kovačevićeva.
Inspektori će pribegavati prvo izdavanju nalogu da se imenuje prinudna uprava, čiji je zadatak da organizuje zajednicu da se registruje i izabere upravnika.
Spisak registrovanih zajednica u Požarevcu možete proveriti OVDE.
Olimpijskoj postavi novog Exitovog Festivala 84 na Jahorini, koji predvode Sigma, Asian Dub Foundation i Umek, pridružuje se globalni tehno velikan, Joris Voorn! Holandski superstar DJ već niz godina se nalazi u samom vrhu svetske scene, nastupajući kao hedlajner najvećih svetskih festivala i megaklubova na Ibici. Jedan je od retkih koji uživa privilegiju da je rezident ne jednog, već čak dva od tri najpopularnija kluba na čuvenom španskom ostrvu, Amnesia i Ushuaia! Uz nekolicinu kolega, definisao je savremenu tehno scenu i pomogao da se Amsterdam transformiše u prestonicu elektronske muzike.
Foto: EXIT
Joris Voorn nalazi se u samom epicentru holandske tehno scene. Njegov izraz spaja modernu umetnost i tehnologije kojom vlada sa lakoćom. Njegov poslednji album „Nobody Knows“, američka Billboard lista proglasila je za najbolji elektronski album 2014. godine, dok je njegov poslednji EP „I Ran The Zoo“ objavljen 2017. kritika podigla u zvezde. Još 2003. godine osvojio nagradu za talenat godine u svojoj zemlji, da bi odmah potom njegova popularnost eksplodirala uz traku „Incident“, koja se tog leta vrtela u svim klubovima od The Sub Club do Circo Loco i koji su u setovima puštali Carl Cox, Derrick May i Laurent Garnier. Svoj status dodatno je zakucao 2009. hitom Sweep The Floor, koji je iste godine proglašen za himnu Ibice. Pored fantastičnih techno i house setova, Joris Voorn je i vlasnik dve etikete, Rejected i Green, a kao producent i DJ osvojio je poštovanje svih kolega iz muzičke industrije, žareći i paleći na nastupima širom sveta.
Foto: EXIT
Njemu će se na Festivalu 84 koji će od 15. do 18. marta biti održan na olimpijskoj Jahorini u organizaciji EXIT tima, pridružiti proslavljeni internacionalni, regionalni i domaći izvođači, kao što su Sigma, Asian Dub Foundation, Umek, Burak Yeter, Filatov & Karas, Mahmut Orhan, Patrice Baumel, After Affair, Bad Copy, Forest People, Frankie, Kontra & Indigo, Helem Nejse, Mladen Tomić b2b Siniša Tamamović, Van Gogh, A Skitzo, Billain, Black Acid b2b Vanyano, DJ Soul, Forest People, Forniva b2b Andrej Jelić, G.Edd b2b Fedja Knajdl, Merakoon, Mr. Mehikano, Said5, Soole b2b Robert S, Woodie, Worda, Zli Jay i mnogi drugi!
Foto: EXIT
Jednodnevne ulaznice po promo ceni samo 24 sata!
Izuzetno ograničen broj dnevnih ulaznica za Festival 84 sa 40% popusta, po promo ceni od svega 1.500 dinara, biće dostupan samo 24 h ili do isteka zaliha u sredu, 7. februara, nakon čega će cena dnevnih ulaznica biti viša. Dnevna ulaznica, pored pristupa svim zonama festivala za kupljen dan, omogućava i pristup žurkama zagrevanja 15. marta i zvaničnoj žurki za zatvaranje skijaške sezone na Jahorini 18. marta. U prodaji je i dvodnevni komplet ulaznica za Festival 84 po ceni sa 50% popusta od 2.400 dinara. Na sajtu zvanične Exitove turističke organizacije exittrip.org dostupna je i ograničena količina promotivnih paketa sa ulaznicom za Festival 84, te dvodnevnim ski pasom i smeštajem po ceni već od 79 evra, ali i specijalno skrojeni turistički paketi za ostale festivale u organizaciji EXIT tima.
Nakon što je EXIT Leto ljubavi 2017. godine bilo najveći festivalski poduhvat na ovim prostorima, obuhvativši Sea Dance na Jazu, Revolution u Temišvaru, Sea Star u Umagu i svakako centralni EXIT festival u Novom Sadu, novi projekat EXIT Freedom u 2018. biće još veći jer mu se pridružuje i peti član – Festival 84! Program festivala se kreira po formuli 2+2 korišćenoj i za izrazito uspešni Sea Star festival u Umagu. Tako će prvi dan festivala imati večernju žurku zagrevanja, a naredna dva biće otvorena u punom kapacitetu i u toku dana na ski stazi i tokom noći u montažnom objektu na terenima ispred Hotela Bistrica, ali i na drugim zatvorenim lokacijama. Poslednji dan biće rezervisan za žurku zatvaranja, sa kojom će ujedno i zvanično biti zatvorena zimska sezona u Olimpijskom centru Jahorina.
Na Trgu Radomira Vujovića br. 12, prvi u Požarevcu registrovali stambenu zajednicu. Složne komšije u zgradi “Morava” bez troškova za upravnika i održavanje.
Stanari zgrade “Morava”, na Trgu Radomira Vujovića br. 12 u centru Požarevca, ne moraju da strahuju od najavljene kontrole Komunalne inspekcije, jer su svoju stambenu zajednicu registrovali prvi u gradu, pišu Novosti.
Taj posao su obavili još u septembru prošle godine – pa se u registru nalaze pod rednim brojem 1 – a, osim po ovoj ažurnosti, ove komšije predvođene pukovnikom u penziji Spasojem Čojićem, koji ih “postrojava” već 14 godina, u srcu Braničeva prednjače i po uređenju svog ulaza.
A da se radi o uređenom prostoru, vidi se još na prilazu zgradi koju krasi besprekorna fasada, uz interfon i prilaz za invalide.
– Postavili smo i nadzorne kamere u ulazu, liftu i podrumu, te ih povezali sa kablovskom televizijom, pa vidimo ko ulazi u zgradu. Sredili smo i lift, postavili protivpožarne aparate, okrečili zidove i istakli oglasnu tablu, a tu je i “Pravilnik za stanare” – kaže Čojić, nekadašnji predsednik Skupštine stanara, a od lane upravnik stambene zajednice.
Nadalje, ispred lifta je postavljena klupa, a tu su i saksije sa cvećem, korpa za otpatke, novi poštanski sandučići i grafike na zidu. U prizemlju je i prostorija za sastanke, koju su stanari opremili računarom i laserskim štampačem na kojem upravnik “štancuje” redovni dvomesečni Informator za sve kojima je adresa na Trgu Radomira Vujovića br. 12, odnosno za 36 stanova i tri lokala u prizemlju.
– Za upravnika, te tekuće i investiciono održavanje stanari bi trebalo da plaćaju po 700 dinara mesečno. Međutim, još pre deset godina smo prostor na krovu izdali jednom mobilnom operateru, pa niko ne mora da plaća ništa, odnosno pošteđeni smo tog troška – naglašava Čojić i ističe da njegove komšije služe za primer i kada je reč o solidarnosti, pa su deo zajedničkog novca iskoristili da pomognu socijalno ugroženim komšijama kojima su obnovili stan.
Ovaj penzionisani oficir je pronašao i “recept” za obezbeđivanje kvoruma, najčešćeg problema pri odlučivanju u sličnim zgradama. Kaže, sedam dana ranije na oglasnu tablu okači Dnevni red sa spiskom stanara, pa onaj ko ne može da dođe potpiše saglasnost za buduće odluke i problema nema.
PRIMER
Zgrada “Morava” je podignuta još 1972, a u ulazu br. 12 je Skupština stanara oformljena pre 14 leta. Dve godine kasnije, dobili su matični broj, PIB i otvorili račun u banci, pa su novi zakon dočekali najspremniji u gradu. Iako to nije bila obaveza, izabrali su i petočlani Nadzorni odbor…
“DOMAĆI KADROVI”
– U ulazu živi petoro ekonomista, pa imamo uredne završne račune koje smo ranije redovno slali Narodnoj banci Srbije, a od prošle godine Poreskoj upravi. Imamo i tri doktorke, te još jednog pukovnika, a tu je i nekoliko radnika zatvora “Zabela”, koji budno motre na našu bezbednost –“raportira” upravnik Čojić.
Odlukom Gradskog veća Grada Požarevca od 2. februara 2018. godine, sredstva u iznosu od 3.420.000,00 dinara, opredeljena su za konkurs / javni poziv za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za štampane medije, radio, televizijski, internet medije i novinske agencije za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Požarevca u 2018. godini.
Sredstva se odobravaju za realizaciju projekata uvođenja, poboljšanja ili proširenja
medijskih sadržaja u novinama, radiju ili elektronskim medijima, koji se distribuiraju ili
emituju na teritoriji Grada Požarevca, a od posebnog su značaja za javno informisanje
građana na teritoriji Grada Požarevca, upisane u registar medija.
Najmanji iznos sredstava koji se može odobriti po projektu iznosi 100.000,00 dinara, a najveći iznos sredstava po projektu iznosi 500.000,00 dinara.
Prijave na Konkurs / javni poziv podnose se u roku od 30 dana od dana objavljivanja u
nedeljnom listu „Reč Naroda“.
Odluka o raspodeli sredstava donosi se najkasnije u roku od 90 dana od dana
zaključenja konkursa.
Ostalu uslovi konkursa dotupni su na sajtu Grada Požarevca OVDE.
Eksterni proveravač „SGS“ iz Bugarske krajem 2017. završio je nadzornu proveru sistema menadžmenta energijom (EnMS/ISO 50001) u ogranku „TE-KO Kostolac“. Ovaj sistem menadžmenta u kostolačkom ogranku EPS-a je u početnoj fazi primene. Predlozima mera sa ove provere osigurava se fokus na klјučne aspekte sistema, koje je neophodno istrajno i dugoročno pobolјšavati.
Proveravači su utvrdili da postoje veoma pozitivne promene u dokumentaciji sistema energetskog menadžmenta, kao i u delu uklјučivanja zaposlenih. Preporuka je da se definiše sopstvena potrošnja električne energije na isti način, jer su trenutno na nekim mestima gubici u transformatorima uklјučeni, a u nekim nisu. Monitoring plan, kako je dalјe navedeno u izveštaju sa provere, zahteva analize iz prethodnih perioda, kao i da prikuplјanje i zapisivanje podataka treba da bude najmanje na mesečnom nivou ubuduće.
Preporučeno je da se preispita plan standardizacije merne opreme na lokaciji TE „Kostolac A“, posebno u delu merenja sopstvene potrošnje, kao i da se proširi plan energetskih cilјeva sa radovima na trafostanici 5. Preporuka je i da se uspostavi komunikacija sa zaposlenima na rudniku uglјa u vezi sa rezultatima energetskog pregleda, kao i da se obezbede parametri efikasnosti značajnih energetskih potrošača. Neophodno je da se uradi i analiza energetske vrednosti uglјa posle iskopavanja i nakon određenog vremena skladištenja.
Na konferenciji za medije održanoj u ponedeljak, 5. februara na kojoj su se javnosti obratili predsednik opštine Duško Nedinić i direktor Opšte bolnice „Petrovac na Mlavi“ dr Branko Lukić, najavljeni su novi veliki projekti koji će se realizovati u narednom periodu.
Prvo se medijima obratio Nedinić koji je nakon nekoliko sastanaka u Vladi Republike Srbije i razgovora sa izvršnim direktorom JP „Putevi Srbije“ Zoranom Stojisavljevićem uspeo da ugovori izgradnju obilaznice oko Petrovca na Mlavi i izgradnju potpuno novoga mosta u samom gradu.
Centar Petrovca na Mlavi 2017, Foto: B.P.
Podsećamo da je postojeći most kod „Solitera“ zbog jako lošeg stanja u kojem se nalazi od pre 2 meseca zabranjen za teški saobraćaj. Ugovorenom dinamikom radova prvo će se pristupiti sa izgradnjom obilaznice oko grada koja bi bila alternativna obilaznica kako bi se teški saobraćaj preusmerio do završetka izgradnje novog mosta preko Mlave na mestu postojećeg mosta.
Nedinić je najavio da će se buduća obilaznica prostirati od Kamenova do Zabrđa u dužini od 3050 metara, a po svim parametrima moći će da zadovolji potrebe tranzitnog i teškog saobraćaja u potpunosti jer na toj deonici već postoji novoizgrađeni most čija je nosivost do 60 tona. Osim što će rasteretiti teški saobraćaj u samom gradu, obilaznica će povezati i dva regionalna puta, sela Kamenovo i Zabrđe kao i ostala susedna sela čime će se umnogome vremenski interval putovanja ka određenim odredištima umanjiti.
Planirano je da nova obilaznica bude izgrađena do juna tekuće godine dok će nov most biti izgrađen tokom 2019. godine. Vrednost buduće saobraćajnice procenjena je na više od 70 miliona dinara.
Emilija Zdravković (TAŽ) je pobednica Kupa Srbije za devojčice do 14 godina, turnira 1. kategorije odigranog u Teniskoj Akademiji Živković u organizaciji Teniskog saveza Srbije.
Foto: TK Taž
Jovana Grujić (MIL) je osvojila drugo mesto. Emilija je u finalu pobedila 2-0.
Treće mesto su osvojile Anđela Lazarević (STG) i Mia Ristić (BOR).
U Srbiji će jutro biti hladno sa slabim mrazem i mestimicno maglom. U toku dana pretežno sunčano. Po pojedinim kotlinama zadržavanje magle i pre podne.
U toku noći naoblačenje, ponegde slaba kiša, u planinama slab sneg. Vetar slab, posle podne umeren, južni i jugoistočni, u toku noći u košavskom području i planinskim predelima povremeno jak.
Najniža temperatura od -5 do -2, najviša od 6 do 12 stepeni, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
U Požarevcu će ujutru biti hladno sa slabim mrazem i mestimično maglom. U toku dana pretežno sunčano.
U toku noći naoblačenje sa kratkotrajnom slabom kišom. Vetar slab, posle podne umeren, jugoistočni, u toku noći povremeno jak.
Najniža temperatura od -4 do -2, najviša 9 stepeni.
Danas, u vremenu od 12,30 do 15,00 časova, biće zastoj u grejanju kupaca koji se greju iz toplopredajne stanice “Završni radovi”, zbog zamene ventila sigurnosti.
Zona koja će biti bez grejanja je ograničena ulicama Topličina, Jug Bogdanova, Kosančićeva i Sinđelićeva.
Novi HTC „flagship“ biće najozbiljniji kandidat za vaš sledeći telefon, a upravo ćete saznati i zašto.
Nažalost, prvo loše vesti – izgleda da HTC U12 premijera neće biti u okviru MWC 2018 sajma u Barseloni, što jeste prava šteta. Moraćemo da se strpimo nešto duže na novi HTC U12 model, koji je, na sreću svih nestrpljivih, izgleda procureo u potpunosti (pod uslovom da to zaista jeste taj model).
Telefon bi trebalo da ima IP68 standard vodootpornosti, stereo zvučnike, „liquid“ dizajn, Edge opciju sa U11, kao i bateriju povećanog kapaciteta.
Ekran će biti 18:9 odnosa stranica, FHD+ rezolucije, dijagonale šest inča i izrađen kao LCD6 panel. HTC bi premijeru HTC U12 mogao da napravi u martu, da bi prodaja krenula u aprilu, ali o tome će biti reči naknadno, po odluci kompanije.
Na Aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu od je kasnilo pet letova od ukupno 101 koliko ih je predviđeno za utorak.
Let avio-kompanije Transavia iz Amsterdama za Beograd preusmeren u Sofiju, a povratni let rumunske avio-kompanije TAROM za Bukurešt je otkazan, rečeno je agenciji Beta na tom aerodromu.
Kako je preneo portal aviatica.rs, dva aviona kompanije “Er Srbija“ kružila su iznad Srema. Na sajtu beogradskog aerodroma navedeno je da su avioni koji su kružili uspešno sleteli. Let iz Beča za Beograd, sa planiranim dolaskom u 10.45 stigao je tek u 12.20, dok je avion iz Zagreba umesto u 11.05 sleteo u 12.24.
Foto: Urban City / ATR 72
Prema podacima sa sajta Flajt radar, avion na letu iz Zagreba za Beograd je u rejonu Sremske Mitrovice napravio čak 11 krugova.
“U zoni beogradskog aerodroma trenutna vidljivost je 140m, što je ispod granice za aktiviranje procedura sletanja prema kategoriji IIIb. Aerodrom ima opremu za sletanje aviona i po ovako gustoj magli, ali je osim tog uslova potrebno i da avioni imaju odgovarajuću opremu. Čak i tada na kapetanu je odluka da li će sleteti ili će pronaći neko alternativno rešenje“, piše Aviatica.rs.
Foto: Urban City / ATR 72
Kako je rečeno sa Aerodroma “Nikola Tesla”, ta vazdušna luka je neprekidno otvorena za avio-saobraćaj jer raspolaže Kategorijom IIIb, odnosno najsavremenijim uređajima za sletanje i poletanje aviona u uslovima izuzetno smanjene vidljivosti, što znači da su stvoreni uslovi da avioni sleću pri horizontalnoj vidljivosti duž piste do 50 metara i vertikalne vidljivosti od samo 15 metara.
Bendovi koji su svojim autorskim radom obeležili jedno muzičko vreme Požarevca, imaće zajednički koncert u Klubu KB u Požarevcu u petak, 9. februara 2018. godine.
DIVERT
Priča zvana DIVERT postoji od proleća 2005. godine. Divert je alternativna rock smesa sačinjena od kompaktno upakovanih gitarskih filova, začinjenih bitova i oštre socijalne reakcije na sveokolni neukus.
Bend čine: Gojko (gitara), Petra (bubnjevi), Peca (bas), Doc Sick (vokal, sempl, sint) i Dushman (vokal).
Foto: DIVERT / Facebook
Bend je tokom prve dekade postojanja zabeležio brojne nastupe širom zemlje i okruženja, nekoliko nagrada na festivalima, snimio jedan LP “Proper Bliss” (2011.) čiji je najavni singl “Pow-Wow” doživeo televizijsku premijeru na regionalnom MTV-ju, kao i pesmu za rock kompilaciju Radija 202 u izdanju PGP-RTS. Bend je preživeo nekoliko kadrovskih promena, uključujući i onu najbitniju, promenu frontmena. Nakon dolaska Dushmana i Doc Sicka u bend, Divert svoj kreativni izraz započinje na maternjem jeziku.
Bend je, pored koncertnih aktivnosti i u završnoj etapi pripreme novog materijala, a prvi singl i spot “novog Diverta” je premijeru doživeo 3. oktobra 2017.godine.
ČVRGE
Požarevački šaljivi ska/punk bend „ČVRGE“ oformljen je 2011. godine. Osnivači benda (Danijel Panić i Miodrag Milovanović) želeli su da svoju svirku baziraju na čvršćem zvuku gitara, melodičnim deonicama truba i veselom ska ritmu, uz šaljive tekstove koji obrađuju današnju problematiku koja pritiska kako pojedinca, tako i celo društvo.
Nastupom na Majskoj gitarijadi u Ljubičevu, 2011. godine obezbeđuju sebi 3. mesto i od novca koji im je pripao kao nagrada 2012. godine snimaju svoj prvi demo snimak od 3 numere. Kako su pesme naišle na dobar prijem kod publike, „ČVRGE“ se odlučuju da jednu od pesama ekranizuju (Sajber Kurajber), što je ovom sastavu donelo još veću medijsku pažnju. Usledili su nastupi na raznim gitarijadama i klubovima po gradovima i manjim mestima širom Srbije.
„ČVRGE“ tokom 2012. godine intenzivno rade na isključivo autorskim pesmama i kao plod svog rada u leto 2013. godine snimaju svoj studijski prvenac pod nazivom „Ska Vulgarismo“. Album je naišao na dobar prijem kod publike i medija, te „ČVRGE“ postaju predmet interesovanja mnogih časopisa, portala i fanzina, kako u Srbiji, tako i u regionu.
„ČVRGE“ su svoje fanove krajem 2013. godine obradovale i spotom za pesmu „Viagra“ koji beleži zaista dobre kritike.
Momci iz ovog sastava mogu biti ponosni iz razloga što je njihov prvenac od velikog broja štampanih i elektronskih medija ubrajan u najbolja debi ostvarenja u 2013. godini, a takođe je ušao i u izbor TOP 5 albuma na takmičenju koje je organizovao Radio Beograd 202.
Foto: Čvrge / Facebook
Tokom 2014. godine „ČVRGE“ otpočinju rad na novim pesmama prezentujući ih uz repertoar sa albuma „Ska Vulgarismo“ na nastupima po klubovima i festivalima širom zemlje. Bend nastupa i na 48. Zaječarskoj gitarijadi u revijalnom delu programa i biva dobro prihvaćen od strane publike. U zimu 2014. godine „ČVRGE“ ulaze u studio „Road“, kod čuvenog Dragana Alimpijevića Pika, te otpočinje snimanje pesama za novi single benda pod nazivom „Svakidašnja žurka u mom gradu“.
Singl je ugledao svetlost dana u aprilu 2015. godine, a publici je prezentovan i spot za pesmu „Moj grad“ koja se na njemu našla. Ovo izdanje je bendu obezbedilo i prvi nastup van granica Srbije.
„ČVRGE“ su nastupile na XIII Rastok Fest-u u Bosni i Hercegovini krajem avgusta 2015. godine.Bend aktivno nastupa po klubovima širom Srbije prezentujući snimljeni materijal i otpočinje rad na novim pesmama, te su „ČVRGE“ početkom 2016. godine svoje fanove obradovale video singlom za pesmu „Manifest (Money Fest). Nakon par nastupa po izlasku singla bend odlazi na kraću pauzu zbog povreda pojedinih članova.
Tokom 2017. godine bend aktivno radi na novim pesmama i uzima učešće na „Demofestu“ u Banja Luci, prvoj „Punk paradi“ u Požegi, „Velikogradištanskoj gitarijadi“ i drugim sličnim manifestacijama. Snimanje novih pesama planira se za početak 2018. godine i radni naziv albuma glasi „Bazuka zvuka“.
Trenutnu postavu benda čine Danijel Panić (vokal, trombon, harmonika), Petar Marinković (gitara), Nikola Cvijanović (bas gitara), Nikola Cvetković (truba), Ivan Stanojević (truba), Marko Pajkić (bubnjevi) i Stojan Arsić (udaraljke).
Bitkojn je izgubio još 13 odsto vrednosti, spustivši se na nivo ispod 6.000 dolara, čime je najpoznatija svetska virtuelna valuta od početka 2018. godine izgubila više od 50 odsto vrednosti.
Bitkojn beleži snažan pad u poslednje vreme zbog straha od regulatornih ograničenja najavljenih u mnogim zemljama prema ovom tržištu u povoju, što je izazvalo paniku među investitorima, koji su pribegli rasprodaji valute obarajući joj cenu, izveštava agencija Rojters.
Ova virtuelna valuta je u decembru dostizala cenu od gotovo 20.000 dolara.
Na luksemburškoj Bitstamp berzi, bitkojn je jutros trgovan za 5.920 dolara, što je njegova najniža cena od sredine novembra, pre nego što se malo oporavio.
Druge kriptovalute su takođe ove godine značajno oslabile.
Savremenu regionalnu deponiju za odlaganje i reciklažu otpada Požarevac bi mogao da dobije tek za nekoliko godina. Po trenutno važećim standardima – koji propisuju da se na jednoj takvoj lokaciji mora odlagati otpad najmanje 250.000 korisnika – za njenu gradnju je neophodno udruživanje sa nekim od susednih okruga.
Još od 2005, u planu je bila zajednička deponija sa susednim Smederevom i ta ideja do danas nije odbačena. Međutim, da bi se pristupilo ovakvom projektu, neophodno je obaviti opsežne pripreme, s obzirom na to da sve mora biti usklađeno sa čitavim setom zakona koji se odnose na ovu problematiku.
– Naš grad aktivno radi na pripremama za gradnju regionalne deponije, jer nam je rešenje tog ekološkog problema prioritet. Reč je o kompleksnom projektu, za čiju realizaciju je potrebno od tri do pet godina – kaže pomoćnik gradonačelnika zadužen za zaštitu životne sredine Dragan Ćurčija.
Požarevac trenutno sav otpad odnosi na deponiju Jeremijino polje na Sopotu, koja se koristi još od 1989, pa je neophodna njena sanacija i rekultivacija. Zato je potrebno odrediti drugu lokaciju za odvoženje i deponovanje smeća i Gradska uprava je raspisala javnu nabavku, ali nije pristigla nijedna prihvatljiva ponuda.
CENA
Ukupna vrednost neuspele javne nabavke je iznosila 78 miliona dinara, koliko je lokalna samouprava bila spremna da izdvoji za prikupljanje i odvoženje smeća van Požarevca, izgradnju transfer-stanica i reciklažnih dvorišta, kao i čišćenje nelegalnih deponija.
U periodu od 29. januara do 05. februara 2018. godine na teritoriji Policijske uprave u Požarevcu, evidentirane su 3 saobraćajne nezgode. Dva lica su zadobila teške telesne povrede, jedno lice lake, a u jednoj saobraćajnoj nezgodi pričinjena je samo manja materijalna šteta.
Zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola zadržan je i isključen iz saobraćaja jedan vozač sa 2,30 promila alkohola u krvi.
Policija je podnela 114 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 417 prekršajnih naloga, uglavnom zbog neprilagođene brzine.
Opština Malo Crniće nalazi se u istočnoj Srbiji, u centralnom delu Braničevskog okruga, na nadmorskoj visini od 83 do 350 metara. Prostire se na površini od 271 kilometra kvadratnog, od čega poljoprivredna površina zauzima 84,6%.
Zaova iz ptičje perspektive
Njen strateško-geografski položaj je veoma važan i povoljan jer se nalazi na tranzitu centralne i istočne Srbije. Široka i plodna dolina srednjeg i gornjeg toka Mlave, koja se polako širi u Stišku ravnicu, čini centralni deo opštinske teritorije.
Jezero zaova, Foto: Z.S.
Opština ima 10.402 stanovnika (2016. godina – RZS), koji žive u 19 naselja: Aljudovo, Batuša, Boževac, Veliko Selo, Veliko Crniće, Vrbnica, Zabrega, Kalište, Kobilje, Kravlji Do, Kula, Malo Gradište, Malo Crniće, Salakovac, Smoljinac, Toponica, Crljenac, Šapine i Šljivovac.
Manastir Zaova, opština Malo Crniće
Stanovništvo srpske nacionalnosti je, sa 88,2%, većinsko, a zatim slede Vlasi sa 4,1%.
Grb opštine Malo Crniće
Na teritoriji opštine Malo Crniće poljoprivreda je osnovna grana privređivanja, što ne čudi, s obzirom na na to da 84,6% ukupne površine čini obradivo zemljište. Najveći deo poljoprivrednog zemljišta u posedu je individualnih gazdinstava, dok je ostatak društvena svojina i u državnom je vlasništvu, tačnije u posedu sedam zemljoradničkih zadruga. Od sedam zadruga, samo jedna poseduje oko 332 ha, dok se druge bave organizovanom poljoprivrednom proizvodnjom i ne poseduju zemlju.
Malo Crniće, centar, Foto: Urban City
Najviše kiše padne u maju i junu, a najmanje u septembru. Oko 90% voda teče prema reci Mlavi, a 10% prema Peku. U opštini postoje 2 jezera: Zaova i Zmajevac. Teritorija je slabo pošumljena tako da su udari vetra tipično jaki (košava).
Foto: TOMC
U turskom Braničevskom tefteru, iz 1467. godine, u kojem su popisana sela: Salakovac, Gonje i Donje Crniće, Batuša, Kalište, Kula, Toponica, Kobilje i Malo Gradište, nailazi se na prvi pomen ovog kraja. Godine 1869. ovde je porodica Bajloni podigla Bajlonijev mlin, danas je to „Mlin Mlava“, a prva četvorogodišnja škola u ovom kraju sagrađena je 1885-86. godine.
U Kancelariji za romska pitanja u Kostolcu održan je dogadjaj „Dani za romsku zajednicu u organizaciji Udruženja Roma Braničevskog okruga. Ovo je deseti po redu dogadjaj koji se organizuje u cilju informisanja romske zajednice o aktuelnim temama, dogadjajima i aktivnostima koje dovode do socijalne inkulzije Roma i Romkinja u Požarevcu i Braničevskom okrugu.
„Na ovaj način želimo da pitanje uslova stanovanja i infrastukture u romskim naseljima stavimo na dnevni red za rešavanje, da pokrenemo niz pitanja i inicijativa koje će dovesti do toga da se u politikama prema romskoj zajednici jasno definišu koraci koje će dovesti do konkretnog rešavanja svih infrastrukturalnih i komunalnih problema u romskim naseljima.“
Ova pitanja nisu pitanja koja se isključivo odnose na uredjenost romskih naselja već direktno na unapredjenje kvaliteta života u romskim naseljima što predstavlja pravo svakog gradjanina. Indirektno, poboljšanjem života ljudi i jednoj lokalnoj zajednici i gradska opština Kostolac i Grad Požarevac uzdižu i kvalitet života svojh gradjana i opšte civilizacijski nivo jednog grada i lokalne samouprave.
Projekat „Centri za romsku zajednicu: Lokalna podrška inkluziji Roma u Srbiji“ je višegodišnji projekat koji se od 2017 godine sprovodi u Srbiji u partnerstvu organizacija SODI (Der Solidaritätsdienst-international e. V.) sa sedištem u Berlinu i Foruma Roma Srbije iz Beograda zajedno sa partnerskim organizacijama Romanipen iz Kragujevca, Udruženjem romskih studenata iz Novog Sada i Udruženjem Roma Braničevskog okruga iz Požarevca.
Projekat se sprovodi uz finansijsku podršku nemačkog Federalnog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).
